Jezik

sr

en
Serijal: UBISTVO NA IBARSKOJ MAGISTRALI

Transkript treće epizode

Vuk Drašković, lider Srpskog pokreta obnove: To je ponovno ubijanje ubijenih, to je nanošenje novih bolova porodicama ubijenih. Ako ih nisu ubili Marković i Legija, izgleda da će ih ubiti srpsko pravosuđe, to više porodice ne mogu da izdrže, a cilj je, meni se čini, da se da šansa vremenu da zatrpa mnoge dokaze, da izbledi sećanje, da se sve relativizuje i da se konačno da vremena strankama u Srbiji koje programski brane zločine, a zločince proglašavaju za heroje, da osvoje vlast i tada verovatno da još uz muziku i počasti iz zatvora puste to zločinačko, terorističko udruženje Slobodana Miloševića. 


B92: To će biti treći put da se za šest godina vodi isti sudski proces. Od samog početka obeležen je, kako se ispostavilo tek danas, mnogim ometanjima. Na tom primeru pokazalo se koliko je za jedan sudski proces bitna politička situacija u zemlji. Do sada su vođena dva sudska procesa i donete su dve presude protiv različitih učesnika. Obe su odlukom višeg suda ukinute. U januaru 2003. doneta je prva presuda za ubistvo na Ibarskoj magistrali u kojoj nije bilo nikakve odgovornosti Milorada Ulemeka Legije. U drugoj, koja je doneta 2005, nije postojala odgovornost Državne bezbednosti i Radomira Markovića za organizovanje ubistva.

Na dan ubistva na Ibarskoj magistrali Vuka Draškovića pratilo je 27 pripadnika DB-a. Praćenje je pojačano nekoliko dana pre 3. oktobra 1999, pa su pripadnici DB-a radili u smenama od po 24 sata. Kamion koji je namerno izazvao saobraćajnu nesreću pripadao je DB-u, a vozač tog kamiona i direktan izvršilac četvorostrukog ubistva bio je pripadnik Jedinice za specijalne operacije. Tadašnji predstavnici DB-a i ostalih državnih institucija uradili su sve što su mogli, uključujući falsifikovanje dokaza, da bi prikrili zločin. I pored svega toga, prvostepenom presudom ubistvo na Ibarskoj magistrali nije označeno kao političko, niti DB kao organizator zločina. Nalogodavac presudom, koja je ukinuta, nije imenovan. 

Takva presuda prvostepenog suda, koju je donelo veće sudije Bojana Mišića, izazvala je još tada, 2005, brojne osude i reakcije.

Vuk Drašković: Sudija koji je mogao tako da zaključi apsolutno logički, a pri rasuđivanju logika je u pravu itekako važna, može samo da bude filijala, ispostava te zločinačke organizacije, DB-a, njihov službenik u sudu ili ne zaslužuje da bude sudija. Treće ne postoji. 

B92: Sudija Bojan Mišić je tada odgovorio da je takva presuda bila jedino moguća. 

Izjava sudije Bojana Mišića:Presuda je najpribližnija pravdi i odluka je doneta na osnovu izvedenih dokaza. Sud nije zaštitnik ni bivše, niti sadašnje, niti neke buduće vlasti. 

B92: Međutim, takva presuda Bojana Mišića nije prošla proveru Vrhovnog suda. Rešenjem je prošle nedelje ukinuta i postupak je vraćen na početak. 

Vuk Drašković: Sve ponovo, i svedoci i sve, ista ona opasnost, da ako druga presuda ne bude doneta u roku od godinu dana od danas, oni mogu iz proceduralnih razloga da izađu na slobodu.

Dragoljub Todorović, advokat SPO-a:Smatram da je to katastrofa, da je to sramota, da je to bruka za Okružni sud u Beogradu, a ne za Vrhovni sud, da Okružni sud u Beogradu ne može iz dva puta da presudi to, imao je sve mogućnosti da to uradi, da presudi kako treba. Ja sam isto mislio i mislim i sada da je to katastrofalna stvar, ali pre svega za prvostepeni sud, što je došao do toga da se sudi treći put u tako važnom predmetu, u predmetu u kom su četiri čoveka poginula, u predmetu za koji je javnost izuzetno zainteresovana, u predmetu koji traje pet i po godina, da sad traje još dve godine. To je zaista katastrofalno, ali ja smatram... moje težište je na Okružnom sudu u Beogradu, koji i drugi put nije uspeo da donese presudu koja može da se potvrdi.

B92: Tužilac i advokati porodice ubijenih tražili su u žalbi na presudu da Vrhovni sud podigne kazne Ulemeku i šestorici pripadnika JSO-a na 40 godina zatvora, a da u slučaju Radomira Markovića ukine presudu kojom je on osuđen kao pomagač, a ne organizator, i da za Radonjića i Đurića ukine oslobađajuće presude i da zakaže sednicu na kojoj će saslušati svedoke i doneti osuđujuću presudu. U Vrhovnom sudu nismo uspeli da dobijemo odgovor na pitanje zbog čega taj sud nije iskoristio zakonsko pravo i održao sednicu posle koje bi sam doneo pravosnažnu presudu.

Dragoljub Todorović: Vrhovni sud može sam da otvori pretres i može da saslušava svedoke, da utvrđuje činjenično stanje, da uradi ono što radi prvostepeni sud. Smatram da su ovde bili ispunjeni uslovi za to zbog toga što se već dugo sudi, pet i po godina, što je dosta lica u pritvoru, što se radi o teškom zločinu gde su četiri mlada čoveka poginula, što se radi o državnom terorizmu par ekselans, što su greške i u prvoj presudi i u drugoj presudi katastrofalne i što su mogle da se zakonski otklone tim što bi Vrhovni sud otvorio glavni pretres i obavio suđenje. Međutim, on to nije uradio i vratio je ceo postupak na prvostepeni sud da bi on bio obnovljen, da sad kreće suđenje ponovo ispočetka i to za sve. Smatram da je i to greška, da to nije u redu jer bilo je vrlo dobrih i kvalitetnih dokaza da se povećaju kazne neposrednim izvršiocima, a da se ukine samo u odnosu na Markovića.

Dušan Mašić, advokat Radomira Markovića: Mi kao branioci Radomira Markovića nismo zadovoljni rešenjem kojim se ukida presuda jer smatramo da tu dolazi do teške zloupotrebe prava. Mišljenja smo da je to moralo da bude ukinuto tako što bi bio ukinut i pritvor Markoviću. On je pet i po godina u pritvoru, od februara 2001, i došlo je do njegove teške satanizacije putem medija. To je jedan od najboljih primera kako mediji mogu da stvore odijum u javnosti protiv jednog čoveka, on je osuđen pre bilo kakve presude i trenutno nijedan sudija da ne bi doživeo linč ne sme da donese jedinu pravu presudu, a to je oslobađajuća presuda. Za pet i po godina, koliko se nalazi u pritvoru, Marković nema nijednu pravosnažnu presudu. 

B92: Odlukom Vrhovnog suda na žalbu tužioca ukinuta je oslobađajuća presuda za bivšeg načelnika beogradskog centra DB-a Milana Radonjića i bivšeg šefa beogradske policije Branka Đurića. 

Zora Dobričanin - Nikodinović, advokatica Milana Radonjića i Branka Đurića: Nisam ni bila u dilemi da li će presuda biti ukinuta ili ne u oslobađajućem delu jer da bi se potvrdila presuda u oslobađajućem delu za slučaj Ibarske magistrale, pored znanja koje Vrhovni sud nesumnjivo ima, potrebno je i mnogo lične i političke hrabrosti. Nažalost, opet smo na početku. 

B92: Mislite da sudije treba da budu hrabre u Vrhovnom sudu da bi potvrdile oslobađajuću presudu za vaše klijente Radonjića i Đurića? 

Zora Dobričanin - Nikodinović: Da. 

B92: A što to mislite? 

Zora Dobričanin - Nikodinović: Jednostavno, vreme i činjenice su pokazale da je to tako. 

B92: Nekako je logičnije da nisu imali hrabrosti da ih optuže, odnosno da postupe po žalbi tužioca. 

Zora Dobričanin - Nikodinović: Zavisi za koga navijate. 

B92: Hajde da pričamo na osnovu činjenica. 

Zora Dobričanin - Nikodinović: Na osnovu činjenica, niti iz jednog... Radonjić je po drugi put oslobođen i po drugi put se ukida presuda. Protiv Đurića policija čak nikad nije ni podnela krivičnu prijavu, krivičnu prijavu su podneli samo oštećeni, i postupak se vodi prvi put, ali je opet oslobođen. Znači, Radonjić je oslobođen drugi put, dva potpuno različita veća i dva opet potpuno različita veća u Vrhovnom sudu ukidaju presudu. U spisima predmeta, kad bi postojao jedan jedini dokaz, sigurna sam da niko ne bi amnestirao ni Radonjića ni Đurića. 

Dragoljub Todorović: Moram da vam kažem da je ključan problem od početka uloga DB-a, gde je Marković bio šef, a njegov potčinjeni Milan Radonjić. Moram da vam kažem da je ta uloga DB-a zanemarena i u prvom suđenju kod sudije Cvetkovića i u drugom. Ja jednostavno to ne mogu da shvatim. 

Dušan Mašić: Verujte mi, da su za pet i po godina imali bilo kakve dokaze, oni bi ga do sada osudili, nisu uspeli da ga osude iz najprostijih razloga, čovek nije uradio to što mu se stavlja na teret. Doći ćemo u jednu vrlo čudnu situaciju, a to je situacija da će ovo trajati još dve, dve i po godine, po zakonu i da će posle 8-9 godina neko doći i reći - gospodine Markoviću, nemamo dokaze da ste vi to uradili, idite kući, slobodni ste. Šta, ko će tom čoveku platiti taj život koji mu je upropašćen? 

B92: Odakle vam ideja da će posle 8 godina biti utvrđeno da nije kriv? Možda će biti utvrđeno da jeste kriv. 

Dušan Mašić: Da vam kažem, ubeđen sam, ja sam u tom predmetu malo duže nego bilo ko, i znam čime raspolaže Tužilaštvo i znam šta je prava istina. 

B92: I mi smo u tom predmetu... 

Dušan Mašić: Niste kao javnost u tom predmetu i ne možete da budete onoliko koliko ja znam. 

B92: Ne moramo ni da budemo, ali postoje dokazi. 

Dušan Mašić: Ne postoje nikakvi dokazi, jednostavno ne postoje, Marković je uhapšen u februaru zato što se pojavio jedan čovek i rekao... tačno je... To bi bilo ovako otprilike, dođe portir sa B92 i kaže nekome - Brankica mi je dala te pare, i bez pitanja, da niko ne pita Brankicu, Brankicu uhapse. Portir posle dođe i kaže - naredio mi je to čovek iz Kurira da kažem, ne naredio, nego me potplatio, podmitio, dao mi nešto da to kažem. To je slučaj s Vujoševićem i Markovićem. 

B92: Da li je u ubistvu četiri pripadnika SPO-a na Ibarskoj magistrali učestvovao DB tako što je pratio Vuka Draškovića, to su bile atipične... 

Dušan Mašić: To što ga je pratila ne znači da je učestvovala u ubistvu, ja sam radio nekad davno u pratećem odeljenju... Pazite, praćenje osoba je po zakonu, to je po dozvoli Vrhovnog suda, pa to mora da se radi, to i dan-danas rade, prate danas i mene. Šta treba da znači, da me spremaju za odstrel? Nije tačno, ljudi rade svoj posao. 

B92: Kada ste radili u pratećem odeljenju? 

Dušan Mašić: Davno, ja sam tamo i počeo, '79, '80. 

B92: Bili ste pripadnik DB-a? 

Dušan Mašić: Nisam bio pripadnik DB-a, bio sam u Javnoj bezbednosti. 

B92: Dobro, i ovo je bilo atipično praćenje. 

Dušan Mašić: Uopšte nije bilo atipično praćenje... 

B92: Nije bilo atipično praćenje da 27 pripadnika DB-a prati Vuka Draškovića? 

Dušan Mašić: Ne, to je bilo klasično praćenje ljudi kako smo mi učili. Mislim, odmah da vam kažem, da me pogrešno neko ne shvati, ja ne branim zločin, tragedija je što je četvoro mladih ljudi poginulo. 

B92: A šta branite onda? 

Dušan Mašić: Ja branim ljude, branim istinu, pokušavam da dođem do toga da ne može čovek bez dokaza da bude osuđen u ovoj zemlji jer ćete sutra da budete na tom mestu vi... 

B92: Ali pored svih dokaza koji su izneti na glavnom pretresu... 

Dušan Mašić: Nema nijednog dokaza, Brankice, verujte mi, nema, to je ono što je najveća tragedija, pa da ima, za pet i po godina bi ga oni osudili, nema nijednog dokaza, verujte mi. Ja vas molim, ako ste zaista savestan novinar, sedite, ja ću vam dati predmet, ako imate vremena pročitajte ga kompletno od A do Š, ja ga imam u fajlovima ceo. Pogledajte, ali pokušajte da budete bez uticaja javnosti, pokušajte da razmišljate svojom glavom, ako dođete i pokažete mi jednim prstom - to ukazuje na to da je Marković učestvovao u Ibarskoj magistrali, ja pristajem i da prekinem da ga branim i da pređem na tužilačku stranu. 

B92 I Vrhovni sud u obrazloženju ukidanja presude navodi da je prvostepeni sud napravio veliki propust jer nije pojedinačno ocenio iskaze svedoka. 

Vrhovni sud Srbije, rešenje o ukidanju presude: Nesumnjivo i iz izvedenih dokaza proizlazi da je optuženog Markovića Milan Radonjić svakodnevno obaveštavao o angažovanju pripadnika III, VII i IX odeljenja tog centra na praćenju Vuka Draškovića. U vezi s tim je zaista saslušan veliki broj svedoka i pripadnika tih odeljenja u pogledu vremena, načina i primenjivanja tih mera. Pri tom prvostepeni sud uopšte ne daje ocenu iskaza pojedinih svedoka, već paušalno obrazlaže da velika većina svedoka govori da su te mere praćenja bile uobičajene. Međutim, u žalbi okružnog javnog tužioca se osnovano navodi, a pri tom se citiraju iskazi pojedinih svedoka, i to Ratka Ljubojevića, koji navodi da je u konkretnom slučaju bilo reči o atipičnom izveštavanju o primeni mera praćenja. 

B92: Utvrđeno je da je Vuka Draškovića pratilo 27 pripadnika DB-a. Praćenje je pojačano nekoliko dana pre, to je tačno, to su govorili pripadnici DB-a. 

Dušan Mašić: Nije tačno, dajte mi jednog ko je to rekao. 

B92: Šta je rekao Saša Đurđević, radnik DB-a? 

Dušan Mašić: Saša Đurđević, radnik DB-a, je rekao da je tog dana došao kao obično na posao i da je radio kao i obično. Niko... pokušavali su da imputiraju da je pojačano bilo... 

B92: Dobro, šta je rekao Stevan Basta? 

Dušan Mašić: Stevan Basta je rekao da je bilo normalno. 

B92: Pa, nije tačno... 

Dušan Mašić: Ja ću da vam donesem sve te izjave... 

B92: Imam ja sve to. 

Dušan Mašić: Nemate. 

Iskaz Stevana Baste, radnika III odeljenja DB-a:Što se tiče operativnog dela prema Vuku Draškoviću, mogu reći da je on u dužem vremenskom periodu obrađivan kao prioritetan objekat. Po podnošenju ostavke Vuka Draškovića na mesto potpredsednika Savezne vlade i izlaska njegove stranke iz Vlade, nama je preneto da je Milan Radonjić, šef beogradskog centra DB-a, izdao nalog po kom se operativno angažovanje III odeljenja mora maksimalno pojačati. Za nas je to značilo smenski rad 24 sata dnevno, u kom je svaka bitna informacija o Draškoviću morala biti dostavljena u najkraćem roku načelniku Centra Milanu Radonjiću. Tajno praćenje Draškovića je uvek primenjivano na inicijativu Radonjića. Nekoliko dana pre polaska Draškovića na Ravnu goru primenom operativno-tehničkih mera dobili smo definitivnu potvrdu da će on putovati. Tada smo preko našeg načelnika Radovana Božovića dobili naređenje od Radonjića da dođemo do tačnog podatka kada polazi, s kim i koliko automobila. Pre događaja na Ibarskoj magistrali komentarisali smo pritiske Radonjića, da mora u svakom momentu znati gde se nalazi Vuk i šta namerava. Pitao sam se šta oni u stvari hoće, a odgovor mog načelnika Božovića je glasio: "Rade ga kao da hoće da ga koknu i ne znam kako mi svoje glave da sačuvamo". 

Zora Dobričanin - Nikodinović: U svakom zakonito sprovedenom postupku moji klijenti bi morali da budu oslobođeni jer ne postoji ni jedan jedini dokaz kojim bi bila potvrđena nekakva njihova krivica koju im nameće tužilac. 

B92: Ne postoji nijedan dokaz za Milana Radonjića? 

Zora Dobričanin - Nikodinović: Ne, sigurno. 

B92: On je bio načelnik beogradskog centra DB-a? 

Zora Dobričanin - Nikodinović: Tačno. 

B92: Utvrđeno je na sudu, znači postoje dokazi, da su radnici III, VII i IX odeljenja tog centra učestvovali u praćenju Draškovića. 

Zora Dobričanin - Nikodinović: Da. 

B92: I oni su sami, radnici DB-a, su sami na glavnom pretresu u iskazima govorili kako su morali Milanu Radonjiću... da ga obaveštavaju o svemu. 

Zora Dobričanin - Nikodinović: Očigledno da ste čitali samo delove iskaza i da ste čitali samo pojedine iskaze. Na osnovu ovog što ste mi sad rekli proizlazi da niste čitali baš sve iskaze i u celini...

B92: Da li to kaže svedok Bošković? Da je morao da obaveštava Radonjića o tome kada Drašković odlazi na Ravnu goru, koje su registarske tablice, koliko ljudi ide? 

Zora Dobričanin - Nikodinović: Ne sve od toga, ponešto od toga, a onda je objasnio na glavnom pretresu šta sve to znači. 

B92: Dobro, ali kako je moguće da to nije dokaz? 

Zora Dobričanin - Nikodinović: Nije dokaz, što je dokaz? Za šta dokaz, pitam, za šta dokaz? Dokaz što načelnik Centra DB-a želi da zna kretanje svog... jednog od glavnih objekata obrade njegovog centra je krivično delo, šta? 

B92: Zašto on to želi da zna i zašto je to prioritet? 

Zora Dobričanin - Nikodinović: Moraćete to da pitate njega, a ja bih volela da ste bili uredni na pretresima i da ste sve to pratili, onda biste to saznali, to ne može da se prepriča u jednoj rečenici. Znači, čovek je jednostavno ozbiljno shvatio svoj posao i radio ga je najbolje što je mogao, i to je zahtevao od svojih saradnika. 

B92: Vrhovni sud u rešenju o ukidanju presude za Ibarsku magistralu navodi da je prvostepeni sud propustio da oceni iskaz radnika DB-a Radovana Božovića. 

Vrhovni sud Srbije, rešenje o ukidanju presude: Svedok Radovan Božović navodi da, sem što mu je optuženi Radonjić naložio da se pripreme i oštećenog Draškovića, radi odlaska na Ravnu goru, operativno pokriju, da su se nalozi optuženog Radonjića odnosili na utvrđivanje vremena polaska, lica koja će putovati i vozila s registarskim brojevima koje će koristiti, sa akcentom na podatke u kojim kolima će putovati Drašković. Isti svedok je objasnio da Draškovića pri ranijim putovanjima na Ravnu goru DB nije pratio od Lipovičke šume. Međutim, neposredno pred događaj na Ibarskoj magistrali, kako kaže svedok Božović, od tog pravila je drastično odstupljeno, pošto je Drašković praćen do kraja. 

Iskaz Zorana Pavića, tadašnjeg načelnika IX odeljenja beogradskog DB-a: Nekoliko dana pre puta Vuka Draškovića na Ravnu goru Milan Radonjić me je obavestio da će moje odeljenje raditi na tajnom praćenju istog. Trećeg oktobra ekipe su se postavile na uobičajen način, oko 8.00 na lokacijama koje su bile dogovorene prethodnog dana. Negde oko 10.00 nazvao me je telefonom Milan Radonjić i tražio da ga o pokretu Draškovića iz kuće odmah izvestim i da javim tip, odnosno marke automobila, njihove registarske oznake i raspored ljudi u njima. Takva praksa do tada nije bila uobičajena. Zahtev za tačan raspored sedenja u automobilima nismo dobijali ni za jedno drugo lice koje smo pratili, već se to samo tražilo u odnosu na Draškovića. 

Iskaz Aleksandra Radosavljevića, radnika DB-a na praćenju i osmatranju: Bili smo na licu mesta kada se dogodila saobraćajna nesreća na Ibarskoj magistrali. Posle otprilike pola sata iz pravca Beograda došla je jedna siva metalik škoda tipa oktavia ili felicia. Vozilo se zaustavilo ispred našeg vozila, s tim da je vozač iz pune brzine naglo zakočio ispred nas, izašao i krenuo peške ka mestu udesa. Kada je bio u visini audija osmotrio je šta se dešava, pa pošto nije bio daleko od mene čuo sam da je promrmljao samo za sebe - U pičku materinu, đubre je još živo. Zatim se vratio u kola i otišao. Mislim da ta škoda uopšte nije imala registarske tablice. 

Iskaz Stevana Baste:3. oktobra, posle saobraćajne nesreće na Ibarskoj, ja i načelnik Božović smo po izlasku iz prostorija Centra u nekoliko rečenica prokomentarisali taj događaj izražavajući sumnju u pozadinu svega što se dogodilo, pri čemu je Božović u jednom trenutku rekao - ma, Stevane, ovo su ubice. Ja sam zaključio da se to odnosi na Milana Radonjića i njegove pretpostavljene, pa ga nisam pitao na koga misli. Posle događaja na Ibarskoj usledio je ponovo zahtev Radonjića da pojačamo praćenje Vuka jer je, kako nam je objasnio, bilo neophodno da se prikupe svi komentari kojima se DB optužuje za nesreću na Ibarskoj. Mogu sa sigurnošću da tvrdim da su svi izveštaji s tom temom prosleđivani Radomiru Markoviću. 

Dušan Mašić: Radomir Marković se tog dana nalazio na splavu sa svojim kumom i prijateljem Vladicom Đarićem. 

B92: Nije morao da bude na Ibarskoj magistrali da bi bio učesnik... 

Dušan Mašić: A zašto bi morao da bude učesnik? 

B92: On kao načelnik DB-a... 

Dušan Mašić: Načelnik DB-a, pa je li to neka komandna odgovornost, je li to haško suđenje? 

B92: Pa, kako nije? Hoćete da mi kažete da je 30 pripadnika DB-a pratilo Draškovića... 

Dušan Mašić: Pratilo je po službenoj dužnosti i taj izveštaj ne ide do Radomira Markovića, taj izveštaj ide... Shvatite, DB je ogromna stvar. 

B92: Odmah po ubistvu na Ibarskoj magistrali strategija države bila je da se sve predstavi kao klasična saobraćajna nesreća koja se dogodila zbog prebrze vožnje. Međutim, pošto su tablice kamiona nađene na licu mesta nije bilo moguće sakriti njihov broj, a to je bio dokaz da kamion pripada MUP-u, odnosno DB-u. Onda je, kako se ispostavilo, bilo jedino moguće da se broj tih tablica izbriše iz evidencije. 

Iskaz Branke Ilić, GSUP BG, Odeljenje registarskih tablica: Posle udesa na Ibarskoj, nekoliko dana posle, pozvao me je pretpostavljeni Vidan Mijailović i rekao mi da donesem ručnu evidenciju i sve što imam u dosijeu u vezi s registarskim tablicama. S tom dokumentacijom ušla sam u kabinet kod Mijailovića. Tamo je već bio general policije Dragiša Dinić, uzeo je ručni registar i otvorio ga, pa je počeo da komentariše - šta to, i kakve podatke unosimo. Nisu mi bili jasni ti komentari, ali rečeno mi je da sam slobodna i da će mi registar biti vraćen. Posle nekog vremena, kada mi je registar vraćen, primetila sam da u njemu nedostaje tri do pet listova, između ostalog nedostajali su listovi gde je bila pomenuta registracija za vozilo BG 994, zbog kog mi je traženo sve to. 

B92 Već 1. novembra Srpski pokret obnove saopštava da je pravno-ekspertski tim došao do dokaza da je kamion-ubicu zaplenila Savezna uprava carina i ustupila ga u septembru '98. MUP-u Srbije. Rešenje o dodeli kamiona MUP-u je potpisao načelnik Savezne uprave carina Petar Rajić. Neposredno posle ubistva na Ibarskoj magistrali generalni direktor Carine Mihalj Kertes naredio je svom načelniku Petru Rajiću da izmeni rešenje kojim je kamion dodeljen MUP-u i da izda falsifikovano rešenje da je kamion dodeljen Elektroprivredi Srbije, odnosno rudniku Belaćevac na Kosovu. Rajić je to odbio da učini. SPO saznaje za tu informaciju i javno zahteva da Rajić bude saslušan. Dvadeset dana kasnije Petar Rajić je poginuo u saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali. 

Dragoljub Todorović: Kada bi se kriterijumi koje je sud, sudija Mišić, primenio za oslobađanje Radomira Markovića primenili u svim drugim slučajevima, niko nikad ne bi bio osuđen. Ja se više od 30 godina bavim pravosuđem i u pravosuđu sam Beograda i nikada nisam primetio tako dobre, tako kvalitetne dokaze za učešće DB-a u tom zločinu, kao u tom predmetu. Dakle, ni u jednom drugom predmetu nisam video tako dobre dokaze koji ukazuju na to da je Marković učestvovao u tom zločinu kao organizator i njegova služba. Tu postoje sve vrste dokaza koji uopšte mogu postojati. 

Dušan Mašić: Čudno je to da se pojavi kamion, kako je utvrđeno, DB-a, to je zaista čudno, ali nemojte zaboraviti da je Marković na čelo DB-a došao novembra 1998, da nije imao pravo da skloni nijednog čoveka koji je bio iz stare Jovičine garde, da je JSO mnogo pre toga formiran, da on nije nikad uspeo da ostvari faktički kontakt, faktičku vlast nad JSO, nikad u životu. To Marković nije uspeo. 

B92: Dobro, zašto je od Mihalja Kertesa tražio da falsifikuje dokumentaciju? 

Dušan Mašić: Nikad nije tražio, ne znam odakle vam ta ideja? 

B92: I to je bilo u spisima... 

Dušan Mašić: To opet od Danice Drašković... 

B92: Nije tačno... 

Dušan Mašić: Hajde, kažite mi koji je... 

B92: Šta je Marković na glavnom pretresu rekao o kamionu? 

Dušan Mašić: On je rekao ovako - da nikad u životu nije tražio kamion od Mihalja Kertesa... 

B92: Da nije znao o čemu se radi? 

Dušan Mašić: Ne, nije znao o čemu se radi, to je ono što je najveća tragedija zato što nije znao jer su njega prevarili. 

B92: Kamion koji je namerno izazvao saobraćajnu nesreću je kamion DB-a. 

Dušan Mašić: To još nije utvrđeno... 

B92: Pa, dobro, sad stvarno... Jeste vi u tom predmetu ili niste? 

Dušan Mašić: Jesam, ja sam malo duže u tom predmetu nego vi. 

B92: I nije utvrđeno? 

Dušan Mašić: Ne, nije utvrđeno i nikad nije išlo na tu stranu da se to utvrđuje, to je najveći problem što to nije išlo na stranu da se utvrđuju materijalne... 

B92: Hoćete da kažete... vi tvrdite da kamion nije bio kamion DB-a? 

Dušan Mašić: Ne, ja to ne tvrdim... 

B92: A šta ste sad rekli? 

Dušan Mašić: Ja samo tvrdim da to nije utvrđeno. 

B92: A šta to znači? 

Dušan Mašić: To znači da nisu izvedeni dokazi koji bi mogli nesumnjivo da ukažu na to da je taj kamion pripadao DB-u. Eto, to hoću da vam tvrdim.

B92: U prvostepenoj presudi koju je ukinuo Vrhovni sud tadašnji načelnik DB-a Radomir Marković osuđen je na 10 godina za pomaganje posle izvršenog krivičnog dela ubistva. Advokati porodica ubijenih žalili su se na takvu presudu navodeći da je iz izvedenih dokaza jasno da je Marković organizator i učesnik u ubistvu. Vrhovni sud je u rešenju o ukidanju presude zaključio da su takvi argumenti osnovani. 

Dragoljub Todorović: Po nalogu Radomira Markovića od Savezne uprave carina, od Mihalja Kertesa, dobija se drugi kamion, sličan, iste marke, ali sličnog tipa, koji se prefarba u zelenu boju i koji stoji na licu mesta, u DB-u, da bi se reklo - eto, i mi imamo isti takav kamion. Marković uzima iz Odeljenja za registraciju vozila knjigu registarskih... pa cepa one registarske oznake koje su tu, pa kaže - o tome više ne smete nikome nikakve informacije da dajete, pa uništava dosije tog vozila DB-a čije je tablice nosio. Da ne govorimo o nizu iskaza svedoka o tome da je sudija obavio uviđaj i da je video taj kamion koji je učestvovao na Ibarskoj magistrali, tu olupinu od kamiona i da je i on isto tako konstatovao ono što su konstatovali i oni koji su videli kamion, oni vozači šlepera iz Čibutkovice na Ibarskoj magistrali, koji su vozili pesak. Onda vulkanizer koji je uoči toga dana popravljao gumu i izdao račun i postoji taj račun. Dakle, od svega što ima, najviši su dokazi da je kamion pripadao DB-u, da je nosio tablice DB-a. Pored ta dva detalja koja su ključna, preko kojih se ne može preći, imamo niz drugih detalja koji ukazuju na to da je DB organizovao zločin.

Dušan Mašić: Nemam ja ništa protiv, neka je i kamion iz DB-a, nije mogao neko da određenom delu crvenih beretki sugeriše izvršenje toga na Ibarskoj magistrali i da jednim udarcem ubiju tri muve. I sad dolazimo u jednu vrlo interesantnu situaciju - da li je moguće da je neko ko je u to vreme sa strane pokušavao da sruši Slobodana Miloševića hteo jednim udarcem da ubije dve muve, da inscenira da je to odradio DB, znači ko bi drugi nego Slobodan Milošević, onako kako je to u Prijićevoj glavi zamišljeno, kako to zamišlja mali Đokica i Prijić, razumete, a da ukaže na DB i time i skloni Draškovića... Kome je Vuk Drašković u to vreme smetao? Pa, najviše je smetao demokratskoj opoziciji, pa, on je rušio demokratsku opoziciju u to vreme. Pa, shvatite da je on bio u svađi s Đinđićem, sa svima redom, on ih je rasturao kako god se oni skupe, DEPOS se skupi, Sloba ga pozove na kanabe, on sedne na kanabe, rasturi... 

B92: Dobro, i Đinđić je naredio... 

Dušan Mašić: Nije Đinđić, nećemo tako, o mrtvima ništa loše... 

B92: Nego DOS? 

Dušan Mašić: Ne mora DOS da bude, mogla je da bude bilo koja strana obaveštajna služba koja je u to vreme ovde rovarila i pokušavala da sruši Miloševića.

Iskaz Radomira Markovića u akciji Sablja:Ja sam naravno, s obzirom na funkciju koju sam obavljao, često nasamo razgovarao sa Slobodanom Miloševićem. Zavisno od teme, znam da mi je više puta govorio da je opozicija u Srbiji obična banda koju treba likvidirati, da ih sve zajedno treba dići u vazduh, kada su zajedno na nekom mitingu, eksplozivom. Milošević je u našim razgovorima, a mi smo ih imali nekoliko puta mesečno, pominjao Legiju, raspitivao se za njega, u smislu da li sluša, da li imam ja poverenja u njega, kakav je. Služba je pratila, utvrdili smo da je Vuk otišao u Budvu, ali bez obezbeđenja. To je za nas bio poseban znak da želi da se sretne sa stranim obaveštajcima. O svemu tome sam izvestio Miloševića, da je Vuk u Budvi. Taj razgovor, koliko se sećam, bio je u njegovoj kancelariji. Tada mi je Milošević rekao - e, kada je onaj zabrljao, neka to uradi u Budvi. Milošević je tu mene pitao da li ja mogu da naredim Legiji to, odgovorio sam mu da ja nemam dovoljno autoriteta za tako nešto prema Legiji. Milošević mi je odgovorio - dobro, to ću ja da sredim. U pogledu mojih motiva da to sada prijavim, mogu da kažem da shvatam svoju odgovornost u tome, da sam znao da je Milošević naručio ubistvo Draškovića, da je to organizovao Legija po njegovom nalogu, a da to do sada nisam prijavio. Sada to činim kada pretpostavljam da mojoj porodici ne preti fizička opasnost od likvidacije, pre svega od Legije, mada dok je on na slobodi ta opasnost je uvek realna. 

B92: Prvi put je Vrhovni sud ukinuo presudu, između ostalog, zbog toga što je prvostepenom presudom iz 2003. Radomir Marković umesto za organizovanje ubistva bio osuđen zbog pružanja pomoći počiniocima nakon zločina. Za novi postupak Vrhovni sud zadužio je novo sudsko veće, kojim je predsedavao sudija Bojan Mišić. Ni to veće, međutim, nije uvažilo sugestiju Vrhovnog suda, pa je u novoj presudi iz 2005. Marković ponovo osuđen za pomaganje posle učinjenog krivičnog dela, ali ne i za organizovanje ubistva. Milan Radonjić, šef beogradskog centra DB-a, i Branko Đurić, načelnik SUP-a Beograd, oslobođeni su optužbe.

Zora Dobričanin – Nikodinović: Ja mislim da sve ukazuje na to da to nije bio državni zločin, a činjenica je da je od početka postupka to cilj, očigledno je, vidljivo, da je cilj da se dokaže da je to bio državni zločin, ali za to nema nikakvih dokaza. I ono što je očigledno, svima je više stalo da se utvrdi da je, ne znam, država, Marković, Milošević i tako dalje, da su hteli da ubiju Draškovića, znači ispada da je svima važnije to nego da se utvrdi ko je, kako i zašto ubio onu četvoricu ili kako su ona četvorica poginula. 

B92: Pa, upravo zbog toga... 

Zora Dobričanin - Nikodinović: Nekome odgovara da to bude tako, međutim, iz dokaza u spisima predmeta ispada da to zaista nema veze jedno s drugim. 

B92: Ja ne znam da li mi govorimo o istom predmetu. 

Zora Dobričanin - Nikodinović: Da, o predmetu Ibarske magistrale, u kom ja učestvujem pet godina... 

B92: I vi tvrdite da radnici DB-a nisu govorili o svom učešću... na koji način su pratili Draškovića, koliko je to sve bilo pojačano u jednom periodu? 

Zora Dobričanin - Nikodinović: Tačno, sve su to govorili. 

B92: I to nije državni zločin? 

Zora Dobričanin - Nikodinović: Ne.

Dragoljub Todorović: To su materijalni dokazi, to su dokazi veštačenja, ta veštačenja je izvršio MUP, ta veštačenja je izvršio Institut na Banjici, kriminalistička tehnika odeljenja. To je vrlo pouzdano utvrđeno, brojni ljudi su rekli koji se ne poznaju međusobno, koji imaju saznanje iz raznih izvora, tako da nema sumnje... nema spora, ja uopšte ne strepim za te dokaze, ti su dokazi kao kamen čvrsti, tvrdi, jaki, značajni, da se oni neće... Nego, jedino što se stalno poteže to pitanje, nikako da se skine sa dnevnog reda Ibarska magistrala kao jedan od najtežih zločina državnog terorizma Slobodana Miloševića. 

B92: Vrhovni sud smatra da nije ispravna odluka prvostepenog suda da radnje koje se Markoviću, Radonjiću i Đuriću stavljaju na teret nisu mogle biti povezane, odnosno da nije dokazano njihovo učešće u izvršenju krivičnog dela. 

Dragoljub Todorović: Takav zaključak prvostepenog suda je preuranjen i nelogičan jer po tome stoji da je optuženi Ulemek sam organizovao grupu pripadnika JSO-a, čiji je komandant, radi izvršenja krivičnog dela, dakle, bez ikakvog učešća logistike i veze s Markovićem i drugim optuženima koji su oslobođeni, uz obrazloženje da za izvršenje takvog krivičnog dela nije bitan motiv. Međutim, ako se motiv za izvršenje krivičnog dela ne utvrđuje, izostavlja i ne obrazlaže, onda je prvostepeni sud bio dužan da utvrđujući pravilno i kompletno činjenično stanje jasno ukaže da je reč o grupi koja se samoinicijativno organizovala, šest pripadnika JSO-a, radi izvršenja krivičnog dela. 

Dragoljub Todorović: Postavlja se pitanje kako je to... da li je Legija samostalno to radio ili je delovao po nalogu. Ako je delovao po nalogu, po čijem nalogu je delovao, da li je delovao po nalogu RDB-a, kao što jeste. Nemamo mi ništa protiv da je Legija delovao autonomno i samostalno, ali je to trebalo napisati i reći iz kog razloga, koji mu je to motiv. 

B92: Da, malo je čudno da nema motiva uopšte. 

Dragoljub Todorović: Da, nema motiva, a motiv je taj što je Milošević... koji je sadržan... zašto sam ja pomenuo presudu za ubistvo Stambolića, tu piše da je Milošević u želji da eliminiše svoje protivnike angažovao DB, a ovi angažovali JSO da izvrši... Ali to ovde nema, iako je to očitije, očiglednije, vidljivije, s mnogo boljim dokazima, s materijalnim dokazima, s dokazima iz veštačenja, nego u onom predmetu... 

B92: Dobro, ali zašto, zašto nema? 

Dragoljub Todorović: Moram da razmišljam o prvostepenoj presudi, najvažnije je to, zašto to nije urađeno, ja ne mogu da verujem.

B92: Vuk Drašković smatra da Vrhovni sud nije imao hrabrosti da iskoristi zakonsku mogućnost i da sam donese pravosnažnu odluku protiv Radomira Markovića i da označi DB kao organizatora zločina. 

Vuk Drašković: Vrhovni sud je već jednom u celini poništavao prvostepenu presudu, tada s razlogom, ali drugi put da poništi presudu nije smeo. Bio je dužan da učini najmanje jedno od ovo dvoje. Prvo, a to bi bilo i najbolje rešenje, da sam zakaže sednicu, da sam održi ročište, pozove svedoke i izrekne presudu u celini. Ili drugo, da onima, Legiji i petorici ubica iz crvenih beretki, čiju krivicu ni Vrhovni sud ne dovodi u pitanje, poveća kazne sa sramotnih 15 godina zatvora na 40 godina, kako zakon predviđa. 

B92: Miloradu Ulemeku Legiji i petorici pripadnika JSO presuda je, međutim, ukinuta uz obrazloženje da prvostepeni sud nije pouzdano utvrdio kako i na koji način je ostvarena komunikacija među optuženima u vreme ubistva.

Vuk Drašković: Prosto neverovatno, po drugi put Vrhovni sud Srbije ruši presudu i po drugi put traži proveru da li su ubice mogle da komuniciraju mobilnim telefonima. Ni prvi put to Vrhovni sud nije smeo da traži jer je imao živa dva svedoka kao krunski dokaz da su mobilni telefoni radili. Ja, koji sam preživeo masakr, sa lica mesta sam mobilnim javio supruzi Danici da joj je brat ubijen i da su ovi ljudi ubijeni. U momentu dok ona džipom na putu za Ravnu goru ulazi u Lajkovac, kako se ona vratila, ko je nju obavestio, kako je obavestio - ja, kako sam mogao - mobilnim telefonom. 

B92: Vuk Drašković kaže da je cilj vraćanja suđenja na početak da se ubicama da šansa da se izvuku. 

Vuk Drašković: Ta činjenica širom otvara vrata za sumnju da je ovakav ishod presude, najgori mogući, najviše ponižavajuć i za porodice ubijenih i za ubijene, mogao da bude dogovoren između Legije i čelnih ljudi MUP-a i BIA, u trenutku kada im se on tobože predaje i kada se ta predaja obavlja uz specijalne državne počasti koje tom ubici serijskom ni po kom osnovu nisu pripadale. 

B92: Da, ali šta su mogli da se dogovore? Šta time dobija Legija?

Vuk Drašković: Pogledajmo samo šta piše ovih dana u ekskluzivnom intervjuu iz zatvora u nastavcima - 'Optuženi za ubistvo premijera Zorana Đinđića'. On kaže da će on tek da pokaže svoje dokaze, a na pitanje koji su mu dokazi - protek vremena. Znači, tim ubicama je u interesu da prođe vreme od zločina, da nekako i emocije i sećanja splasnu, da se kupi vreme za razne varijante uključujući, eto, i tu varijantu, da se oni vrate na vlast. Oni su bili eskadron smrti jednog terorističkog poretka. Te stranke koje su predstavljale taj teroristički poredak, sada, prema svim istraživanjima javnog mnjenja, dobiće naredne izbore u Srbiji, odnosno vanredne izbore ako bi bili sutra, dobile bi ih stranke čiji su upravo te ubice - eskadroni smrti. 

B92: Vaša stranka je u Vladi koju podržava Socijalistička partija Srbije. Vi ste rekli da ćete na sednici Glavnog odbora SPO-a preispitati svoje učešće u vlasti posle svega toga. 

Vuk Drašković: Sve treba preispitati i mi ćemo preispitati. SPO nema drugog programa osim radikalnog raskida s tim vremenom zla i smrti Slobodana Miloševića. 

B92: A kada ćete to preispitati? 

Vuk Drašković: Sednica GO će biti veoma brzo, činjenica je da neće biti održana baš ovih dana, ja imam neke neodložne državne obaveze, čitav jedan lanac od desetak dana putovanja, što skupova već zakazanih međunarodnih ovde, ali čim to prođe, odmah. Mi ćemo morati da se postavimo i prema ovoj užasnoj situaciji, zapravo jednoj otvorenoj javnoj podršci zločinima. Napomenuo sam malopre šta to znači, da se Centralni zatvor pretvorio u izdavačko preduzeće državnih terorista, da Legija štampa knjigu za knjigom, piše knjigu za knjigom u Centralnom zatvoru. Da to sada najavljuju i optuženi za ubistvo Zorana Đinđića, da se naši jadni mediji utrkuju u tome, a nije to samo senzacionalizam, nego je i pitanje strategije i opredeljenja, ko će pre napraviti intervju sa zločincem, sa zločincima ko će ih više pohvaliti.

B92: Ubistvo na Ibarskoj magistrali je, prema svemu što se čulo tokom dva sudska procesa, ali i na osnovu dokaza, naručila, planirala, organizovala i izvršila država, uz aktivno učešće više od 50 državnih službenika, počevši od predsednika, preko šefa tajne policije, predstavnika najviših državnih institucija i policijskih generala, do načelnika i običnih operativaca DB-a. Poslednjom prvostepenom presudom, DB, Milošević i čelnici službi oslobođeni su odgovornosti da su planirali, organizovali ubistvo na Ibarskoj magistrali. Vrhovni sud ukinuo je takvu presudu i ceo sudski postupak počeće po treći put.

 

UBISTVO NA IBARSKOJ MAGISTRALI