Jezik

sr

en

Savski nasip: Rušenje zakona (EMISIJA)

Nelegalno naselje koje je izgrađeno u poslednjih deset godina nalazi se na strateški važnoj poziciji u Beogradu I prostire se na dužini od oko osam kilometara.

Nasip duž kojeg su, suprotno svim zakonima, izgradjeni nelegalni objekti, predvidjen je izmedju ostalog i za odbranu stanovnika Novog Beograda od poplava. Na tom mestu nalaze se i nekoliko reni- bunara odakle se Beograd snabdeva vodom.

I pored svega toga nadležne institucije godinama unazad dozvoljaju divlju gradnju na ovom mestu. Danas predstavnici Grada i Opštine Novi Beograd vode političke debate oko toga ko je odgovoran što su objekti izgrađeni a ko za to što se ne ruše

Goran Vesić, menadžer Grada Beograda: Slažem se da Grad Beograd može da ubrza rad svog Sekretarijata i tu ste u pravu, ali opet vam govorim sve drugo je na opštini Novi Beograd i oni su već mogli da sruše prvih 38, 39 objekata.

Aleksandar Šapić, predsednik Opštine Novi Beograd: Evo ovih mesec i po dana nas ništa nije sprečavalo da srušimo ovih 18 objekata, kao što njih ne sprečava već 5 godina da reše pitanje legalizacije, ne samo na Savskom nasipu. 

Goran Vesić: Mi sada imamo problem sa posledicom. Prvo pitanje je naselje nastalo pre desetak godina i tadašnja opštinska i gradska vlast ništa, ali apsolutno ništa nisu uradile da ovo naselje, da zaustave tu divlju gradnju. 

Naselje je nastalo još 2000, ali tada su tu bile uglavnom samo sojenice. Uprkos jasnim zakonskim propisima da tu ne sme da se gradi, od 2009. godine počinje međutim masovna gradnja zidanih stambenih objekata. Danas se to, praktično divlje naselje proteže na potezu od kraja 45 novo-beogradskog bloka do Ostružničkog mosta. 

Činjenica da je zbog nelegalnog naselja ugrožen jedan deo Beograda i vodsnabdevanje grada. Ovo postaje političko pitanje kada se pre nekoliko godina ispostavilo da je i Tomislav Nikolić, pre nego što je postao predsednik države, sinovima tu napravio kuće.

SAVSKI NASIP: RUŠENJE ZAKONA

Gradnja na Savskom nasipu zakonom je zabranjena između ostalog i zato što voda kojom se snabdeva Beograd tako može da se zagadi.

Naselje se proteže u zoni reni bunara u koje dolazi voda i iz većih dubina, koja se prirodno pričišćava kroz zemljište a zatim se sliva u bunar, odakle ide na dalje prečišćavanje u Javno preduzeće Beogradski vodovod. Ovakvih bunara u Beogradu ima ukupno 99, iz njih se obezbeđuje do 95 procenata vode neophodne Beogradu. Duž ovog dela Savskog nasipa se nalazi 16 reni bunara.

Udruženje građana koje se zalaže za zaštitu pojasa Savski nasip godinama se žale različitim institucijama zbog nelegalnog naselja i mogućih posledica. Sa druge strane stanovnici nelegalnog naselja smatraju da se protiv njih vodi medijska hajka. I jedni i drugi apeluju na institucije da donesu konačnu odluku o celom nelegalnom naselju.

Zoran Bukvić, Udruženje građana “Kritična masa”: Oko tih izvorišta nije dozvoljena gradnja ali kao što svi znamo oko tih reni bunara izgrađene vikendice.

Insajder bez ograničenja: Ako se zazida neki objekat u blizini reni- bunara ta mehanizacija ne može da priđe i ne može da revitalizuje bunar. Samim tim bunar ispada ispada iz sistema dovođenja vode u beogradski vodovod i kanalizaciju.

Vojislav Mandić, Udruženje ljubitelja reke Save “Zeleni raj”: Evo pristajem da krenemo kamerom da obiđemo sve reni bunare i da mi kažete gde nije moguć pristup.  Postoje objekti, ovo što ste naveli, u neposrednoj blizini, ali oni su na takvim pozicijama ali nije zaprečio prilazak reni bunaru. Mi se spuštamo tim spustovima, imao sam priliku da gledam kada se kod nas to odvijalo, to kad se radi to traje, ajde da kažem, jedno 20 -30 dana, možda i više dana

Insajder: I upravo traje na bunaru 43, mislim…

Mandić: Ok, možemo zajedno da odemo da pogledamo. Znam o kom objektu se radi, ali tu ima sasvim dovoljno prostora i taj objekat o kome pričate, mislim on jeste u većoj blizini i pretpostavljam nepropisnoj, ali neka postupe oni koji su nadležni za to, ako ne mogu da sprovedu. Zna se ako Vodovod ne može da sprovede određene radnje, nek postupa onako kako ima nalaže procedura.

Ekipa Insajdera snimila je vise od jednog bunara kome se ne moze prići od novoizgrađenih objekata.

Da naselje ugrožava reni bunare upozoravali su inspektori Ministarstva zdravlja- Sektora za zaštitu životne sredine. Novinari Insajdera dopili su po zakonu o dostupnosti informacijama do beleške inspektora koji je 22. jula 2016. konstatovao da su nadležne institucije utvrdile da je voda u 16 bunara u tom trenutku ispravna, ali da su sami bunari ugroženi nelegalnim naseljem.

Iz Službene beleške sanitarnog inspektora Ministarstva zdravlja:

“Dosta objekata se nalazi neposredno uz bunare i otežavaju prilaz bunarima, kao i intervencije na istim, mnogi objekti se nalaze na drenovima reni bunara, pojedina lica su izvršila nasipanje terena, a prema izjavi predstavnika vodovoda time su zatrpali zatvarače i ispuste na pojedinim bunarima i otežali intervencije na istim”.

Deo stanovnika nelegalnog naselja, strujom se snabdeva sa mreže namenjene za rad reni bunara. Potrošenu struju plaćaju Beogradskom vodovodu I kanalizaciji. Drugi deo stanovnika snabdeva se direktno od EPS-a.

Od EPS distribucije nismo dobili odgovor na pitanje ko su korisnici struje u nelegalnom naselju, uz objašjnenje da informacije ne mogu da nam dostave zbog zaštite podataka o ličnosti.  

Jedini podatak koji smo dobili od EPS Distribucije je da na parceli 5424 struju kupuje I MUP Srbije, ali nam MUP nije odgovorio za koje namene. Na istoj parceli se nalaze i kuće Nikolićevih sinova ali I jedan objekat ciji vlasnik nije upisan u Katastar imenom i prezimenom vec se vodi samo kao broj.

Gradski menadžer Goran Vesić potvrđuje da nelegalno naselje koristi struju preko reni- bunara, ali ističe da to rade po rešenjima koja su dobili za vreme prethodnih vlasti.

Goran Vesić: Njima je svima dozvoljavano recimo da se priključe na struju na reni- bunare i to im je Vodovod tada dozvoljavao. Mi smo pre dve godine prekinuli tu praksu i naložili smo vodovodu da ne dozvoljava više da se priključuju na struju. Oni plaćaju po starim rešenjima, mi razmatramo mogućnost kao Grad da ukinemo ta rešenja, odnosno da više ne mogu šta da plaćaju i iskreno da vam kažem

razmišljamo o mogućnosti da postojećim objektima ukinemo struju po rešenjima koja su davana, odnosno po onim odlukama vodovoda iz 2008, 2009, 2010. Poenta je u tome što moram da vam kažem iskreno, tamo imate ljude koji žive 24 sata, imate ljude koji to nisu samo vikend naselja… ako mi ukinemo struju tim ljudima sa reni- bunara šta će se desiti kad oni kažu da nemaju od čega da žive. Tako da kažem to nije tako jednostavan problem. 

Prema istraživanju Insajdera osim struje koja se koristi preko reni bunara, problem je I u tome što je šuma, koja bi trebalo da štiti ne samo od poplava već i da učvršćuje nasip sečena je kako se naselje širilo.

Seču šuma, što je inače krivično delo, kao mogući problem navodi i sanitarni inspektor Ministarstva zdravlja u službenoj belešci. Međutim, Ministarstvo u odgovoru Insajderu navodi da se pomenuta beleška, ne odnosi na nelegalne objekte na Savskom nasipu, iako je iz sadrzaja beleske jasno da se odnosi bas na taj deo.

 “Potrebno je naglasiti da su svi objekti nelegalno izgrađeni u nebranjenom delu Save, pre nasipa, uz vodozahvate. Ukoliko se ne spreče ovakve aktivnosti (izgradnja objekata, seča stabala), neće biti ugroženi samo vodozahvati, već će biti dovedena u pitanje i zaštita od poplava, te je rešavanje ove problematike potrebno podići na viši nivo”, zaključuje se u službenoj beležci sanitarnog inspektora.

Javno preduzeće Beograd vode bile su nadležne za ceo pojas do prošle godine, uključujući I održavanje šuma što se vidi i na njihovom sajtu. Na pitanje novinara Insajdera da li su Beogradvode prijavile nelegalnu seču šuma na Savskom nasipu, koja je služila da stiti od poplava I ucvrscuje nasip, direktor ovog javnog preduzeća u pisanom odgovoru naveo je između ostalog  sledeće:

Odgovor direktora JP Beogradvoda Nenanda Đinđića Insajder: „Vodoprivredna osnova Republike Srbije koja je prema članu 9. predstavljal dugoročan plan za održavanje i razvoj vodnog režima na teritoriji Republike Srbije, na jednom ili više vodnih područja“.

Sudeći prema satelitskim snimcima od 2009. do danas šuma nije sečena prema operativnom planu. Na satelistskim snicima se vidi da Seča šume I širenje naselja teku praktično paralelno.

To je utvrdio I gradski sekretarijat za inspekcijske poslove. komunalni inspector je prema dokumentu do kog smo došli, konstatovao da je poseceno vise stotina stabala, zbog čega je podignuta krivična prijava protiv nn lica.

Uprkos tome što je reč o lokaciji od koje zavisi ceo grad, nadležne državne institucije su ignorisale divlju gradnju koja se intenzivirala 2008.

Bivši gradonačelnik Dragan Đilas tvrdio je da to nije u njegovoj nadležnosti.

Dragan Đilas, gradonačlenik Beograda od 2008 -2013 ( Januar 2014. Godine, RTS): Ko ima kuće vile pored Save, ja to neću da radim. To nije moj nivo.Ja sam u Beogradu sa mojim timom završio postrojenje Makiš, za fabriku vode, mi smo to završili. Nisam odgovoran za divlju gradnju na Savi. Te tamo kuće, vile postoje jako dugo. I ko ima a ko nema možete da vidite u novinama SNS oni to puštaju jedni drugima da se vidi zaista ko je prava vlast. Neću time da se bavim. Moj posao je da beograđani imaju vodu. Niko nije dao dozvole za kuće. Ovo što se nalazi na obali reke Save je republička nadležnonost a ne gradska.

Insajder: Kako je moguće da tada gradska vlast nije ništa uradila po tom pitanju?

Aleksandar Šapić, predsednik Opštine Novi Beograd ( pomoćnik gradonačelnika Dragana Đilasa od 2009 – 2012): A znate šta, sad puno me pitate. Verovatno te 2009. 90% vas nije ni znalo šta ja tamo radim. Budimo objektivni…

Insajder: Ne razumem Vas.

Aleksandar Šapić: ...bio sam pomoćnik gradonačelnika 

Insajder: Ne, nisam Vas razumela.

Aleksandar Šapić: Dobro, ja bih samo voleo da pokušam da kažem kako sam bio mnogo važan faktor ja tamo i kako ja kad udarim šakom o sto oni svi tamo stanu. Moj uticaj  na nivou gradske vlasti 2009. nije baš bio takav da sam ja mogao da odlučujem o tim stvarima. Znači budimo potpuno… objektivni 

O broju nelegalnih objekata na Savskom nasipu postoje različite informacije, a pominje se najviše 250 različitih objekata. Prema izjavama gradskih i opštinskih zvaničnika, više od 140 vlasnika je podnelo zahtev za legalizaciju. Dok njihovi zahtevi ne budu bili rešeni, objekti neće moći da budu porušeni

Situacija je trenutno takva da za nekoliko desetina objekata postoji rešenje za rušenje koje je dužna da sprovode Opština Novi Beograd na čelu sa Aleksandrom šapićem. Opština je međutim mesec i po dana odlagala da počne sa rušenjem. Taj posao započet je tek nedavno nakon javnog sukoba Aleksandra Šapića i gradskog menadžera Gorana Vesića. Šapić je tražio da grad donese rešenje za ceo Savski nasip, pre nego što Opština počne bilo šta da ruši. Grad je sa druge strane tražio da se prvo sruše objekti za koje nije ni podnet zahtev za legalizaciju.

Aleksandar Šapić: Ni tih 18, 20 objekata koji danas znamo da nemaju niijedan papir, tj. da nisu predali za legalizaciju, zakonski mi nismo imali osnov da krenemo u uklanjanje njih do pre mesec i po dana, dva. 

Insajder: Dobro, ali mesec i po dana je priličan period. Šta se čeka?

Aleksandar Šapić: Nakon toga odluka naša, opštinske uprave i moja, mogu slobodno da kažem, je bila da pokušamo još jednom da uputimo zahtev gradu koji smo uputili nekoliko puta u poslednjih par godina, a to je da se reši ceo Savski nasip jer smatramo da ukoliko izađete sa bagerima da rušite objekte, bez obzira što njih 18 ili 20, nije ništa podnelo, a pored stoji objekat daleko veći, ozbiljniji i tako dalje koji ne rušite, kako objasniti tim ljudima tamo kako to neko selektivno ne radi i kako je sad odjednom neka straćara tamo ugrozila i vi je zato rušite, a ovaj...

Insajder: Pa za straćaru postoji papir koji kaže treba da se sruši?

Aleksandar Šapić: Ne, ne, ne. Upravo to sam pokušao da vam dam objašnjenje zašto nismo. Pitali ste me zašto niste u ovih mesec i po dana. To je bio razlog zato što sam smatrao da Grad Beograd nakon 10 godina, ali evo ova vlast ovih 5 godina ne znam šta ih sprečava da odbiju ili da ozakone.

Dok rešenja za rušenje postoje za 20tak objekata, kako kaže Šapić ili za oko 40, kako kaže Vesić, sudbina više od 140 objekata čeka odluku nadležnih gradskih institucija.

Dok Sekreterijat za legalizaciju ne odluči da li će njihovi zahtevi za legalizaciju biti prihvaćeni ili odbijeni, rušenje nije moguće.

Odluka se međutim odlaže, po cenu probijanja zakonskih rokova. Sekreterijat za legalizaciju u nadležnosti gradske uprave.

Goran Vesić: Prestali smo da dozvoljavamo da se priključuju na reni bunare, prestali smo da da, naredili smo Beogradvodama da više ne mogu da daju saglasnosti odnosno te ugovore, jer to je nemoguće i naravno rešavamo taj način tako što vršimo pritisak na opštinu Novi Beograd da počne da ruši te objekte. Na njima je odgovornost za rušenje. 

Insajder: Ali, po Zakonu o legalizaciji opet gradski Sekretarijat mora da donese rešenje pošto je većina tih ljudi tamo podnela zahtev za legalizaciju. 

Goran Vesić: Tačno.

Insajder: Ali s obzirom na to da ti zahtevi da kažem stoje oko 2 godine, ovaj da li ...

Goran Vesić: Neki stoje, neki ne. Ali hoću da vam kažem...

Insajder: Ali Grad je svestan da je ugroženo vodo-izvorište  na tih 16 bunara. Da li može, da  kažem, da ubrza procedure, da naloži gradskom Sekretarijatu da… 

Goran Vesić: Opet imamo...

Insajder: …. da naloži gradskom Sekretarijatu da reši to pitanje? 

Goran Vesić: Grad ne može da naloži gradskom Sekretarijatu po kom će prioritetu rešavati predmete.

Vesić kaže da process dodatno usporava to što Sekreterijat prilikom donošenja odluke mora da traži saglasnost formalnog korisnika pojasa duž Savskog nasipa – u ovom slučaju od Javnog preduzeća Srbijavode, koje je prošle godine preuzelo nadležnost za taj deo od preduzeća Beogradvode.

Takva saglasnost, kako naglašava Vesić, nije bila potrebna pre izmena Zakona 2015. Proces je, kako kaže, bio jednostavniji za vreme prethodne vlasti, koja je imala veću šansu da problem naselja reši.

Insajder: Ali..pomenuli ste Zakon o legalizaciji objekata iz 2015.godine. Upravljač javnim dobrom je dužan u roku od 15 dana da odgovori na zahtev. Pa šta koči komunikaciju između Sekretarijata za legalizaciju i subjekta koji upravlja tim zemljištem?

Goran Vesić: Koči to što imate u Beogradu preko 250.000 zahteva za legalizaciju i po ubrzanoj proceduri mi smo tokom prošle godine uspeli da rešimo oko 15.000 Naprosto to koči i koči to što ne možete, jednostavno ne možete da rešite sve odjednom. Opet vam kažem - nije bilo potrebna čak ni saglasnost upravljača javnog dobra do 2015. godine. I Grad Beograd je, dok je Šapić bio na vlasti u Beogradu, mogao bez ikakvih problema da 2010. godine odbije te zahteve za legalizaciju i da rešimo čitav problem. Mi ne očekujemo da sve uradi sama opština Novi Beograd, mi ćemo razgovarati sa sa sa ovim Srbijavodama o tome kako da se ubrza i to njihovo odbijanje tih saglasnosti upravljača javnog dobra, a opet vam kažem, problem je vrlo kompleksan, nije tako jednostavan, na žalost kao i mnoge stvari u ovoj zemlji pušten je da nastane i sad se svi bave şa tim.

Novi zakon o legalizaciji iz 2015  učlanu 28  omogućavae legalizaciju na javnoj površini, čak I u zoni zaštite, ukoliko se vlasnik ili korisnik zemljišta složi sa legalizacijom. To praktično znači da je moguće legalizovati svaki nelegalni objekt, čak i na izuzetno zaštićenoj lokaciji, pod uslovom da je u pitanju porodična kuća i vikendica.Većina stanovnika Savskog nasipa klasifikuje svoje objekte kao porodične kuće i vikendice a tako su zavedeni i u Katastru.Velika većina vlasnika objakata podnela je zahtev za legalizaciju neposredno pre donošenja zakona 2015 godine.

Goran Vesić: Što se tiče Grada Beograda stvar je vrlo jasna - tamo je nemoguće legalizovati objekte, ali je poenta u tome što tamo imate 38 ili 39 objekata za koje nije podnet zahtev za legalizaciju, znači niko, nisu čak ni pokušali da podnesu jer im je bilo jasno da ne mogu da dobiju. Ovo naselje se nalazi u zoni užeg, uže zone vodoizvorišta i sanitarne zaštite i to naselje ne može nikada da bude legalizovano, ne postoji način da bude legalizovano iz prostog razloga što tu ne mogu da budu objekti, ali i kada su ti objekti zidani takođe se znalo da ne mogu da budu‚objekti. Ovaj novi Zakon o ozakonjenju, koji je vrlo liberalan. U tom smislu da veoma lako, ukoliko se, kažem ukoliko se ne nalazite na javnom dobru, možete da ispunite uslove za legalizaciju. Naravno, ni po ovom zakonu većina ovih objekata ne može da bude legalizovana iz prostog razloga što da bi bila legalizoana treba saglasnost upravljača javnog dobra, a to su Srbijavode, odnosno znači vodoprivredna saglasnost koju ne mogu da dobiju nikad. Srbija vode to ne mogu da im daju. 

Aleksandar Šapić: Prihvatam svu odgovornost zašto ovih mesec i po dana nije rušeno na Savskom nasipu. Nije rušeno iz prostog razloga što smo smatrali da treba Savski nasip, bez obzira da li je tamo vikendica predsednika, javnog lica nekog iz javnog života, pevača, glumca, ili nekoga apsolutno anonimnog da treba da imaju isti tretman. I da, ako je to područje gde ne smeju da budu objekti, ajdemo sve da ih uklonimo. U suprotnom daj da ostavimo i one koji možda nisu predali…. I dalje mislim da nije i da je ipak fer da tamo ili se svi sruše ili da se niko ne sruši i to da li su to sinovi predsednika Republike i tako dalje… ja ne mislim da oni treba da budu privilegovani, ali ne treba da budu ni žigosani. Ne možemo mi da izvučemo te dve kuće i srušimo. Zato su kuće predsednika? Pa na šta to liči. Ali isto tako ne možemo ni da srušimo nekoga zato što je vodoinstalater. Mislim na šta to liči. I ne postoji nijedan razlog da se ...

Insajder: Ruši se ono za šta postoji rešenje.

Aleksandar Šapić: Pa daj da se donese konačna odluka za taj Savski nasip. Donesite konačnu odluku.

Goran Vesić tvrdi da je Aleksandar Šapić odlagao rušenje objekata jer u tom naselju kuću ima I njegov ujak. Šapić sa druge strane ističe da nije ni znao da mu ujak tu ima kuću I tvrdi da to nema nikakve veze sa odlaganjem rušenja objekata za koje postoji rešenje. Za kuću njegovog ujaka rešenje za rušenje ne postoji jer je predao zahtev za legalizaciju I o sudbini njegove kuće I ostalih u tom status odlučuje gradski sektreterijat, kaže šapić.

Goran Vesić: 2010. godine recimo njegov ujak Rade Dedović u vreme dok je on pomoćnik Đilasa podneo zahtev za legalizaciju. Zašto gospodin Šapić nije svog ujaka odbio 2010, Radeta Dedovića, ne znam. I sve ove druge ljude je mogao da odbije. 

Aleksandar Šapić: Znate šta, moj ujak je, i dobar deo moje porodice živi na Novom Beogradu kao što Vesićeva porodica živi u Kraljevu i ne može on sad da se odrekne svoje porodice iz Kraljeva jer je čovek iz Kraljeva, kao što ja ne mogu da se odreknem moje porodice koja se nalazi na teritoriji Opštine Novi Beograd. Ali kako da vam kažem, to što je meni neko ujak ne znači da će da bude privilegovan na bilo koji način. Ja sam sad pokušao sve vreme da vam upravo kažem da na tom Savskom nasipu sam upravo ja za to da nema privilegovanih, bio to predsednikov sin, bio to ne znam...

Insajder: A jeste Vi svog ujaka upozorili: nemoj tamo da gradiš, ipak…

Aleksandar Šapić: Pravo da vam kažem ja nisam ni znao da on tamo ima, a kada sam ga pitao, jer sam čuo od Vesića, on mi je rekao da je to kupio pre 10 godina. 

Aleksandar Šapić dostavio je naknadno redakciji Insajder fotografije objekta u vlasništvu njegovog ujaka, sa kojih se vidi da je reč o nezavršenom objektu. Osim toga, opština Novi Beograd u međuvremenu je završila rušenje svih objekata za koje postoji rešenje o rušenju. Sada se čeka odluka gradskog Sekreterijata za legalizaciju  I Srbija voda o svim objektima za koje je podnet zahtev da se legalizuju.

 U tom naselju nalaze se I kuće bivšeg ministra rudarstva Milana Bačevića., bivšeg predsednika Tomislava Nikolića. Mediji u prvi plan ističu da na savskom nasipu kuću ima i bratanac Ljubiše Buhe Čumeta, nekadašnjeg vođe surčinskog klana i svedoka saradnika u postupcima za ubistvo premijera Zorana Đinđića i kriminalnog zemunskog klana.

Nekontrolisanom širenju nelegalnog naselja u zaštićenoj zoni doprinela je I činjenica da su se kao formalni korisnici I upravljači ovog javnog dobra smenjivala dva javna preduzeća – Republičko I lokalno a da kako se ispostavilo niko nije imao nadleznost..

Srbijavode su upravljale vodnim područjem Beograda do usvajanja Zakona o vodama 2010 kada  nadležnost preuzima drugo javno preduzece Beogradvode . Medjutim, prema istraživanju Insajdera, tokom šest godina koliko je trajala nadležnost Beogradvoda, ovo javno preduzeće nije se upisalo u Katastar kao korisnik zemljista na Savskom nasipu.

Na pitanje kako je to moguće direktor Beogradvoda Nenad Đinđić u pisanom odgovoru Insajderu navodi:

„Zbog nejasnih definicija i kriterijuma o prevođenju, Katastar je zaustavio proceduru dok se ne reše određena pitanja vlasništva“.

Izmenama i dopunama Zakona o vodama krajem 2016.nadležnost nad Beogradskim vodama ponovo se vraca javnom preduzecu. U međuvremenu, krajem decembra, Direkcija za imovinu Republike Srbije podnosi zahtev da se zemlja na Savskom nasipu upiše kao javno dobro u korist grada Beograda. Delovi obale klasifikovani su u Katastru kao “gradsko građevinsko zemljište”.

Prema zakonu o Legalizaciji iz 2015 godine omogucena je legalizacija objekatA cak Iako se oni nalaze u prvoj I drugoj zoni sanitarne zastite voda u slucaju da preduzece, odnosno institucija koja brine o tom zemljistu, da zeleno svetlo za legalizaciju.

Uprkos tome sto su ministarka infastrukture Zorana Mihajlovic I bivši predsednik Tomislav Nikolić javno bili u sukobu, mnogi su donošenje ovakvog zakonskog rešenja videli kao uslugu Tomislavu Nikoliću. Neposredno pre usvajanja ovog Zakona sinovi Tomislava Nikolica, ali I mnogi drugi vlasnici nelegalnih objekata na Savskom nasipu, u istom danu podneli su zahteve za legalizaciju ili konverziju zemljista.

Zorana Mihajlović, ministar građevinarstva, saobraćaja I infrastructure ( Novembar 2014, RTS): Ruše se oni objekti koji se nalaze u koritima reka reka, koji se nalaze u prvoj zoni zaštite, na Tari, na Zlatiboru, tamo gde nikada nikako ne bi smeli da budu izgrađeni i prosto pokušavamo… To je taj prvi korak, da uvedemo red. Građevinska inspekcija je svoja rešenja napisala. Mi ćemo učiniti sve da legalizujemo ono što ne ugrožava živto ljudi ili bezbednost ljudi koji treba da žive u tim objektima ili ono što prosto ne ugrožava parkove prirode.

Aleksandar Šapić: Od onog momenta kad je donet Zakon o legalizaciji, novi o ozakonjenju, sve opštine prave popis, da se šalju predmeti - mi smo popisivali po celom Novom Beogradu i došli do tih 205 objekata na javnim površinama smatrajući da oni bi trebalo da budu prioritet. Pre objekat od 2000 kvadrata na raskrsnici, nego nadogradnja terase u bloku 70. To je bila naša logika. Ali oni su mogli da kažu i drugačije: ne, prvo rušimo terase, a ne rušimo bazene, koji su divlje napravljeni od kojih neko uzima milion evra. To je opet njihova odluka. Znate, ja ne mogu da radim stvari koje Statutom i Zakonom mi nisu dozvoljene, jer na kraju krajeva građani su dali njima poverenje da o tome odlučuju

I dok nadležni gradski I republički funkcioneri tvrde da će biti porušeni objekti duž savskog nasipa, jedan broj kuća se čak nalazi na tržištu.

Aktivisti koji se bore za Savski nasip obraćali su se brojnim institucijama pozivajući ih da sprovedu zakon, pre svega da zabrane saobraćaj nasipom. Vlasnuci sojenica tvrde da čak doprinose boljoj odbrani od poplava jer održavaju deo pojasa gde se nalazi

Zoran Bukvić, Udruženje građana “Kritična masa”: Sistem na sve moguće načine pokušava da izbegne da se bavi ovim problemom. A nasip nje napravljen da bude saobraćajnica, ovo je servisni put, napravljen je za potrebe Vodovoda negde 80tih godina i samo za to bi i trebalo da služi. Po projektu bi trbalo da bude 20 rampi a postavljene su samo dve. Gradski sekreterijat za inspekcijske poslove nije kaznio Javno preduzeće Beograd vode. 

Vojislav Mandić, Udruženje ljubitelja reke Save “Zeleni raj”: Nama je zapravo najinteresantnije da stručnjaci kažu šta je ovde moguće a šta je nemoguće, šta je  dozvoljeno, šta nedzvoljeno, šta ugrožava , šta ne ugrožava i mi ćemo se tome prilagoditi. Ali isto tako se zalažemo….

Insajder: Ali stručnjaci su rekli da nema zidanja u prvoj i drugoj zoni sanitarne zaštite voda. To je već rečeno I već je urađeno to. Tako da, ne stoji baš. 

Vojislav Mandić: Da vam kažem, onda je pitanje ako je takav zakon postojao od 99 godine, zašto nam je neko dozvolio.

Zoran Bukvić: Po meni najveći problem je to nečinjenje institucija, kome god da smo se obraćali uvek je to nekako ostajalo na tome da nisu nadležni jedni, nego su drugi oni, nisu ispunili to što su trebali... Konkretno slučaj Beograd voda koji su trebali da postave sve nasipske kapije a oni to nisu uradili međutim inspekcija ih nije kaznila. Onda Beograd vode, kada su vandalizovane rampe, nisu nikome to prijavile I onda imamo faktički situaciju da se na nasipu dešavaju krivična dela’ali to nigde nije dokumentovano.

Insajder: Legalizacijom objekta dobili biste I zemlju koja pripada svim građanima ovog grada, da li mislite da je to ipak fer? Pominjali smo 16 reni bunara na ovom potezu

Vojislav Mandić: Znate ja bih rekao to ovako, ja ne očekujem da dobijem legalizaciju objekta I to mi nije cilj. Kada kažem legalizaciju boravka ja pod time podrazumevam da dok sam ovde... kao ptprilike, vi dobijete pravo u gradu da na trotoaru postavite kiosk za prodaju viršli… I to je ograničenog karaktera. Sve ono što nije dozvoljeno nadležni treba da postupaju. Ne treba svi da budemo trpani u isti koš zbog toga što se neko o zakon ogrešio više i reći da je to praksa. 

Ministarstvo zdravlja dužno je da vodi računa o kvalitetu vode kojom se snabdeva Beograd a ministarstvo poljoprivrede upravlja svim vodama u Srbiji. Ministarstvo infrastrukture bi trebalo da vodi računa o celom procesu legalizacije i rušenju objekata koji ne mogu biti legalizovani. U nadležnosti grada je sekreterijat za legalizaciju, koji treba da prihvati ili odbaci zahteve za legalizaciju duž savskog nasipa. U nadležnosti Vlade je Javno preduzeće Srbija vode koje treba da da svoj stav o zahtevima za legalizaciju gradskom sekreterijaatu. U nadležnosti Opštine Novi Beograd je rušenje objekata za koje već postoji rešenje za rušenje.  

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.