Jezik

sr

en

Insajder debata: Uzbunjivači zakonom zaštićeni od odmazde, ali podaci koje oni otkrivaju ostaju neistraženi (VIDEO)

Zakon o zaštiti uzbunjivača služi da bi građanin bio zaštićen od odmazde ukoliko ukaže na zloupotrebe, i on je delotvoran, slažu se sagovornici u Insajder debati. Ono što je problem je što zloupotrebe koje oni otkrivaju i koje su važne za društvo, u velikom broju slučajeva ostaju nerasvetljene.

Insajder debata o uzbunjivačima
Insajder debata o uzbunjivačima

Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović napominje da se Zakon o zaštiti uzbunjivača uopšte ne odnosi na istrage.

„Svrha je da se pruži građansko-pravna zaštita licu koje trpi odmazdu. Da ne bude otpušten, premešten... Zakon je fokusiran na zaštitu lica, a ovi ostali zakoni, krivični postupak i slično, oni regulišu postupanje nadležnih organa“, rekao je Marinović.

Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović
Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović

Jedan od najpoznatijih uzbunjivača, bivši direktor Hitne pomoći Borko Josifovski, još 2005. godine ukazao je da su pojedine ekipe Hitne pomoći dojavljivale uvek istim pogrebnim preduzećima kada neko premine, a zauzvrat navodno uzimali novac, a da u pojedinim slučajevima nije rađena ni reanimacija. Borko Josifovski se obratio Ministarstvu zdravlja, ali nije bilo reakcije. On je 2006. godine, samo dva dana nakon što je u javnost izneo uznemirujuće podatke, smenjen sa mesta direktora.

Ovaj slučaj do danas nije rasvetljen.

„Mislim da tužilaštvo nije ni imalo nameru da ispita ili čak mogu slobodno da kažem, možda je postojala direktiva da se to ne uradi”, rekao je Josifovski u Insajder debati.

„Važno je šta je predmet uzbunjivanja, a ne motiv“

Za Josifovskog pokušaj diskreditacije uzbunjivača nije novost i smatra da se u smislu istrage njegovih navoda ništa ne bi promenilo i da je Zakon postojao te 2005. godine. Za njega je, kao i za celokupno društvo, važno se ispitaju navodi uzbunjivača nevezano od motiva za uzbunjivanje.

„Ako postoji presumpcija nevinosti, onda može da postoji presumpcija dobre namere, i to ne bi trebalo da se postavlja kao uslov da li je to valjano uzbunjivanje, odnosno da li neko može da bude uzbunjivač ili ne. Važno je šta je predmet uzbunjivanja“, zaključuje Josifovski.

Lažna dilema: Lažni i pravi uzbunjivač
Bivši direktor Hitne pomoći Borko Josifovski
Bivši direktor Hitne pomoći Borko Josifovski

Uzbunjivač prema Zakonu može da bude „gotovo svako u ovoj zemlji“, smatra urednik Pištaljke Vladimir Radomirović, te da ne postoje lažni i pravi uzbunjivači.

Baš zato su zanimljivi primeri radnika firme Krušik Aleksandra Obradovića i bivšeg člana opštinskog veća Stari grad Lazara Lešnjaka, na čijem je čelu predstavnik opozicije Marko Bastać. Prvi je prema oceni vlasti lažni, a drugi pravi uzbunjivač.

Međutim, gostujući u Insajder debati, urednik Pištaljke Vladimir Radomirović je podsetio da onaj ko je učestvovao u krivičnom delu na koje ukazuje ne može biti uzbunjivač, odnosno ne može dobiti zaštitu.

„Lazar Lešnjak može da bude svedok saradnik, jer je sam učestvovao u krivičnom delu. Uzbunjivač ne učestvuje u krivičnom delu, on prijavljuje tu nezakonitost“, navodi Radomirović.

S druge strane, radnik Krušika Aleksandar Obradović, koji se i dalje nalazi u kućnom pritvoru, do danas se nije pozvao na Zakon o zaštiti uzbunjivača, a pitanje je i šta bi mu taj zakon uopšte danas značio. Sam Obradović je rekao da je na nepravilnosti u fabrici Krušik ukazao i Nadzornom odboru fabrike i Ministarstvu odbrane, još 2015, ali da nije bilo reakcije, te da je na kraju odlučio da se obrati istraživačkim novinarima.

„Važno je da on što pre bude pušten iz kućnog pritvora, kako bismo znali sve činjenice u vezi sa tim slučajem. Da li je 2015. kada je prijavio zloupotrebe neko nešto uradio, da li je pokrenut postupak... On na osnovu svega toga može da traži zaštitu od suda“, ocenio je urednik Pištaljke.

Radomirović je podsetio da se o informacijama koje je Obradović izneo u javnost pisalo i pre više od godinu dana, i da tada niko nije reagovao, da je on pritvoren tek kada je podatke objavila bugarska novinarka. On je podsetio da se Obradović anonimno obratio i sajtu Pištaljka, mnogo pre nego što je tekst objavljen na bugarskom portalu i da su mu advokati Pištaljke ponudili pomoć, ali da on to nije prihvatio.

urednik Pištaljke Vladimir Radomirović
urednik Pištaljke Vladimir Radomirović

Da Obradović sada ne može da dobije zvanični status uzbunjivača mišljenje je poverenika za informacije od javnog značaja Milana Marinovića.

„On može da je traži, ali ne može da dobije strogo formalno, zato što Zakon o zaštiti uzbunjivača propisuje strogo propisane formalne uslove da bi lice koje se prijavljuje kao uzbunjivač imalo pravo na zaštitu. Osnovi uslov je da se poštuju kanali uzbunjivanja - unutrašnje uzbunjivanje, spoljašnje ili uzbunjivanje ovlašćenog organa i uzbunjivanje javnosti“, smatra Marinović.

Marinović dodaje i da su rokovi veoma kratki, kao i da nadležni imaju 15 dana da postupe po prijavi uzbunjivača i još 15 dana da o tome obaveste uzbunjivača.

„Ne mogu se podaci proglasiti tajnim kako bi se prikrilo krivično delo“

Radnik Krušika Aleksandar Obradović uhapšen je i nalazi se u kućnom pritvoru jer Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal protiv njega vodi istragu za odavanje poslovne tajne.

Radomirović u Insajder debati objašnjava da je Pištaljka prilikom izrade Zakona o zaštiti uzbunjivača predložila da se obim tajnih podataka svede na tri oblasti koje su propisane preporukama Saveta Evrope.

"Uzbunjivači su kao ustanici“

Bivši direktor Hitne pomoći Borko Josifovski na pitanje novinarke Insajder da li bi nakon svega što je prošao nekom bliskom savetovao da bude uzbunjivač odgovara da je to teško savetovati.

„Uzbunjivači su ustanici, vi se bunite protiv nečeg što je protiv vaše savesti, morala, opšteg interesa. Nema kalkulacije, ili ste na tom stanovištu ili niste, teško je savetovati onog ko se premišlja”, zaključuje Josifovski.

„To su nacionalna bezbednost, spoljni poslovi, spoljni ekonomski poslovi, a da sve ostalo može da se objavi u javnosti. Tada nije prihvaćen naš predlog”, navodi Radomirović.

On, međutim, dodaje da se „ne može staviti oznaka tajnosti na neki dokument kako bi se prikrilo krivično delo”.

„U slučaju Obradovića postoji ozbiljna sumnja u neka krivična dela. Ne može se proglašavati sve tajnom i onda tako zabraniti uzbunjivačima da obaveste javnost o tome”, smatra Radomirović.

Iste podatke koje je Obradović objavio novinari ne bi dobili, dodaje on.

„Zato je važno da uzbunjivači mogu slobodno da razgovaraju s novinarima i da u javnost iznose te podatke”, zaključuje urednik Pištaljke.

Na pitanje kako bi kao Poverenik postupio da su novinari tražili ove podatke od Krušika i da su dobili odgovor da su tajni, Marinović kaže da bi postupao onako kako postupa svakodnevno.

„U svim u slučajevima u kojima organi vlasti nisu uspeli da nas ubede da bi odavanjem nastupile teže posledice, mi smo donosili rešenje da su u obavezi da daju informacije. I onda dolazimo do problema izvršenja rešenja Poverenika, ali to jedna savim druga priča, jer ne možemo nikoga odvesti pred streljački vod i reći ‘ti to moraš da izvršiš’”, kaže Marinović.

„Položaj uzbunjivača trebalo bi da prati jedna institucija sve vreme”

Marinović smatra da je potrebno da postoji jedan državni organ kome je zadatak da prati položaj uzbunjivača sve vreme dok je pod zaštitom.

„Trebalo bi da postoji jedan organ državni koji bi bio krovni, kome bi to bilo u opisu posla. Bez namere da minimiziram Pištaljku, oni mogu da budu neka vrsta edukatora tom organu. Trebalo bi da država odredi neki organ, po mom mišljenju, to bi trebalo da bude zaštitnik građana”, rekao je Marinović.

On dodaje da taj organ ne bi trebalo da prati istrage po navodima uzbunjivača, jer „postoje zakonom propisani organi”.

S druge strane, Radomirović navodi da se o ulozi Zaštitnika građana razgovaralo prilikom pisanja zakona, ali da bi takve dodatne ingerencije zahtevale izmenu Ustava.

„Zaštitnik trenutno nema nikakve ingerencije nad privatnim poslodavcima, nad Skupštinom, sudstvom...a ovim zakonom su obuhvaćene sve te kategorije”, objašnjava Radomirović.

Emisija Insajder debata snimana je u nedelju, 1. decembra u podne i emituje se bez intervencija.

 


Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.