Jezik

sr

en
Insajder logo

Aplikacija na vašem telefonu

download Android App
download Android App
Insajder Mobile app

Sindikati u tranziciji: Vlada žrtvovala radnike zbog „poslovnog ambijenta“

Niske i neredovne plate, kršenje radnih prava, rad na crno, malo posla uz veliku konkurenciju na tržištu rada – okvir su u kojem danas pokušavaju da funkcionišu radnici u Srbiji. Slabo organizovani i nezaštićeni, žrtve su poslovne klime karakteristične za zemlje niskog standarda i jeftine radne snage.

Ana Vuković/Mašina: Prvomajski protest sindikata
Foto: Ana Vuković/Mašina / Prvomajski protest sindikata "Nezavisnost", SSSS, i Levog samita Srbije

Politika ekonomskog razvoja putem privlačenja direktnih stranih investicija koju sprovode sve srpske Vlade od 2000. godine do danas, uticala je na to da se radnička prava žrtvuju zarad budućeg progresa koji se meri rastom bruto društvenog proizvoda i pozicijom na „Doing Bussines“ listi. Uz to, lošem i nesigurnom položaju radnika doprinele su “pljačkaške” privatizacije kao i tajkunizacija Srbije.

Srbija najveći pojedinačni “strani” investitor

Koliko je tačno uložila država Srbija u poslednjih deset godina za privlačenje stranih investitora  gotovo da nije moguće izračunati. Za takvu vrstu podsticaja ne izdvaja se novac samo iz  budžeta.

Najveća subvencija, osim u novcu, za strane investiture u Srbiji jeste i jeftina radna snaga.

Kakvi su efekti politike subvencionisanja stranih investitora pogledajte u emisiji "Insajder bez ograničenja: Srbija najveći pojedinačni “strani” investitor"

Sve ove promene u odnosu rada i kapitala dovele su do toga da sindikati, kao organizacije koje treba da štite kolektivna prava radnika, nemaju veliki uticaj prilikom pregovaranja sa Vladom i Unijom poslodavaca, ali ni i kredibilitet među onima koje treba da štite.

Vlada Srbije u „ljubavi sa korporativnim kapitalom“

Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i predsednik reprezentativnog sindikata „Nezavisnost“, kaže za Insajder.net da je glavni razlog za skoro nevidljivu ulogu sindikata to što oni nisu uspeli da zaštite radnike u tranziciji koja je, prema njegovom mišljenju, „sprovedena metodom spaljene zemlje“

„Nažalost nismo uspeli da zaustavimo ni rat, ni privatizaciju, ni neoliberalni koncept razvoja. Naše vlasti koje su u ljubavi sa korporativnim kapitalom ponašale su se kao veći katolici od pape, jer je sistematski vođena politika protiv radnika. Mi smo zbog toga po svim socijalnim parametrima prikovani na dno u regionu,“ kaže Stojiljković za Insajder.

Zoran Stojiljković
Foto: Medija Centar Beograd / Zoran Stojiljković

Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat, nejednakost prihoda u Srbiji je veća nego u bilo kojoj zemlji EU, ali i u Makedoniji i Turskoj. Srbija je i među evropskim zemljama sa najvišom stopom rizika od siromaštva.

Sindikati, istovremeno, već duži niz godina ne uspevaju da značajnije podignu minimalnu cenu rada koja na mesečnom nivou iznosi 22.620 dinara što je skoro duplo manje od vrednosti minimalne potrošačke korpe u Srbiji.

Minimalnu cenu rada u Srbiji propisuje Socijalno-ekonomski savet koji čine predstavnici Vlade Srbije i reprezentativni predstavnici sindikata i poslodavaca.

Međutim, prema rečima Zorana Mihajlovića, generalnog sekretara Saveza samostalnih sindikata Srbije, Vlada obično staje na stranu poslodavaca, dok istovremeno strani investitori uopšte ne učestvuju u procesu pregovaranja sa sindikatima.

„Imate Uniju poslodavaca u kojoj nemate stranih investitora, jer oni nemaju potrebu za tim. Oni su u Savetu stranih investitora i u saradnji sa Vladom kroje zakone zbog čega nemaju nikakav interes da pregovaraju sa radnicima. Što bi investitor koji ima mogućnost da utiče preko Bele knjige bio u Socio-ekonomskom savetu,“ ističe Mihajlović za Insajder.net.

Savet stranih investitora je poslovno udruženje koje je 2002. godine osnovalo četrnaest stranih investitora i koje svake godine izdaje takozvanu „Belu knjigu“ u kojoj Vladi daju preporuke kako bi trebalo poboljšati poslovnu klimu u Srbiji.

Sociolog Miloš Baković Jadžić, iz Centra za politike emancipacije, kaže za Insajder.net da upravo zbog toga što država ima neoliberalni pristup ekonomskom razvoju sindikati sami po sebi nemaju previše šansi da zaštite radništvo.

„Treba biti pošten i zapitati se koliko je realno očekivati od sindikata, međusobno zavađenih, izmrcvarenih i pacifikovanih, da osmisle alternativne ekonomske pristupe, ukoliko država prihvata da bude u potpunosti podređena interesima stranog i domaćeg krupnog kapitala i potpuno zavisna od finansijskih tržišta i institucija,“ objašnjava Baković Jadžić.

Zbog nemoći sindikata radnici se okreću partijama

Međutim, pored objektivnih poteškoća, mnogi kritikuju sindikalne čelnike da su se zarad sopstvenih privilegija korumpirali i izdali radničke interese.

„Što se tiče vrha sindikalne piramide to zaista nije moj utisak. Ja smatram da su sindikati cenzurisani celokupnim manevarskim prostorom u kome rade,“ kaže Zoran Stojiljković.

On dodaje da se zbog prekarizacije rada i konstantnog straha od gubitka posla radnici danas iz klijentelističkih razloga više uzdaju u političke partije, nego u sindikate.

„Istina je da sindikati ne mogu štošta da ponude radnicima, a samim tim ne mogu od njih da očekuju previše obaveza. Dobar deo zaposlenih imaju veće obaveze prema partiji koja ih je zaposlila, nego prema sindikatima,“ ističe Stojiljković.

Protest radnika firme 'Falk ist' u Knjaževcu
Foto: knjazevacinfo/ printscreen / Protest radnika firme 'Falk ist' u Knjaževcu

U javnom sektoru radnici se uzdaju u partiju, dok je u privatnom sektoru formiranje sindikata ili kontrolisano ili strogo zabranjeno. Radnicima nije naklonjen ni poslednji Zakon o radu kojim je olakšano otpuštanje, a rad na određeno produžen sa jedne na dve godine.

„U čitavoj Evropi nemate zakone kao u Srbiji. Takođe, inspekcija rada svoj posao radi izuzetno površno, a ljudi tamo su često postavljeni po partijskoj liniji, pa je pitanje i koliko su samostalni. Procesi za neisplaćene zarade radnicima traju i po nekoliko godina, a sudovi su neefikasni i ne štite na pravi način radnika,“ ističe Mihajlović.

Imperativ sindikata osavremenjivanje načina rada

Baković Jadžić smatra da potreba za sindikatima nikada neće prestati, ali dodaje da oni moraju da se prilagode  novim okolnostima na tržištu rada, ali i širim društveno-političkim promenama u svetu.

„Pred sindikatima je, ukoliko misle da prežive, unutrašnja demokratizacija i podmlađivanje, izmene načina strukovnog i hijerarhijskog organizovanja, kao i osavremenjivanje načina rada i povezivanje uže sindikalnih tema sa širim društvenim i promenama u svetu,“ ističe Jadžić.

Sindikati će u narednom periodu imati dosta posla s obzirom da se u narednom periodu očekuje donošenje novog zakona o radu, ali i zakona koji će regulisati agencijsko zapošljavanje. Takođe, predstoji im borba za izmenu zakona o penzionom osiguranju, ali i novi pregovori za dizanje minimalne zarade.

Stojiljković smatra da sindikati imaju dosta lošu „startnu poziciju“, ali ističe da je to samo razlog više da što pre počnu da se prilagođavaju novim okolnostima.

„Srbija se nalazi na poluperiferiji neoliberalnog kapitalizma , a naši političari su trbuhozborci neoliberalnog kapitalizma. Ipak, mi nemamo drugog izbora nego da se borimo. Treba raditi na podmlađivanju sindikata, jer ćemo u suprotnom ostati bez članstva. Takođe, moramo ući u koštac za digitalizacijom rada, ali i organizacijom radništva van radnih mesta,“ zaključuje Stojiljković.

Foto: Marko Miletić/Mašina

Saša Dragojlo