Jezik

sr

en

Insajder debata o presudi za ubistvo Ćuruvije: Presuda je maksimum sudske istine, danas potrebna novinarska solidarnost (VIDEO)

Dvadeset godina nakon što je ubijen novinar Slavko Ćuruvija, optuženi za njegovo ubistvo su prvostepeno osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, ali su naručioci ubistva ostali van domašaja. Gostujuci u Insajder debati predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić rekao je da je potpuno jasno da su to ubistvo naručili ljudi u vrhu države, u to vreme porodica Milošević i Mirjana Marković, ali da je to posle 20 godina teško dokazivo na sudu. Sagovornici u Insajder debati složili su se da je presuda veoma važna i da je ona bila maksimum koji je mogao biti postignut na osnovu dokaza.

Insajder debata
Insajder debata

“Potpuno je jasno da su nalogodavci ljudi u samom vrhu države, porodica Milošević i Mirjana Marković i na to navodi i tužilac u optužnici. Posle 20 godina je to teško dokazati na jednom sudskom procesu. Čitav niz političkih ubistava iz devedesetih godina ostao je nedirnut, samim tim ostao je nedirnut aparat koji je metastazirao u tim devedesetim godinama u onaj koji je izvršio nekoliko političkih ubistava vezanih za one koji drugačije misle, između ostalog za našeg kolegu Slavka Ćuruviju”, rekao je Matić. 

Veran Matić
Veran Matić

Matić navodi i da je slučaj ubistva Slavka Ćuruvije i činjenica da je bilo potrebno 20 godina da se do presude dođe “metafora onoga što nam se zaista dogodilo”.

“Da se ova presuda dogodila 2001. godine i da su se tada dogodile neke druge presude za druga politička ubistva i ubistva koja su predstavljala karakter režima 90-ih godina, mislim da bi demokratizacija društva i ustanovljavanje pravne države išlo jednim logičnim putem”, smatra Matić.

Na pitanje da li ima informaciju da je Mirjana Marković ikada saslušana u vezi s ubistvom Ćuruvije, Matić kaže da prema njegovim saznanjima nije, ali i da da je siguran da bi tužilac to saslušanje tražio da je bilo dovoljno indicija u istražnom postupku.

Čečen: Doneta presuda maksimalna na osnovu dostupnih dokaza

Novinar, urednik i vlasnik Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavko Ćuruvija ubijen je 1999. godine u haustoru zgrade u kojoj je živeo. Istraga je vođena godinama, a optužnica na kojoj su se našli pripadnici Državne bezbednosti podignuta je tek 1. juna 2015, nakon formiranja Komisije za istraživanje ubistava novinara.

Četiri godine kasnije, 4. aprila 2019. godine na po 30 godina zatvora osuđeni su pripadnici DB Radomir Marković i Milan Radonjić, dok su Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni na po 20 godina zatvora. 

Matić: Nadam se da će MUP i Ministarstvo pravde nakon presude ozbiljnije tražiti Kuraka

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara kaže i da nije dovoljno učinjeno da bi se locirao jedan od okrivljenih, Miroslav Kurak, koji je sve vreme u bekstvu. Za Matića je neobjašnjivo da nije bilo ozbiljne potrage za za njim. 

“U takvim situacijama se za ovako teške slučajeve radi ciljana potraga. Ja znam da je bilo komunikacije između i putovanja i da je moglo veoma lako s ciljanom potragom i sa nekim pripadnicima MUP-a da se locira mesto i da se dobije informacija o mestu boravka Kuraka. Mislim da bi to bila informacija preko koje bi ova zemlja mogla preko Ministarstva pravde, međunarodne pravne pomoći da insistira na poštovanju međunarodnog prava”, kaže Matić.  

On smatra da nije dovoljno učinjeno i nada se da će “barem nakon presude i MUP i Ministrastvo pravde ozbiljnije pristupiti rešavanju ovog problema”.

Direktor Centra za istraživačko novinarstvo Branko Čečen rekao je da, uprkos tome što nije zadovoljan kako je radilo sudsko veće, smatra da je doneta presuda najviše što je moglo da bude urađeno na osnovu dokaza.

“Mi sada više nećemo moći da razgovaramo o tome da država ubija novinare u Srbiji kao o hipotezi, to je činjenica. Ja ću sada imati mnogo bolji argument kada razgovaram s bilo kim ko smatra da su medijske slobode i slobode izražavanja u Srbiji savršene i neograničene. Mogu da kažem ne, vi imate hajke koje su u ovom pojedinačnom konkretnom slučaju, a sada imate i presudu, dovele do ubistva”, rekao je Čečen. 

Ono što je obeležilo višegodišnji istražni postupak o ubistvu novinara Slavka Ćuruvije jeste “sveopšta amnezija svedoka”. Na konstataciju novinarke Insajdera da izgleda kao da postoji omerta, odnosno zavet ćutanja o tome ko je nalogodavac ubistva, direktor Fondacije za otvoreno društvo i advokat za ljudska prava Milan Antonijević kaže da to govorio o “nedodirljivosti jednog dela tog sistema”.

“Sistem koji je u tom trenutku imao informacije, raspolagao njima, vodio celu akciju i doveo do ubistva Slavka Ćuruvije i onda kasnije zaista uspeo da prikrije sve moguće dokaze da se i danas još uvek pitamo sa sigurnošću da li ga je ubilo NN ili MM lice”, rekao je Antonijević.

Antonijević: Kućni pritvor osuđenima neprimeren

Sudski postupak za ubistvo Slavka Ćuruvije obeležio je niz nelogičnih poteza, a samo jedan od njih bio je puštanje iz pritvora dvojice okrivljenih. Naime, Radonjića i Romića je sud 2017. pustio da presudu i suđenje sačekaju u kućnom pritvoru, sa nanogicom, iako su optuženi za ubistvo.

Oni su i nakon presude i toga što su prvostepeno osuđeni na 20 i 30 godina zatvora, izašli iz suda i otišli kućama, gde će biti do donošenja pravosnažnosti presude.

Antonijević je, gostujući u Insajder debati, rekao da je tako nešto dopušteno u našem zakonu, ali da takva praksa nije u drugim zemljama. 

Milan Antonijević
Milan Antonijević

“Kada gledate zakon, naravno da je to dopušteno, međutim u razgovoru s kolegama iz nekih drugih zemalja zaista je neprimereno da nakon prvostepene presude za ovakvo ubistvo vi nemate pritvor koji ne podrazumeva kućni pritvor. Tu je negde naša praksa prilično blaga”, ocenio je Antonijević.

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić ukazao je na još jednu spornu stavku, a to je, prema njegovom mišljenju, to što se vreme provedeno u kućnom privoru računa u izdržavanje kazne.

“Mislim da to dezavuira kažnjavanje. Ako je neko osuđen na 20, 30 godina prvostepene presude za teško ubistvo, vrlo ubedljivo dokazano, za mene je nezamislivo da bude u kućnom pritvoru i poruka je veoma loša”, rekao je Matić.

S njim se saglasio Čečen, koji je rekao da je bio “šokiran takvom odlukom”

“Ako pored mene mirno odšeta čovek koji je ubio Slavka, za kojeg sam ja radio 6 godina i provodio 10 sati dnevno, s kojim nisi mogao da odeš na teren, a da s njim ne razgovaraš o tome i nekome on zasmeta i pošalje nekoga da s 14 metaka, dok se drži rukom za ženu koju voli, ga ubije u sred bela dana na Uskrs, da taj neko išeta napolje, to je potpuno nenormalno. Poruka koja se šalje jeste da su ti ljudi neuporedivo važniji od ostalih građana Srbije, a naročito od novinara i tog čoveka kome je život oduzet”, zaključio je Čečen. 

Matić: Novinari između sebe nemaju solidarnost

Tokom formiranja Komisije za istraživanje ubistava novinara, iz Radne grupe izašli su predstavnici Udruženja novinara Srbije, a mnogi novinari izrazili su sumnju u potrebu postojanja Komisije, pošto već postoje državne institucije koje se bave istraživanjem ubistava.

Čečen je rekao da iako razume argumente kolega, od starta je podržavao osnivanje i rad Komisije. 

Branko Čečen
Branko Čečen

“Razumem argumente kolega, kad već postoje tužilaštva, policija, zašto bi mi osnivali Komisiju. Međutim, te institucije prosto nisu uradile posao i ne samo da nisu uradile posao, nego su nas udaljile od mogućnosti da bilo šta bude dokazano”, rekao je Čečen.

Direktor Komisije Veran Matić rekao je da ideju o osnivanju Komisije dobio kada je shvatio da istraga mora biti “permanentna” i da moraju postojati “timovi koji se time bave u kontinuitetu”.

“Postojao je jedan dugogodišnji vakuum kada je reč o istrazi ubistva Slavka Ćuruvije i drugim istragama, nije bilo naročitih aktivnosti. Ja sam shvatio da ako ne bude permanentna istraga, ako ne bude oročen taj rad i ne budu postojali timovi koji na tome rade i ako ne bude ozbiljne podrške u kontinuitetu, nikad se neće desiti razrešenje”, smatra Matić. 

Matić: Ne smemo zaboraviti napade na novinare

Sagovorici u Insajder Debati podsetili su da brojni slučajevi napada na novinare nisu rešeni. Oni smatraju da novinarska profesija ne sme dozvoliti da neki slučajevi padnu u zaborav i da novinari ne smeju da se povuku. Pre svega u pitanju je slučaj paljenja kuće novinara Žig info Milana Jovanovića.

“Ja se plašim samo da se ne povuče novinarska profesija i da tim razvodnjavanjem celog procesa, a pojavljivanjem nekih drugih slučajeva u međuvremenu opet to ne padne u zaborav, kao što je pao u zaborav pokušaj atentata Dejana Anastasijevića”, kaže Matić.

On smatra da se to u slučaju Jovanovića ne sme dozvoliti.

“Mi jednostavno na ovim slučajevima moramo s jedne strane podržati efikasnost koji su pokazali istražni organi u otkrivanju, a druge strane kontrolisati šta se događa i reagovati permanentno na to”, upozorava Matić.

Vlast je novinara Slavka Ćuruviju videla kao političkog protivnika, označila ga kao izdajnika, finansijski uništila novine, a onda je izvršena egzekucija. Odgovarajući na pitanje novinarke da li smo 20 godina kasnije naučili lekciju da etiketiranje ne može da ubije, ali može da dovede do zločina s kojim ćemo decenijama morati da se nosimo, Čečen izražava sumnju. 

“Za ovim stolom ne postoji niko ko nije bio žrtva najstrašnije i potpuno netačne medijske kampanje i atentata na karakter i ništa se tu nije promenilo‚ Moram da izrazim vrlo duboku skepsu da će se to desiti”, rekao je Čečen.

S time se saglasio Matić, koji je kao ključni problem istakao nedostatak solidarnosti u profesiji.

“Ako mi nemamo u našoj profesiji solidarnost, mi imamo više satanizacije između novinara nego što imamo u konfrontaciji s državom. Ako mi ne možemo da uspostavimo tu minimum oko kog možemo da se ujedinimo, teško da ćemo uspeti da napravimo nekakav iskorak i da ćemo imati neke velike koristi od ovog razrešenja ubistva Slavka Ćuruvije”, smatra Matić.

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.