Jezik

sr

en

Insajder bez ograničenja: "Svedok" (EMISIJA)

Sve vlasti u Srbiji od dvehiljadite do danas ponavljaju da je bezbednost novinara i sloboda medija jedno od najvažnijih pitanja. S druge strane istrage napada na novinare traju godinama.

Tako je deset godina prošlo od bombaškog napada na stan Dejana Anastasijevića novinara nedeljnika Vreme. Do danas nije otkriveno ni ko je postavio bombe na njegov prozor niti ko je tako nešto naredio.

Dejan Anastasijević već godinama veruje da se motiv napada krije iza činjenice da je svedočio pred haškim tribunalom. Iako ime Vojislava Šešelja lidera srpske radikalne stranke takođe godinama dovodi u vezu sa ovim napadom Šešelj do danas o tome nije govorio. Nakon deset godina prvi put odgovara na pitanja u vezi sa ovim slučajem.

Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke: Ja da sam hteo dao ubijem Dejana Anastasijevića, ja bih ga sigurno ubio. Nema nikakve sumnje. Ali to nisam nikada ni pokušavao.

Slučaj Dejana Anastasijevića otkriva ne samo odnos Vlasti u Srbiji prema novinarima i otkrivanju počinilaca napada na njih, već i odnos haškog tribunal prema svedocima.

“Svedok” 

U noći između 13 i 14 aprila 2007. godine na prozoru u mirnom kraju Beograda na Vračaru, nepoznati napadač stavio je dve ručne bombe na sims ispred prozora na stana u prizemlju.  Eksplozija je odjeknula u 2 I 45 posle ponoći. Već rano ujutro svi mediji javili su da je napadnut novinar nedeljnika Vreme Dejan Anastasijević. Iako su on u supruga spavali u toj sobi samo pukom srećom nisu povređeni. Geler ošteio je deo zida na desetak centimara iznad glave Dejana Anastasijevića.

Dejan Anastasijević, novinar nedeljnika Vreme: Žena i ja smo ne znam u neko normalno vreme oko jedan sat legli i zaspali u toj sobi i onda nas je nešto oko tri sata probudila, ovaj, eksplozija.Tog dana ja nisam primetio ništa neobično, niti sam tih dana, u ranijim danima primetio išta neobično, ništa što bi odskakalo. Ovo nije bio nikakav pokušaj upozorenja ili plašenja, jer to je bilo jednostavnije uraditi na druge načine, ovo je bio pokušaj ubistva koji smo supruga i ja čistom  srećom preživeli. Ta druga bomba je bila defektna i nije eksplodirala.

Prozor na koji je postavljena bomba bio je uništen, ispalo je nekoliko cigli iz fasade. Na ulici su od ekplozije demolirani automobili, razboijeni su prozori  i nekoliko šrapnela završilo je u zgradi preko puta.

Iako u okolnim ulicama ima poslovnih objakata pa I diplomatskih prestavništava koje imaju kamere za video nadzor napadač nikada nije identifikovan.

Dejan Anastasijević: Inspektor koji je vodio istragu, kaže: “kao da je duh prošao”. Jer niko nije snimljen, nijedan auto, nijedna osoba, kaže kao da je duh prošao ili kao da je neko tačno znao gde su kamere i kako da ih zaobiđe. 

U prvom trenutku činilo se da će država sve učiniti da pronađe odgovorne za napad na novinara Dejana Anastasijevića.

Predsednik Srbije u to vreme bio Boris Tadić, premijer Vojislav Koštunica, ministar policije Dragan Jočić, a direktor policije Milorad Veljović. Svi oni su obećali brzu istragi pronalaženje počinilaca.

Boris Tadić  predsednik Srbije 14. April 2007 ."Reakcija države mora biti najjača moguća. Podsetiću da ovakvi pokušaji zločina jesu i pokušaji da se Srbija vrati u devedesete godine i u vreme rata". 

Vojislav Koštunica, premijer Srbije 14.04.2017. saopštenje: "Jutros sam razgovarao sa ministrom policije Draganom Jočićem o preduzimanju svih mera da se počinilac ovog bombaškog napada što pre pronađe i adekvatno kazni".

Milorad Veljović, direktor policije 14.april 2007 "Ono što nije dobro je da je meta ovog napada bio jedan profesionalni novinar. Policija preduzima maksimalne mere za rasvetljavanje ovog događaja. Srećna okolnost u svemu ovome je što nema povređenih lica".

Iako je delovalo da će istraga biti brza I da je najvišim državnim organima stalo da se otkrije I počinilac I eventualni naručilac, uskoro se pokazalo da to neće biti tako.

Mediji samo desetak dana kasnije objavljuju da napad nije okarakterisan kao pokušaj ubistva, već da je slučaj poveren odeljenju beogradske policije zaduženom za požare.

Izveštaj sa uviđaja prosleđen je tadašnjem Trećem opštinskom tužilaštvu, što je dokazalo da ga policija tretira kao delo izazivanja opšte opasnosti.

Tada javnost saznaje da istražni sudija I tužilac nisu ni bili pozvani te noći ne uviđaj I da osim policije niko od istražnih organa nije bio tamo. Tadašnja tužilateljka trećeg opštinskog tužilaštva Gordana Čolić javno je rekla da je skandal što pravosudni organi nisu ni obavešteni.

Gordana Čolić 28.04.2007. “Iz dosad prikupljenih podataka proizilazi da je nepoznati izvršilac dana 14. aprila 2007. u dva sata i 45 minuta na simsu prozora aktiviranjem ručne bombe na prozorskoj metalnoj okapnici izazvao osećanje straha i nesigurnosti kod građana, zbog čega je u konkretnom slučaju reč o krivičnom delu terorizma iz člana 312 krivičnog zakona za koje je stvarno i mesno nadležan Okružni sud u Beogradu, a zaprećena kazna za to delo je od tri do 15 godina zatvora. Dakle, ne smatram da je ovde bilo reči o izazivanju opšte opasnosti, već da ovo delo ima elemenata terorizma “.

Nakon prikupljenih informacija Treće tužilaštvo predmet karakteriše kao teroristički akt I ustupa ga Okrižnom tužilaštvu I tužiteljki Jeleni Katić.

Saznalo se I da je pronađen DNK trag, koji je poslat u laboratoriju, ali do danas nije poznato kome pripada niti šta se sa tim tragom dogodilo.

Dejan Anastasijević: Prilikom uzimanja tragova nađen je neki DNK na onoj bombi koja nije eksplodirala, ali je taj dokaz negde u međuvremenu na putu do laboratorije ili od laboratorije do tužilaštva nestao.

Insajder: Kako mislite nestao?

Dejan Anastasijević: Meni je rečeno da je,.. Prvo su mi rekli da je nađen DNK i da bi to moglo da pomogne, a onda su rekli da se nešto desilo, ja ne mogu da se setim šta, prošlo je deset godina i da to u svakom slučaju ne može da,..Da li je oštećeno tokom transporta ili papirologija nije rađena kako treba, u svakom slučaju to postaje neupotrebljivo  i za istragu i za eventualno suđenje koga nikada neće biti.  

Dejan Anastasijević je jutro pre napada gostovao u emisiji Kažiprt na B92 u kojoj je kritikovao presudu pripadnicima jedinice Škorpioni pred većem za ratne zločine. Zbog ovoga, nije bilo neobično kada je policija, mesec dana posle napada, saopštila da je privela osam bivših pripadnika ove jedinice. Oni su saslušani, neki su bili i na poligrafu, ali su svi pušteni.

I Dejan Anastasijević je sumnjao u verziju da bi pripadnici te jedinice pokušali da ga ubiju, smatrajući je da je to samo pokušaj da se skrene pažnja istrage u pogrešnom pravcu.

Dejan Anastasijević Meni to nije bilo uverljivo iz prostog razloga što sam znao ko su ti ljudi i na koji način oni funkcionišu da tako kažem . Mogli su me ubiti jednostavnije, jedna tipična beogradska sačekuša. To nije bio problem organizovati, ali očigledno je postojao napor da se ne vidi ruka službe iz toga. Da se ne vidi njihov, u to vreme već jako prpoznatljiv rukopis pa da to izgleda kao delo nekekvih veterana. Ali ja jednostavno nisam nikada verovao u tu priču. Oni uvek kada nekoga ubiju ili pokušaju da ubiju oni imaju, neku toriju već spremnu. U slučaju Vuka Draškovića bilo je da je, priča da je njegova žena bila ljubomorna da ga je uhvatila u švaleraciji. Mislim uvek, uvek imaju nešto što stave, što odmah ispliva iz pouzdanih izvora, da bi se, istraga skrenula u pravcu u kome izvršioci žele da ide.

Nakon privođenja i puštanja na slobodu bivših pripadnika jedinice Škorpioni policija više nije saopštavala da li uopšte radi na ovom slučaju.

S druge strane Dejan Ansatsijević već godinama ukazuje na trag koji bi mogao dovesti do otkrivanja napadača. Najvažnija činjenica je Dejan Anastasijević bio jedan od prvih novinara koji su svedočili pred haškim tribunalom još 2002. godine i to u najvećem postupku pred tim sudom, protiv Slobodana Miloševića.

Anastasijević je izveštavao sa ratišta na prostoru bivše Jugoslavije i bio svedok i političkih odnosa i borbenih dejstava.

Slobodan Milošević, suđenje pred Haškim tribunalom: Gospodine Anastasijeviću, da li se za vas može reći da ste nepristrasni kada opisujete događaje na našim prostorima ili svedočite protiv mene?

Dejan Anastasijević, svedočenje: U svim svojim tekstovima uvek sam se maksimalno trudio da budem nepristrasan. Koliko sam u tome uspeo, mogu da procene čitaoci.

Delovi svedočenja Dejana Ansatsijevića sa suđenja Miloševiću prebačeni su u postupak protiv lidera srpska redikalne stranke Vojislava Šešelja. O tome da se delovi njegovog svedočenja koriste na suđešenju Šešelju Anastasijević je bio obavešten čak je i pristao da se iskaz prebaci uz molbu da se na suđenju ne pojavljuje. Problem nastataje u tome da ga tužilaštvo nije obevestilo da ipak postoji mogućnost da ponovo bude pozvan u Hag I to tako što bi ga Šešelj unakrsno ispitivao.

Za drugi čini se ozbiljniji problem saznaje nešto kasnije , a to je da je tužilaštvo u Hagu odlučilo da ga pozove I za svedoka na suđenju Jovici Stanišići bivšem šefu Miloševićeve tajne policije. Anastasijević o tome nije znao ništa.  

Insajder bez ograničenja: Nakon deset godina kakva su vaša sazanja o tome zbog čega se to dogodilo?

Dejan Anastasijević:  Ja sam sve što sam sazano, saznao u prvih nekoliko meseci nakon što se to desilo. Ja sada kao što sam i tada imao još uvek verujem da je to bilo u sadejstvu Vojislava Šešelja i službe državne bezbednosti, uz malu pomoć Jovice Stanišića. Međutim nemam nikakvih konkretnih dokaza sa kojima bih mogao da izađem pred sud. Ali to je ono u šta ja verujem i što najbolje objašnjava ono što se dogodilo.

Insajder bez ograničenja: Kako najbolje objašnjava?

Dejan Anastasijević:  Prosto reč je bila u tome da je Haški tribunal se pokazao vrlo nebrižljiv, ali to je inače u njihovoj tradiciji kada je reč o zaštiti svedoka. Pa me nisu obavestili da planiraju da me uzmu za svedoka u slučaju protiv Stanišića koji je u tom trenutku bio u Hagu u pritvoru, kao što me nisu obavestili ni da je gotovo izvesno da će me Šešelj zvati da i me unakrsno ispitivao, jer je deo mog iskaza u procesu protiv Miloševića iz 2002. godine uvršćen u dokazni materijal.

Zamiljivo je dakle da je znao da mu je iskaz iz suđenja miloševiu prebačen u proces proces portiv Šešelja, ali ga je tužilaštvo tek nekoliko meseci kaije obavestilo da je njegovo ime na preliminarnom spisku svedoka protov Jovice Stanišića i da on o tome nije obevavešten ali da je obaveštena Stanišićeva odbrana, pa i sam Stanišić.

Dejan Anastasijević: Par meseci nakon te bombe zvala žena koja je doputovala iz Tribunala, članica, jedna od šefica istražnog tima u procesu protiv Stanišića da me zvanično obavesti da su me, da sam predložen za svedoka, još odavno, pa sam ja bio prilično šokiran, pa sam je pitao: od kad sam ja na tom spisku za svedoka i zašto nisam obavešten, pa je ona rekla: vi ste već duže od 6 meseci na tom spisku, znači opet nekoliko meseci pre bombe. Ovaj, pa zašto ja nisam obavešten? Pa, kao, izvinite, omaška nekog činovnika. A, rekoh, da li je Stanišićeva obrana bila obaveštena i sam Stanišić? Ona kaže: Da, njih smo odmah obavestili. Tako da ja sam bio prilično šokiran time i bio sam možda čak i malo nepristojan, rekao sam: zaboravite, molim vas, na bilo kakvo svedočenje, ono obavestite molim vas Stanišićevu odbranu da ja neću svedočiti. 

Nekoliko meseci pre stavljanja bombe na prozor Anastasijević je dobio upozorenje iz Haga u vezi sa njegovom bezbednošću, ali tada mu nije bilo jasno o čemu se radi.

Dejan Anastasijević: Ja jesam dobio jedno blago upozorenje od Tribunala, ali mi nisu objasnili tačno o čemu se radi, samo su rekli, pitali su me jel sam primetio nešto neobično, ja sam rekao - nisam. Rekli su: ako primetiš, javi, postoje neke indicije da postoji neka pretnja, ali nisu hteli ništa više od toga da mi kažu, tako da ..ja sam prosto slegao ramenima jer nisam sa tim što su mi rekli imao šta da radim.Tek posle su se kockice složle. To je bilo nekoliko meseci pre bombe.

Šest meseci nakon ekplozije bombe, Dejan Anastasijević je u svom nedeljniku Vreme objavio sve što je do tada saznao vodeći svoj istragu. Pod naslovom Ko mi je stavio mombu na prozor. Anastasijević je tada naspisao nešto što godinama govori pa I da je bio na merama I da su napadači znali da je on tog dana iznenada ostao u kući.

Dejan Anastasijević 2.11. Ja verujem da je to rganizovano iz Haga. Postoje i podaci o tome da je Šešeljeva žena Jadranka nosila sa imenima novinara i potencijalnih svedoka koje je trebalo likvidirati iz Haga. 2.25.

Insajder bez ograničenja: To su ozbiljne optužbe?

Dejan Anastasijević: Da to su ozbiljne optužbe da ali postoji činjenica da je u jednom trenutku, a to se dešava nekoliko meseci pre nego što je došlo do te, pre nego što su bombe stavljene, da je Haški trubunal zabranio Jadranki Šešelj nenadzirane posete zato što je ustanovljeno da je ona to pravo na nenadzirane posete zloupotrebljavala upravo je čitav povod taj spisak.

Insajder bez ograničenja: O kakavom se to spisku radi?

Dejan Anastasijević: Šešelj je prema informacijama koje su mnoge dostupne iz drugih izvora dao svojoj supruzi kada je došla spisak na kome se nalazilo ja mislim osmoro ljudi uključujući mene na prvom mestu, možda zbog mog početnog slova u prezimenu, drugi je bio Jovan Dulović moj kolega, koji je sada pokojni. Nikada nisam uspeo da saznam ko su ostali.

Sva svoja saznanja Dejan Anastasijević, pre objavljivanja dostavio je policiji. Iz policije mu je odgovoreno da nisu uspeli da nađu dokaze, a da bez dokaza ne mogu nikoga da ispituju. Ovaj dugogodišnji novinar veruje da su u pokušaju njegovog ubistva učestvovali delovi službe, jer je to jedino objanjenje kako do danas nije pronađen izvršilac.

Svedočenje novinara na suđenjima u Hagu nije bilo neuobičajeno jer su oni bili svedoci vremena I kojima su se ratni zločini događali. Zato nisu bili neobični ni javni pokušaji diskreditacije koje je uglavnom sprovodila srpska radikalna stranka . Tako su  2004. Godine radikali na konferenciji za štampu podelili navodna dosijea Dejana Anastasijevića I Jovana Dulovića novinara nedeljnika Vreme uz tvrdnje da su špijuni, ali sa kvalifikacijama I terminima koje koristi služba državne bezbednosti. O dosijeima novinara govorio je i sam Vojislav Šešelj kao svedok kod Miloševića 2005..

Vojislav Šešelj, svedok, sudjenje Slobodanu Miloševiću: Dejan Anastasijević je prvo bio špijun Službe državne bezbednosti Srbije, a onda su ga preuzele zapadne obaveštajne službe. I to nije usamljen primer.   

Dobro ... SVEDOK ŠEŠELJ – ODGOVOR: A što se tiče Dejana Anastasijeviće, ja sam došao do njegovog kompletnog dosijea u Službi državne bezbednosti, jer moja mreža je razgranata. Ja imam ljude od poverenja svuda, pa čak i u ovom haškom Tužilaštvu, jer sam i preko mojih ljudi u haškom Tužilaštvu dolazio do vrednih dokumenata.

Priča o tome da bi Vojislav Šešelj mogao imati veze sa atentatom na Anastasijevića nekoliko puta se pojavljivala u javnosti. Tako je reagujući na pisanje medija 2010. tadašnji ministar policije Ivica Dačić rekao da nema sazanja da je Šešelj umešan . U to vreme Šešelj je još bio u Tribunalu. 

Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova, 05.07.2010.:Ja sam tim povodom danas kontaktirao ljude iz Uprave kriminalističke policije koji su mi rekli da oni u istrazi nisu imali takva saznanja. Naravno svaki od tih detalja treba dobro da se prouči I da se istraži.

U međuvremenu Vojislav Šešelj se vratio iz Haga, nepravnosnažno oslobođen svih optužbi za ratne zločine nakog 11 godina. Pred haškim tribunalom tokom suđenja tri puta je bio osuđen zbog nepoštovanja suda I odavanja imena zaštićenih svedoka. Te kazne uračunate su mu u pritvor u kome je proveo znatno duže 11 godina. Zahvaljujući njegovom povratku I radikli su ponovo parlamentarna stranka.

Iako se često pojavljuje u medijima, dostupan svim istražnim organima, nema podataka da je Vojislava Šešlja iko ispitao u vezi sa bombaškim napadom na Dejana Anastasijevića. On je pristao da odgovara na pitanja Insajdera prvi put o ovom slučaju.

Insajder bez ograničenja: Gospodine Šešelj, Dejan Anastasijević, novinar nedeljnika Vreme , veruje da Vi stojite iza napada na njega. On je to objavio još 2007. i danas u to vreuje. Da li vas je tužilaštvo ili policija ikada išta pitalo o tome?

Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke: Ne. Ja da sam hteo dao ubijem Dejana Anastasijevića, ja bih ga sigurno ubio. Nema nikakve sumnje. Ali to nisam nikada ni pokušavao. A ovo o čemu on govori, taj slučaj sa ručnom bombom, to je u dosluhu sa ondašnjim policijskim šefovima izvedeno. Jer to je nemoguć atentat da se uzme ručna bomba, da se stavi na prozor, da se veže za njegov prozor pa kad neko otvori prozor da bomba eksplodira. 

Insajder bez ograničenja: Ali na simsu je eksplodirala jedna bomba, a a druga se nije aktivirala. 

Vojislav Šešelj: Evo ja prvi put čujem tu verziju. Ali to je poslužilo da meni haški tribunal zabrani sve posete. I to je bio jedan od razloga za moj štrajk glađu u Hagu. I ja sam pobedio u tom štrajku glađu. 

Insajder bez ograničenja: Zašto su vam zabranili posete u Hagu?

Vojislav Šešelj: Zato što su poverovali u prvi mah da sam ja zaista slao naloge da se izvrše atentati. U prvi mah su poverovali. Posle više nisu verovali. Takav je bio slučaj sa onom lažnom optužbom da sam planirao ubistvo Tomislava Nikolića. To je on sam plasirao. Niko mu to u Hagu nije poverovao i prošlo je bez ikakvih posledica. A i njegova je namera bila da oni u Hagu poveruju pa da mi opet zabrane sve komunikacije telefonom i da mi zabrane posete. 

Insajder bez ograničenja: Ali niste mi odgovorili, da li vas je neki tužilac ispitivao u vezi sa ovim slučajem?

Vojislav Šešelj: Ma niko nikada. Niko nikada. Ja vam kažem to je neozbiljno, to je potpuno neutemeljeno i smešno. Nikad niko u istoriji nije na takav način pokušao atentat. 

Insajder bez ograničenja: Vi tvrdite da uopšte nije izvršen atentat?!

Vojislav Šešelj: Uopšte nije bio izvršen atentat. Samo je bilo organizovano da se tvrdi da se iznese u javnost da je bio atentat. 

Insajder bez ograničenja: A zašto?

Vojislav Šešelj: Pa eto iz tog razloga da meni haški tribunal zabrani sve kontakte telefonske sa Beogradom i sve posete. Tri puta su mi zabranjivali posete i telefonske kontakte. Prvi put to je bilo oko 7 meseci krajem 2003 i do juna 2004. Pa je drugi put bilo dva meseca uoči svedočenja kod Miloševića, to je bila 2005. godina. A ovo je bilo 2006. godine pred početak mog procesa. 

Insajder bez ograničenja: Ali 2007. godine je na prozor Dejana Anastasijevića stavljena bomba. U aprilu 2007.?

Vojislav Šešelj: Ako je tako, možda ste vi u pravu, onda to nema nikakve veze sa zabranom dolaska moje supruge. Onda je njoj iz nekog drugog razloga  zabranjen bio dolazak.

Insajder bez ograničenja: Bila je bila priča o tome, čak je Dejan Anastasijević rekao da je dobio informaciju da je vasa supruga od vas dobila nekakav spisak svedoka koji je donela u Beograd?

Vojislav Šešelj: A gde je taj spisak? Pa gde je taj spisak?

Insajder bez ograničenja: Pa ja ne znam, ja vas pitam, da li postoji taj spisak?

Vojislav Šešelj: Pa ko je to video? Pa gde je taj spisak? Otkud on zna za taj spisak? Izmišljotine. Izmišljotine. 

Insajder bez ograničenja: Da li ste dali svojoj supruzi spisak svedoka?

Vojislav Šešelj: Ma nisam. Što bi joj dao spisak svedoka kad sam spisak svedoka mogao da dam mojim pravnim savetnicima? Izdiktirao sam im preko telefona sve svedoke.  Meni su u decembru 2006. godine legalizovani pravni savetnici. Imao sam pravo sve da im dam. Imao sam pravo na privilegovanu komunikaciju sa njima od decembra 2006. 

Sve sam to davao Zoranu Krasiću, Aleksandru Vučiću, ko mi je bio treći, i Slavku Jerkoviću.

Insajder bez ograničenja: A zašto bi Dejan Anastasijevićverovao da baš bi stojite iza tog atentata? Zašto bi on baš vas optužio?

Vojilav Šešelj: Pa to njega pitajte. Samo mu poručite s moje strane da sam zaista hteo da ga ubijem, davno bi ga ubio. Još se nikad nije desilo da sam odlučio da nekog ubijem a da ga nisam ubio.

Insajder bez ograničenja: Vi sada priznajete neko ubistvo?

Vojislav Šešelj:  Ne. Ništa vam ne priznajem. Samo vam kažem: nikad se u mom životu nije desilo da sam odlučio da nekog ubijem a da ga nisam ubio.

Insajder bez ograničenja: To zvuči kao priznavanje ubistva?

Vojislav Šešelj: Pa kako to vama zvuči to je sad vaša stvar.  

Činjenica je da je do danas nepoznato ko je bacio bombu na Dejana Anastasijevića, kao što je nepoznat i motiv s obzirom da istraga nikada nije zavšena.

U vreme kada se dogodio napad na Dejana Anastasijevića, podsetimo u srbiji je bio jak antihaški lobi, na slobodi su još bili Ratko Mladić I Radovan Karadžić. Srpska radikalna stranka je otvoreno podržavala haške begunce osporavala haški tribunal I isto tako otvoreno je pokušavala diskreditacije novinara. Tako je tadašnji generalni sekretar radikala Alekdandar Vučić tvrdio I da su novnari lažni svedoci pred tribunalom. Anastasijević kaže da je nedavno Vučić pokuašo da mu se izvini  zbog onoga što je o njemu govorio u vreme dok je bio generalni sekretar radikala i član pravnog tima Vojislava Šešelja, ali da nije ponudio nikakve garancije da će slučaj biti i ispitan.

Dejan Anastasijević: Ja bih ustvari izvinjenje prihvatio kada bi ono išlo u paketu sa otkrivanjem šta se ustvari desilo, i ako bi on mene uspeo da ubedi, ili javnost Srbije ili da Srpska Radikalna Stranka, čiji je on bio visoki funkcioner tada, i Šešelj nema nikakve veze sa tom bombom, ja bih definitivno prihvatio to izvinjenje. 

Činjenica je da je prošlo deset godina od bacanja bombe, kao I deset godina od kada je taj zločin okarakterisan kao teroristički akt. I pored obećanja da će brzo biti rešen taj slučaj se i danas se, deset godina kasnije, nalazi u predistražnom postupku. Dakle, već deset godina, slučaj je u fazi postupka koja je tajna i tužilaštvo se zaklanja iza te zakonske odbredbe. Na pitanja Insajdera ko je saslušan, šta su pokazala veštačenja, i dokle je istraga stigla dobili smo kratak i uopšten odgovor iz nadležnog višeg tužilaštva

“Do sada obavljeno više desetina razgovora sa licima koja su potencijalno bila "zanimljiva" za postupak i koje je bilo nužno proveriti,pa kako je nađeno dosta tragova na licu mesta događaja koji su bili izuzeti prilikom vršenja uviđaja, upoređivani su dnk profili lica sa kojima su razgovori obavljani sa navedenim tragovima pronađenim na mestu samog događaja. Predmet je aktivan što znači da se na njemu i dalje radi u pravcu utvrđivanja svih relevantnih činjenica i okolnosti pod kojima je izvršeno ovo krivično delo,kao i lica koje je (ili koja su) isto izvršila.”

Deset godina nakon napada još su nepoznate činjenice i okolnosti napada na Dejana Anastasijevića. On nije odustao i danas radi kao novinar.

Dejan Anastasijević: Pa, mislim, vidim da treba, da sam religiozan, da padnem na kolena i zahvalim se bogu što sam imao puno sreće. Drugo, drago mi je što se tako nešto nije ponovilo. Ovo je imalo veliki odjek i to me je verovatno zaštitilo od toga da oni pokušaju ponovo to da urade. 

Odgovor na pitanje ko mu je stavio bombu na prozor  i zašto je to učinjeno  može da da samo država odnosno pre svega policija, ali I tužilaštvo. Oni to međutim ne čine.

Nakon svega ostaje činjenica je da bez pronalaženja počinilaca ubistava i napada na novinare u Srbiji se teško može govoriti o slobodi medija pa samim tim i o slobodi govora.

Senka Vlatković Odavić

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.