Jezik

sr

en

Savetnik premijerke za medije:Novinari da pomeraju granice slobode; Georgiev: Političari da prestanu da vode kampanje protiv novinara(VIDEO)

Zašto institucije ne odgovaraju na pitanja i zašto se na kraju predsednik pita za sve, zašto se javni servis ne bavi temama poput afere Krušik, treba li nam Evropska unija da bismo normalno komunicirali – bila su ključna pitanja na koja su u Insajder debati odgovarali savetnik za medije  predsednice Vlade Mladen Bašić, urednik internet portal RTS-a i član uprave UNS-a Zoran Stanojević i urednik BIRN-a Slobodan Georgiev.

U nedelji kada se Srbija podelila zbog konferencije predsednika Srbije na kojoj su novinari pitali za aferu Krušik, stigle su prve informacije kako će Evropska komisija u redovnom izveštaju oceniti napredak u slobodi medija. U izveštaju Evropske koji još nije zvanično objavljen, ali je RTS imao uvid i preneo delove, navodi se  da u Srbiji nije ostvaren napredak u slobodi medija i da „sveukupno okruženje ne pogoduje slobodi izražavanja“.  

Iste ovakve ocene predstavnici vlasti odbacivali su kao nerealne i političke u maju kada je objavljen poslednji redovni, šestomesečni izveštaj.

Na pitanje da li ima dobar savet za premijerku Anu Brnabić i kako će joj savetovati da reaguje, Mladen Bašić kaže da treba pridavati veliku važnost tom izveštaju. Kako je ocenio gostujući u Insajder debati, bilo bi jako pogrešno ukoliko bi se taj izveštaj „analizirao kao Biblija“, iako jeste važan za vlast kao analiza onoga što treba da uradi.

Savetnik za medije predsednice Vlade Mladen Bašić
Savetnik za medije predsednice Vlade Mladen Bašić

„Nemojte da zaboravite činjenicu da je Srbija u procesu pristupanja EU, da je odnos spoljno-politički. I da taj deo ima svoju političku crtu, ali ima i tehničku crtu”, rekao je Bašić, a na pitanje da li to znači da je i Evropska unija politički ostrašćena, kao što se često etiketiraju novinari koji postavljaju kritička pitanja, Bašić kaže:

„Ne, ali ja mislim da je važnije do kakvih ćemo mi zaključaka doći u debati, nego ono što piše u Izveštaju”.

Sa druge strane, urednik BIRN-a Slobodan Georgiev, smatra je važno da EU konstatuje da nema napretka u slobodi medija, uz ocenu da to u diplomatskom rečniku znači nazadovanje. Dodaje i da frustracija zbog toga postoji na svim stranama“.

„Vlast je frustrirana jer je htela da bude dobar partner EU, da kaže mi radimo sve što nam vi kažete, mi štikliramo sva poglavlja, radimo sve kako treba. Onda oni dođu kažu ne vi ne radite ništa, u toj oblasti padate dramatično. Novinarska zajednica je u nemoći da stvari promeni, da se izbori za bolje mesto, da objasni društvu da su političari prolazni a da su dobri mediji potrebni i da će uvek tu biti, ona je frustrirana i traži neku vrstu pomoći sa strane”, objašnjava Georgiev.

Na pitanje da li je Evropska komisija preoštra ili preblaga u svojoj oceni stanja medija u Srbiji, urednik internet portal Radio-televizije Srbije Zoran Stanojević kaže da bi trebalo da procenjuju političari.

„Mediji su ogledalo svog okruženja i ne može u tom ogledalu da se vidi nešto što ne postoji. Ova situacija sa medijima je samo slika kako mediji vide društvo. Nekome se ta slika ne sviđa, smatra da nije ispravna, da je lažna, ja ne bih rekao da je to ogledalo baš toliko zakrivljeno”, rekao je Stanojević u Insajder debati.

Stanojević smatra da postoji mnogo ljudi koji su zadovoljni stanjem u medijima.

„Govorimo stalno iz pozicije onih koji smatraju da mediji ne valjaju, a ja bih rekao da veliki broj ljudi u Srbiji nema neki posebno izražen stav, oni smatraju da su mediji u redu”, ocenio je Stanojević. 

Georgiev: Od izbegavanja konkretnih odgovora, daleko opasnije markiranje

U brojnim situacijama novinari ne dobijaju odgovore na postavljena pitanja od nadležnih institucija, pa zbog toga na kraju svoje odgovore traže na konferencijama za medije od premijerke ili predsednika države. Sagovornici Insajder debate nisu se složili oko toga koliki je uticaj i institucionalna moć predsednice Vlade da promeni takvo stanje.

urednik BIRN-a Slobodan Georgijev
urednik BIRN-a Slobodan Georgijev

Mladen Bašić kaže da predsednica Vlade ne može da ima u svakom trenutku odgovor na svako pitanje i svaku temu. Na konstataciju da novinari Insajdera premijerki uglavnom pitanja prvo pošalju pisanim putem, Bašić kaže da je na novinarima da nikada „ne pristaju na trenutni stepen slobode medija”.

„Ja sam u jednom delu svog života bio novinar i bavio se tim poslom i mislim  da je to uvek obaveza novinara i da su oni ti koji ne treba da pristaju na trenutni stepen slobode medija i izražavanja u zemlji. Oni su dužni da tu slobodu štite i da se za nju bore”, ocenio je Bašić.

Od izbegavanja konkretnih odgovora postoji daleko opasniji trend- kada predstavnici vlasti markiraju novinare kao nekoga ko ima agendu i ko se zapravo ne bavi svojim poslom.

„Takve stvari nisu dobra evropska praksa, bez obzira da li mi hoćemo da nam EU bude tutor ili ne, bez obzira na to što Stanojević govori da je dosta ljudi zadovoljno stanjem u medijima”, ocenio je Georgiev.

On dodaje da je problem mnogo dublji.

„Stvar koja se tiče ambijenta govori o tome zapravo da država nije demokratska, u nedemokratskoj državi ne može da bude slobode medija, ne može da bude slobode izražavanja. Ovo je čak i fingiranje, mogli ste da dođete i postavite pitanje, vama daju mikrofon vi postavite, uzmu vam mikrofon i onda oni pričaju sat vremena”, navodi urednik BIRN-a.

Kako navodi, institucije ćute na pitanja novinara „zato što ih nema”.

„Premijerka učestvuje u tome, ona je deo sistema, nije samo krivica Aleksandra Vučića što ćute institucije. Krivica je ljudi u tužilaštvu, koji sede u sudu, koji rade u zdravstvu, koji rade u obrazovanju, na sve strane, na RTS-u - svuda ima ljudi koji ćute”, kaže Georgiev.

Sa tim se nije saglasio premijerkin savetnik, koji kaže da je opasno izneti tvrdnju da institucija nema ili da ne rade svoj posao.

„Može da se kaže da u konkretnom slučaju nisu odgovorile na neki zahtev, ali ne da ne rade. Institucije po obavezama koje imaju prema Republici Srbiji svoj posao rade veoma korektno. To vrlo uzbunjujuće može da zvuči”, smatra on.

Afera Krušik – ćutanje premijerke, ćutanje RTS-a...

Polemika oko toga kako svoj posao obavlja javni medijski servis, Radio-televizija Srbije, u javnosti se vodi već mesecima unazad. Georgiev ocenjuje da je poput državnih institucija i „RTS kuća koja ne radi svoj posao”.

„Zato vi i druge kolege ispadamo svi čudni neki novinari, jer vi nikad na RTS-u niste čuli nijednu važnu temu, nijedno važno pitanje nije postavljeno. Oni su vratili RTS na vreme najgoreg komunizma”, rekao je Georgiev.

urednik internet portal RTS-a i član uprave UNS-a Zoran Stanojević
urednik internet portal RTS-a i član uprave UNS-a Zoran Stanojević

S time se nije saglasio urednik internet portala RTS-a Zoran Stanojević, koji je naveo da RTS u mnogim stvarima mora da prati rad institucija i da informacijama pristupa sa većom pažnjom.

„Kada RTS o nečemu izveštava i zauzme neki stav, stav je društva da je to opšti stav, da je to provereno, tačno i da je baš tako. RTS tu ne može da se zaleće. Drugi mediji mogu da idu mnogo dalje nego javni servis”, smatra Stanojević.

Na pitanje novinarke Insajdera zašto Radio-televizija Srbije nije više izveštavala o aferi Krušik, ispitala sva javno objavljena dokumenta, Stanojević odgovara da „postoje institucije kojima je to pre posao nego što je RTS-u”.

„Ta stvar nije nepoznata javnosti da bi je RTS objavio, neko je već objavio, dakle o tome treba da se izjasne sada neke druge institucije”, rekao je on.

Urednik BIRN-a ukazuje međutim da za RTS u drugim slučajevima ne predstavlja problem to što je informacija negde ranije objavljena.

„Vi objavite sliku kad vam neki građanin kaže da se nešto zapalilo, a ljudi istražuju, objave i to nije vredno da se pomene, ali je vredno da objavite izjavu političara ili kvazi ekperta koji govori da to što vi inače niste emitovali u programu nije tačno. To je komedija, to nije informativni program, to je Selo gori a baba se češlja, samo od pola 8 do 8”, smatra Georgiev. 

Stanojević, sa druge strane, smatra da svaki medij ima svoju ulogu i da nije isto kada nešto objavi BIRN i kada objavi RTS.

„Ono što pusti RTS ima daleko veću težinu. Ne umanjujem značaj i ispravnost ono što radi BIRN. Ja mislim da RTS u inertnosti koju javni servis mora da ima u jednom društvu postiže da da odgovore na sva bitna pitanja. Mislim da se to događa, ne događa se onom brzim kojom bi Slobodan hteo, to razumem”, rekao je urednik internet portala javnog servisa.

Na pitanje kako to da se o aferi Krušik nije oglasila ni premijerka, iako se postavlja pitanje sukoba interesa ministra u njenoj Vladi, i to ministra unutrašnjih poslova, Mladen Bašić smatra da premijerka o tome nije ni trebalo da se oglašava.

„Jeste on ministar u njenoj vladi, ali mislim da u isto vreme imamo kontradiktornu situaciju. Da se pozivamo na nepostojanje institucija, a onda očekujemo od nekih ljudi kojima to posao nije da obavljaju posao umesto tih institucija. Ja taj deo stvarno ne razumem”, kaže Bašić.

Ko kome odgovara na Tviteru?

U Debati je bilo reči i o tome da li za nastalo stanje u medijima snose i novinari. 

Na to pitanje, premijerkin savetnik za medije kaže da se izgubila razlika između toga gde novinari izveštavaju i gde postaju aktivni u društveno političkom životu kroz Tviter.

„Mislim da danas novinari vrlo često imaju dvostruki aranžman, da su jednog jutra analitičari, a da popodne pišu saopštenja političkih stranaka. Takve primere znam”, rekao je Bašić koji nije želeo da navede konkretna imena. 

Pitanja putem Tvitera često premijerki Brnabić postavlja i novinar Slobodan Georgiev, a kako kaže, to ne radi na konferenciji jer je „vrlo jasno razumeo poruku premijerke kada je govorila o digitalizaciji”.

„Meni se to dopalo i ja sam potpuno se prepustio tom stavu, jednoj digitalnoj agendi, jednom digitalnom pristupu i zbog toga ja vidim da ona ima i svoj nalog i nalog predsednice Vlade i odgovara recimo ljudima kada joj to odgovara, recimo meni nikad ne odgovara”, rekao je Georgiev.

Na pitanje da li ga irititira to što i opozicija pojedine medije tretira kao „svoje”, Georgiev kaže da on ne očekuje ništa od političara, ni od vlasti ni od opozicije. 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.