Jezik

sr

en

Danas Air Srbija, juče NIS…

Ono što povezuje „posao veka“ bivše vlasti i „posao veka“ ove vlasti je to da su dogovoreni u okviru međudržavnih sporazuma. Prodaja 51 odsto nacionalne naftne kompanije 2008. i prodaja 49 odsto kapitala nacionalnog avioprevoznika 2013, po principu dogovora države s državom, znači da su ti poslovi izuzeti od domaćih zakona i prava javnosti na uvid u realne efekte ovakvih poslova. Koliko takvi sporazumi mogu da budu štetni najbolje se vidi na primeru prodaje NIS-a, koji je prema istraživanju Insajdera, prodat daleko ispod cene, uz obećanje da će biti izgrađen Južni tok.

Na osnovu Sporazuma između dve države – Srbije i Rusije – u januaru 2008. ruskom Gaspromu je prodato većinsko vlasništvo u Naftnoj industriji Srbije. Zahvaljujući Sporazumu, a suprotno domaćim zakonima, NIS je prodat bez tendera na kom bi bila utvrđena realna tržišna vrednost kompanije, a kako je pokazalo istraživanje Insajdera, država je udeo od 51 odsto akcija u NIS-u prodala daleko ispod cene. 

U vreme potpisivanja ugovora predsednik Srbije bio je Boris Tadić, na čelu Vlade bio je Vojislav Koštunica, a većinu Vlade su činili predstavnici DSS, Demokratske stranke i G17 Plus.

Sporazum je podrazumevao da ruska strana preuzme većinsko vlasništvo u NIS-u i to za 400 miliona evra uz obaveznu investiciju od 500 miliona, koja je u stvari kredit koji NIS vraća ruskom Gaspromu.

Srpsko-arapska posla

Projekti koje država Srbija realizuje sa firmama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata deo su međudržavnog sporazuma, čije efekte nadležne institucije do danas nisu predstavile, dok se istovremeno ulaganja novca i imovine svih građana na osnovu ovakvih sporazuma, po pravilu, odvija uglavnom oznakom “poslovna tajna”.

Efekte međudržavnog sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, na primeru Air Srbije, novinari Insajdera istraživali su proteklih sedam meseci. U prvoj epizodi serijala “Srpsko- arapska posla” videli ste između ostalog kako je dogovarano ulaganje Etihada u JAT i ko je učestvovao u tim pregovorima, ali i kako je kompanijom u vreme kada su napravljeni najveći gubici rukovodio “menadžment iz senke”.

Druga epizoda serijala Insajder “Srpsko- arapska posla” na program televizije N1 večeras u 21 sat, a videćete šta je sve plaćeno novcem građana Srbije prilikom formiranja nove kompanije u kojoj je Srbija vlasnik 51 odsto, a Etihad 49 odsto.

Istovremeno, Srbija je zajedno s nacionalnom naftnom kompanijom prepustila sva domaća nalazišta nafte i gasa čija je vrednost, prema istraživanju Insajdera, najmanje sedam milijardi evra.

Ruska strana je preuzela i većinsko vlasništvo u jedinom skladištu gasa Banatski dvor, koji predstavlja kakvu- takvu sigurnost u snabdevanju ovim energentom i svojevrstan je prirodni resurs u koji je Srbija ulagala tri decenije.

Sve ovo predstavnici vlasti su u januaru 2008. prepustili ruskom državnom Gaspromu, u zamenu za obećanje da će Srbija biti deo projekta panevropskog gasovoda Južni tok, od čije izgradnje je ruska strana na kraju odustala zbog, kako je objašnjeno, protivljenja Brisela.

Neodgovornost kao praksa

Do danas niko nije snosio odgovornost za to što su predstavnici države pristali na Sporazum bez ikakvih garancija da će Južni tok zaista biti izgrađen, iako je to bio izgovor za nisku cenu po kojoj je prodat većinski udeo u NIS-u.

Poslednjih meseci se najavljuje novi Turski tok. Predstavnici vlasti ponovo obećavaju da će Srbija biti deo tog projekta, ali do danas nije potpisan nikakav dokument koji bi Srbiji garantovao poziciju tranzitne zemlje, što bi značilo da Srbija ima prihode od tranzitne takse.

Sve do tada, računica je jasna – Srbija je Energetskim sporazumom sa Rusijom izgubila veliki deo energetske samostalnosti i platila visoku cenu za obećanje da će zarađivati od Južnog toka.

NIS je danas uspešna kompanija i to je glavni argument potpisnika Sporazuma da je Srbija dobro prošla u ovom aranžmanu. Međutim, država više ne utiče na to kojom će se brzinom eksploatisati domaće rezerve nafte i gasa, koliko će iz dobiti biti uplaćivano u budžet, a koliko će i kako biti ulagano u razvoj.

Uprkos brojnim dokazima da je NIS prodat ispod cene, da je Srbija najskuplje od svih zemalja platila obećanje da će biti na trasi gasovoda Južni tok, od kog se na kraju odustalo, do danas niko nije snosio nikakve posledice, niti je pokrenuto pitanje eventualne revizije Sporazuma zbog toga što su ruski investitori odustali od ključne investicije iz Sporazuma – gradnje Južnog toka.

Prema istraživanju Insajdera, nijedna vlast nije sprovela analizu efekata, niti se bavila posledicama koje su štetne za državu i građane međudržavnih sporazuma, dok istovremeno javnost nema načina da sazna odgovore na brojna sporna pitanja jer ti sporazumi između dve države znače i određen stepen tajnosti poslova koji se realizuju u okviru takvih sporazuma.

Novinari Insajdera su se analizom efekata kada je u pitanju Naftno- gasni sporazum Srbije i Rusije detaljno bavili u serijalu Energetski (ne) sporazum.

 

 

 

 

 

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.