Jezik

sr

en

Insajder debata o zakonu o poreklu imovine: Predviđeno da 20 poreznika kontroliše 20.000 pojedinaca (VIDEO)

Posao buduće posebne jedinice Poreske uprave od 20 ljudi koja bi, prema Nacrtu zakona o poreklu imovine trebalo da sprovodi kontrolu, zapravo je „nemoguća misija”, ocenio je poreski savetnik Đerđ Pap gostujući u Insajder debati. Profesor javnih finansija na FEFA fakultetu i bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević navodi da je, osim odsustva političke volje jedan od razloga zbog kojeg do danas nije usvojen zakon, ali ni primenjen već postojeći zakonski osnov za unakrsnu kontrolu imovine, nedostatak kapaciteta Poreske uprave.

Insajder debata
Insajder debata

Potencijalni problem i prostor za zloupotrebu u primeni zakona o utvrđivanju porekla imovine poreski savetnik i bivši pomoćnik direktora Poreske uprave Đerđ Pap vidi u kriterijumima za izbor onih koji će biti kontrolisani. Prema predloženom Nacrtu, biće kontrolisani svi kod kojih je razlika između prijavljenih prihoda i imovine viša od 150.000 evra. Pap smatra da bi taj cenzus trebalo da bude veći. 

„Ubeđen sam da je premali. Što je više tih ljudi s ovakvom kontrolom koja je predviđena, teško je odabrati, a kamoli kontrolisati. Jednostavno sad se već postavlja pitanje, ako ih imamo toliko, po kojem kriterijumu će biti izabrani oni koje ćemo prvo kontrolisati? Očigledno da proći puno ne godina, nego decenija dok dođe na red onaj koji bude poslednji kontrolisan, sa 20 ljudi koji rade taj posao”, kaže Pap.

Dodaje da bi trebalo povećati cenzus čime bi se smanjio broj onih koji će biti kontrolisan, pa i sumnja u izbor. Ipak, kako kaže, ostaje problematična činjenica da kriterijume određuje direktor Poreske uprave na osnovu programa kontrole koji je tajan.

Đerđ Pap, poreski savetnik
Đerđ Pap, poreski savetnik

„Mislim da je to glavni problem. S druge strane, ovaj zakon je vezan za antikorupcijsko delovanje države, ali u njemu ne postoji ništa što bi posebno favorizovalo kontrolu onih koji su u principu nosioci korupcije, a to su oni ljudi koji su vezani za neku političku stranku ili vlast. I to je ono što fali ovom zakonu. Plašim se da će odabir onih koji će biti kontrolisani ići nekim kriterijumima koji ne bi bili dobri. Jedino se možemo uzdati da će direktor Poreske uprave raditi svoj posao profesionalno i korektno”, zaključio je Pap.

Ima li Poreska uprava kapacitet za sprovođenje zakona?

Donošenje zakona o poreklu imovine najavljuje se već gotovo dve decenije, ali je činjenica da je država imala zakonsku mogućnost da unakrsnu kontrolu imovine sprovodi još od 2003. godine na osnovu člana 59. Zakona o poreskoj administraciji. Dok ministarka pravde Nela Kuburović kaže da to nije bilo moguće jer nisu doneti podzakonski akti, profesor javnih finansija na FEFA fakultetu Goran Radosavljević tvrdi da to nije tačno.

Goran Radosavljević, profesor na FEFA fakultetu
Goran Radosavljević, profesor na FEFA fakultetu
„To je potpuno netačno. Donet je podzakonski akt 2005. godine, ali je važio od 2001. do 2005. nakon čega je trebalo normalno da nastavi da se primenjuje. Pošto nije, taj podzakonski akt je vrlo lako ažurirati”, kaže Radosavljević.

On navodi i da je od direktorke Poreske uprave prošle godine dobio odgovor na pitanje zašto se zakon ne sprovodi.

„Ona je rekla da ne postoji kapacitet u Poreskoj upravi da taj član 59. sprovedu. Da li će ga sada izgraditi u narednih godinu dana koliko je dato do početka primene zakona - videćemo. To će sigurno ostati usko grlo”, navodi Radosavljević.

Poreski savetnik Đerđ Pap smatra da 20 ljudi, koliko će ih biti u novoj posebnoj jedinici Poreske uprave koja će sprovoditi kontrolu, to neće moći.  

„Ne mislim da 20 ljudi može taj posao da uradi. Ja sam našao jedan podatak da se procenjuje da ima 10.000 do 20.000 ljudi koji imaju veću imovinu od 300.000 evra, kad će tih 20 ljudi moći da proveri 20.000 ljudi?”, navodi Pap.

Radosavljević rešenje svih problema vidi u digitalizaciji, od koje je Poreska uprava, kako kaže, daleko.

„Taj posao ne može da uradi 20 ljudi, ali jedan softver može za nekoliko dana. Taj kapacitet podrazumeva upotrebu savremenih digitalnih tehnologija gde vi nećete, kao što sada Poreska uprava radi, da ispitujete ljude koji su u sistemu. One koji su u sistemu možete da vidite odmah šta imaju. Treba da jurite one koji nisu u sistemu, a to Poreska uprava sada ne radi ni sa poreskim obveznicima, a kamoli sa onima koji ne prijavljuju uopšte poreske obaveze”, zaključio je Radosavljević.

Radosavljević: Nema političkog interesa da se utvrdi gde je nestao novac građana Srbije tokom devedesetih

Prema predstavljenom Nacrtu zakona, kontrola stečene imovine odnosiće se samo na period od 2007. godine, što znači da građani Srbije neće saznati kako su se obogatili svi oni pre toga. Prema istraživanju Insajdera koji je objavljen u serijalu Državna pljačka države, država je praktično opljačkana tokom devedesetih kada je iz zemlje izneto više milijardi dolara. Deo tog novca završio je na privatnim računima pojedinaca. Gotovo dve decenije nakon demokratskih promena nije utvrđeno gde je nestao novac građana Srbije. Time su se bavili i haški istražitelji, ali do danas za tu pljačku niko nije odgovarao.

U ovom kontekstu, profesor javnih finansija na FEFA fakultetu Goran Radosavljević kaže da se ne utvrđuje kako je devedesetih iznet novac jer „ne postoji politički interes”, kao i da to nema veze s ovim zakonom.

Na pitanje novinarke da li to znači da ni Vlada u kojoj je on bio državni sekretar Ministarstva finansija nije imala interes da donese ovakav zakon, Radosavljević odgovara: „Apsolutno”.

„Nije politički interes jedini razlog zašto zakon nikada nije donet i sproveden. Ima i tehničkih problema o kojima treba govoriti, poreska uprava i druge institucije sistema nemaju kapacitet da to sprovedu“, kaže Radosavljević.

Pap: Ukoliko zakon bude dosledno sproveden i ministru Vulinu će biti proverena imovina

Agencija za borbu protiv korupcije proveravala je imovinu ministra odbrane Aleksandra Vulina, koji je rekao da je novac za kupovinu stana dobio od tetke iz Kanade.

Na pitanje novinarke Insajdera da li će ovim zakonom biti omogućeno da se proveri istinitost ministrovih tvrdnji, kao i da li će on biti na listi onih čija će se imovina proveravati, Pap odgovara potvrdno.

„Ako zakon bude dosledno sproveden i ako bude političke volje oko toga onda bi trebalo i on kao ja, kao i vi, doći na red da se to proverava”, rekao je Pap.

Radosavljević kaže da je provera ministrovih tvrdnji vrlo jednostavan proces.

„U bilo kojoj zemlji u Evropi da je neko saopštio javno da je dobio pare od tetke iz Kanade i da je kupio stan koji je iznad njegovog platnog razreda, Poreska uprava bi to iskontrolisala. Rekla bi da li je ili ne plaćen porez. Prosto u interesu tog čoveka je da skine ljagu sa svog imena, ako je to novac koji je legalno stečen. Samo u Srbiji se to nije desilo. U Srbiji se Poreska uprava nije izjasnila nijednog trenutka, a da ne pričamo o Tužilaštvu i ostalima. Po sadašnjem zakonu, apsolutno postoje mehanizmi da se to istraži”, rekao je Radosavljević.

 

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.