Jezik

sr

en

Ivanišević u Insajder debati: Za Koridor 10 uzeto oko milijardu evra kredita, još se ne zna koliko je koštao na kraju (VIDEO)

Glavni pravac Koridora 10, građen duže od dve decenije, konačno je završen pre skoro dve nedelje kada je u saobraćaj puštena deonica auto-puta koja prolazi kroz Grdeličku klisuru. Predstavnici vlasti, međutim, do danas nisu saopštili koliko je Koridor 10 na kraju koštao građane Srbije. Član Skupštine Koridora Srbije Nenad Ivanišević, gostujući u Insajder debati, rekao je da se Srbija u kreditima zadužila najmanje milijardu evra, ali da procena konačnih troškova tek treba da se uradi. Za sada je zvanično saopšteno da je cena izgradnje deonice kroz Grdeličku klisuru uvećana za najmanje 110 miliona evra što je, prema oceni bivšeg ministra urbanizma i građevine Dragoslava Šumarca, “nedopustivo”.

Insajder debata
Insajder debata

Izgradnju Koridora 10 pratilo je stalno pomeranje rokova i povećanje cene radova. Predstavnici vlasti do danas nisu saopštili koliko je ukupno na kraju taj projekat koštao građane Srbije. Prema rečima člana Skupštine Koridora Srbije Nenada Ivaniševića “potrebno je još neko vreme da se podvuče crta”.

“Ono što znamo to je koliko smo kredita dobili za izgradnju ovog auto-puta. Od Evropske investicione banke smo dobili nekih 590 miliona evra, od Svetske banke - 275, od Evropske banke za obnovu i razvoj - 150 miliona. To kad saberete tu imamo milijardu evra”, naveo je Ivanišević.

On je dodao da u taj iznos treba uračunati i ulaganja Republike Srbije i svih učesnika, i da se tako dolazi do iznosa od oko milijardu i po evra. Komentarišući podatak koji je iznela ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović da je put kroz Grdelicu umesto prvobitno ugovorenih 240 miliona koštao na kraju najmanje 350, Ivanišević navodi da su prve procene troškova za tu deonicu bile i veće.

“Bilo je predviđeno da se trasa kroz Grdeličku klisuru finansira sredstvima Evropske investicione banke i procenjeno je da će ti troškovi biti 395 miliona evra. Na 26 kilometara kad podelite ceo taj iznos od 350 miliona onda ćete vidite da to zaista nije toliko dramatično, čak je i ispod onog prvobitnog budžeta od 395 miliona”, smatra Ivanišević.

S druge strane, bivši ministar urbanizma i građevine i nekadašnji predsednik Inženjerske komore Srbije Dragoslav Šumarac smatra da je toliko uvećanje troškova nedopustivo.

“Kad se urade dobri projekti, kad se sagledaju sve one nepredviđene stvari koje mogu da se dese, onda izvođenje vrlo brzo može da se završi i da bude sa pet do 10 odsto povećanja cene, što je dozvoljeno. Međutim, ovde je uvećanje od skoro 50 odsto, što je zaista nedopustivo”, ocenio je Šumarac.

 

“Teško je zaustaviti prirodu kad jednom krene”

Pored svih mehanizama kontrole koji su predviđeni zakonom, izgradnju Koridora 10 pratili su brojni sistemski problem. Na delu donice kroz Grdeličku klisuru gde se srušio zid, projekti su menjani 11 puta, a da to navodno niko nije znao, deo deonice Ub –Lajkovac na Koridoru 11 se ponovo gradi jer podloga nije dobro urađena, dok su se na deonici Crvena reka - Čiflik pojavile rupe na novoizgrađenom putu. Na pitanje novinarke Insajdera kako je sve to moguće, ako postoje mehanizmi kontrole predviđeni zakonom, Ivanišević koji je član Skupštine Koridora Srbije, odgovara da je to posledica “čitavog niza okolnosti”.

“Ja sam bio zamenik tužioca Suda časti i kad smo gledali šta se dešavalo u nekim slučajevima u nekom prethodnom periodu, uvek se dešavalo da tu ima tri ili četiri faktora koji zajedno deluju da bi se nešto tako desilo. Za svaku od ovih situacija verovatno da ne postoji samo jedan čovek ili jedna institucija da je kriva, nego postoji čitav niz”, objasnio je on.

Nenad Ivanišević / Foto: Insajder
Nenad Ivanišević / Foto: Insajder

A ko su sve krivci, to treba da proveri Sud časti inženjerske komore, smatra Ivanišević.

On je u Insajder debati naveo da veruje da su Koridori znali šta će se desiti s potpornim zidom koji se urušio u Grdeličkoj klisuri, međutim, ocenio je da je “teško zaustaviti prirodu kada jednom krene”.

“To da postoje neka pomeranja, znalo se dosta ranije nego što se srušilo. Kamere su bile nameštene i samo se čekao trenutak kad će se to desiti. To je bila borba s prirodom u teškim uslovima… Vrlo je teško zaustaviti prirodu kad jednom počne da se kreće”, rekao je Ivanišević.

“Ako je projekat menjan više od 50 odsto, to je novi projekat”

Da je za sve propuste najlakše optužiti inženjere, ocenio je u Insajder debati Dragoslav Šumarac. On je naveo da je upravo to uradila ministarka Mihajlović kada je Sudu časti poslala spisak i tako “presudila” inženjerima i profesorima koji su radili na projektu. Prema njegovom mišljenju, važnije je pitanje da li je postupak sproveden “kako treba i po zakonu”.

“Tužiocu Komore je poslat dopis od CIP-a koji je potpisao direktor Milutin Ignjatović gde kaže da CIP nije davao bilo kakve saglasnosti na izmene tehničke dokumentacije. CIP nije vršio nadzor, a nema saznanja da je to radio neko drugi. Ako je građevinska dozvola izdata po projektu koji je radio CIP on je morao da da saglasnost za svaku izmenu”, naveo je Šumarac.

Na pitanje novinarke Insajdera da li je Skupština Koridora Srbije tražila izveštaj o tome šta je sve dovelo do urušavanja potpornog zida, Ivanišević kaže da jeste.

“Mi smo imali situaciju da u projektu stoji rečenica da, zbog kratkog roka za izradu projektne dokumentacije nije bio sproveden dovoljan obim istražnih radova i da su inženjeri po nekoj intuiciji morali da projektuju. Zbog toga se javio veliki broj razlika između onoga što se zateklo na terenu i onog što se našlo u projektnoj dokumentaciji”, rekao je Ivanišević.

S druge strane, Šumarac navodi da je, ako je projekat menjan više od 50 do 60 odsto, onda u pitanju novi projekat i da je u tom slučaju za njega bila potrebna nova dozvola.

“Ako je projekat promenjen, ko je dao saglasnost, nije dao CIP, neko je dao da se menja. Ako se menja i po 50, 60 odsto kao što je rekao neko iz Ministarstva, to je novi projekat, mora da se izda nova dozvola, a dozvolu izdaje Ministarstvo. Ako je nov projekat, to je bespravna gradnja, morali su da se zaustave radovi i da se dobije nova građevinska dozvola”, smatra Šumarac.

Dragoslav Šumarac / Foto: Insajder
Dragoslav Šumarac / Foto: Insajder

Za uvećanje cene izgradnje puteva odgovorna i država

Strane firme su zahvaljujući damping cenama dobijale poslove na Koridoru 10, a na kraju se ispostavljalo da država nije uradila svoj deo posla.

Takozvani odštetni zahtevi su takođe podigli cenu izgradnje koridora. Naime, država je u investiciju ulazila nespremna. Projekti nisu bili pripremljeni, nije na vreme završena eksproprijacija, a potpisani su ugovori s izvođačima sa zadatim rokovima. Po osnovu kašnjenja za koje oni nisu odgovorni, izvođači radova naplaćuju državi takozvane klejmove, odnosno odštetne zahteve. Koliko je na taj način uvećana cena gradnje Ivanišević nije mogao da kaže.

“Ja ne znam za tu procenu kolika je. Građevinarstvo je drugačije od većine privrednih grana, čak i kad uradite detaljno te istražne radove, opet imate iznenađenja. Svaki projekat u građevinarstvu je prototip. U svetu ne postoji nijedna deonica gde nije bilo nekih iznenađenja”, zaključio je on.

“U velikom poslu svi vide način da zarade i traže način da uđu u kolo”

Prema istraživanju Insajdera, jedan od glavnih mehanizama potencijalnih zloupotreba je nekontrolisano uvođenje podizvođača u posao bez tendera. Kako je Insajder objavio u emisiji “Zaobilaženje rupa”, u jednom momentu je na 220 kilometara puta radilo oko 500 firmi, odnosno dve firme po kilometru. Na pitanje ko kontroliše te firme i kvalitet radova, Ivanišević je rekao da je ključ kontrole “u prvom koraku”.

“Investitor preko svog stručnog nadzora kontroliše glavnog izvođača i glavni izvođač odgovara za sve podizvođače koji se jave tu. Tako da glavni investitor i nema direktne kontakte s podizvođačima”, rekao je Ivanišević.

Na konstataciju novinarke Insajdera da je direktor Planuma u jednoj od Insajderovih emisija rekao da se na izvođače vrši pritisak da angažuju određene podizvođače, Ivanišević kaže da je to “verovatno”.

“Verovatno da je bilo pritisaka, jer u velikom poslu svi vide način da zarade i onda se traže način da se uđe u to kolo”, smatra Ivanišević.

“Nezamislivo je da se kupuju luksuzni automobili za potrebe inženjera, nadzora i obilaženje gradilišta”

Za poslove izgradnje auto-puta na Koridoru 10 za poslednjih sedam godina, bez posebnog javnog tenedera, prema istraživanju Insajdera, nabavljena su čak 133 službena automobila. Nabavka tih vozila bila je deo uslova tenderske dokumentacije, a zatim i ugovora koji su Koridori Srbije kao investitor potpisali s kompanijama koje su dobile posao izgradnje autoputa. Prema ugovoru, ta vozila po završenom poslu postaju vlasništvo Koridora Srbije. To znači da je cena tih automobila ušla u ukupnu cenu izgradnje auto-puta, a sve to na kraju su platili građani Srbije. Javnost je to saznala tek nakon saobraćajne nesreće na naplatnoj rampu u kojoj je učestvovalo vozilo Koridora u kome se nalazio direktor tog preduzeća Zoran Babić.

Gosti Insajder debate su se saglasili oko toga da je kupovina automobila uobičajena praksa, ali za potrebe inženjera i nadzora.

“Ako se domaćinski posluje, to su uglavnom pik-apovi, neka jeftinija terenska vozila, da može stvarno nadzor da koristi. Zaista da nije bilo ovog nesretnog slučaja, kada je naša sugrađanka Stanika Gligorijević poginula, ovde ne bi ni znali da njih koristi i direktor”, rekao je Šumarac.

On je zaključio da je nezamislivo da se kupuju takvi luksuzni automobili za potrebe inženjera, nadzora i obilaženje gradilišta.

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.