Jezik

sr

en

(Ne)bezbedno rušenje (EMISIJA)

U svakoj pravnoj drzavi rusenje objekata koji su nelagelano sagradjani je procedura koja se sprovodi po zakonu i ista pravila vaze za sve.

Poslednji slučaj rušenja nelegalno podignutog verskog objekta islamske zajednice na obodu Beograda otvorio je pitanje da li se zakon u Srbiji primenuje na svakoga jednako.

Da li je uticaj politike i međuverskih odnosa postao važniji od zakona. Zbog dvostrukih aršina rušenje objekata koje nelegalno gradi Islamska zajednica podignuto je na politički nivo.

Nakon jednog neuspelog pokušaja dnevnog rušenja u Zemun Polju, rušenje objekta počelo je noću uz jake policijske snage. S druge strane pre samo šest meseci gotovo svi mediji izveštavali o tome da se nelegalni objekat u centru Novog Pazara ne ruši iz bezbenosnih razloga i straha da bi moglo da dođe do sukoba sa policijom.

Ova dva slučaja povezuje činjenica da su oba objekta gradile islamske zajednice, ali očita razlika je u posupanju države tako da se sve svelo na političku procenu posledica eventualnog rušenja, umesto poštovanja zakona.

(Ne)Bezbedno rušenje

U noći između 25 i 26 maja ove godine uz prisustvo jakih policijskih snaga srušen je deo objekta koji je islamska zajednica Srbije gradila u Zemun Polju. To je inače rubni deo grada u kome je najveći deo objeketa izgrađen bez građevinskih dozvola. I objekat koji je gradila Islamska zajednica je bio takođe nelegalan , a opština je nekoliko puta zatvarala gradilište. Kao većinu objekata u istom naselju i za ovaj objekat je pokušana legalizacija. 

Objekat srušen je iz drugog pokušaja s obzirom da je samo dan ranije opština takođe sa policijom došla do objekta ali se odustalo jer je stotinjak ljudi telima branilo policiji i bagerima da priđu. 

Tada su predstavnici Islamske zajednice rekli da je dogovoreno da se rušenje odloži i da će u sledećih sedam dana biti pozvani na na razgovore u opštinu. Međutim kada se sve smirilo i kada su se građanio povukli, u sred noći oko 3 sata ujutro u naselje su ponovo došle jake policijske snage i rušenje je počelo. Očevici tvrde da je u celom naselju bila isključena struja. To je bila noć uoči početka meseca ramazana muslimanskog praznika. 

Muftija beogradski Mustafa Jusufspahić ne negira da je građeno bez dozvole, ali navodi da je objekat bio namenjen molitvi i učenju. 

Mustafa Jufuspahić, muftija beogradski: Mesto koje će okupiti koje će podučavati koje će toj našoj deci davati smernicu kako da žive u životu kako da se ophode prema svima pa i prema svojim komšijama. To je nešto što je i javno dobro Možda smo mi sa ovim uniformama i zloupotebili to, malo, ali ima nas i časnih bogami sa tom uniformom koji nemaju nikavu želju da se obogate kroz to da imaju ovozemaljski ćar. Nas to ne interesuje mi smo najsiromašniji zajednica u Beogradu i nije smelo da se desi da se uiradara na nas ne zato što mi... nije smelo da se udara na nas. Nije uredu.

Objekat su gradili vernici svojim novcem bez projekta, uglavnom Romi i Aškalije, deo njih izbegao je sa Kosova. Taj kraj je vidno siromašniji od ostatka naselja.

Gradnja objekta islamske zajednice u Zemun Polju započeta je još u jesen 2014. godine, na placu koji je 2008 kupila Islamska zajednica. Prema podacima iz kupoprodajnog ugovora kućicu na placu od 6 ari i kućicu koja je tu postojala Islamska zajednica je kupila za 9 hiljada evra.

Međutim, ni vlasnički odnosi na zemljištu nisu po svemu sudeći bili regulisani. Tako se u katastru se i danas navodi nekoliko privatnih lica koja imaju pravo korišćenja zemljišta, a njihovih imena nema u kuporodajnom ugovoru. U katastru je kao vlasnik objekta koji je građen bez građevinske dozvole navedena Islamska zajednica. I objekat je upisan kao mesdžilis, verski objekat. 

Opština je po prijavi gradilište zatvorila prvi put 2014 godine i naložila zaustavljanje gradnje. Nakon toga radovi su nastavljeni 2015., a prvi sprat izgrađen je već početkom leta 2016. U julu te godine opština je ponovo zatvorila gradilište. Umesto da opština ukoliko je nelegalno objekat poruši kada je još bio samo temelj, dozvoljeno je da se gradnja objekta praktično završi ovog proleća i da se objekat na dva sprata stavi pod krov, kada je rušenje svakako mnogo skuplje i komplikovanije i kada je objekat već postao važan vernicima.

Muftija beogradski tvrdi da je do pre godinu dana sa opštinom Zemun i njenim predsednikom Dejanom Matićem imao dobru saradnju.

Insajder bez ograničenja: Da li ste razgovarali sa ljudima iz opštine?

Mustafa Jusufspahić, muftija beogradski: Kako ne, imali smo čak šta više i dobru saradnju  bilo mi je žao što se to posle odjednom okrenulo u jednu netrpeljivost, blago rečeno.  Ja sam imao razgovor sa gospodinom (Dejanom) Matićem pre možda godinu dana i onda je bio je tu negde dogovor hajde vi dotle dođite i nemojte dalje. Sutradan je došla građevinska inspekcija i rekla ne može. Ja sm ga zvao i rekao mu šta se dešava da li si mi juče rekao on kaže veliki pritisak sa svih strana. Ja mogu da ga razumem. Kasnije je rekao vi to srušite ili ćemo mi korati. Ja sam rekao niti će iko to rušiti ne verujem da do te mere može obraz da se sroza da se ruši bogomolja.

Iako je činjenica da dozvole za gradnju nije bilo ostaje pitanje zašto je rušeno u sred noći, kao i zašto je od svih nelegalnih objekata odlučeno da se ruši baš objekat islamske zajednice u rubnom delu beogradske opštine Zemun.

Mustafa Jusufspahić, muftija beogradski: Mislim da je došlo do nesporazuma velikog. Ne želim da verujem da je to urađeno sa saznjanjem, sa znanjem šta se tu zaista desilo. Mislim da je neko iskoristio zauzetost najodgovornijih u ovoj zemlji i da je uradio to što je uradio, za neki ćar, za neki interes, selektivno primenio zakon

Insajder: Kako to mislite selektivno?

Mustafa Jusufspahić, muftija beogradski Isti dan nam je i stigla depeša, to pismo sa odnijenicom da ne možemo legalizovati ni to št smo radili. E sada ja pitam, ako mi imamo pravo na žalbu 15 dana, kako je moguće da je to urađeno pre tih 15 dana.

Iako ovo rešenje o odbijanju legalizacije nema direktne veze sa rušenjem koje je sprovela opština Zemun zanimljivo je da je gradskom sekretarijatu trebalo gotovo godinu dana da donese rešenje.

Zahtev za legalizaciju podnet je u julu 2016., a rešenje o tome da je objekat nelegalan je donet dan uoči rušenja. U trenutku kada je podnet zahtev za legalizaciju objekat imao jedan sprat bez krova.

U rešenju gradskog sekretarijata za poslove legalizacije kojim je odbijena legalizacija navodi se objekat nalazi u površinama javne namene, odnosno tu je delom predviđena saobraćajnica i nije završen u građevinskom smislu onako kako je potrebno za ozakonjenje, on ne može biti legalizovan. Na kraju rešenja navodi se da je na rešenje moguće podneti žalbu u roku od 15 dana. Sada ta žalba čak i kada bi se usvojila praktično ništa ne bi značila jer je objekat urušen.

U opštini Zemun koja je rušila rečeno nam je da niko ne može da nam odgovara na pitanja, i da su sve informacije dali u sapšenju za javnost.

Insajder: U saopštenju koje je poslal opština navodi se da je nekoliko puta zatvarano gradilište,

Mustafa Jusufspahić Istina,

Insajder:..da se islamska zajednica o to oglušila,

Mustafa Jusufspahić ..istina,

 Insajder:.. i da su oni na kraju to srušili. Zašto ste se oglušivali o zatvranje gradilišta? U krajnjoj liniji skidanje pečata jeste krivično delo?

Mustafa Jusufspahić: Sigurno da jeste krivično delo i mi ne negiramo nista od toga što je rečeno. Ali ne možemo da shvatimo da se zlupotrebljava pravo da se pravo zaloupiotrebljava za interese određenih struktura. Nama za poslednjih 50 godina nije izdata nijedna jedina građevinska dozvola bilo gde na teroritoriji države grada na teritoriji našeg rijaseta.

Insajder: Zašto?

Mustafa Jusufspahić: Pa ja ću vam reći to je jednostavno politički problem to nije urbanistički problem. Svaki urbanistički problem koji islamska zajednica u gradnji svoje infrastrukture je nažalost politički problem.

O tome da se urbanistički problemi sele na politički teren svedoči slučaj nelegalne nadogradnje oko 1000 kvadtara u samom centru Novog Pazara. Iako je opština nalagala njegovo rušenje, to se još nije dogodilo. 

Poslednji put opština novi Pazar 15. maja 2017, dakle samo deset dana pre rušenja u Beogradu nije dobila asitenciju policije za uklanjanje nelegalne nadogradnje od oko hiljadu kvadrata koji su bez dozvole je izgrađeni na objektu koji koristi Fakultet za islamske studije.

Situacija u Beogardu i Novom Pazaru je istovetna. Gradi se bez dozvola, koje nikada nisu ni tražene. Obe opštine su tražile rušenje odnosno uklanjanje nelegalno izgrađenog. Činjenica je da se u Zemunu gradio verski objekat u obodnom naselju, dok je u Novom Pazaru nelegalna gradnja na samom centralnom gradskom trgu, i to delom na javnoj površini i delom služi za učionice, ali deo je izdat u komercijalne svrhe.

Međutim najveća razlika je u reakciji države na zahteve opština da ruše nelegalno. U Zemunu je policija pružila asistenciju opštini i to u red noći sa specijalnim jedinicama. U Novom Pazaru međutim opština osam mesei ne može da zaustavi gradnju i sruši nelegalno izgrađeno, jer policija odbija da im pruži asistenciju.

Za to vreme čak je i svečano otvoren deo objekta koji je nelegalno izgrađen. Prema tvrdnjama optinskih vlasti policija u tom gradu ne želi da im pruži podršku za rušenje bilo kog objekta koji gradi islamska zajednica u to gradu.

Insajder : Da li je to prvi put da vam je policija odbila asistenciju?

Almir Leković, načelnik gradske uprave Novi Pazar:  Mi smo na istom objektu 2013. Godine pokušali takođe nelegalnu gradnju montažno demontažnih objekata lokala na fakultetu za islamske studije. Međutim takođe smo dobili dopis od tadašnjeg načlenika policijske uprave Novog pazara da se neće pružiti olicijska pomoć iz bezbednosnih razloga10.26. ili kako je već rečeno zbog toga što nisu stvoreni bezbednosni uslovi za pružanje policijske pomoći. U drugim slučajevima kada se radi o fizičkim liima kada tražimo asistenciju ona je besprekorna I uvek se pruži.

Insajder bez ograničenja: Da li ste tražili objašnjenje koji u to bezbednosni razlozi?

Almir Leković: Nisam tražio objašnjenje niti mi je jasno koji su to bezbednosni razlozi ni ko je dužan da obezbedi bezbednosne razloge.

Poslednji put opština je za uklanjanje nelegalnog dela objekta na javnoj površini asistenciju policije tražila 5 maja ove godine. Deset dana kasnije dobila odgovor da je zahtev opštine uzet u razmetranje sa dužnom pažnjom, ali je asistencija policije odbijena.

ODGOVOR POLICIJSKE UPRAVE NOVI PAZAR 15.05.2017. „O navedenom zahtevu smo obavestili Direkciju policije i Upravu policije u sedištu MUP-a. Nakon izvršenih provera doneta je odluka da policijska pomoć neće biti pružena jer je utvrđen da nisu ispunjeni bezbednosni i drugi zakonski uslovi“

Istovetan odgovor Opština je dobila i u aprilu ove godine nakon što je rušenje onemogućeno, kao i u septembru i oktobru prošle godine.

Na kritike da li obijanje asistencije policije znači da je država nemoćna i da zakon ne važi za sve odgvorio je i tadašnji premijer Srbije u novembru prošle godine.

Aleksandar Vučić, premijer Srbije novembar 2016.: Neću da pošaljen hiljadu žandarma da bismo se tukli sa muslimanima. Neću da imam krvoproliće u Srbiji. Šta misite da će juftija da pusti da mu to neko sruši onako bez prisutnih pet hiljada ljudi. Pa neće. I već vam je to rekao. Želim da to završimo bez razbijenih glava

Muftija o kome je premijer govorio je Muamer Zukorlić, danas narodni poslanik i predsednik odbora za obrazovanje. Njegova stranka dala je podršku vladajućoj koaliciji. On je zamrzao funkciju mutije, a na mestu muftije Islamske uajednice u Srbiji nalazio se do marta 2016.

Insajder: Da li to znači da je postojala neka pretnja izvođenjem ljudi na ulice? 

Muamer Zukorlić: Ne

Insajder: Nego?

Muamer Zukorlić: Znači nešto drugo

Insajder: Šta?

Muamer Zukorlić,: Znači da mi konačno imamo pametnog premijera za razliku od prethodnih, koji...

Insajder: A šta znači ovih pet hiljada ljudi?

Muamer Zukorlić: Na kom jeziku?

Insajder: Pa šta znači, da ćete izvesti pet hiljada ljudi da brani objekat

Muamer Zukorlić: To je broj 5 i tri nule u ljudima, to znači 5 hiljada ljudi

Vi ne znate šta znači 5000 ljudi? Za hiljadu više od četiri manje od šest...

Insajder: Da li biste izveli pet hiljada ljudi na ulice?

Muamer Zukorlić:Jel vi dozvoljavate da ja odgovorim?

Insajder: Molim Vas

Muamer Zukorlić: Dakle, konačno imamo premijera koji nije poluga nekog svog političkog partnera u Novom Pazaru, koji nema nameru po svaku cenu da sruši islamsku zajednicu, muftiju da zgazi da im dokaže da oni ne mogu ništa. Premijera koji je u dogovoru sa mnom, kada sam pristao da budem deo da kažem vladajuće većine u parlamentu,..Jedan od principa je mojih zahteva i moje stranke bio to da se, u verskoj kategoriji, muslimanima, a po etničkoj, Bošnjacima, dopusti, odnosno omogući, da se u ovoj zemlji osete kao ravnopravni građani. To znači da se stavi tačka na sve ove dosadašnje zloupotrebe.

Insajder: Da li bi se stvarno pojavilo pet hiljada ljudi I da bi došlo do sukoba sa policijom?

Almir Leković: To su sada nagađanja koliko ljudi bi se uopšte pojavilo. Možemo tu stvar da gledamo i sa druge tačko koliko bi se ljudi pojavilo da ukloni taj objekat. Tako da ta priča koji bi ljudi branili ili koji su za ili protiv neleglno izgrađenog objekta to je o meni suvišno ovde se radi o primeni zakona.

U Novom Pazaru ima oko 17 hiljada neleglnih objekata. U nekim delovima grada, objekti su građeni do samog kolovoza.

Insajder: Zašto je onda najveći problem Fakultet za islamske studije?

Almir Leković: Ovde se ne radi o tome što je Fakultet za islamske studije, da se ne radi o FIS-u  ili bilo kome drugom fakultetu, da se radi o bilo kom objektu islamske zajednice u srbiji dužni smo da pružimo pomoć, da ubrzamo procedure. Međutim, svi objekti koji su izgrađeni do kraja 2015 ulaze u postupak ozakonjenja. Bez obzira da li su oni izgrađeni do ulice ili nisu, to je već predmet, da li će biti ozakonjeni ili neće je predmet daljeg upravnog postupka. Ali, kada se radi o nadogradnji na zgradi Fakulteta za islamske studije ovde na trgu Gaza Isa Beg, ta nadogradnja se vrši nakon stupanja zakona na snagu. Ne postoji mogućnost da se ozakoni takav objekat, niti da se pusti u procedure ozakonjenja. Mora da se primeni ono što je do sada primenjeno, a to je rešenje o uklanjanju ili da podnesu zahtev o izdavanju graevinske dozvole ili uklanjanje objekta. Ozakonjenja više nema.

Prema saznanjima Insajdera Mešihat Islamske zajednice u Srbiji pokušao je da legalizuje nelegalno izgrađeni deo objekta, ali stav opštine potvrdilo je I resorno ministarstvo da nadograđeni deo obejkta ne može biti ozakonjen.

Fakultet za islamske studije smešten je u zgradu koja je nacionalizacijom oduzeta Islamskoj zajednici posle Drugog svetskog rata. Prema tvrdnjama Muamera Zukorlića i Islamske zajednice u Srbiji, pre rata, na tom mestu je bilo sedište Islamske zajednice I reč je o vakufskoj imovini, odnosno zadužbini.

Zgradu u kojoj se danas nalazi Fakultet za islamske studije koristila su društvena predizeća Lipa i Uniprom. Na licitaciji 2007. preduzeća su prodata privatnom konzorcijumu. Međutim taj konzorcijum nije uspeo da uđe u posed zgrade, jer ju je zaposela Islamska zajednica u Srbiji tvrdeći da njihova imovina nije smela da bude prodavana, već je država morala da je vrati. Privatni konzorcijum je podneo tužbu. Pravnosnažnom presudom Islamska zajednica je morala da se iseli iz tog objekta, ali presuda do danas nije izvršena I objekat idalje koristi Islamska zajednica.

Insajder: Tvrdite da ste imali pravo i da ste polagali pravo ne objekat. I onda ste odlučili da uzmete zakon u svoje ruke, ušli u taj objekat. Ali onda ste ponovo odlučili da uzmete zakon u svoje ruke i proširujete taj objekat. Znači, kršeći sad i neki drugi zakon

Muamer Zukorlić: Kada državni organ krši jedan zakon on proizvodi dva efekta – jedan je da šalje poruku vernicima da zakon ne važi, jer ako ne važi za državni organ, što bi važila za građane. To je jedna poruka. A druga poruka, da kršenjem jednog zakona on onemogućava vernike da ostvare svoje pravo u skladu sa zakonom. Zakon o davanju građevinske dozvole predviđa to, da je onaj ko želi dograditi ili graditi vlasnik toga što jeste u formalno – pravnom smislu. S obzirom da je kršenjem zakona, osporeno vlasništvo Islamskoj zajednici, time je ona i teorijski isključena iz mogućnosti da zakonski ostvari svoje pravo gradnje i tada joj ostaje samo jedna varijanta, a to je bespravna gradnja.

Insajder: Kakva je onda to poruka građanima ove zemlje- Nemojte da poštujete zakon ako mislite da ste na bilo koji način oštećeni...

Muamer Zukorlić: Poruka koju smo mi prisilno primili od strane države. Država je nama poslala poruku-ne mora da se poštuje zakon jer mi kršimo zakon prema Islamskoj zajednici, prodajemo imovinu koja ne sme da se proda..

Insajder: I sada

Muamer Zukorlić: ...ni po zakonskoj, ni po duhovnoj, ni moralnoj osnovi, a mi u tom slučaju kao slabiji faktor u državi

Insajder: Pokazujete da ste jači od države?

Muamer Zukorlić: Ne, naprotiv. Samo prihvatamo to novo pravilo koje nameće da ako ne može zakonito, radite kako može. Što je, naravno, ružna poruka, ali veoma ružna poruka koju zapravo šalju državni organi u tom trenutku.

Objekat u Novom Pazaru koji se nalazi bukvalno ispred opštinske zgrade na glavnom trgu, nadograđivan je u više faza. 

Insajder: Izgleda da to ide ka završetku. Znači li to da ste Vi nemoćni da to srušite?

Almir Leković:Pa mi smo bez saradnje sa ostalim institucijama nemoćni 

Insajder: Pa kakva je to onda poruka?

Almir Leković: Nemoćni iz dva snovna razloga. Prvi je što je sada neophodno angažovati građevinsku firmu koja bi uradila projekat I sa specifičnom mehanizacijom za rušenje visokoetažnih objekata ukolnila tu nadogradnju. Ona je problematična i što je nadogradna. Nije to objekat koji treba ukloniti, već samo deo objekta.

Insajder: Ako sam dobro shvatila Vi ste u dva navrata i proširivali taj objekat?

Muamer Zukorlić: Dva, tri, četiri, pet. Jel ovde sad pitanje kvantiteta? Ovde je pitanje principa

Insajder: Jeste pitanje kvantiteta, jeste i pitanje kvantiteta. Reč je hiljadama kvadrata na centralnom gradskom trgu.

Muamer Zukorlić: Svejedno. Princip nema veze sa kvantitetom.  U tom slučaju nemoj da pričamo o principima. Ovde je princip da Islamska zajednica po ustavu ima zagarantovanu mogućnost da vrši svoja prava i da ne bude diskriminisana, da njoj ne bude otimana imovina, da ako se vraća imovina Srpskoj pravoslavnoj crkvi, da se vraća i Islamskoj zajednici.

Insajder: Ali crkva je tražila..

Muamer Zukorlić: Idite sada na portal, molim vas, idite na zvanični portal Direkcije za restituciju te imovine, pa ćete videti, koliko je procenata vraćeno SPC, koliko katoličkoj crkvi, koliko jevrejskoj zajednici. Islamskoj zajednici nula.

Insajder: A zašto?

Muamer Zukorlić: Ja stvarno i to ne shvatam.

Insajder: Ja imam odgovor na to pitanje iz Agencije za restituciju kojoj sam postavila pitanje. Dakle...

Muamer Zukorlić: Da li hoćete suštinski odgovor ili formalan odgovor? Oni su vam rekli formalni odgovor. Hoćete da vam kažem šta su vam rekli?

Insajder: Da postoji spor

Muamer Zukorlić: Rekli su Vam zato što ne znaju kome da daju, jer ima dve islamske zajednice.

U Srbiji od 2007. godine praktično postoje dve Islamske zajednice. Jedna Islamska zajednica Srbije kojoj je Rijaste u Beogradu I Islamska zajednica u Srbiji sa sedištem u Novom Pazaru kojoj je Rijaset u Sarajevu. Podela Islamske zajednice na dve celine koje jedna drugu ne priznaju, dovela je I do praktičnih problema. Najveći problem pojavio se upravo kod vraćanja imovine, pa tako do danas ni jedan kvadrat nije vraćen Islamskoj zajednici. Obe zajednice podnele su istovetne zahteve za povraćaj imovine, ali kako nam objašnjeno u agenciji za restituciju oni ne znaju kome da vrate.

Odgovor Agencije za restituciju: “Kako je u toku sudski postupak po tužbi Islamske zajednice Srbije protiv Mnistarstva vera, čiji je pravni sledbenik Ministarstvo pravde, za upis u Registar crkava i verskih zajednica kao tradicionalne verske zajednice u Republici Srbiji, a što predstavlja prethodno pitanje u postupcima restitucije, to do okončanja ovog sudskog postupka Agencija za restituciju ne može da nastavi sa radom na rešavanju predmeta iniciranih zahtevima Islamske zajednice u Srbiji i Islamske zajednice Srbije.”

Dok se ta situacija ne reši vraćanja imovine neće biti, a među objektima koji nisu vraćeni Islamskoj zajednici je i Bajrakli džamija u Beogardu, kao i Balibegova džamija u Nišu.

Na kraju će odluku o tome koja je zajednica naslednik doneti država u čijem vlasištvu je I danas najveći deo objekata.

Muamer Zukorlić: Pa hoćete ja da vam kažem kako jednostavno saznati koja islamska zajednica ima pravo na te zahteve? Ona islamska zajdnica koja poseduje originalna dokumenta. A znate kako...

Insajder: Iz kog vremena?

Muamer Zukorlić: Iz bilo kog vremena, originalna. Prema tome tamo se nalaze dva zahteva, tamo su kopije, i u našem zahtevu i u njihovom zahtevu su kopije, ali znate kako su oni došli do kopije? Kopirajući naše kopije. Njima je Direkcija kopirala naše materijale da bi oni mogli da podnesu zahtev. To se dokazuje evo ovako – tražite od njih originale, tražite od nas originale – mi imamo originale, kraj.

Mustafa Jusufspahić: Baš originalna? Uh, onda je to ozbiljna stvar. Dajte, molim Vas. Gospodin Zukorlić je interesantan medijima, zato što ima svoj prodoran glas, malo viče ali to ne znači da je to istina. Mnogo stvari se toleriše zbog mira u kući. Valjda smatrajući da smo mi mirniji i da ćemo po difoltu biti to. Ne dirajte nam naša prava. Svi znaju da je moj otac bio 47 godina muftija Beogardski I da je islamska zajednica radila I neko to pokušava pod tepih da gura. Ne može, to je malo veća stvar. Postoji Islamska zajednica Srbije I ona je interes svih muslima Srbije.

Islamska zejdnica Srbije upisana je u registar verskih zajednica ali jedina nema pravnog zastupnika upravo zbog spora koji se vodi. Dok se konačno ne doluči o tome ko je naslednik Islamske zajednice Kraljevine Jugoslavije nijedan objekat koji se potražuje neće biti vraćen.

Pitanje nelegalne gradnje, ne bi se smelo vezivati za pitanje vraćanja imovine, jer zakonski ta pitanja nisu povezana. O nelegalnoj gradnji odlučuje samo država I to mora da čini u skladu sa zakonima koje je donela. U vezi sa objektom u Zemun Polju, kažu u Islamskoj zajednici Srbije, postoje otvorena vrata. 

Mustafa Jusufspahić:. Imamo naznake imamo neka obećanja da ćemo u narednihj par dana da se nađemo sa najodgovornijima u ovoj zemlji i da rešimo to eto.

Insajder: Očekujete da će taj objekat biti završen ili da će na nekom drugom mestu biti?

Mustafa Jusufspahić: Očekujem da nađemo neko rešenje za muslimane Beograda. Muslimani su ovde imali 274 džamije, ne tražimo mi 274 da nam se vrate. Mi tražimo jednu, dve, gde ima potreba. Ne trebaju nama džamije da zvrje prazne to je prokletstvo od boga.

Insajder: A ukoliko budu rekli ne možete na tom mestu ali možete na drugom da li biste na to pristali?

Mustafa Jusufspahić: Znate šta, ako nama daju tamo negde gde nemamo muslimana mi ćemo reći mi tu nemamo potrebu nemojte. Ali, ajte da vidimo šta će nam ponuditi.

S druge strane malo je verovatno, da će se pitanje neleglane gradnje u Novom Pazaru rešiti, čak I ukoliko država ispravi sve nepravde, pa I vrati imovinu. I muftija Muamer Zukorlić kaže da nikada ne bi apelovao da se nelegalno izgrađen deo poruši.

Muamer Zukorlić: Ne, bože sačuvaj, ja ne apelujem da se ruši ništa. Ja sam graditelj, vi ste destruktori, ovi koji bi da to ruše iz opštine, mi ne. Ljudi se dele na graditelje i na rušitelje.

Sledeće godine je 150 godina Islamske zajednice Srbije. S jedne strane postoji optimizam da će se pitanje verskog objekta za muslimane iz Zemun Polja rešiti s druge strane malo je verovatno da će do daljnjeg objekat u Novom Pazaru iako dirati iako je nelegalno izgrađen. Znači li to da su drugačiji aršini doveli do toga da zakon jačeg I  politička volja pobedi zakone Srbije. 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.