Jezik

sr

en
Insajder bez ograničenja

Transkript: Zaobilaženje rupa II deo

Na izgradnji autoputeva u Srbiji – koridora 10 I 11 – učestvuje više firmi od broja kilometara koji se grade. Prema istraživanju Insajdera, na oko 220 kilometara potpisano je oko 500 ugovora sa izvođačima I podizvođačima.

Samo 20 firmi ili konzorcijuma ugovor je dobilo na tenderu, dok su sve ostale firme angažovane kao podizvođači bez tendera. Ovo je, prema istraživanju Insajdera, već godinama prostor za različite zloupotrebe.

Mehanizam funkcioniše tako što država ili direktno ili preko svog preduzeća Koridori Srbije, angažuje firme izvođače. Koridori Srbije izvođače biraju na tenderu, zatim propisuju načelne uslove koje bi trebalo da ispunjavaju podizvođači I tu, kako tvrde njihova odgovornost prestaje. Izabrani izvođač sam bira veliki broj firmi kao podizvođače. Podizvođači dalje, opet bez tendera, biraju dodatno svoje podizvođače.

Insajder bez ograničenja: Jel postoji i neka vrsta nametanja?

Ratomir Todorović, direktor Građevinske firme Planum: Ima i toga. Ima i toga, želja slušalaca raznih.

Koridori Srbije navode da I njihova odgovornost prestaje onda kada izaberu izvođača. Nadležno Ministarstvo kaže da njihova kontrola prestaje onda kada odgovornost preuzmu Koridori Srbije ili kad se izvođači izaberu putem međudržavnih sporazuma.

Insajder: Da li vi mislite da je to prostor za korupciju, da se ubacuju firme koje su podobne nekima?

Zorana Mihajlović, ministar saobraćaja, građevinarstva I infrastrukture: Pa to sad treba da se vidi da li je to tako. Ja samo znam da piše…

Insajder: Da li je to mehanizam, gde postoji prostor?

Zorana Mihajlović: Pa vi u svakom delu možete da nađete mehanizam. Bar ja tako mislim.

Insajder: Da li je vama to ovde sumnjivo?

Milutin Mrkonjić, ministar infrastrukture (2008- 2012) i saobraćaja (2012 – 2013): Pa dobro da li mi je sumnjivo… nisam ja policija ...ali ja bih to sekao naravno.

Za veliki broj podizvođača angažovanih bez tendera niko nije odgovoran, adekvatna kontrola ne postoji, cena kilometra je uvećana, dok se rokovi za završetak puteva se uporno probijaju.

Zaobilaženje rupa, drugi deo

Zbog neadekvatne kontrole moguće je da situacija na terenu danas izgleda ovako:

-       Na deonica Grabovnica – Grdelica, dugoj samo 5,6 kilometara angažovana su čak 23 podizvođača.

-       Na deonici Grdelica – Caričina dolina, dugoj 11,8 kilometara angažovano je 35 podizvođača

-       Deonica Caričina Dolina – Tunel Manajle, duga je 14,3 kilometra a broj angažovanih podizvođača je čak 49

-       Na deonici Koridora 11 od Ljiga do Preljine, dugoj 40.46 kilometara radi 101 firma, sve angažovane bez tendera kao podizvođači.

Ovo su neke od deonica Koridora 10 I 11 na kojima je angažovan veći broj podizvođača od broja kilometara puta koji se gradi.

Svaki veliki projekat u Srbiji prate obećanja da će se zaposliti domaće firme i radna snaga. Angažovanje na nekom poslu koji finansira država za mnoge firme je pitanje opstanka. Međutim, koje će firme dobiti priliku da rade odlučuje se bez tendera I bez adekvatne kontrole. Tako ne postoji garancija da će biti angažovane najbolje firme po najnižoj ceni.

Uvođenje podizvođača bez tendera mehanizam je koji, prema istraživanju insajdera, opstaje uprkos promenama vlasti.

Milutin Mrkonjić: Vi kao jedan ozbiljan novinar morate da razmišljate malo isto kao ja. Pa ako sam ja ovde najstariji ja sam odgovoran za sve od druga Tita do danas. Ja prihvatam tu odgovornost, ali šta bi bilo da smo rekli da vidimo, kako to ide, da vidimo pripreme… Šta bi bilo? Danas ne bi krenuli.

Zorana Mihajlović: Mi smo pripremili novu metodologiju gde više neće biti slučaj znate da neko potpiše ugovore, da ih ne realizuje, da mi na kraju saznamo kao Ministarstvo da li je nešto dobro ili nije dobro. To automatski znači da neće moći da radi nijedan podizvođač koji ne može kvalitetno da uradi svoj posao.

I bivši I sadašnji ministri zaduženi za gradnju puteva navode da su Koridori Srbije, ili bilo koje drugo državno preduzeće ili institucija koje je država imenovala kao investitore, dužni kontrolišu sve u vezi sa realizacijom ugovora koji su potpisali, uključujući i izbor podizvođača. Takva kontrola u praksi ne postoji, a stotine firmi angažovano je bez jasnih kriterijuma na najvećim poslovima koje finansira država.

Milutin Mrkonjić: Odgovornost za to nose i Koridori Srbije i Javno preduzeće Putevi Srbije. Ako se to dešava, ja nisam siguran…

Insajder: To su zvanični podaci.

Milutin Mrkonjić: Pa dobro ja ne znam…

Insajder: Da li vi mislite da je to sporno?

Milutin Mrkonjić: Pa podizvođači su potrebni.

Insajder: Niko ne kaže.

 

Milutin Mrkonjić: Naravno, ali glavni izvođač je dužan da prezentira, investitior, i investitor mora da se složi, ne može niko sam da uradi to. Ne može izvođač da bira podizvođače ako je u tenderskoj dokumentaciji dao, da ne ulazim u te detalje, da ne zamaram ljude, ako je u tenderskoj dokumentaciji dao tačnu nabavku poslova, koje će on da radi.

Zorana Mihajlović: Kada govorite generalno o podizvođačima, na svim deonicama, od prvog dana kada izvođač dobije posao, dakle neka kompanija, tog trenutka on uvek uzima veliki broj raznoraznih podizvođača. Neko mu nabavlja nešto za most, neko neke, raznorazne stvari, neki su samo izvođači, neki grade, i tako dalje…

Insajder: Ali tu nema nikakve kontrole, ni ko se uzima, ni kako se uzima, ni koje su reference.

Zorana Mihajlović: Ali Koridori su dužni, investitor, onaj ko je investitor je dužan, ne da da odobrenje, ali da da ili listu dobrih podizvođača ili da se eventualno možda ne saglasi sa nekim podizvođačem za kojeg smatra da ne može da uradi posao.

Državno preduzeće Koridori Srbije osnovano je 2009. godine tako što je posao izgradnje puteva izmešten iz Javnog preduzeća Putevi Srbije. 

Na zvaničnom sajtu Koridora Srbije stoji da su odgovorni za izgradnju i završetak radova na deonicama koridora 10 i 11.

Dok je njihova nedlažnost za Koridor 10 jasna, dolazi do zabune kada je reč o Koridoru 11. Deonice na ovom Koridoru grade se iz kredita od Azerbejdžana i Kine. Potpisnik ovih sporazuma je Vlada Srbije, a u Koridorima Srbije navode da je investitor u ovim slučajevima Ministarstvo saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture.

Vršilac dužnosti direktora Koridora Srbije Dmitar Đurović odbio je intervju za Insajder uz objašnjenje da to državno preduzeće kao investitor ugovor potpisuje sa izvođačima, koji samostalno biraju podizvođače.

Koridori Srbije dužni su samo da utvrde listu uslove koje su izvođači dužni da poštuju prilikom angažovanja podizvođača, ali to nije nikakva garancija da će za neki posao biti izabrano najbolje i najjeftinije preduzeće.

To potvrđuje Ratomir Todorović, direktor Planuma, jednog od najvećih građevinskih preduzeća u Srbiji. Ova firma je angažovana i kao podizvođač stranih firmi izabranih na tenderu, a zatim je Planum birao svoje podizvođače. On je u intervjuu za Insajder bez organičenja rekao da postoje različite želje prilikom angažovanja podizvođačkih firmi, ali nije želeo da ulazi u detalje.

Ratomir Todorović: Uglavnom se ekonomski vodi računa o tome. Bar mi. Nama teško da može neko mnogo da nametne. Zato valjda nismo ni popularni što odbijamo mi takve zahteve, najčešće.

Insajder: Koga ste odbili? Koju firmu ste odbili da uzmete za podizvođača?

Ratomir Todorović: Bilo je mnogo tih vlasnika mašina, prevoznika raznoraznih. uglavnom ako smo odbijali, odbijali smo takve, za koje znamo, već smo radili sa njima pa nismo zadovoljni.

Krajem 2014. godine Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture predstavilo je crne i bele liste putarskih firmi. Ideja je bila da firme koje su se našle na crnoj listi ne mogu da učestvuju na državnim projektima. Tada se na beloj listi našlo 327 firmi, a na crnoj 213.

Neki od kriterijuma za formiranje crne liste su angažovanje radnika na crno, dugovi prema radnicima i poreska dugovaranja, ali i loš kvalitet radova.

Zorana Mihajlović: Jasno stoji da pri svakom izboru bilo izvođača, bilo poizvođača su dužni na javnom pozivu, kako god, svako je dužan da pogleda crne i bele liste koje se nalaze zvanično na svaka dva meseca na sajtu Ministarstva saobraćaja i da, kada vidite kompanije koje su na beloj listi, to su kompanije sa kojima vi možete da radite. One koje su na crnoj su kompanije sa kojima trenutno ne može.

Ispostavilo se međutim da ni ovo nije bila dovoljna garancija, kao ni spisak uslova za podizvođače koje je utvrdilo preduzeće Koridori Srbije, koji su prilikom angažovanja firmi dužni da vode računa o crnim i belim listama Ministarstva.

Propusti se dešavaju prvenstveno prilikom angažovanja dobavljača, firmi koje se bave transportom i kooperanata, pokazalo je ranije istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo- CINS.

Među podizvođačima se primera radi našla firma Vrba koja nije objavljivala finansijske izveštaje, iako je to bio jedan od uslova koje su postavili Koridori Srbije. Podizvođač je bila i firma Nova zemlja koja nije imala nijednog zaposlenog. 

Prema spiskovima podizvođača koje je Insajder dobio od Koridora Srbije i od nadležnog Ministarstva, među firmama koje su kao podizvođači angažovani na više deonica koridora 10 i 11 su firme Geosonda i Ferbild.

Ove firme povezuje isti vlasnik Radule Đoković. Mediji su u julu 2014. pisali da je uhapšen zajedno sa nekoliko službenika grada Beograda. U ovom trenutku nije poznato šta se desilo sa istragom, a novinari Insajdera još nisu dobili odgovor od tužilaštva.

Prema pisanju medija, gradski službenici osumnjičeni su da su na tenderu odbacili najjeftiniju ponudu "Energoprojekta”, uz objašnjenje da je neispravna. Prihvaćena je drugoplasirana ponuda Ferbilda, koji samoinicijativno odustaje od posla i čak gubi bankarsku garanciju. Posao je dobila trećeplasirana firma "Hidrotehnika-Hidroenergetika". Rok za završetak ovog projekta bio je dve godine, a završen je tek za sedam. Prema pisanju Novosti, policija je sumnjala da je gradski budžet u ovom poslu oštećen za 10 miliona evra.

Na pitanje novinara Insajdera na koji način su angažovane frime Geosonda I Ferbild, imajući u vidu da nije bilo tendera, dobili smo odgovor koji su potpisali direktori ovih firmi a u kojima se navodi da firme imaju dugogodišnje iskustvo, brojne I značajne reference.

Odgovor predstavnika firmi Geosonda Fundiranje i Ferbild: Tokom izgradnje koridora 10 i 11, više godina unazad, dobijali smo pozive više izvođača i podizvođača da dostavimo ponude za izvođenje građevinskih radova. Odazivali smo se na pozive i davali ponude za grupe radova iz delokruga rada Ferbilda i Geosonde Fundiranje. Nakon davanja ponuda obično su sledili pregovori oko korekcija cena i definisanja uslova izvođenja radova. Naravno, prethodno je trebalo ispuniti zahteve investitora i glavnih izvođača po pitanju opremljenosti, finansijske sposobnosti i posebno iskustva u izvođenju građevinskih radova.

U javnosti se dosta govorilo o tome kako je u posao gradnje puteva ušao Zvonko Veselinović, poreklom sa severa Kosova, poznat po tome što su ga međunarodne snage sumnjičile kao glavnog organizatora barikada 2011. Godine. O tome kako je Veselinović stekao kapital između ostalog i trgovinom naftom, insajder se bavio u serijalu Patriotska pljačka. Protiv Veselinovića vođen je postupak pred Specijalnim sudom zbog protivpravnog prisvajanja kamiona koje je Hipo Alpe Adria Lizing, ali je oslobođen optužbi.

Na jednoj deonici angažovana je firma Inkop. Ovu firmu je od prethodnog vlasnika u februaru 2013, bez ikakve nadoknade, formalno preuzela sestra Zvonka Veselinovića.

Zvonko Veselinović je u kratkom razgovoru potvrdio za Insajder da on rukovodi firmom Inkop. Navodi međutim da je svoj deo posla završava u roku bez zahteva za dodatnim isplatama.

Na pitanje da li je blizak Srpskoj naprednoj stranci, kako se to navodilo u javnosti, Zvonko Veselinović kaže da jeste, ali da je pre toga sarađivao I sa predstavnicima prethodne vlasti, posebno u vreme postavljanja barikada na severu Kosova.

Inkop je angažovan na deonici Lajkovca do Ljiga dužine od oko 24 kilometara, koja se radi iz kineskog kredita a angažovana je kineska firma Šandong Haj Spid Grup a gde je Ministarstvo investitor.

Kineska firma je kao podizvođača angažovala Energoprojekt – Niskogradnju a.d. koja posluje u sastavu Energoprojekt Holding a.d., u kojem je Republika Srbija najznačajniji akcionar i u čijem posedu je 34% akcija.

Kineska firma kao podizvođača angažuje Energoprojekt – Niskogradnju, čiji je najveći vlasnik država. Energoprojekt kao svoje podizvođače angažuje konzrocijum firmi Inkop, Nukleus I C&LC. Energoprojekt Niskogradnja je, kako navode u ovoj kompaniji,  angažovala i razne druge podizvođače, a veliki deo posla realizuje sopstvenim resursima i korišćenjem sopstvene mehanizacije.   

 

Insajder: Koje je reference imao evo konkretno Zvonko Veselinović koji je tek ušao u tu industriju, ako se ja ne varam. Jel vama čudno to bilo?

Zorana Mihajlović: Ja znam da je on radio na kineskoj deonici i znam da je od tih ne znam desetak i nešto malo manje podizvođača, koji su radili izgradnju puteva, ja sam išla u obilazak noćne deonice, to je bila deonica koja se najbrže radila. Mislim kako god vi poređali rezultate i pogledali, vi možete da kažete ok, tu je radio... a za mene je tu izvođač Energoprojekt. Koga će energoprojekt da izabere to mene manje... ja čak nemam ni upliv u to. Ja to ne mogu ni da vidim. Ali ako taj izvođač, Energoprojekt ne uradi svoj posao, e onda ja moram da tražim da se skloni iz takvog posla. Da li je to jedan ili pet podizvođača koji rade.

Insajder: Kako je Energoprojekt birao podizvođače, konkretno na Koridoru 11?

Vladimir Milovanović, generalni direktor Energoprojekta: Uvek, ne samo na Koridoru 11 biramo podizvođače prema njihovom poslovom kapacitetu, finansijskoj stabilnosti i opremljenost ljudskim i ostalim resursima neophodnim za realizaciju posla. Konkretno na Koridoru 11 mehanizacija i raspolaganje određenom mehanizacijom je konkretan preduslov da izaberemo podizvođače i shodno tome mi smo izabrali jednu grupaciju od tri podizvođača koji su zajedno međusobno povezani u konzorcijum koji raspolažu svom neophodnom i potrebnom mehanizacijom za realizaciju radova koji su im povereni.

Insajder: A jesu oni jedini konzorcijum, jedine firme koje raspolažu mehanizacijom i potrebnim kapacitetima?

Vladimir Milovanović: Ne, nisu, naravno. Skupljali smo mi ponude i od drugih podizvođača, ali je naša odluka bila i po ceni i po njihovoj opremljenosti da izaberemo baš ove koje rade sa nama protekle više od dve godine.

Insajder: Hoćete da kažete ponudili su najnižu cenu?

Vladimir Milovanović: Da ponudili su najpovoljniju cenu i najbolje su ispunjavali sve kriterijume potrebne da budu podizvođači.

Insajder: Da li vam je neko iz države tražio da uvedete u posao firmu Inkop?

Vladimir Milovanović: Ne, niti može od mene ili od bilo koga u Energoprojektu da traži, niti je bilo takvih pokušaja. Mi sve vreme… istina da je država veliki akcionar Energoprojekta, ali takvog mešanja nema u naš posao. Mi 25 godina od kad je država da kažem u krizi radimo sami. Ja bih čak rekao da mnogo veću korist od nas ima država nego mi od države kao akcionara.

Na drugim deonicama koridora je angažovana I firma Granit Peščar u kojoj Inkop i frima Nukleus imaju najveći broj akcija, ukupno nešto manje od 50 odsto.

Firma Nukleus bila je jedan od kupaca uglja iz Kolubare. Prema ranije istraživanju Insajdera, pravo na kupovinu uglja iz ovog rudnika koji je deo EPS-a imale su povlašćene firme, koje su ga zatim prodavale na tržištu po mnogo većim cenama. Vlasnik firme Nukleus je bivši član opštinskog veća i funkcioner Nove Srbije Vladimir Jevtić. Upravo je lider Nove Srbije Velimir Ilić, 2013 godine potpisao ugovor sa kineskom firmom Šandong, a ugovor sa podizvođačima potpisan je pred kraj njegovog mandata 2014.

To nisu jedini firme koje su radile sa Kolubarom a koje su zatim angažovane bez tendera na izgradnji koridora.

Na spisku podizvođača je i firma Laketa Lazar, koja je prema ranijem istraživanju Insajdera dobijala različite poslove u Rudarskom basenu Kolubara. Vlasnik firme Lazar Laketa hapšen je u okviru istrage Tužilaštva u vezi s nezakonitim iznajmljivanjem mehanizacije Kolubari. Na koridoru je angažovana I Neol gradnja u vlasništvu porodice Živojinović iz Lazarevca. Vlasnik 50 odsto ove firme je Nenad Živojinović, funkcioner SPS-a u Lazarevcu, a koji je takođe privođen u istrazi o zloupotrebama u Kolubari. Angažovana je I firma Devix u vlasništvu Vitomira Dimitrijevića, jednog od optuženih za zloupotrebe u Kolubari.

Insajder: Da li vi mislite da je činjenica da izvođači sami biraju podizvođače, da Koridori kažu mi nismo odgovorni, to rade izvođači, da li vi mislite da je to prostor za korupciju? Da se ubacuju firme koje su podobne nekima?

Zorana Mihajlović: Pa to sad treba da se vidi da li je to tako, ja samo znam da piše.

Insajder: Da li je to mehanizam, gde postoji prostor?

Zorana Mihajlović: Pa vi u svakom delu možete da nađete mehanizam, bar ja tako mislim. Ako hoćete nešto da uradite pogrešno, ako nema dovoljne kontrole sve to može da se desi. Ali isto tako mislim da kada imate određeni ugovor i kada imate rok kada to morate da uradite, ako ste investitor vi morate to da kontrolište. I ako postoji neka od kompanija koja ne radi svoj posao to ne može više, znači mora da se sklanja, da se možda uvodi neka druga.

Milutin Mrkonjić bio je ministar zadužen za izgradnju infrastrukturee tokom devedesetih, ali I posle 2008. Godine. U intervjuu za Insajder bez ograničenja kaže da nikada nije bilo političkog uticaja prilikom izbora firmi, posebno kada je reč o poslovima koji se rade iz međunarodnih kredita I kada se tenderi raspisuju po standardima kreditora.

Milutin Mrkonjić: Ja čak nisam uspeo da nateram neke firme strane, upravo ono što se rekli da uzmu naše preduzeća da rade, ne znam da li je to bio Aktor, ali nekoliko firmi je tu bilo, ja sam pokušao da i naša preduzeća uđu u neke poslove. To nisam uspeo, onda više nisam hteo ni da ulazim u to.

Insajder: Da li vi mislite da je to opasan prostor da političari ili bilo ko može da utiče na to ko će da dobije poslove na najprofitabilnijem poslu za državu?

Milutin Mrkonjić: Čekajte ako idu tenderi tu ne verujem.

Insajder: Ali ja vam kažem ne idu tenderi za podizvođače to je mehanizam zloupotrebe.

Milutin Mrkonjić: Dobro, to je novo, vi meni otvarate novu perspektivu. Ne znam, ja to nisam doživeo.

Da je uspeh građevinskih firmi povezan sa tim ko je na vlasti, pokazuje to što su neke od njih naglo ostvarile uspeh, a posle promene vlasti potpuno prestale da rade. Najbolji primer je firma Inter – kop, koja je zabeležila veliki uspeh u vreme vlade DSa I SPSa.

Interkop je tada uveden kao podizvođač na gradnji dva mosta na severnoj deonici koridora 10, za koju su kao izvođači angažovane domaće firme. Pre toga Interkop 2009, bez tendera, nasleđuje poslove velike firme Intermost, koja je otišla u stečaj. Jedan od takvih poslova je izgradnja obilaznice oko Novog Sada. Posao su dobile firme Energoprojekt, u kojem je država najveći vlasnik i firma Intermost, u vlasništvu francuske kompanije. Kada je Intermost otišao u stečaj Energoprojekt preuzima završetak posla, a istovremeno kao podizvođača uvodi firmu iz šapca Interkop.

Insajder se naglim uspehom Interkopa bavio još 2011 godine. Za izbor izvođača bilo je zaduženo javno rpeduzeće putevi srbije na čijem je čelu i tada bio Zoran Drobnjak, koji je i danas direktor.

Insert iz emisije Insajder uživo, TV B92, maj 2011. godine

Zoran Drobnjak, direktor JP Putevi Srbije od decembra 2007: Energoprojekt je preuzeo sve radove da završi do kraja, onda je Energoprojekt uzeo Interkop kao podizvođača. I? Šta je tu sporno?

B92: Nema ništa sporno?

Zoran Drobnjak: A šta je tu sporno? Ne razumem? Svaka firma ima...

B92: Sporno je to gospodine Drobnjak zato što se potpuno novi igrač, koji ni u jednom trenutku nije bio u opticaju uvodi u igru na ovaj način? Zašto je uveden Interkop?

Zoran Drobnjak: Pa čekjate mogao je Energoprojekt da uvede Interkop. Mogli su bilo šta... oni su birali koga će da uzmu kao podizvođača. Mi smo se kao investitori saglasili. 

B92: Da razjasnimo. U trenutku kada su dobili posao, kada je taj konzorcijum dobio posao, konzorcijum Intermost – Energoprojekt dobio posao je li se igde na bilo koji način pominjala kompanija Interkop.

Zoran Drobnjak: Nije. Ali kakve to veze ima sa tenderom?

B92: Nije. Gospodine Mrkonjiću...

Zoran Drobnjak: Nema veze sa tendeorm, vi ste mene pitali jel bilo na tenderu. To...

B92: Ja sam vas pitao da li je to preuzimanje dela posla ili posla bez tendera?

Zoran Drobnjak: Vi ste prvo mene pitali za tender...

B92: Gospodine Mrkonjiću, jel znate vi ko stoji iza firme Interkop?

Milutin Mrkonjić: Ko stoji? To je dobra firma, odmah da vam kažem.

Zoran Drobnjak: Dobra firma...

Milutin Mrkonjić: 1700 zaposlenih. Ja ni u jednoj od ovih firmi nisam bio, ni u jednoj.

Zoran Drobnjak: Jel treba ta firma da dobije posao?

Milutin Mrkonjić: Zorane, poštuj ministra u emisiji.

Zoran Drobnjak: Uvek poštujem ministra.

Milutin Mrkonjić: Oko ovoga, tu je Zoran u pravu, to je stvar njihove organizacije unutar preduzeća. Ne možemo mi da diktiramo sada ko će da uzme kog podizvođača.

U emisiji Insajder o finansiranju političkih stranaka objavljeni su zvanični izveštaji prema kojima je Interkop posredno preko dve manje firme bio finansijer Demokratske stranke. Firma Interkop, koja je veliku ekspanziju doživela 2008, upala je u finansijske probleme odmah posle promene vlasti 2012 godine.

Značajne poslove na izgradnji i održavanju puteva dobijaju i firme Dušana Borovice. On je još sredinom 90tih kupio mašine za izgradnju puteva. U vreme kada je milutin mrkonjić bio direktor direkcije za obnovu zemlje posle nato bombardovanja 2000 godine, Borovica je u okviru konzorcijuma  RAST dobio prvu koncesiju za autoput dodeljenu u Srbiji i to za izgradnju leve trake autoputa beograd – novi sad. Zanimljivo je da se u zvaničnom izveštaju o finansiranju SPSa iz 2007 Borovica pojavljuje kao donator stranke koji je dao 500 hiljada dinara.

Najviše komentara u javnosti izazvala je informacija da je ljubiša buha čume 2001 ušao u ovaj posao kada je kupio mašinu za asfaltiranje i počeo da radi na putevima. Ljubiša buha, tada poznat kao bivši šef surčinskog klana, a kasnije i kao prvi svedok saradnik u procesu protiv zemunskog klana. On je ranije demantovao da stoji iza firmi koje grade i održavaju puteve. Istovremeno dugo je bio jedan je od retkih vlasnika najsavremenije mašine za reciklažu puteva hladnom metodom u Srbiji.

Insajder: Uvek se tu pojavljuju ljudi koji ranije se nisu bavili tim poslom, onda naglo ojačaju i naglo i propadnu. To se ponavlja. Od Borovice, Čumeta, Đuraškovića, danas je Zvonko Veselinović vrlo uspešan u putnoj privedi i ako se ranije nije bavio tim poslom. Kako objašnjavate to?

Milutin Mrkonjić: Mi smo posle 5. oktobra postali otvorena zemlja, demokratska, tržište potpuno liberalozovali. Šta je tu problem. Ja kao stari komunista…

Insajder: Da li mislite da je moguće tako brzi nagli rast bez političek veze?

Milutin Mrkonjić: Pa ista stvar je sa onim pitanjem što ste rekli malopre. Propala firma, pa propala firma. Alpina, pa šta...  pa to se svuda dešava u svetu.  Mi na to moramo da budemo spremni i da imamo odgovor na to. To se slažem sa vama, ali to je liberalna ekonomija kakvu mi imamo sada.

Insajder: Kako je moguće da uvek koji su na neki način bliski vlasti ulaze baš u putnu industriju?

Zorana Mihajlović: Pa ja mislim da se dosta toga menja. Ono što mene može da zanima i što je meni jedini cilj i zadatak jeste da taj put bude gotov i da taj put bude u roku i kvalitetu. Ako to nije, ja insistiram da se to menja. A kad vidim recimo ovu situaciju, koju smo sad pominjali, da mi nemamo kontrolu, mi onda to takođe menjamo.

Insajder: Kako uvek dođemo do toga da imamo neke ljude koji su naglo uspeli u putarskoj industriji?

Ratomir Todorović: Kako? Pa verovatno uz pomoć vlasti. Ne mogu to drugačije da tumačim. Ali kao što vidite svi su kratkog daha bili do sada.

Insajder: Ali to nije dobro za firme kao što su Energoprojekt i Planum, koje već dugo postoje.

Ratomir Todorović: Pa nije dobro, naravno da nije, svi su oni imali velike apetite. Svi odjednom imaju velike apetite, svi narastu i toliko da je, prvo, to teško kontrolisati, drugo, nerealno je. U vreme kada sve ide kao sinusoida, čas ima čas nema. Teško je to održati posle. Svi pomisle da su postali velika firma.

Neke od firmi koje su danas angažovane na izgradnji Koridora, godinama imaju praktično monopolsku poziciju na još jednom velikom državnom poslu – održavanja puteva. Za košenje trave, čišćenje snega, popunjavanje rupa privatne firme bez tendera od Javnog preduzeća Putevi Srbije dobijaju milione evra. Kakva je kontrola urađenog posla jasno pokazuje stanje na putevima.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.