Jezik

sr

en

Američki muzej Holokausta podržava izgradnju memorijala Staro sajmište

Američki muzej Holokausta nudi podršku Srbiji za izgradnju memorijalnog kompleksa Staro sajmište, izjavio je danas zamenik direktora ovog muzeja Robert Vilijams. Izgradnja memorijalnog centra žrtvama iz Drugog svetskog rata planirana je godinama unazad, ali do danas čak ni Nacrt zakona o Starom sajmištu nije došao na dnevni red Skupštine.

Staro sajmište / Foto: Srđan Ilić
Staro sajmište / Foto: Srđan Ilić

“Memorijalni kompleks Staro sajmište je značajan za očuvanje sećanja na srpske, jevrejske i romske žrtve iz Drugog svetskog rata”, rekao je Vilijams na sastanku sa ministrom za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Zoranom Đorđevićem.

Direktor američkog muzeja Holokausta pohvalio je posvećenost srpske delegacije pri Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust, a ministar Đorđević istakao je da žrtve neće biti zaboravljene.

“Holokaust, kao simbol najvećeg stradanja Jevreja, ali i Srba i Roma, bio je najveća sramota koju je svet dozvolio pod vođstvom nacista i te žrtve nikada ne smeju biti zaboravljene”, kaže Đorđević. 

Staro sajmište jedan od prvih nacističkih logora u Evropi

U logoru na Starom sajmištu od 1941. do 1944. godine stradalo je blizu 20.000 ljudi. Logor Sajmište bio je najveći logor koji su za vreme Drugog svetskog rata stvorile okupatorske vlasti u Srbiji, ali i jedan od prvih nacističkih logora u Evropi namenjen masovnoj internaciji Jevreja. Između decembra 1941. i marta 1942. dovedeno je oko 7.000 Jevreja, uglavnom žena, dece i starih osoba, a za svega šest nedelja, gotovo svi su sistematski ubijeni upotrebom smrtonosnog gasnog kamiona, dušegupke. Ubrzo zatim, Srbija je proglašena za „Judenrein“ – očišćenu od Jevreja. Sajmište je tada pretvoreno u logor za političke zatvorenike i antifašiste. Od leta 1942. do raspuštanja logora u julu 1944. godine, oko 32.000 zatočenika (Srba i Roma) dovedeno je u logor, a oko trećina je stradala u samom logoru.

I dalje bez zakona o Starom sajmištu

Memorijalni kompleks Staro sajmište još nije osnovan, jer se čeka zakon oko koga se još nisu saglasile Vlada i Komisija za memorijalni spomen-kompleks.

Grad Beograd osnovao je pre pet godina Komisiju za memorijalni spomen-kompleks Staro sajmište kako bi se obnovio prostor Starog sajmišta i izgradio memorijalni centar kakav to mesto i zaslužuje. Planirano je da u kompleksu budu četiri muzeja: Muzej Holokausta, Muzej genocida nad srpskim narodom, Muzej Porejmosa (genocida nad Romima) i Muzej Starog sajmišta.

Nacrt zakona o Starom sajmištu izradila je radna grupa ministrastva za rad, ali je Komisija imala zamerke, pre svega jer radna grupa nije uzela u obzir njihove predloge.

Jevrejska zajednica je tražila da bude donet leks specijalis, da se kompleks zove Sajmište, a ne Ustanova spomen-žrtve, kakav je trenutni radni naziv. Tražili su i da za kompleks bude zadužena Vlada ili neko njeno posebno telo, a ne bilo koje od ministarstava.

Sa time su se saglasili članovi Komisije za memorijalni spomen-kompleks Staro sajmište istoričar prof. Milan Koljanin i Veran Matić, direktor Fonda B92.

Pored muzeja, memorijalni centar trebalo bi da ima i obrazovni i naučnoistraživački karakter.

Usvajanje zakona tek je početak procesa koji podrazumeva eksproprijaciju zemljišta, projektovanje centra, a potom i izgradnju.

Izvor: N1, Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.