Jezik

sr

en
Serijal: ENERGETSKI (NE)SPORAZUM

Transkript treće epizode

Južni tok je gasovod kojim će deo Evrope biti snabdevan ruskim gasom, kao i sve zemlje preko kojih će prelaziti. Potrošači u Srbiji će se gasom iz Južnog toka snabdevati mrežom manjih gasovoda.

Prema istraživanju Insajdera, Srbijagas je u poslednjih nekoliko godina s privatnim firmama ugovorio radove vredne najmanje 240 miliona evra za izgradnju mreže tih gasovoda širom Srbije. Rukovodstvo ovog javnog preduzeća najavljuje da će Srbija prolazak Južnog toka sačekati gotovo potpuno gasifikovana.

Tako se praktično pravdaju ogromne investicije Srbijagasa u situaciji kada potrošnja gasa opada zbog visoke cene, što znači da nema velikog broja zainteresovanih da se priključe na nove gasovode, a samim tim je neizvesno da li će se i kada sva ova ulaganja Srbijagasa isplatiti.

Istovremeno, ovi višemilionski poslovi dodeljuju se privatnim firmama često bez tendera, pa nema garancije da poslove dobijaju firme sa najpovoljnijim ponudama. Istraživanje Insajdera je pokazalo da je osmišljen ceo mehanizam koji omogućava da zapravo na prvi pogled niko nije odgovoran za to što se poslovi dodeljuju mimo zakona.

Da se gasifikacija odvija bez kontrole pokazuje i to što Srbijagas izgradnju mreže gasovoda plaća po cenama višim i do 20 odsto nego što je to predviđeno zvaničnim planovima.

Dok privatne firme poslednjih godina beleže drastičan rast zarade, Srbijagas ove poslove finansira iz kredita. Tako se dodatno uvećava ionako ogroman dug Srbijagasa koji je sada premašio milijardu evra.

Kao glavni razlog tolikog duga navodi se to što Vlada preko niske cene gasa čuva socijalni mir, ali je veliki deo duga rezultat ogromnih ulaganja koja se odvijaju bez ikakve kontrole.

Dušan Bajatović, direktor JP Srbijagas(Hotel Hayat, Beograd, 11. Jul 2013 ) : Dakle, nema nikakvih kompanija koje su radile bilo šta protivzakonito u Srbijagasu.

Ljiljana Hadžibabić, Agencija za energetiku: Pa smo mi rekli to nemojte da radite, morate da raskinete te ugovore, ali da li su ili nisu nije to naš deo posla.

Zorana Mihajlović, ministarka energetike: Ne možete vi da gasifikujete brda i doline i negde gde nema ispltivosti i neće je biti ne znam za veliki broj godina, nego to radite tamo gde možete sigurno da isplatite investiciju.

Radomir Ćirilović, Udruženje potrošača gasa “Prosperitet”: Mislim da nema većeg haosa u ovoj zemlji, aktuelnog, od gasnog sektora.

Gasifikacija je strateško opredeljenje Srbije jer se na taj način smanjuje potrošnja električne energije i zagađenje životne sredine, ali se ovaj posao, prema istraživanju Insajdera, odvija skoro bez ikakve kontrole.

Srbijagas, javno preduzeće zaduženo da obezbedi gas za sve potrošače u Srbiji, uprkos drastičnom rastu dugovanja, poslednjih godina ulaže ogromna sredstva u gasifikaciju, pri čemu se ovi unosni poslovi dodeljuju privatnim firmama često bez tendera. U postupku kontrole poslovanja Srbijagasa tokom 2011, državni revizor je kontrolisao 19 ugovora. Samo ti ugovori vredni su 140 miliona evra. Skoro svi su potpisani pošto je na čelo Srbijagasa Vlada imenovala visokog funkcionera SPS-a Dušana Bajatovića, od kada to preduzeće počinje da beleži dugove. Pored toga, na osnovu informacija sa sajta Srbijagasa samo tokom 2012. sklopljeno je više ugovora sa različitim firmama čija je ukupna vrednost 102 miliona evra.

Tako ispada da je od 2007. zaključno sa 2012. godinom Srbijagas sa privatnim firmama ugovorio poslove gasifikacije vredne najmanje 242 miliona evra. Skoro sve ove poslove dobija samo pet firmi, koje su praktično podelile teritoriju tako da ispada da jedna drugoj ne konkurišu.

Od ugovora koje obrađuje revizor i koji se pominju na sajtu Srbijagasa, najvrednije poslove dobijaju firme DM invest, Millennium Team,Visokogradnja Inženjering, Promont i firma Bobar Beška.

Zorana Mihajlović, ministarka energetike: Sa nekim od kompanija, za neke u gasifikaciji nema javnih nabavki i dodatni problem jeste koji je plan prioriteta kada se vrši gasifikacija, zašto se gasifikuje jedan grad a ne gasifikuje se drugi, zašto se negde povećava broj kilometara gasifikovanih mesta a recimo prethodno to nije namešteno... pa to su stvari koje se sada istražuju. Da li je to neko namerno povećao i u tom smislu povećao vrednost te nabavke odnosno vrednost posla.

Prema istraživanju Insajdera, gasifikacija još od 90-tih služi za političku promociju, odvija se bez pravila i često bila prostor za usluge privatnim firmama bliskim političkim partijama. Svaka smena vlasti značila je i da nove privatne firme izbijaju u prvi plan, odnosno dobijaju da rade najveće projekte.

Glavni princip u gasifikaciji je da onaj ko finansira izgradnju postaje istovremeno i vlasnik gasovoda i snosi rizik celog posla. Isplativost investicije zavisi od broja potrošača zaiteresovanih da se priključe na mrežu, pa privatnici nisu ni počinjali ulaganja bez istraživanja tržišta. Lokalne mreže gasovoda su se gradile po nekoliko različitih modela, a vlasništvo nad gasovodima se zato i danas razlikuje od mesta do mesta - negde su to privatne firme, negde lokalna javna preduzeća, a negde Srbijagas. Vlasnik mreže je ujedno distributer, odnosno krajnji prodavac gasa. U Srbiji postoje 34 distributera. Praktično svi imaju različite cene, koje se formiraju tako što im Agencija za energetiku odobrava troškove. Ovakvo usitnjavanje tržišta otežava kontrolu tih troškova.

Posle velikog poskupljenja gasa 2008. Srbijagas preuzima finansiranje izgradnje novih gasovoda. Za razliku od privatnika, Javno preduzeće nastavlja da gradi gasovode bez obzira na pad potrošnje. U takvoj situaciji, Srbijagas privatne firme angažuje praktično kao izvođače radova, ali se za ove unosne poslove uglavnom ne raspisuju tenderi, a zakon se izbegava putem ranije uspostavljenog sistema javnog i privatnog partnerstva.

2005. u ceo posao gasifikacije je uveden model javnog i privatnog partnerstva na osnovu Sporazuma o saradnji između Ministarstva rudarstva i energetike, NIS Energogasa, sadašnjeg Srbijagasa, i oko 80 gradova i opština u Srbiji. Sistem je prema istraživanju Insajdera bio osmišljen kao zajedničko ulaganje privatnika sa jedne, Srbijagasa i opština sa druge strane, čime se deli i rizik ulaganja i zarada. Međutim, sistem javnog i privatnog partnerstva danas je postao izgovor izbegavanje Zakona o javnim nabavkama i gotovo nekontrolisano prebacivanje ogromnih sredstava sa računa Javnog preduzeća Srbijagas na račune privatnih firmi jer izgradnju gasovoda finansira isključivo Srbijagas.

Uprkos tome privatnu firmu koja će graditi gasovod, a koja se samo formalno naziva strateškim partnerom, bira lokalna samouprava često bez tendera. Pošto opštine ne snose nikakve troškove, njihovi predstavnici tvrde da nemaju ni bilo kakvu odgovornost za način dodeljivanja poslova.

Ovakav sistem dodeljivanja poslova privatnim firmama javno preduzeće Srbijagas primenjuje godinama unazad. Osim u Ministarstu energetike koje je pre svega nadležno da kontroliše poslovanje Srbijagasa, i u Agenciji za energetiku su svesni da Srbijagas finansira gasifikaciju na nezakonit način. Za Insajder objašnjavaju da privatna firma može da bude strateški partner isključivo ako i sama nešto ulaže.

Ljiljana Hadžibabić, Agencija za energetiku: Znam da oni imaju takve ugovore ali to nije dozvoljeno. To po papirima nije dozvoljeno.

B92: Znači direktor Srbijagasa krši zakon i vi to znate i to mu se toleriše?

Hadžibabić: Pa ne, ne znam dal’ znamo , to bi trebalo našeg pravnika...

B92: Evo kažete da znate.

Hadžibabić: Pa ne čula sam da... oni su ... mi kada smo počeli da radimo mi smo im rekli, to, te ugovore morate da raskinete. Oni su rekli , ovaj... ne, ne, ne možemo mi drugačije inače će da stane gradnja.

Državni revizor u svom izveštaju o poslovanju Srbijagasa u 2011. takođe ukazuje da ne postoji nikakav osnov da se poslovi na izgradnji gasovoda dodeljuju mimo Zakona o javnim nabavkama. U izveštaju revizora između ostalog se navodi:

“Ugovori su, većinom kao trojni, zaključivani između Preduzeća, grada ili opštine I tzv “strateškog partnera, koji je biran od strane grada, odnosno opštine. U postupku revizije je utvrđeno da je Preduzeće (Srbijagas) isključivi investitor I naručilac u smislu Zakona o javnim nabavkama… I da ne postoji osnov za izuzeće od primene odredaba Zakona o javnim nabavkama.“

Uprkos jasnom zaključku o kršenju zakona u milionskim poslovima, sam državni revizor protiv direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića podnosi samo prekršajne prijave. Državni revizor odbio je snimanje za Insajder uz objašnjenje da sve što su imali stoji u izveštaju o poslovanju Srbijagasa.

Vojislav Vuletić, Udruženje za gas: Znate šta ako mi kažete da dobijaju poslove bez tendera, onda je to meni malo sumnjivo, moram da priznam. Kako mogu poslovi bez tendera da se dobiju? Ja tebi ti meni, onda je to to. Onda to nešto nije u redu svakako.

Milan Kovačević, ekonomista: Koncepta logičnog nemamo, pa kad ga nemamo onda se svašta može izroditi, gde se opština nešto pita, pa nekome daje ekskluzivitet bez ikakvog kriterijuma, gde Srbijagas nekome više učestvuje, nekome manje učestvuje. To je potpuno jedna raspad sistema. Na takav način se neće dovoljno gasifikovati niti će se postići da dobro funkcionise gasifikacija.

Radomir Ćirilović, Udruženje potrošača gasa “Prosperitet”: Određene firme će zaraditi, država će se zadužiti, sve će to naravno iz budžeta da ide, a budžet pune poreski obveznici, a onda ćete imati gasnu mrežu 20 kilometara dugačku, na kojoj su određeni zaradili.

B92: Jel se bilo ko priključuje na tu mrežu?

Ćirilović: Priključiće se jedan potrošač ili ni jedan, ili priključiće se 10 - 20 kuća.

Svetislav Krstić bio je predsednik Upravnog odbora Srbijagasa od osnivanja tog preduzeća 2005 do 2008 godine. Ne pamti da su se, dok je bio na funkciji, strateškim partnerima proglašavane firme koje nisu snosile nikakav rizik ulaganja.

Svetislav Krstić, predsednik UO Srbijagas od 2005. do 2008. godine: Sada u ovoj krizi kada nemate, molim vas, vi da biste dali nekome posao vi uvodite gas tamo i razvodni gasovod i distribuciju tamo gde nemate potrošače.

B92: Zbog čega, šta je pozadina?

Krstić: I za to uzimate kredit, uzmete kredit i date tom strateškom partneru.

B92: Šta je pozadina?

Krstić: Mislim da se … pa, pa pitate me nešto što se vidi iz aviona, ja to neću da vam kažem.

B92: Znači oni dovode…

Krstić: Pozivate se na neki program gasifikcije, koji u ovoj situaciji sada je trebalo malo smanjiti a ono što se radilo to je trebalo da rade firme koje su zaista strateški partneri.

Prema istraživanju Insajdera, sistem u kojem opština bira strateškog partnera, koji je zapravo izvođač radova, a ceo posao finansira Srbijagas, znači po svemu sudeći da nikoga ne zanima kolika će na kraju biti cena radova. Tako je moguće da se cene u ugovorima uvećavaju i do 20 odsto, što na kraju privatnim firmama plaća javno preduzeće Srbijagas, odnosno platiće građani Srbije.

U svim slučajevima koje je Insajder analizirao, opštine su privatne firme birale za strateške partnere a sve troškove je snosio Srbijagas, što je potvrđivano trojnim ugovorima. Skupština Opštine prvo imenuje privatnu firmu za strateškog partnera, a zatim usvaja program gasifikacije u kojima je navedena procena vrednosti radova. U nekoliko opština dešavalo se da jedna te ista firma radi i program i samu gasifikaciju.

Nakon što Skupština potvrdi program gasifikacije sa jednom cenom, „strateški partner“ dostavlja ponudu investitoru, Javnom preduzeću Srbijagas, u kojoj su cene uvećane za 10 do 20 odsto u odnosu na cene date u programu gasifikacije. Ovo se jasno vidi iz dokumentacije koju je Insajder dobio na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama.

Obrenovac, strateški partner DM Invest. Cena u programu 25.6 miliona evra. Cena u ugovoru 30.3 miliona evra. Povećanje cene za 4,7 miliona evra

Grocka, strateški partner Millennium Team. Cena u programu 21.2 miliona evra. Cena u ugovoru 24.4 miliona evra. Povećanje cene za 3,2 miliona evra

Zemun, Millennium Team. Cena u programu 13,6 miliona evra. Cena u ugovoru 15,7 miliona evra. Povećanje cene za 2,1 milion evra.

Rakovica, Millennium Team. Cena u programu 5,6 miliona evra. Cena u ugovoru 6,5 miliona evra. Povećanje cene za 900 hiljada evra.

Požarevac, Gas invest. Cena u programu 11.8 miliona evra. Cena u ugovoru 13 miliona evra. Povećanje cene za 1,2 miliona evra.

Samo na ovim primerima koje je Insajder analizirao cene radova su uvećane za više od 12 miliona evra.

Insajder je uputio poziv za intervju predstavnicima vlasti u svim pomenutim opštinama. Na snimanje su pristali samo Darko Rogan, predsednik opštine Rakovica u vreme potpisivanja ugovora, inače iz LDPa i Miodrag Milosavljević sada već bivši gradonačelnik Požarevca koji je imenovan kao funkcioner DSa, ali je u međuvremenu napustio ovu partiju. Nemaju odgovor na pitanje zbog čega su cene u ugovorima veće od cena u planovima gasifikacije.

Darko Rogan, predsednik SO Rakovica 2009 - 2012: Prvo nemam objašnjenje zato što nisam imao uvid, ali je...mogu da verujem da ste vi to dobro istražili, kao što ste u milion slučajeva dobro istražili razne ugovore i stvari kojima ste se bavili...Suština je, ako je to tako, to bi sigurno trebalo da se ispita, da...postoje institucije i službe koje to rade i da se to jednostavno ovaj vidi zašto je to tako, da se objasni...

Miodrag Milosavljević, gradonačelnik Požarevca 2008 – 2012: Program je jedna analiza koja može da bude i promenljiva i ona može da se menja, pogotovu kažem...

B92: Ali kako se uvek menja na gore?

Milosavljević: Verujte mi ne znam. Za to nemam odgovor da vam kažem. Da se, da se to ticalo grada Požarevca sigurno bi insistirali na tome, ali pošto to ne zadire u naše interese i jednostavno mi ništa ne plaćamo, to nas nije interesovalo.

Način izbora strateškog partnera razlikovao se od opštine do opštine. U pojedinim opštinama se raspisivao tender ili javni poziv, ali se kao po pravilu nije javljalo mnogo firmi, a rokovi za dostavljanje ponuda su često bili veoma kratki. U pojedinim opštinama strateški partner se birao bez tendera.

Rakovica je za strateškog partnera u poslu vrednom 6,5 miliona evra, koji finansira Srbijagas, izabrala firmu Millennium Team. Strateškog partnera formalno je, bez tendera, izabrala Skupština Opštine u kojoj su većinu u tom trenutku činili DS, SPS i LDP.

Predsednik lokalne skupštine Darko Rogan, inače funkcioner LDP-a i jedan od retkih koji su pristali da govore za Insajder, kaže da je predlog stigao od poslaničke grupe SPS-a, a zatim je većina odbornika podigla ruku za izbor Millennium Team-a jer su smatrali da je izgradnja gasovoda dobra za njihovu opštinu.

Darko Rogan, predsednik SO Rakovica 2009 - 2012: On je strateški partner Srbijagasa i tako su nama predstavili kao nekoga ko sa njima sarađuje, ko je njihov strateški partner i sa kojim oni dugo sarađuju. I kažem opet imaju poverenja, dugoročnu saradnju, sposobni su da završe taj posao u predviđenom roku.

B92: Znači oni su ih doveli?

Rogan: Oni su ih doveli, da, i bio je inicijalni sastanak na kojem su oni predstavili sve to vezano za taj projekat...

B92: Srbijagas?

Rogan: Srbijagas, Milenijum grup i predstavnici opštine Rakovica.

B92: I vi ste bili na tom sastanku?

Rogan: Bio sam na tom prvom inicijalnom sastanku.

B92: Ko ga je inicirao?

Rogan: Inicirao ga je, opet kažem, sa strane opštine Rakovica SPS, a ovamo sa druge strane Srbijagas i Milenijum grup.

Ista situacija ponovila se u opštini Zemun koja je firmu Millenium Team izabrala za strateškog partnera bez tendera za posao vredan skoro 19 miliona evra, koji opet plaća Srbijagas.

Sada već bivšem predsedniku oopštine, naprednjku Branislavu Prostranu, koji je i potpisnik spornog ugovora Insajder je pisanim putem uputio zahtev za snimanje intervjua. Umesto odgovora stigao nam je dopis sa delimičnim objašnjenjem ove takozvane strateške saradnje.

U dopisu, koje je potpisao zamenik načelnika uprave Aleksandar Grdinić, između ostalog se navodi:

“Jula 2012. godine gradskoj opštni Zemun obratilo se preduzeće Milllennium Team s pismom o namerama na realizaciji Programa gasifikacije. Na osnovu navedene inicijative predstavnici Opštine su izvršili konsultacije sa JP Srbijagas koji je investitor razvoja mreže gasifikacije i distributer gasa, i na osnovu tako dobijenih informacija iz kojih je očigledno da je Millennium Team dugogodišnji saradnik i poslovni partner Srbijagasa sa važećim ugovorima o izvođenju radova, pristupilo se realizaciji programa gasifikacije.”

Aktuelna ministarka energetike i funkcioner Srpske napredne stranke, Zorana Mihajlović, izjavila je u predizbornoj kampanji da firmu Millennium Team nazivaju “Ivičinim preduzećem” misleći na lidera SPS-a i aktuenog premijera Ivicu Dačića. Posle izbora naprednjaci i SPS zajedno formiraju Vladu jula 2012. a socijalista Dušan Bajatović u međuvremenu ponovo je imenovan za direktora Srbijagasa.

Zorana Mihajlović, ministarka energetike: Mi smo tražili da sve ono što se radi vezano za gasifikaciju bude provereno zato što procenjeno ulaganje za gasifikaciju Srbije je negde između 800 i 900 miliona evra, prema Akcionom planu gasifikacije koji je napravljen i koji je usvojila Vlada Srbije. Znači mora da se zna ko dobija te poslove i na osnovu čega dobija te poslove. Jer ako to dobije kompanija ili firma koja nema ni reference da to radi pa uzima podizvođača onda to svakako povećava cenu, pa ako još nije napravljen , nije napravljen ni javna nabavka onda je cena opet mnogo viša

B92: Zar ne mislite da je štetno za državu Srbiju i za građane da čovek koji, smatrate, ne radi dobro svoj posao i dalje nastavlja da ga radi?

Mihajlović: S te strane ja baš zato i tražim istrage zato se i vode istrage u Srbijagasu ali kao što sam rekla...

B92: Ali u međuvremenu on ostaje na toj funkciji...

Mihajlović: To jeste odluka SPS-a.

Odgovornost za ovakav način dodeljivanja poslova privatnim firmama, pored Srbijagasa, snose predstavnici svih stranaka koji su svojim glasom u lokalnim skupštinama sve ovo omogućili. U Obrenovcu su vlast u trenutku izbora strateškog partnera I potpisivanja ugovora činili DS, SPS, G17 plus, SPO i Grupa građana “Obrenovac- Naš grad”. Predsednik opštine bio je Željko Jovetić iz DS-a, a njegov pomoćnik Dragoslav Mršević iz SPS-a. Obojica su odbili snimanje za Insajder. Na vlasti u Grockoj bili su SNS, koalicija DSS- SDPS, i udruženje građana “Naš čovek - Blažo Stojanović”.

Insajder je uputio zvaničan dopis opštini Grocka da nam obezbedi adekvatnog sagovornika, ali nikakav odgovor nismo dobili.

Vlast u opštini Zemun tada su činili Srpska napredna stranka, koalicija oko socijalista i koalicija okupljena oko DSS-a. Predsednik opštine je Branislav Prostran iz SNS-a, njegov zamenik Saša Ljubinković iz SPS-a. Umesto odgovora na zahtev za intervju uputili su nam pisano objašnjenje.

Na vlasti u Požarevcu u trenutku potpisivanja ugovora bili su DS, koalicija oko SPS-a, G17 plus i SPO. Predsednik opštine je bio Miodrag Milosavljević iz DS-a, a predsednik Skupštine bio je Miomir Ilić s liste SPS-a.

U Rakovici su na vlasti bili DS, koalicija oko SPS-a, G17 plus, LDP, Pokret Snaga Srbije. Predsednik opštine bio je Bojan Milić iz DS-a.

On nije pristao na snimanje jer ne vidi svoju odgovornost, pošto je odluku o izboru strateškog partnera donela lokalna skupština.

Pored lokalnih vlasti, Mnistarstva energetike, i u prošloj i u ovoj vladi, za ovakav način dodeljivanja poslova privatnim firmama znali su i u Agenciji za energetiku. Osim upozerenja koja su uputili Srbijagasu da bi trebalo da se prekine sa takvom praksom, Agencija nije smatrala da bi trebalo da upozori javnost i nadležne istražne organe.

Ljiljana Hadžibabić, Agencija za energetiku: Država treba da kontroliše svoje preduzeće, ne mi. Mi kontrolišemo ono za šta smo nadležni.

B92: Da, ali radite negde u interesu građana...

Hadžibabić: Pa džabe vi insistirate, džabe insistirate kad nismo i nećemo

B92: Ali što bi se agencija držala po strani

Hadžibabić: Zato što nije njen posao. Uzimte zakon, član 46, videćete kolika je lista naših poslova. Mi od tih poslova koje moramo da radimo, nemamo vremena da radimo i tudji

Dok Srbijagas izgradnju gasovoda finansira tako što uzima sve više kredita, privatne firme koje su proglašene za strateške pratnere u ovim unosnim poslovima, beleže drastičan rast profita od kada Srbijagas počinje intenzivno da ulaže u gasifikaciju.

DM Invest u vlasništvu je Radoslava Milićevića.

Ova Firma beleži stalni rast zarade poslednjih godina. 2009 godine ostvarila je profit od 1.2 miliona evra, 2011 ostvaruje dobit od 5.1 milion evra da bi prošle godine zabeležila blaži pad sa zaradom od 4.3 miliona.

Firma Millennium Team u vlasništvu je Stojana Vujka i Ivana Bošnjaka. Osnovana je početkom 2003. godine kao firma za trgovinu prehrambenim proizvodima i otpadom. Dve godine kasnije započinje s građevinskim poslovima, a danas se najviše bavi poslovima izgradnje vodovoda, kanalizacije i gasifikacije.

2009 dobit ove firme iznosi nešto više od 200 hiljada evra a 2012 čak 2.9 miliona. Dobar odnos između vlasnika ove firme i direktora srbijagasa video se i po tome što su se vlasnici Millennium Team-a pojavili i u nekoliko predizbornih spotova Dušana Bajatovića.

Stojan Vujko, suvlasnik Millenium Team-a (predizborni spot funkcionera SPS-a Dušana Bajatovića, 2012. godine) : Odličan menadžer, odlično upravlja i to je pokazao ja mislim kroz preuzimanje nekoliko propalih preduzeća, pronalaženje strateških partnera tako da mislim da je to čovek koji je definitivno dokazan kao dobar menadžer.

Ivan Bošnjak, suvlasnik Millenium Team-a (predizborni spot funkcionera SPS-a Dušana Bajatovića, 2012. godine): Milennium Team je izvodio radove na ovom gasovodu koji smo sad obilazili danas.

Visokogradnja Inžinjering, osnovana u decembru 2004. godine. Već naredne godine ulazi u poslove gasifikacije. Vlasnik preduzeća je Vladan Radovanović, bivši funkcioner DS-a u Jagodini i republički poslanik od 2001. do 2004. godine. Radovanovićeva firma Visokogradnja Inženjering radila je gasifikaciju Jagodine, kao i neke od objekata kojima se predsednik lokalne Skupštine Dragan Marković Palma najčešće hvali: Zoo Vrt, Akvapark i Stadion, kao i nekoliko stambenih zgrada i naselja.

Ova firma 2009 beleži 1.5 miliona evra profita, 2011. zarada dostiže 6.1 milion, da bi prošle godine i ova firma zabeležila nešto manji profit od 4.3 miliona.

Preduzeće Promont postoji od 1958. godine kao „Vodoinstalater“, a od 2005. godine posle privatizacije menja ime u „Promont Group“. U poslovima gasifikacije učestvuje još od 2003. godine. Firma danas ima raširen posao u različitim oblastima. Direktor, a potom i većinski vlasnik firme je Milinko Cicmil. Februara 2013. godine dobio je priznanje privrednih novinara za ulaganje u turizam. Nagradu mu je uručila Ministarka energetike Zorana Mihajlović.

U dopisu Insajderu ministarka energetike navodi da je svecanosti prisustvovala na poziv Kluba privrednih novinara. Kako piše u odgovoru nagrada firmi Promont dodeljenja je za izgradnju hotela, a ni ministarstvo koje vodi ni ona licno nisu imali uticaja na izbor dobitnika jer je o tome odlucivao ziri privrednih novinara iz 15 redakcija.

Preduzeće Promont takođe beleži stalni rast dobiti poslednjih nekoliko godina, pa tako 2009 ostvaruje zaradu od oko 380 hiljada evra a 2012 od 2.7 miliona evra.

Firma Bobar Beška porodična je firma Petka Bobara.

Ta firma 2009 ostvaruje dobit od oko 310 hiljada evra a prošle godine 1.6 miliona evra.

Predstavnici svih ovih privatnih firmi odbili su intervju za Insajder. Na Kopaonik biznis forumu zatekli smo vlasnike Promont Grupe i Millennium Team-a. Dok se prvi praktično samo okrenuo od kamere, suvlasnik Millenium Team-a Ivan Bošnjak je ipak pristao da odgovori na neka pitanja.

B92: Kako vi dođete do opštine? Opština bira strateškog partnera?

Ivan Bošnjak, Millenum Team: Oni raspisuju konkurs

B92: Uvek?

Bošnjak: Šta?

B92: Sa li opština uvek raspisuje konkurs?

Bošnjak: Koliko znam da.

B92: Pošto prema našim saznanjima nije svaka opština raspisala konkurs...

Bošnjak: Opštine imaju svoje procedure. Kako te procedure sprovode, to je pitanje za opštine.

B92: Dobro, a jel imate neke preporuke iz Srbijagasa kada odete u Opštinu?

Bošnjak: Pa to je pitanje za opštinu. Oni verovatno pitaju koje firme su referentne, koje firme rade, koje firme kvalitetno izvode radove, pretpostavljam...

B92: Jel vi odete sa nekom vrstom, sa nekom vrstom... U kabinet opštine da li odete sa nekom vrstom preporuke?

Bošnjak: Ja nisam išao ni u jednu opštinu. mi imamo tehnički sektor koji vrši pripreme i ponude...

Uobičajeni način obezbeđenja plaćanja Srbijagasa za poslove gasifikacije su blanko menice, koje je ovo preduzeće dostavljalo izvođaču radova, što znači da ukoliko Srbijagas zakasni sa ratom privatna firma može da se naplati iz menice. Privatne firme tako su maksimalno obezbeđene da pokriju svoje troškove. Rokovi izgradnje u nekim slučajevima isti su kao i rok da Srbijagas isplati sav novac, ali postoje i slučajevi kada je rok izgradnje kraći od roka plaćanja.

Dok danas private firme, koje se smo formalno proglašavaju strateškim partnerima, ne snose nikakav rizik jer njihova zarada ne zavisi od broja zainteresovanih potrošača, strateško partnerstvo je prvobitno zamišljeno kao zajedničko ulaganje države i privatnika.

Na primeru Požarevca jasno se vidi razlika između ova dva modela strateškog partnerstva. 2006. godine Požarevac je sa preduzećem Gas Invest sklopio ugovor o strateškom partnerstvu, prema kom privatna firma sama finansira gasifikaciju. Planirano je da gradnja počne tek kada se najmanje 60 odsto stanovništva prijavi za kućni gasni priključak, što je značilo da se u posao ulazi tek pošto se osigura tržište. Zbog slabog interesovanja gasifikacija je stajala. 2012. potpisan je trojni ugovor između Srbijagasa, grada Požarevca i Gas Investa, već postojećeg strateškog partnera, ovaj put po novom modelu, gde Srbijagas plaća čitav posao, bez obzira na broj zainteresovanih, i preuzima sav rizik isplativosti investicije. Na vlasti su u tom trenutku bili DS, koalicija oko SPS I G17 plus.

Gradonačelnik Požarevca bio je Miodrag Milosavljević, kadar DS-a. Sada je već bivši gradonačelnik, a u međuvremenu je napustio I stranku.

Miodrag Milosavljević, gradonačelnik Požarevca 2008 – 2012: Skupština je donela odluku da se raskine ugovor sa Gas investom, da bismo omogućili da zaključimo nov ugovor, Skupština na istoj sednici donosi odluku da se bira kao strateški partner Gas invest i da se zaključi tripartitni ugovor između grada Požarevca, kao učesnika, Srbijagasa kao investitora i Gas investa kao strateškog partnera. Strateški partner pod navodnicima. Znači oni su izvođači radova...

B92: Kako to mislite?

Milosavljević: Iz suštine ugovora se vidi da su izvođači radova.

B92: Pa zbog čega ih onda zovemo da su strateški partneri?

Milosavljević: Pa to vuče verovatno iz prethodnog ugovora da jednostavno da se vidi veza da su oni to što jesu, a u svakom slučaju oni su izvođači radova.

U junu 2013. godine ovakav tipski ugovor potpisao je i gradonačelnik Kruševca Bratislav Gašić, funkcioner Srpske napredne stranke, koji je tri meseca pre toga imenovan na funkciju predsednika Upravnog odbora Srbijagasa. Ugovor o gasifikaciji Kruševca vredan 32,5 miliona evra, potpisan je sa firmom Rasina Energogas kao strateškim partnerom.

Grad Kruševa vlasnik je 5% preduzeća Rasina Enorgogas, firma Eco Global iz Beograda 33% dok je većinski vlasnik kiparska firma SOUTH FRONTIER ENERGY LIMITED nepoznatih vlasnika.

U odgovoru Gašića Insajderu između ostalog se navodi:

“Kao funkcioner SNS-a nastaviću i dalje da kritikujem sve prethodne poslove koji su činjeni i rađeni suprotno zakonu i nisu tačni navodi u konstataciji da je i u ovom slučaju primenjen model kao što je i u prethodnom periodu bilo činjeno.”

Gašić takođe tvrdi da je ceo posao sklopljen u koordinaciji i uz saglasnost Ministarstva. Međutim na pitanje Insajdera da li je to tačno iz Ministarstva navode:

“Zaključivanje ugovora o starteškim partnerstvima za gasifikaciju u isključivoj je nadležnosti lokalnih samouprava. Odluke koje se tiču osnovne delatnosti JP Srbijagas donosi poslovodstvo kompanije koje odgovara za zakonistost rada preduzeća.”

Prema istraživanju Insajdera, privatne firme formalno se proglašavaju za strateškog partnera jer je to način da se posao lakše dodeli povlašćenim firmama. Privatnici su zapravo izvođači radova jer ništa ne finansiraju već im Srbijagas, preduzeće u vlasništvu svih građana, plaća da rade tako što uzima kredite, pri čemu je zbog visoke cene gasa sve manje građana zainteresovano da se priključi na te gasovode. Iako svemu daju legitimitet tako što biraju takozvanog strateškog partnera, opštine ne zanima broj zainteresovanih potrošača. Ne ulaze u zakonitost sklapanja posla jer sve radove finansira isključivo Srbijagas.

B92: Ali niste sproveli nikakav postupak izbora. Nikakav konkurs tu nije bio...

Darko Rogan, predsednik SO Rakovica 2009 - 2012: Znate kako, obzirom da opština Rakovica u celoj toj, u celom tom projektu nije imala nameru i nije trošila nikakva sredstva, mislim da nismo trebali da sprovedemo nešto u tom smislu.

U dopisu koji je Insajderu dostavljen iz Opštine Zemun, navodi se čak da Opština nije imala nikakve veze sa izborom firme koju jasno nazivaju izvođačem radova, iako je upravo opština izabrala Millennium Team kao strateškog partnera.

“Iz navedenih ugovornih obaveza očigledno je da GO Zemun nema nikakav uticaj na finansijske obaveze investitora I izvođača, da ne učestvuje u izboru izvođača i da ne preuzima nikakve obaveze i nadležnosti investitora i izvođača. Opština nema, niti je imala finansijsku dobit od gasifikacije već ima isključivo funkciju unapređenja boljih i kvalitetnijih uslova života svih građana na teritoriji Zemuna.”

Miodrag Milosavljević, gradonačelnik Požarevca 2008 – 2012: Grad Požarevac nikakvih obaveza nema tako da nije imao ni potrebe da raspisuje javnu nabavku.

B92: Ali da li ste time dali Srbijagasu u stvari paravan da ne moraju da izlaze na javnu nabavku?

Milosavljević: Pa oni su nam rekli da imaju dva modela, jedan model da oni raspisuju tender kada oni biraju strateškog partnera, a ako mi nudimo strateškog partnera onda ne moraju.

B92: Mislim, to je novac koji je u suštini novac građana Srbije. To je 13 miliona evra koje je otišlo nekom preduzeću bez postupka javne nabavke.

Milosavljević: Pa, to je posao između Srbijagasa i Gas investa. Tako da morate njih da pitate.

B92: Je li ovo negde način da se novac iz javnog preduzeća prebaci privatnim firmama?

Milosavljević: Verujte mi da je to odnos koji grad Požarevac ne zadire. Ne znam šta se dešava između Gas investa i Srbijagasa

Srbijagas izgradnju novih gasovoda finansira uprkos tome što zvanični izveštaji Zavoda za statistiku pokazuju da potrošnja poslednjih godina stagnira, pa čak i opada.

2008. u Srbiji je ukupno potrošeno oko 1.68 milijardi kubnih metara gasa, naredne godine 1.10 milijardi.

2010. potrošnja je porasla na 1.44 milijarde, da bi naredne godine došlo do blagog pada sa potrošenih 1.42 milijarde kubnih metara gasa.

Ionako preduzeženo preduzeće Srbijagas za ove investicije uzima nove kredite.

 

Istovremeno, prema istraživanju Insajdera ne postoje nikakve procena koliko je potrošača zaista zainteresovano da se na sve te gasovode priključi, pa samim tim ni da li će se sva ova ulaganja isplatiti Srbijagasu.

B92: Jel možemo da kažemo da je Srbijagas finansirao onda ove projekte u interesu privatnih firmi?

Ljiljana Hadžibabić, Agencija za energetiku: Ne. Mislim, ja ne mogu, a moguće je da jeste. U svakom slučaju realna zainteresovanost je u ovom periodu visokog cena gasa, opadala, nezavisno od toga kako su oni to gradili. To je sigurno opadala.

Vojislav Vuletić, Udruženje za gas: Pa interesantno da ima toliko posla u Srbiji da se grade gasovodi u ovoj velikoj besparici. To mi je interesantno.

Radomir Ćirilović, Udruženje potrošača gasa “Prosperitet”: Šta se dešava, razvuku mrežu, širom Srbije i samo se slikaju, presecaju vrpce i samo se hvale kako oni eto gasificiraju Srbiju. Da bi taj potrošač bio zadovoljan do prvog računa, a da ne govorimo do nove cene, i da se obraduje eto ja ću sada biti civilizovan, lakše će mi biti, ušao sam u 21. vek. I vrlo brzo se vraća u 20 ili 19. Zavrće svoj merni set, nastvalja da loži čvrsto gorivo i ostalo, a mrtav kapital ostaje u zemlji.

Dok je za potrošače u srbiji cena gasa previsoka, pa dolazi do pada potrošnje, iz ugla Srbijagasa cena je preniska. Naime, rukovodstvo tog Javnog preduzeća sve veće dugove objašnjava pre svega time što Srbijagas, radi očuvanja socijalnog mira, prodaje potrošačima u Srbiji gas po nižoj ceni nego što nabavlja. Tvrde da je tako nastalo čak 500 miliona evra duga, od ukupno milijardu koliko se Srbijagas zadužio u protekle četiti godine, od dolaska Dušana Bajatovića na čelo tog preduzeća.

Istovremeno, prema istraživanju Insajdera, nijedna nadležna institucija nema precizan odgovor na pitanje koliko zaista gubitaka Srbijagasa nastaje na ovaj način. Dok u resornom Ministarstvu energetike na ovo pitanje nisu mogli da nam daju nikakav odgovor, u Agenciji za energetiku imaju samo delimične podatke.

 

Agencija u odgovoru Insajderu navodi da je Srbijagas od 2008. zaključno sa 2012. izgubio 230 miliona evra zbog toga što kupuje po većoj ceni od one po kojoj prodaje potrošačima u Srbiji. Međutim, iz te institucije su nam dostavili podatke samo za tzv. tarifne kupce, u koje spada većina potrošača u Srbiji, pre svega domaćinstva.

Agencija nije obuhvatila manju kategoriju, kvalifikovane kupce, u koje spadaju pojedine fabrike. Ovo ipak ne objašnjava ogromnu razliku između dva zvanična podatka- Srbijagasa koji tvrdi da je zbog niske prodajne cene to Javno preduzeće napravilo dug od čak pola milijarde evra i Agencije koja navodi da je Srbijagas po tom osnovu za poslednjih nekoliko godina izgubio 230 miliona. Tvrdnje rukovodstva Srbijagasa o gubicima zbog socijalne cene tako je praktično nemoguće proveriti, što ostavlja ogroman prostor za manipulacije.

Dušan Bajatović, direktor JP Srbijagas, 3. oktobar 2011: Znate šta, ovaj, ja nemam čarobni štapić, nisam ni big lale i nisam mađioničar, nisam ni Dejvid Koperfild, ni on nam ne bi pomogao. Dakle, vi ne možete terati neku firmu da nešto kupuje po dva dinara a prodaje po dinar i onda kažete da li je ekonomski javni sektor efikasan. Pa dok god držite socijalnu politiku znači u okviru ekonomskog sektora to može da se postavlja pitanje dokle je to moguće. Tako ja odmah mogu da vam kažem ne može još dugo.

Ljiljana Hadžibabić, Agencija za energetiku: Pa taj odnos nije, ali tačno je da bi s obzirom na troškove nabavljanja gasa izlazna cena trebala da bude viša.

B92: Nije baš upola?

Hadžibabić: Ali nije odnos taj. To, pa to je kolega Bajatović onako slikovito rekao.

B92: I često ponavlja

Hadžibabić: Kupujem po dva prodajem po dinar, onako misleći na jednu pijačnu trgovinu, nije taj odnos ali taj je princip.

U Udruženju potrošača tvrde da potrošači zapravo i ne znaju šta sve plaćaju kroz račune za gas, pa samim tim ne veruju da plaćaju po nižoj ceni od one po kojoj Srbijagas nabavlja.

Radomir Ćirilović, Udruženje potrošača “Prosperitet”: Zagonetka koja nije odgonetnuta zadnjih deset godina. Teško je doći do pravih podataka, kriju se strukture cena. Daju se neke izjave koje su neproverljive. Počev od cene gasa koja ulazi u Srbiju do krajnjih potrošača, korisnika ovog energenta. Dakle tu ima odredjenih elemenata za koje javnost nije u dovoljnoj meri obaveštena.

Pored ulaganja u izgradnju gasovoda, uz obećanje da će cena biti niža kada Južni tok bude završen, Srbijagas, preduzeće koje beleži ogromne dugove, ulaže velika sredstva za osnivanje rusko – srpskih preduzeća, čije se formiranje objašnjava realizacijom Energetskog sporazuma sa Rusijom.

Podatke o osnivanju ovih preduzeća Srbijagas je odbio da dostavi Insajderu uz obrazloženje da je reč o poslovnoj tajni i da ne mogu da nam dostave informacije bez saglasnosti ruskih partnera, ali smo po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od Vlade Srbije dobili sve zaključke kojima država odobrava ulaganja Srbijagasa u formiranje ovih preduzeća. Iz dokumentacije se vidi da je to javno preduzeće uložilo oko 46,5 miliona evra u novcu, opremi, prirodnim resursima i nekretninama u novoosnovane srpsko- ruske firme. Najveći deo ulaganja odobrila je Vlada Mirka Cvetkovića, ali je to nastavila i aktuelna Vlada Ivice Dačića.

Od potpisivanja Sporazuma januara 2008. godine osnovano je ukupno četiri preduzeća uz najavu osnivanja petog. U svim preduzećima Srbijagas, u skladu sa Energetskim sporazumom, ima 49 odsto vlasništva, a većinski vlasnik je ruska strana. Preduzeće South Stream Serbia, odnosno Južni tok Srbija, osnovano je u Švajcarskoj. Firma iz Švajcarske zatim osniva ćerku firmu Južni tok u Novom Sadu. Zajedničko preduzeće postaje i skladište gasa Banatski dvor. Iako nije predviđeno Energetskim sporazumom, Srbijagas sa ruskim Sogazom osniva istoimeno osiguravajuće društvo u Srbiji, gde je Srbijagas opet manjinski vlasnik. Pored toga, direktor Srbijagasa Dušan Bajatović najavljuje i osnivanje Gasprom banke.

U upravama svih novoosnovanih preduzeća – South Stream Serbia AG, South Stream Serbia Doo, Banatski dvor, Sogaz osiguranje- pojavljuju se uvek isti ljudi, koji praktično brinu o kapitalu države Srbije i poreskih obveznika. To su Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa i Dragiša Martinović, savetnik generalnog direktora Srbijagasa za finansije. Tako se praktično jedan od najvećih državnih poslova odigrava u uskom krugu ljudi iz Srbijagasa.

B92: U sve projekte Srbija ulazi preko Srbijagasa, ta firma je u gubitku od oko milijardu evra. Jel’ Vam to logično?

Milan Kovačević, ekonomista: Meni inače nije logična ni svojina nad tom firmom, ni upravljanje sa tom firmom, ni asortiman poslovanja koji ona ima. Meni bi bilo logičnije da je država u međudržavnom sporazumu rekla mi ćemo direkno ulagati. A onda da je ostavila mogućnost da to može drugome prodati. Jer prosto nije logičan sled stvari da vi na međudržavnom sporazumu napravite , pa da onda prepustite implementaciju toga jednom preduzeću, koje je ipak zasebno preduzeće, zaseban privredni subjekat. Onda nadasve oni dobivaju jedan veliki zadatak da u Švajcarskoj budu suvlasnici jedne velike kompanije, koja će praviti gasovod kroz Srbiju a istovremeno oni su suvlasnici u skladištu gasa. To mi prosto nije složeno na neki najbolji način, nego je složeno da može da škripi.

Preduzeće South Stream osnovano u Švajcarskoj biće glavno preduzeće za izgradnju sprske deonice gigantskog gasovoda Južni tok. To preduzeće će ubirati glavni profit od tranzita gasa kroz Srbiju, koji će moći da se iznese u Švajcarsku, pri čemu, prema istrazivanju insajdera, Vlada Srbije nema mogućnost direktne kontrole te zarade. Energetskim sporazumom potpisanim u Moskvi 2008. predviđeno je i da Srbijagas ruskom Gaspromu prepusti većinsko vlasništvo i upravljanje nad jedinim skladištem gasa u zemlji Banatski dvor.

Skladište je ispražnjeno nalazište gasa. Predstavlja jednu vrstu prirodnog bogatsva jer je to jedini način skladištenja gasa koji se ne može čuvati u običnom magacinu. Služi da se gas nabavlja leti kada je cena manja kako bi se koristio tokom zimske sezone. Posebno je važno u vreme krize kada se, kao 2006. zbog obustave isporuke za celu Evropu, desilo da najveći broj toplana koji u Vojvodini radi na gas bude na ivici da potpuno stane sa radom. Država Srbija je skoro 30 godina ulagala u izgradnju skladišta u Banatskom dvoru. Skladište je dobilo upotrebnu dozvolu 2007. godine, iako tada nije bilo moguće povlačenje velikih količina gasa.

Konačno 2011. vrednost uložene imovine je procenjena na 24 miliona evra, što je bio osnivački ulog koji je u novo, većinski rusko preduzeće, uneo Srbijagas. Popis imovine koji je Srbijagas uneo u novo preduzeće a koji se sastojao od postrojenja I opreme, odobrila je Vlada Srbije.

B92: Napravljena je procena gde se kaže da je naša vrednost uložena 24 miliona evra . Da li mislite da je to relano? Rusi su uložili 25.

Svetislav Krstić, predsednik UO JP Srbijagas od 2005. do 2008. godine: Ja ne znam ja sam čuo za tu procenu nemam nikakve nekake papire.

B92: Jel znate ko je procenjivao?

Krstić: Pa vidite ne znam ko je procenjivao, to sam negde ja u štampi čuo, ali to je, to je znači podzemno skladište Banatski dvor mnogo više vredi od 24 miliona , ta procena je to ili je radio neko ko ne zna ili neko ko je iz nekih drugih razloga tako procenio.

Direktora Banatskog dvora imenovao je većinski partner, ćerka firma ruskog državnog giganta registrovana u Nemačkoj- Gasprom Germania.

B92: A šta je ono što su zapravo uložili ruski partneri u skladište Banatski dvor?

Vladimir Kuznjecov, direktor PGS Banatski dvor: U kom trenutku?

B92: Od trenutka...

Kuznjecov: Osnivanja...

B92: …dolaska i osnivanja preduzeća zajedničkog, da.

Kuznjecov: Pa prema ugovoru koji je bio među državama i Srbijagasom i Gaspromom, ugovor je bio da Srbijagas uloži imovinu a Rusi ulože novac. To je bilo za osnivanje Banatskog dvora. A onda ovaj posao koji traje danas, mi želimo da podignemo ovo skladište na nivo Gasproma koji ima naj, najjači standard bezbednosti.

Ono što nije računato tokom procene vrednosti uloženih sredstava Srbijagasa sigurno je prirodni resurs, odnosno samo skladište koje je Srbijagas u novo preduzeće Banatski dvor uneo bez naknade. Direktor Banatskog dvora, kog je imenovala ruska strana, to ne poriče, ali tvrdi da se to nigde i ne prodaje.

Međutim, u domaćem Zakonu o koncesijama, koji je bio na snazi prilikom skalapanja sporazuma sa ruskim partnerima, navodi se da je skladište gasa moguće tretirati kao prirodno dobro. To znači da je država mogla da traži nadoknadu za ustupanje skladišta na korišćenje.

B92: Da li je logično da država uzima neku vrstu nadoknade za to ili je...

Vladimir Kuznjecov, direktor PGS Banatski dvor: To zavisi od pravnog sistema u zemlji. U Africi uzimaju, u ovim zemljama gde budžet u velikom delu zavisi od korišćenja blagom..resursa. To je vrlo bitno, na koji način se formira taj budžet, oni uzimaju veću platu.

B92: Mislite da našem budžetu ne nedostaje para?

Kuznjecov: Pa, ja znam da je u privatnom budžetu uvek nema dosta para.

Da se isprepletana mreža firmi koja je stvorena između Javnog preduzeća Srbijagas i ruskog Gasproma ne završava samo na projektima vezanim za Energetski sporazum i projekat Južni tok govori još jedna investicija koju je odobrila Vlada Srbije. Reč je o ulaganju Srbijagasa u formiranje osiguravajućeg društva Sogaz.

U obrazloženju kojim je odobreno izdvajanje 2, 9 miliona evra navodi se da je razlog ulaganja javnog preduzeća koje se bavi gasom u posao osiguranja “učvršćivanje strateškog partnerstva između Gasproma i JP Srbijagas”, a Srbijagas navodi da će na ovaj način smanjiti svoje ukupne dugove.

Director Srbijagasa je osnivanje Sogaza koristio u jednom iz serije predizbornih spotova pod nazivom radni dan Dušana Bajatovića.

Dušan Bajatović, direktor JP Srbijagas i funkcioenr SPS-a (predizborni spot, 2012. godina): Osim što ćemo opraviti svoje poslovanje i obezbediti nove prihode mi ćemo učiniti i jednu drugu važnu stvar čini mi se za Republiku Srbiju, a posebno za našu privredu. Na taj način ćemo otvoriti ili poboljšati uslove da se otvori jedno veliko tržište Ruske Federacije za proizvode i usluge iz Srbije.

Kompanija Sogaz je prvu godinu poslovanja završila sa gubitkom od 44,8 miliona dinara odnosno oko 400.000 hiljada evra.

Gubitak u poslovanju zabeležen je uprkos tome što je Sogaz za kratko vreme postao kompanija sa velikim brojem klijenata, a uglavnom je reč o firmama iz oblasti nafte i gasa, zatim kompanijama koje ili imaju ruski kapital ili posluju sa Rusijom. Sogaz osigurava i gasovode čiju izgradnju finansira Srbijagas, a koje gradi nekolicina privatnih firmi, proglašenih za strateške partnere. Predstavnici bar dve firme, Milenijum Tima i Promonta, prisustvovali su čak i osnivanju ovog osiguravajućeg društva.

Zorana Mihajlović, ministar energetike: Pa to vam govori o tome da postoji samo neoliko kompanija koje funkcionišu zajedno sa Srbijagasom. I to jeste pitanje za generalnog direktora Srbijagasa. Kako to nema nijedne druge kompanije, gde su druge kompanije.

B92: A jeste Vi pitali direktora Srbijagasa?

Mihajlović: Ja sam javno rekla.

Svetislav Krstić, predsednik JP Srbijagas od 2005. do 2008. godine: Država treba da reši Srbijagas. Odnosno da zaustavi to što se dešava u Srbijagasu. Tu anomaliju. Voz je u punom zamahu. Iskliznuće iz šina kad tad. A možda nastradaju putnici. A mi smo svi putnici u tom vozu.

Najbolji pokazatelj šta znači da su javna preduzeća partijski plen je Naftna industrija Srbije. Prilikom prodaje te kompanije 2008. godine ruskom Gaspromnjeftu, u okviru energetskog aranžmana sa Rusijom, bez tendera, NIS je bio u gubitku od 80 miliona, da bi prošle godine zabeležio profit od 400 miliona. Kako je došlo do toga i šta smo sve prodali zajedno sa NISom, gledaćete u narednoj epizodi Insajdera.

Južni tok je gasovod kojim će deo Evrope biti snabdevan ruskim gasom, kao i sve zemlje preko kojih će prelaziti. Potrošači u Srbiji će se gasom iz Južnog toka snabdevati mrežom manjih gasovoda.

Prema istraživanju Insajdera, Srbijagas je u poslednjih nekoliko godina s privatnim firmama ugovorio radove vredne najmanje 240 miliona evra za izgradnju mreže tih gasovoda širom Srbije. Rukovodstvo ovog javnog preduzeća najavljuje da će Srbija prolazak Južnog toka sačekati gotovo potpuno gasifikovana.

Tako se praktično pravdaju ogromne investicije Srbijagasa u situaciji kada potrošnja gasa opada zbog visoke cene, što znači da nema velikog broja zainteresovanih da se priključe na nove gasovode, a samim tim je neizvesno da li će se i kada sva ova ulaganja Srbijagasa isplatiti.

Istovremeno, ovi višemilionski poslovi dodeljuju se privatnim firmama često bez tendera, pa nema garancije da poslove dobijaju firme sa najpovoljnijim ponudama. Istraživanje Insajdera je pokazalo da je osmišljen ceo mehanizam koji omogućava da zapravo na prvi pogled niko nije odgovoran za to što se poslovi dodeljuju mimo zakona.

Da se gasifikacija odvija bez kontrole pokazuje i to što Srbijagas izgradnju mreže gasovoda plaća po cenama višim i do 20 odsto nego što je to predviđeno zvaničnim planovima.

Dok privatne firme poslednjih godina beleže drastičan rast zarade, Srbijagas ove poslove finansira iz kredita. Tako se dodatno uvećava ionako ogroman dug Srbijagasa koji je sada premašio milijardu evra.

Kao glavni razlog tolikog duga navodi se to što Vlada preko niske cene gasa čuva socijalni mir, ali je veliki deo duga rezultat ogromnih ulaganja koja se odvijaju bez ikakve kontrole.

Dušan Bajatović, direktor JP Srbijagas(Hotel Hayat, Beograd, 11. Jul 2013 ) : Dakle, nema nikakvih kompanija koje su radile bilo šta protivzakonito u Srbijagasu.

Ljiljana Hadžibabić, Agencija za energetiku: Pa smo mi rekli to nemojte da radite, morate da raskinete te ugovore, ali da li su ili nisu nije to naš deo posla.

Zorana Mihajlović, ministarka energetike: Ne možete vi da gasifikujete brda i doline i negde gde nema ispltivosti i neće je biti ne znam za veliki broj godina, nego to radite tamo gde možete sigurno da isplatite investiciju.

Radomir Ćirilović, Udruženje potrošača gasa “Prosperitet”: Mislim da nema većeg haosa u ovoj zemlji, aktuelnog, od gasnog sektora.

Gasifikacija je strateško opredeljenje Srbije jer se na taj način smanjuje potrošnja električne energije i zagađenje životne sredine, ali se ovaj posao, prema istraživanju Insajdera, odvija skoro bez ikakve kontrole.

Srbijagas, javno preduzeće zaduženo da obezbedi gas za sve potrošače u Srbiji, uprkos drastičnom rastu dugovanja, poslednjih godina ulaže ogromna sredstva u gasifikaciju, pri čemu se ovi unosni poslovi dodeljuju privatnim firmama često bez tendera. U postupku kontrole poslovanja Srbijagasa tokom 2011, državni revizor je kontrolisao 19 ugovora. Samo ti ugovori vredni su 140 miliona evra. Skoro svi su potpisani pošto je na čelo Srbijagasa Vlada imenovala visokog funkcionera SPS-a Dušana Bajatovića, od kada to preduzeće počinje da beleži dugove. Pored toga, na osnovu informacija sa sajta Srbijagasa samo tokom 2012. sklopljeno je više ugovora sa različitim firmama čija je ukupna vrednost 102 miliona evra.

Tako ispada da je od 2007. zaključno sa 2012. godinom Srbijagas sa privatnim firmama ugovorio poslove gasifikacije vredne najmanje 242 miliona evra. Skoro sve ove poslove dobija samo pet firmi, koje su praktično podelile teritoriju tako da ispada da jedna drugoj ne konkurišu.

Od ugovora koje obrađuje revizor i koji se pominju na sajtu Srbijagasa, najvrednije poslove dobijaju firme DM invest, Millennium Team,Visokogradnja Inženjering, Promont i firma Bobar Beška.

Zorana Mihajlović, ministarka energetike: Sa nekim od kompanija, za neke u gasifikaciji nema javnih nabavki i dodatni problem jeste koji je plan prioriteta kada se vrši gasifikacija, zašto se gasifikuje jedan grad a ne gasifikuje se drugi, zašto se negde povećava broj kilometara gasifikovanih mesta a recimo prethodno to nije namešteno... pa to su stvari koje se sada istražuju. Da li je to neko namerno povećao i u tom smislu povećao vrednost te nabavke odnosno vrednost posla.

Prema istraživanju Insajdera, gasifikacija još od 90-tih služi za političku promociju, odvija se bez pravila i često bila prostor za usluge privatnim firmama bliskim političkim partijama. Svaka smena vlasti značila je i da nove privatne firme izbijaju u prvi plan, odnosno dobijaju da rade najveće projekte.

Glavni princip u gasifikaciji je da onaj ko finansira izgradnju postaje istovremeno i vlasnik gasovoda i snosi rizik celog posla. Isplativost investicije zavisi od broja potrošača zaiteresovanih da se priključe na mrežu, pa privatnici nisu ni počinjali ulaganja bez istraživanja tržišta. Lokalne mreže gasovoda su se gradile po nekoliko različitih modela, a vlasništvo nad gasovodima se zato i danas razlikuje od mesta do mesta - negde su to privatne firme, negde lokalna javna preduzeća, a negde Srbijagas. Vlasnik mreže je ujedno distributer, odnosno krajnji prodavac gasa. U Srbiji postoje 34 distributera. Praktično svi imaju različite cene, koje se formiraju tako što im Agencija za energetiku odobrava troškove. Ovakvo usitnjavanje tržišta otežava kontrolu tih troškova.

Posle velikog poskupljenja gasa 2008. Srbijagas preuzima finansiranje izgradnje novih gasovoda. Za razliku od privatnika, Javno preduzeće nastavlja da gradi gasovode bez obzira na pad potrošnje. U takvoj situaciji, Srbijagas privatne firme angažuje praktično kao izvođače radova, ali se za ove unosne poslove uglavnom ne raspisuju tenderi, a zakon se izbegava putem ranije uspostavljenog sistema javnog i privatnog partnerstva.

2005. u ceo posao gasifikacije je uveden model javnog i privatnog partnerstva na osnovu Sporazuma o saradnji između Ministarstva rudarstva i energetike, NIS Energogasa, sadašnjeg Srbijagasa, i oko 80 gradova i opština u Srbiji. Sistem je prema istraživanju Insajdera bio osmišljen kao zajedničko ulaganje privatnika sa jedne, Srbijagasa i opština sa druge strane, čime se deli i rizik ulaganja i zarada. Međutim, sistem javnog i privatnog partnerstva danas je postao izgovor izbegavanje Zakona o javnim nabavkama i gotovo nekontrolisano prebacivanje ogromnih sredstava sa računa Javnog preduzeća Srbijagas na račune privatnih firmi jer izgradnju gasovoda finansira isključivo Srbijagas.

Uprkos tome privatnu firmu koja će graditi gasovod, a koja se samo formalno naziva strateškim partnerom, bira lokalna samouprava često bez tendera. Pošto opštine ne snose nikakve troškove, njihovi predstavnici tvrde da nemaju ni bilo kakvu odgovornost za način dodeljivanja poslova.

Ovakav sistem dodeljivanja poslova privatnim firmama javno preduzeće Srbijagas primenjuje godinama unazad. Osim u Ministarstu energetike koje je pre svega nadležno da kontroliše poslovanje Srbijagasa, i u Agenciji za energetiku su svesni da Srbijagas finansira gasifikaciju na nezakonit način. Za Insajder objašnjavaju da privatna firma može da bude strateški partner isključivo ako i sama nešto ulaže.

Ljiljana Hadžibabić, Agencija za energetiku: Znam da oni imaju takve ugovore ali to nije dozvoljeno. To po papirima nije dozvoljeno.

B92: Znači direktor Srbijagasa krši zakon i vi to znate i to mu se toleriše?

Hadžibabić: Pa ne, ne znam dal’ znamo , to bi trebalo našeg pravnika...

B92: Evo kažete da znate.

Hadžibabić: Pa ne čula sam da... oni su ... mi kada smo počeli da radimo mi smo im rekli, to, te ugovore morate da raskinete. Oni su rekli , ovaj... ne, ne, ne možemo mi drugačije inače će da stane gradnja.

Državni revizor u svom izveštaju o poslovanju Srbijagasa u 2011. takođe ukazuje da ne postoji nikakav osnov da se poslovi na izgradnji gasovoda dodeljuju mimo Zakona o javnim nabavkama. U izveštaju revizora između ostalog se navodi:

“Ugovori su, većinom kao trojni, zaključivani između Preduzeća, grada ili opštine I tzv “strateškog partnera, koji je biran od strane grada, odnosno opštine. U postupku revizije je utvrđeno da je Preduzeće (Srbijagas) isključivi investitor I naručilac u smislu Zakona o javnim nabavkama… I da ne postoji osnov za izuzeće od primene odredaba Zakona o javnim nabavkama.“

Uprkos jasnom zaključku o kršenju zakona u milionskim poslovima, sam državni revizor protiv direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića podnosi samo prekršajne prijave. Državni revizor odbio je snimanje za Insajder uz objašnjenje da sve što su imali stoji u izveštaju o poslovanju Srbijagasa.

Vojislav Vuletić, Udruženje za gas: Znate šta ako mi kažete da dobijaju poslove bez tendera, onda je to meni malo sumnjivo, moram da priznam. Kako mogu poslovi bez tendera da se dobiju? Ja tebi ti meni, onda je to to. Onda to nešto nije u redu svakako.

Milan Kovačević, ekonomista: Koncepta logičnog nemamo, pa kad ga nemamo onda se svašta može izroditi, gde se opština nešto pita, pa nekome daje ekskluzivitet bez ikakvog kriterijuma, gde Srbijagas nekome više učestvuje, nekome manje učestvuje. To je potpuno jedna raspad sistema. Na takav način se neće dovoljno gasifikovati niti će se postići da dobro funkcionise gasifikacija.

Radomir Ćirilović, Udruženje potrošača gasa “Prosperitet”: Određene firme će zaraditi, država će se zadužiti, sve će to naravno iz budžeta da ide, a budžet pune poreski obveznici, a onda ćete imati gasnu mrežu 20 kilometara dugačku, na kojoj su određeni zaradili.

B92: Jel se bilo ko priključuje na tu mrežu?

Ćirilović: Priključiće se jedan potrošač ili ni jedan, ili priključiće se 10 - 20 kuća.

Svetislav Krstić bio je predsednik Upravnog odbora Srbijagasa od osnivanja tog preduzeća 2005 do 2008 godine. Ne pamti da su se, dok je bio na funkciji, strateškim partnerima proglašavane firme koje nisu snosile nikakav rizik ulaganja.

Svetislav Krstić, predsednik UO Srbijagas od 2005. do 2008. godine: Sada u ovoj krizi kada nemate, molim vas, vi da biste dali nekome posao vi uvodite gas tamo i razvodni gasovod i distribuciju tamo gde nemate potrošače.

B92: Zbog čega, šta je pozadina?

Krstić: I za to uzimate kredit, uzmete kredit i date tom strateškom partneru.

B92: Šta je pozadina?

Krstić: Mislim da se … pa, pa pitate me nešto što se vidi iz aviona, ja to neću da vam kažem.

B92: Znači oni dovode…

Krstić: Pozivate se na neki program gasifikcije, koji u ovoj situaciji sada je trebalo malo smanjiti a ono što se radilo to je trebalo da rade firme koje su zaista strateški partneri.

Prema istraživanju Insajdera, sistem u kojem opština bira strateškog partnera, koji je zapravo izvođač radova, a ceo posao finansira Srbijagas, znači po svemu sudeći da nikoga ne zanima kolika će na kraju biti cena radova. Tako je moguće da se cene u ugovorima uvećavaju i do 20 odsto, što na kraju privatnim firmama plaća javno preduzeće Srbijagas, odnosno platiće građani Srbije.

U svim slučajevima koje je Insajder analizirao, opštine su privatne firme birale za strateške partnere a sve troškove je snosio Srbijagas, što je potvrđivano trojnim ugovorima. Skupština Opštine prvo imenuje privatnu firmu za strateškog partnera, a zatim usvaja program gasifikacije u kojima je navedena procena vrednosti radova. U nekoliko opština dešavalo se da jedna te ista firma radi i program i samu gasifikaciju.

Nakon što Skupština potvrdi program gasifikacije sa jednom cenom, „strateški partner“ dostavlja ponudu investitoru, Javnom preduzeću Srbijagas, u kojoj su cene uvećane za 10 do 20 odsto u odnosu na cene date u programu gasifikacije. Ovo se jasno vidi iz dokumentacije koju je Insajder dobio na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama.

Obrenovac, strateški partner DM Invest. Cena u programu 25.6 miliona evra. Cena u ugovoru 30.3 miliona evra. Povećanje cene za 4,7 miliona evra

Grocka, strateški partner Millennium Team. Cena u programu 21.2 miliona evra. Cena u ugovoru 24.4 miliona evra. Povećanje cene za 3,2 miliona evra

Zemun, Millennium Team. Cena u programu 13,6 miliona evra. Cena u ugovoru 15,7 miliona evra. Povećanje cene za 2,1 milion evra.

Rakovica, Millennium Team. Cena u programu 5,6 miliona evra. Cena u ugovoru 6,5 miliona evra. Povećanje cene za 900 hiljada evra.

Požarevac, Gas invest. Cena u programu 11.8 miliona evra. Cena u ugovoru 13 miliona evra. Povećanje cene za 1,2 miliona evra.

Samo na ovim primerima koje je Insajder analizirao cene radova su uvećane za više od 12 miliona evra.

Insajder je uputio poziv za intervju predstavnicima vlasti u svim pomenutim opštinama. Na snimanje su pristali samo Darko Rogan, predsednik opštine Rakovica u vreme potpisivanja ugovora, inače iz LDPa i Miodrag Milosavljević sada već bivši gradonačelnik Požarevca koji je imenovan kao funkcioner DSa, ali je u međuvremenu napustio ovu partiju. Nemaju odgovor na pitanje zbog čega su cene u ugovorima veće od cena u planovima gasifikacije.

Darko Rogan, predsednik SO Rakovica 2009 - 2012: Prvo nemam objašnjenje zato što nisam imao uvid, ali je...mogu da verujem da ste vi to dobro istražili, kao što ste u milion slučajeva dobro istražili razne ugovore i stvari kojima ste se bavili...Suština je, ako je to tako, to bi sigurno trebalo da se ispita, da...postoje institucije i službe koje to rade i da se to jednostavno ovaj vidi zašto je to tako, da se objasni...

Miodrag Milosavljević, gradonačelnik Požarevca 2008 – 2012: Program je jedna analiza koja može da bude i promenljiva i ona može da se menja, pogotovu kažem...

B92: Ali kako se uvek menja na gore?

Milosavljević: Verujte mi ne znam. Za to nemam odgovor da vam kažem. Da se, da se to ticalo grada Požarevca sigurno bi insistirali na tome, ali pošto to ne zadire u naše interese i jednostavno mi ništa ne plaćamo, to nas nije interesovalo.

Način izbora strateškog partnera razlikovao se od opštine do opštine. U pojedinim opštinama se raspisivao tender ili javni poziv, ali se kao po pravilu nije javljalo mnogo firmi, a rokovi za dostavljanje ponuda su često bili veoma kratki. U pojedinim opštinama strateški partner se birao bez tendera.

Rakovica je za strateškog partnera u poslu vrednom 6,5 miliona evra, koji finansira Srbijagas, izabrala firmu Millennium Team. Strateškog partnera formalno je, bez tendera, izabrala Skupština Opštine u kojoj su većinu u tom trenutku činili DS, SPS i LDP.

Predsednik lokalne skupštine Darko Rogan, inače funkcioner LDP-a i jedan od retkih koji su pristali da govore za Insajder, kaže da je predlog stigao od poslaničke grupe SPS-a, a zatim je većina odbornika podigla ruku za izbor Millennium Team-a jer su smatrali da je izgradnja gasovoda dobra za njihovu opštinu.

Darko Rogan, predsednik SO Rakovica 2009 - 2012: On je strateški partner Srbijagasa i tako su nama predstavili kao nekoga ko sa njima sarađuje, ko je njihov strateški partner i sa kojim oni dugo sarađuju. I kažem opet imaju poverenja, dugoročnu saradnju, sposobni su da završe taj posao u predviđenom roku.

B92: Znači oni su ih doveli?

Rogan: Oni su ih doveli, da, i bio je inicijalni sastanak na kojem su oni predstavili sve to vezano za taj projekat...

B92: Srbijagas?

Rogan: Srbijagas, Milenijum grup i predstavnici opštine Rakovica.

B92: I vi ste bili na tom sastanku?

Rogan: Bio sam na tom prvom inicijalnom sastanku.

B92: Ko ga je inicirao?

Rogan: Inicirao ga je, opet kažem, sa strane opštine Rakovica SPS, a ovamo sa druge strane Srbijagas i Milenijum grup.

Ista situacija ponovila se u opštini Zemun koja je firmu Millenium Team izabrala za strateškog partnera bez tendera za posao vredan skoro 19 miliona evra, koji opet plaća Srbijagas.

Sada već bivšem predsedniku oopštine, naprednjku Branislavu Prostranu, koji je i potpisnik spornog ugovora Insajder je pisanim putem uputio zahtev za snimanje intervjua. Umesto odgovora stigao nam je dopis sa delimičnim objašnjenjem ove takozvane strateške saradnje.

U dopisu, koje je potpisao zamenik načelnika uprave Aleksandar Grdinić, između ostalog se navodi:

“Jula 2012. godine gradskoj opštni Zemun obratilo se preduzeće Milllennium Team s pismom o namerama na realizaciji Programa gasifikacije. Na osnovu navedene inicijative predstavnici Opštine su izvršili konsultacije sa JP Srbijagas koji je investitor razvoja mreže gasifikacije i distributer gasa, i na osnovu tako dobijenih informacija iz kojih je očigledno da je Millennium Team dugogodišnji saradnik i poslovni partner Srbijagasa sa važećim ugovorima o izvođenju radova, pristupilo se realizaciji programa gasifikacije.”

Aktuelna ministarka energetike i funkcioner Srpske napredne stranke, Zorana Mihajlović, izjavila je u predizbornoj kampanji da firmu Millennium Team nazivaju “Ivičinim preduzećem” misleći na lidera SPS-a i aktuenog premijera Ivicu Dačića. Posle izbora naprednjaci i SPS zajedno formiraju Vladu jula 2012. a socijalista Dušan Bajatović u međuvremenu ponovo je imenovan za direktora Srbijagasa.

Zorana Mihajlović, ministarka energetike: Mi smo tražili da sve ono što se radi vezano za gasifikaciju bude provereno zato što procenjeno ulaganje za gasifikaciju Srbije je negde između 800 i 900 miliona evra, prema Akcionom planu gasifikacije koji je napravljen i koji je usvojila Vlada Srbije. Znači mora da se zna ko dobija te poslove i na osnovu čega dobija te poslove. Jer ako to dobije kompanija ili firma koja nema ni reference da to radi pa uzima podizvođača onda to svakako povećava cenu, pa ako još nije napravljen , nije napravljen ni javna nabavka onda je cena opet mnogo viša

B92: Zar ne mislite da je štetno za državu Srbiju i za građane da čovek koji, smatrate, ne radi dobro svoj posao i dalje nastavlja da ga radi?

Mihajlović: S te strane ja baš zato i tražim istrage zato se i vode istrage u Srbijagasu ali kao što sam rekla...

B92: Ali u međuvremenu on ostaje na toj funkciji...

Mihajlović: To jeste odluka SPS-a.

Odgovornost za ovakav način dodeljivanja poslova privatnim firmama, pored Srbijagasa, snose predstavnici svih stranaka koji su svojim glasom u lokalnim skupštinama sve ovo omogućili. U Obrenovcu su vlast u trenutku izbora strateškog partnera I potpisivanja ugovora činili DS, SPS, G17 plus, SPO i Grupa građana “Obrenovac- Naš grad”. Predsednik opštine bio je Željko Jovetić iz DS-a, a njegov pomoćnik Dragoslav Mršević iz SPS-a. Obojica su odbili snimanje za Insajder. Na vlasti u Grockoj bili su SNS, koalicija DSS- SDPS, i udruženje građana “Naš čovek - Blažo Stojanović”.

Insajder je uputio zvaničan dopis opštini Grocka da nam obezbedi adekvatnog sagovornika, ali nikakav odgovor nismo dobili.

Vlast u opštini Zemun tada su činili Srpska napredna stranka, koalicija oko socijalista i koalicija okupljena oko DSS-a. Predsednik opštine je Branislav Prostran iz SNS-a, njegov zamenik Saša Ljubinković iz SPS-a. Umesto odgovora na zahtev za intervju uputili su nam pisano objašnjenje.

Na vlasti u Požarevcu u trenutku potpisivanja ugovora bili su DS, koalicija oko SPS-a, G17 plus i SPO. Predsednik opštine je bio Miodrag Milosavljević iz DS-a, a predsednik Skupštine bio je Miomir Ilić s liste SPS-a.

U Rakovici su na vlasti bili DS, koalicija oko SPS-a, G17 plus, LDP, Pokret Snaga Srbije. Predsednik opštine bio je Bojan Milić iz DS-a.

On nije pristao na snimanje jer ne vidi svoju odgovornost, pošto je odluku o izboru strateškog partnera donela lokalna skupština.

Pored lokalnih vlasti, Mnistarstva energetike, i u prošloj i u ovoj vladi, za ovakav način dodeljivanja poslova privatnim firmama znali su i u Agenciji za energetiku. Osim upozerenja koja su uputili Srbijagasu da bi trebalo da se prekine sa takvom praksom, Agencija nije smatrala da bi trebalo da upozori javnost i nadležne istražne organe.

Ljiljana Hadžibabić, Agencija za energetiku: Država treba da kontroliše svoje preduzeće, ne mi. Mi kontrolišemo ono za šta smo nadležni.

B92: Da, ali radite negde u interesu građana...

Hadžibabić: Pa džabe vi insistirate, džabe insistirate kad nismo i nećemo

B92: Ali što bi se agencija držala po strani

Hadžibabić: Zato što nije njen posao. Uzimte zakon, član 46, videćete kolika je lista naših poslova. Mi od tih poslova koje moramo da radimo, nemamo vremena da radimo i tudji

Dok Srbijagas izgradnju gasovoda finansira tako što uzima sve više kredita, privatne firme koje su proglašene za strateške pratnere u ovim unosnim poslovima, beleže drastičan rast profita od kada Srbijagas počinje intenzivno da ulaže u gasifikaciju.

DM Invest u vlasništvu je Radoslava Milićevića.

Ova Firma beleži stalni rast zarade poslednjih godina. 2009 godine ostvarila je profit od 1.2 miliona evra, 2011 ostvaruje dobit od 5.1 milion evra da bi prošle godine zabeležila blaži pad sa zaradom od 4.3 miliona.

Firma Millennium Team u vlasništvu je Stojana Vujka i Ivana Bošnjaka. Osnovana je početkom 2003. godine kao firma za trgovinu prehrambenim proizvodima i otpadom. Dve godine kasnije započinje s građevinskim poslovima, a danas se najviše bavi poslovima izgradnje vodovoda, kanalizacije i gasifikacije.

2009 dobit ove firme iznosi nešto više od 200 hiljada evra a 2012 čak 2.9 miliona. Dobar odnos između vlasnika ove firme i direktora srbijagasa video se i po tome što su se vlasnici Millennium Team-a pojavili i u nekoliko predizbornih spotova Dušana Bajatovića.

Stojan Vujko, suvlasnik Millenium Team-a (predizborni spot funkcionera SPS-a Dušana Bajatovića, 2012. godine) : Odličan menadžer, odlično upravlja i to je pokazao ja mislim kroz preuzimanje nekoliko propalih preduzeća, pronalaženje strateških partnera tako da mislim da je to čovek koji je definitivno dokazan kao dobar menadžer.

Ivan Bošnjak, suvlasnik Millenium Team-a (predizborni spot funkcionera SPS-a Dušana Bajatovića, 2012. godine): Milennium Team je izvodio radove na ovom gasovodu koji smo sad obilazili danas.

Visokogradnja Inžinjering, osnovana u decembru 2004. godine. Već naredne godine ulazi u poslove gasifikacije. Vlasnik preduzeća je Vladan Radovanović, bivši funkcioner DS-a u Jagodini i republički poslanik od 2001. do 2004. godine. Radovanovićeva firma Visokogradnja Inženjering radila je gasifikaciju Jagodine, kao i neke od objekata kojima se predsednik lokalne Skupštine Dragan Marković Palma najčešće hvali: Zoo Vrt, Akvapark i Stadion, kao i nekoliko stambenih zgrada i naselja.

Ova firma 2009 beleži 1.5 miliona evra profita, 2011. zarada dostiže 6.1 milion, da bi prošle godine i ova firma zabeležila nešto manji profit od 4.3 miliona.

Preduzeće Promont postoji od 1958. godine kao „Vodoinstalater“, a od 2005. godine posle privatizacije menja ime u „Promont Group“. U poslovima gasifikacije učestvuje još od 2003. godine. Firma danas ima raširen posao u različitim oblastima. Direktor, a potom i većinski vlasnik firme je Milinko Cicmil. Februara 2013. godine dobio je priznanje privrednih novinara za ulaganje u turizam. Nagradu mu je uručila Ministarka energetike Zorana Mihajlović.

U dopisu Insajderu ministarka energetike navodi da je svecanosti prisustvovala na poziv Kluba privrednih novinara. Kako piše u odgovoru nagrada firmi Promont dodeljenja je za izgradnju hotela, a ni ministarstvo koje vodi ni ona licno nisu imali uticaja na izbor dobitnika jer je o tome odlucivao ziri privrednih novinara iz 15 redakcija.

Preduzeće Promont takođe beleži stalni rast dobiti poslednjih nekoliko godina, pa tako 2009 ostvaruje zaradu od oko 380 hiljada evra a 2012 od 2.7 miliona evra.

Firma Bobar Beška porodična je firma Petka Bobara.

Ta firma 2009 ostvaruje dobit od oko 310 hiljada evra a prošle godine 1.6 miliona evra.

Predstavnici svih ovih privatnih firmi odbili su intervju za Insajder. Na Kopaonik biznis forumu zatekli smo vlasnike Promont Grupe i Millennium Team-a. Dok se prvi praktično samo okrenuo od kamere, suvlasnik Millenium Team-a Ivan Bošnjak je ipak pristao da odgovori na neka pitanja.

B92: Kako vi dođete do opštine? Opština bira strateškog partnera?

Ivan Bošnjak, Millenum Team: Oni raspisuju konkurs

B92: Uvek?

Bošnjak: Šta?

B92: Sa li opština uvek raspisuje konkurs?

Bošnjak: Koliko znam da.

B92: Pošto prema našim saznanjima nije svaka opština raspisala konkurs...

Bošnjak: Opštine imaju svoje procedure. Kako te procedure sprovode, to je pitanje za opštine.

B92: Dobro, a jel imate neke preporuke iz Srbijagasa kada odete u Opštinu?

Bošnjak: Pa to je pitanje za opštinu. Oni verovatno pitaju koje firme su referentne, koje firme rade, koje firme kvalitetno izvode radove, pretpostavljam...

B92: Jel vi odete sa nekom vrstom, sa nekom vrstom... U kabinet opštine da li odete sa nekom vrstom preporuke?

Bošnjak: Ja nisam išao ni u jednu opštinu. mi imamo tehnički sektor koji vrši pripreme i ponude...

Uobičajeni način obezbeđenja plaćanja Srbijagasa za poslove gasifikacije su blanko menice, koje je ovo preduzeće dostavljalo izvođaču radova, što znači da ukoliko Srbijagas zakasni sa ratom privatna firma može da se naplati iz menice. Privatne firme tako su maksimalno obezbeđene da pokriju svoje troškove. Rokovi izgradnje u nekim slučajevima isti su kao i rok da Srbijagas isplati sav novac, ali postoje i slučajevi kada je rok izgradnje kraći od roka plaćanja.

Dok danas private firme, koje se smo formalno proglašavaju strateškim partnerima, ne snose nikakav rizik jer njihova zarada ne zavisi od broja zainteresovanih potrošača, strateško partnerstvo je prvobitno zamišljeno kao zajedničko ulaganje države i privatnika.

Na primeru Požarevca jasno se vidi razlika između ova dva modela strateškog partnerstva. 2006. godine Požarevac je sa preduzećem Gas Invest sklopio ugovor o strateškom partnerstvu, prema kom privatna firma sama finansira gasifikaciju. Planirano je da gradnja počne tek kada se najmanje 60 odsto stanovništva prijavi za kućni gasni priključak, što je značilo da se u posao ulazi tek pošto se osigura tržište. Zbog slabog interesovanja gasifikacija je stajala. 2012. potpisan je trojni ugovor između Srbijagasa, grada Požarevca i Gas Investa, već postojećeg strateškog partnera, ovaj put po novom modelu, gde Srbijagas plaća čitav posao, bez obzira na broj zainteresovanih, i preuzima sav rizik isplativosti investicije. Na vlasti su u tom trenutku bili DS, koalicija oko SPS I G17 plus.

Gradonačelnik Požarevca bio je Miodrag Milosavljević, kadar DS-a. Sada je već bivši gradonačelnik, a u međuvremenu je napustio I stranku.

Miodrag Milosavljević, gradonačelnik Požarevca 2008 – 2012: Skupština je donela odluku da se raskine ugovor sa Gas investom, da bismo omogućili da zaključimo nov ugovor, Skupština na istoj sednici donosi odluku da se bira kao strateški partner Gas invest i da se zaključi tripartitni ugovor između grada Požarevca, kao učesnika, Srbijagasa kao investitora i Gas investa kao strateškog partnera. Strateški partner pod navodnicima. Znači oni su izvođači radova...

B92: Kako to mislite?

Milosavljević: Iz suštine ugovora se vidi da su izvođači radova.

B92: Pa zbog čega ih onda zovemo da su strateški partneri?

Milosavljević: Pa to vuče verovatno iz prethodnog ugovora da jednostavno da se vidi veza da su oni to što jesu, a u svakom slučaju oni su izvođači radova.

U junu 2013. godine ovakav tipski ugovor potpisao je i gradonačelnik Kruševca Bratislav Gašić, funkcioner Srpske napredne stranke, koji je tri meseca pre toga imenovan na funkciju predsednika Upravnog odbora Srbijagasa. Ugovor o gasifikaciji Kruševca vredan 32,5 miliona evra, potpisan je sa firmom Rasina Energogas kao strateškim partnerom.

Grad Kruševa vlasnik je 5% preduzeća Rasina Enorgogas, firma Eco Global iz Beograda 33% dok je većinski vlasnik kiparska firma SOUTH FRONTIER ENERGY LIMITED nepoznatih vlasnika.

U odgovoru Gašića Insajderu između ostalog se navodi:

“Kao funkcioner SNS-a nastaviću i dalje da kritikujem sve prethodne poslove koji su činjeni i rađeni suprotno zakonu i nisu tačni navodi u konstataciji da je i u ovom slučaju primenjen model kao što je i u prethodnom periodu bilo činjeno.”

Gašić takođe tvrdi da je ceo posao sklopljen u koordinaciji i uz saglasnost Ministarstva. Međutim na pitanje Insajdera da li je to tačno iz Ministarstva navode:

“Zaključivanje ugovora o starteškim partnerstvima za gasifikaciju u isključivoj je nadležnosti lokalnih samouprava. Odluke koje se tiču osnovne delatnosti JP Srbijagas donosi poslovodstvo kompanije koje odgovara za zakonistost rada preduzeća.”

Prema istraživanju Insajdera, privatne firme formalno se proglašavaju za strateškog partnera jer je to način da se posao lakše dodeli povlašćenim firmama. Privatnici su zapravo izvođači radova jer ništa ne finansiraju već im Srbijagas, preduzeće u vlasništvu svih građana, plaća da rade tako što uzima kredite, pri čemu je zbog visoke cene gasa sve manje građana zainteresovano da se priključi na te gasovode. Iako svemu daju legitimitet tako što biraju takozvanog strateškog partnera, opštine ne zanima broj zainteresovanih potrošača. Ne ulaze u zakonitost sklapanja posla jer sve radove finansira isključivo Srbijagas.

B92: Ali niste sproveli nikakav postupak izbora. Nikakav konkurs tu nije bio...

Darko Rogan, predsednik SO Rakovica 2009 - 2012: Znate kako, obzirom da opština Rakovica u celoj toj, u celom tom projektu nije imala nameru i nije trošila nikakva sredstva, mislim da nismo trebali da sprovedemo nešto u tom smislu.

U dopisu koji je Insajderu dostavljen iz Opštine Zemun, navodi se čak da Opština nije imala nikakve veze sa izborom firme koju jasno nazivaju izvođačem radova, iako je upravo opština izabrala Millennium Team kao strateškog partnera.

“Iz navedenih ugovornih obaveza očigledno je da GO Zemun nema nikakav uticaj na finansijske obaveze investitora I izvođača, da ne učestvuje u izboru izvođača i da ne preuzima nikakve obaveze i nadležnosti investitora i izvođača. Opština nema, niti je imala finansijsku dobit od gasifikacije već ima isključivo funkciju unapređenja boljih i kvalitetnijih uslova života svih građana na teritoriji Zemuna.”

Miodrag Milosavljević, gradonačelnik Požarevca 2008 – 2012: Grad Požarevac nikakvih obaveza nema tako da nije imao ni potrebe da raspisuje javnu nabavku.

B92: Ali da li ste time dali Srbijagasu u stvari paravan da ne moraju da izlaze na javnu nabavku?

Milosavljević: Pa oni su nam rekli da imaju dva modela, jedan model da oni raspisuju tender kada oni biraju strateškog partnera, a ako mi nudimo strateškog partnera onda ne moraju.

B92: Mislim, to je novac koji je u suštini novac građana Srbije. To je 13 miliona evra koje je otišlo nekom preduzeću bez postupka javne nabavke.

Milosavljević: Pa, to je posao između Srbijagasa i Gas investa. Tako da morate njih da pitate.

B92: Je li ovo negde način da se novac iz javnog preduzeća prebaci privatnim firmama?

Milosavljević: Verujte mi da je to odnos koji grad Požarevac ne zadire. Ne znam šta se dešava između Gas investa i Srbijagasa

Srbijagas izgradnju novih gasovoda finansira uprkos tome što zvanični izveštaji Zavoda za statistiku pokazuju da potrošnja poslednjih godina stagnira, pa čak i opada.

2008. u Srbiji je ukupno potrošeno oko 1.68 milijardi kubnih metara gasa, naredne godine 1.10 milijardi.

2010. potrošnja je porasla na 1.44 milijarde, da bi naredne godine došlo do blagog pada sa potrošenih 1.42 milijarde kubnih metara gasa.

Ionako preduzeženo preduzeće Srbijagas za ove investicije uzima nove kredite.

 

Istovremeno, prema istraživanju Insajdera ne postoje nikakve procena koliko je potrošača zaista zainteresovano da se na sve te gasovode priključi, pa samim tim ni da li će se sva ova ulaganja isplatiti Srbijagasu.

B92: Jel možemo da kažemo da je Srbijagas finansirao onda ove projekte u interesu privatnih firmi?

Ljiljana Hadžibabić, Agencija za energetiku: Ne. Mislim, ja ne mogu, a moguće je da jeste. U svakom slučaju realna zainteresovanost je u ovom periodu visokog cena gasa, opadala, nezavisno od toga kako su oni to gradili. To je sigurno opadala.

Vojislav Vuletić, Udruženje za gas: Pa interesantno da ima toliko posla u Srbiji da se grade gasovodi u ovoj velikoj besparici. To mi je interesantno.

Radomir Ćirilović, Udruženje potrošača gasa “Prosperitet”: Šta se dešava, razvuku mrežu, širom Srbije i samo se slikaju, presecaju vrpce i samo se hvale kako oni eto gasificiraju Srbiju. Da bi taj potrošač bio zadovoljan do prvog računa, a da ne govorimo do nove cene, i da se obraduje eto ja ću sada biti civilizovan, lakše će mi biti, ušao sam u 21. vek. I vrlo brzo se vraća u 20 ili 19. Zavrće svoj merni set, nastvalja da loži čvrsto gorivo i ostalo, a mrtav kapital ostaje u zemlji.

Dok je za potrošače u srbiji cena gasa previsoka, pa dolazi do pada potrošnje, iz ugla Srbijagasa cena je preniska. Naime, rukovodstvo tog Javnog preduzeća sve veće dugove objašnjava pre svega time što Srbijagas, radi očuvanja socijalnog mira, prodaje potrošačima u Srbiji gas po nižoj ceni nego što nabavlja. Tvrde da je tako nastalo čak 500 miliona evra duga, od ukupno milijardu koliko se Srbijagas zadužio u protekle četiti godine, od dolaska Dušana Bajatovića na čelo tog preduzeća.

Istovremeno, prema istraživanju Insajdera, nijedna nadležna institucija nema precizan odgovor na pitanje koliko zaista gubitaka Srbijagasa nastaje na ovaj način. Dok u resornom Ministarstvu energetike na ovo pitanje nisu mogli da nam daju nikakav odgovor, u Agenciji za energetiku imaju samo delimične podatke.

 

Agencija u odgovoru Insajderu navodi da je Srbijagas od 2008. zaključno sa 2012. izgubio 230 miliona evra zbog toga što kupuje po većoj ceni od one po kojoj prodaje potrošačima u Srbiji. Međutim, iz te institucije su nam dostavili podatke samo za tzv. tarifne kupce, u koje spada većina potrošača u Srbiji, pre svega domaćinstva.

Agencija nije obuhvatila manju kategoriju, kvalifikovane kupce, u koje spadaju pojedine fabrike. Ovo ipak ne objašnjava ogromnu razliku između dva zvanična podatka- Srbijagasa koji tvrdi da je zbog niske prodajne cene to Javno preduzeće napravilo dug od čak pola milijarde evra i Agencije koja navodi da je Srbijagas po tom osnovu za poslednjih nekoliko godina izgubio 230 miliona. Tvrdnje rukovodstva Srbijagasa o gubicima zbog socijalne cene tako je praktično nemoguće proveriti, što ostavlja ogroman prostor za manipulacije.

Dušan Bajatović, direktor JP Srbijagas, 3. oktobar 2011: Znate šta, ovaj, ja nemam čarobni štapić, nisam ni big lale i nisam mađioničar, nisam ni Dejvid Koperfild, ni on nam ne bi pomogao. Dakle, vi ne možete terati neku firmu da nešto kupuje po dva dinara a prodaje po dinar i onda kažete da li je ekonomski javni sektor efikasan. Pa dok god držite socijalnu politiku znači u okviru ekonomskog sektora to može da se postavlja pitanje dokle je to moguće. Tako ja odmah mogu da vam kažem ne može još dugo.

Ljiljana Hadžibabić, Agencija za energetiku: Pa taj odnos nije, ali tačno je da bi s obzirom na troškove nabavljanja gasa izlazna cena trebala da bude viša.

B92: Nije baš upola?

Hadžibabić: Ali nije odnos taj. To, pa to je kolega Bajatović onako slikovito rekao.

B92: I često ponavlja

Hadžibabić: Kupujem po dva prodajem po dinar, onako misleći na jednu pijačnu trgovinu, nije taj odnos ali taj je princip.

U Udruženju potrošača tvrde da potrošači zapravo i ne znaju šta sve plaćaju kroz račune za gas, pa samim tim ne veruju da plaćaju po nižoj ceni od one po kojoj Srbijagas nabavlja.

Radomir Ćirilović, Udruženje potrošača “Prosperitet”: Zagonetka koja nije odgonetnuta zadnjih deset godina. Teško je doći do pravih podataka, kriju se strukture cena. Daju se neke izjave koje su neproverljive. Počev od cene gasa koja ulazi u Srbiju do krajnjih potrošača, korisnika ovog energenta. Dakle tu ima odredjenih elemenata za koje javnost nije u dovoljnoj meri obaveštena.

Pored ulaganja u izgradnju gasovoda, uz obećanje da će cena biti niža kada Južni tok bude završen, Srbijagas, preduzeće koje beleži ogromne dugove, ulaže velika sredstva za osnivanje rusko – srpskih preduzeća, čije se formiranje objašnjava realizacijom Energetskog sporazuma sa Rusijom.

Podatke o osnivanju ovih preduzeća Srbijagas je odbio da dostavi Insajderu uz obrazloženje da je reč o poslovnoj tajni i da ne mogu da nam dostave informacije bez saglasnosti ruskih partnera, ali smo po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od Vlade Srbije dobili sve zaključke kojima država odobrava ulaganja Srbijagasa u formiranje ovih preduzeća. Iz dokumentacije se vidi da je to javno preduzeće uložilo oko 46,5 miliona evra u novcu, opremi, prirodnim resursima i nekretninama u novoosnovane srpsko- ruske firme. Najveći deo ulaganja odobrila je Vlada Mirka Cvetkovića, ali je to nastavila i aktuelna Vlada Ivice Dačića.

Od potpisivanja Sporazuma januara 2008. godine osnovano je ukupno četiri preduzeća uz najavu osnivanja petog. U svim preduzećima Srbijagas, u skladu sa Energetskim sporazumom, ima 49 odsto vlasništva, a većinski vlasnik je ruska strana. Preduzeće South Stream Serbia, odnosno Južni tok Srbija, osnovano je u Švajcarskoj. Firma iz Švajcarske zatim osniva ćerku firmu Južni tok u Novom Sadu. Zajedničko preduzeće postaje i skladište gasa Banatski dvor. Iako nije predviđeno Energetskim sporazumom, Srbijagas sa ruskim Sogazom osniva istoimeno osiguravajuće društvo u Srbiji, gde je Srbijagas opet manjinski vlasnik. Pored toga, direktor Srbijagasa Dušan Bajatović najavljuje i osnivanje Gasprom banke.

U upravama svih novoosnovanih preduzeća – South Stream Serbia AG, South Stream Serbia Doo, Banatski dvor, Sogaz osiguranje- pojavljuju se uvek isti ljudi, koji praktično brinu o kapitalu države Srbije i poreskih obveznika. To su Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa i Dragiša Martinović, savetnik generalnog direktora Srbijagasa za finansije. Tako se praktično jedan od najvećih državnih poslova odigrava u uskom krugu ljudi iz Srbijagasa.

B92: U sve projekte Srbija ulazi preko Srbijagasa, ta firma je u gubitku od oko milijardu evra. Jel’ Vam to logično?

Milan Kovačević, ekonomista: Meni inače nije logična ni svojina nad tom firmom, ni upravljanje sa tom firmom, ni asortiman poslovanja koji ona ima. Meni bi bilo logičnije da je država u međudržavnom sporazumu rekla mi ćemo direkno ulagati. A onda da je ostavila mogućnost da to može drugome prodati. Jer prosto nije logičan sled stvari da vi na međudržavnom sporazumu napravite , pa da onda prepustite implementaciju toga jednom preduzeću, koje je ipak zasebno preduzeće, zaseban privredni subjekat. Onda nadasve oni dobivaju jedan veliki zadatak da u Švajcarskoj budu suvlasnici jedne velike kompanije, koja će praviti gasovod kroz Srbiju a istovremeno oni su suvlasnici u skladištu gasa. To mi prosto nije složeno na neki najbolji način, nego je složeno da može da škripi.

Preduzeće South Stream osnovano u Švajcarskoj biće glavno preduzeće za izgradnju sprske deonice gigantskog gasovoda Južni tok. To preduzeće će ubirati glavni profit od tranzita gasa kroz Srbiju, koji će moći da se iznese u Švajcarsku, pri čemu, prema istrazivanju insajdera, Vlada Srbije nema mogućnost direktne kontrole te zarade. Energetskim sporazumom potpisanim u Moskvi 2008. predviđeno je i da Srbijagas ruskom Gaspromu prepusti većinsko vlasništvo i upravljanje nad jedinim skladištem gasa u zemlji Banatski dvor.

Skladište je ispražnjeno nalazište gasa. Predstavlja jednu vrstu prirodnog bogatsva jer je to jedini način skladištenja gasa koji se ne može čuvati u običnom magacinu. Služi da se gas nabavlja leti kada je cena manja kako bi se koristio tokom zimske sezone. Posebno je važno u vreme krize kada se, kao 2006. zbog obustave isporuke za celu Evropu, desilo da najveći broj toplana koji u Vojvodini radi na gas bude na ivici da potpuno stane sa radom. Država Srbija je skoro 30 godina ulagala u izgradnju skladišta u Banatskom dvoru. Skladište je dobilo upotrebnu dozvolu 2007. godine, iako tada nije bilo moguće povlačenje velikih količina gasa.

Konačno 2011. vrednost uložene imovine je procenjena na 24 miliona evra, što je bio osnivački ulog koji je u novo, većinski rusko preduzeće, uneo Srbijagas. Popis imovine koji je Srbijagas uneo u novo preduzeće a koji se sastojao od postrojenja I opreme, odobrila je Vlada Srbije.

B92: Napravljena je procena gde se kaže da je naša vrednost uložena 24 miliona evra . Da li mislite da je to relano? Rusi su uložili 25.

Svetislav Krstić, predsednik UO JP Srbijagas od 2005. do 2008. godine: Ja ne znam ja sam čuo za tu procenu nemam nikakve nekake papire.

B92: Jel znate ko je procenjivao?

Krstić: Pa vidite ne znam ko je procenjivao, to sam negde ja u štampi čuo, ali to je, to je znači podzemno skladište Banatski dvor mnogo više vredi od 24 miliona , ta procena je to ili je radio neko ko ne zna ili neko ko je iz nekih drugih razloga tako procenio.

Direktora Banatskog dvora imenovao je većinski partner, ćerka firma ruskog državnog giganta registrovana u Nemačkoj- Gasprom Germania.

B92: A šta je ono što su zapravo uložili ruski partneri u skladište Banatski dvor?

Vladimir Kuznjecov, direktor PGS Banatski dvor: U kom trenutku?

B92: Od trenutka...

Kuznjecov: Osnivanja...

B92: …dolaska i osnivanja preduzeća zajedničkog, da.

Kuznjecov: Pa prema ugovoru koji je bio među državama i Srbijagasom i Gaspromom, ugovor je bio da Srbijagas uloži imovinu a Rusi ulože novac. To je bilo za osnivanje Banatskog dvora. A onda ovaj posao koji traje danas, mi želimo da podignemo ovo skladište na nivo Gasproma koji ima naj, najjači standard bezbednosti.

Ono što nije računato tokom procene vrednosti uloženih sredstava Srbijagasa sigurno je prirodni resurs, odnosno samo skladište koje je Srbijagas u novo preduzeće Banatski dvor uneo bez naknade. Direktor Banatskog dvora, kog je imenovala ruska strana, to ne poriče, ali tvrdi da se to nigde i ne prodaje.

Međutim, u domaćem Zakonu o koncesijama, koji je bio na snazi prilikom skalapanja sporazuma sa ruskim partnerima, navodi se da je skladište gasa moguće tretirati kao prirodno dobro. To znači da je država mogla da traži nadoknadu za ustupanje skladišta na korišćenje.

B92: Da li je logično da država uzima neku vrstu nadoknade za to ili je...

Vladimir Kuznjecov, direktor PGS Banatski dvor: To zavisi od pravnog sistema u zemlji. U Africi uzimaju, u ovim zemljama gde budžet u velikom delu zavisi od korišćenja blagom..resursa. To je vrlo bitno, na koji način se formira taj budžet, oni uzimaju veću platu.

B92: Mislite da našem budžetu ne nedostaje para?

Kuznjecov: Pa, ja znam da je u privatnom budžetu uvek nema dosta para.

Da se isprepletana mreža firmi koja je stvorena između Javnog preduzeća Srbijagas i ruskog Gasproma ne završava samo na projektima vezanim za Energetski sporazum i projekat Južni tok govori još jedna investicija koju je odobrila Vlada Srbije. Reč je o ulaganju Srbijagasa u formiranje osiguravajućeg društva Sogaz.

U obrazloženju kojim je odobreno izdvajanje 2, 9 miliona evra navodi se da je razlog ulaganja javnog preduzeća koje se bavi gasom u posao osiguranja “učvršćivanje strateškog partnerstva između Gasproma i JP Srbijagas”, a Srbijagas navodi da će na ovaj način smanjiti svoje ukupne dugove.

Director Srbijagasa je osnivanje Sogaza koristio u jednom iz serije predizbornih spotova pod nazivom radni dan Dušana Bajatovića.

Dušan Bajatović, direktor JP Srbijagas i funkcioenr SPS-a (predizborni spot, 2012. godina): Osim što ćemo opraviti svoje poslovanje i obezbediti nove prihode mi ćemo učiniti i jednu drugu važnu stvar čini mi se za Republiku Srbiju, a posebno za našu privredu. Na taj način ćemo otvoriti ili poboljšati uslove da se otvori jedno veliko tržište Ruske Federacije za proizvode i usluge iz Srbije.

Kompanija Sogaz je prvu godinu poslovanja završila sa gubitkom od 44,8 miliona dinara odnosno oko 400.000 hiljada evra.

Gubitak u poslovanju zabeležen je uprkos tome što je Sogaz za kratko vreme postao kompanija sa velikim brojem klijenata, a uglavnom je reč o firmama iz oblasti nafte i gasa, zatim kompanijama koje ili imaju ruski kapital ili posluju sa Rusijom. Sogaz osigurava i gasovode čiju izgradnju finansira Srbijagas, a koje gradi nekolicina privatnih firmi, proglašenih za strateške partnere. Predstavnici bar dve firme, Milenijum Tima i Promonta, prisustvovali su čak i osnivanju ovog osiguravajućeg društva.

Zorana Mihajlović, ministar energetike: Pa to vam govori o tome da postoji samo neoliko kompanija koje funkcionišu zajedno sa Srbijagasom. I to jeste pitanje za generalnog direktora Srbijagasa. Kako to nema nijedne druge kompanije, gde su druge kompanije.

B92: A jeste Vi pitali direktora Srbijagasa?

Mihajlović: Ja sam javno rekla.

Svetislav Krstić, predsednik JP Srbijagas od 2005. do 2008. godine: Država treba da reši Srbijagas. Odnosno da zaustavi to što se dešava u Srbijagasu. Tu anomaliju. Voz je u punom zamahu. Iskliznuće iz šina kad tad. A možda nastradaju putnici. A mi smo svi putnici u tom vozu.

Najbolji pokazatelj šta znači da su javna preduzeća partijski plen je Naftna industrija Srbije. Prilikom prodaje te kompanije 2008. godine ruskom Gaspromnjeftu, u okviru energetskog aranžmana sa Rusijom, bez tendera, NIS je bio u gubitku od 80 miliona, da bi prošle godine zabeležio profit od 400 miliona. Kako je došlo do toga i šta smo sve prodali zajedno sa NISom, gledaćete u narednoj epizodi Insajdera.

ENERGETSKI (NE)SPORAZUM