Jezik

sr

en

Novi Insajderov serijal: Epidemija tajni (EMISIJA)

Koronavirus promenio je svet. Promenio je i Srbiju. Kako je nastao, kakve posledice ostavlja i da li će biti pronađen lek – niko ne zna. Borba protiv epidemije traje već mesecima. Način na koji se, u vreme krize, upravlja državom - politički, zdravstveno i ekonomski – dovodi do većeg ili manjeg poverenja u institucije. Nije sporno da je cilj onih koji su odgovorni bio da na sve načine ublaže posledice virusa koristeći mogućnosti koje država u tom trenutku ima. Međutim, činjenica da su se važne informacije krile ili bile na pogrešne načine saopštavane građanima dovela je do toga da u delu javnosti bes nadvlada i strah, da poverenje bude zamenjeno nepoverenjem.

(Transkript prve epizode)

Koronavirus promenio je svet. Promenio je i Srbiju.

Anđela Gavrilović, neurolog, Ujedinjeni protiv kovida: Nisu samo lekari bili uplašeni. Ceo svet je bio uplašen, uplašeni smo i sada. O ovoj epidemiji niko ništa ne zna. Ni šta je uzrokuje, ni kakva je klinička slika. Bilo je užasno od samog početka i još je užasno.

Tanja Jovanović, virusolog, prodekanka Medicinskog fakulteta, Krizni štab:  Prosto mi je žao, da vam kažem, da čujem neku kritiku na primer na naš epidemiološki tim. Ima vremena kada ćemo da se bavimo politikom i problemima vezanim za politiku.  Ovo je vreme kada je zdravlje ljudi na prvom mestu i mislim da na taj način treba i da se organizujemo kao društvo.

Kada se država nađe u kriznoj situaciji – kod građana zavlada strah, ali raste i poverenje u institucije i sve oni koji odlučuju o svima nama. Raste i podrška lekarima koji su se, u tom trenutku, našli u najtežoj situaciji. I tako je bilo u početku. U martu 2020.

Način na koji se, u vreme krize, upravlja državom - politički, zdravstveno i ekonomski – dovodi do većeg ili manjeg poverenja u institucije. Nije sprono da je cilj onih koji su odgovorni bio da na sve načine ublaže posledice virusa koristeći mogućnosti koje država u tom trenutku ima. Međutim, činjenica da su važne informacije donekle krili od javnosti ili ih na pogrešan i neodgovoran način saopštavali, dovela je do toga da u delu javnosti bes nadvlada i strah, da poverenja bude zamenjeno nepoverenjem.

Srbija je u kratkom roku od najsmešnijeg virusa koji postoji samo na Fejsbuku stigla do upozorenja da nas čeka italijanski scenario, od zemlje koja je najbolje snadbevena medicinskom opremom do zemlje u kojoj su - tajnom - proglašene mnoge nabavke – od maski do respiratora. U ovom trenutku i broj preminulih građana razlikuje se u broju zvanično saopštenih i broju koji je nezvanično otkriven.  

Sa takvim nasleđem, u trenutku kada je ceo svet u neizvesnosti zbog pandemije, Srbija ulazi u novi, kako se prognozira, još jači udar koronavirusa. Da bi građani znali kako da se ponašaju, koliko je opasno, šta je zabranjeno, a šta dozvoljeno, neophodno je da dobiju sve informacije. I da one budu tačne.

EPIDEMIJA TAJNI 

Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju, Niš: Ja evo kao profesor fakulteta i neko ko ima veliki broj specijalizacija, i dugo vremena, da kažem koliko se godina već bavim medicinom, jednostavno ja ovakvu vrstu virusa nisam video. Ako tu tajnu dokučimo onda ćemo i sve ove druge lakše da rešimo.

Virus, koji je prvo krajem decembra 2019. godine registrovan u Kini, a ubrzo se proširio u sve zemlje sveta i danas je ostao tajna. Kako je nastao, kakve sve posledice ostavlja i da li ćemo uskoro dobiti lek – niko ne zna. Broj preminulih širom sveta premašio je million.

Svetska zdravstvena organizacija formirala je stručni tim koji treba da otkrije kako je virus nastao.

Marjan Ivanuša, Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji: Dakle u toku je rad, videćemo kakav će biti rezulatat na kraju ali za sada važi da je taj virus koji uzrokuje kovid 19 životinjskog porekla. Da je životinnjskog porekla i da da se preneo odnosno mutirao sa životinje na čoveka.

Koronavirusi su u 21. veku već upozorili čovečanstvo da mogu da budu veoma opasni. Tanja Jovanović, virusolog i član Kriznog štaba kaže da je zbog svega toga neprihvatljiva teza da korona ne postoji i da je prica o virusu izmišljena. Virus postoji i opasan je.

Tanja Jovanović, virusolog, prodekanka Medicinskog fakulteta, Krizni štab: Svaka epidemija je vrlo specifična za sebe. Što se tiče SARS virusa i MERS-a ovih koronavirusa koji izazivaju teške respiratorne infekcije, oni se nisu tako dobro adaptirali na domaćina. Svega nekoliko stotina ljudi je umrlo od posledica ovih infekcija. Za razliku od njega novi koronavirus se vrlo dobro adaptirao na novog domaćina i zbog toga je uspeo da izazove da pandemiu ovakvog obima.

U kojoj je Srbija fazi epidemije trebalo bi da pokaze procenat zaraženih, izlečenih i preminulih u odnosu na ukupan broj stanovnika. Da bi ti podaci bili uopšte dostupni neophodno je testiranje, a celu priču vezanu za testove i testiranje u Srbiji pratilo je nekoliko problema.

Od nestašice testova, preko menjanja pravila, do toga da li imamo dovoljno uslova za veći broj testiranja. Nepotrebno komplikovanje i potpuno različite informacije na kraju su dovele do toga da sve izgleda kao još jedna tajna.

Marjan Ivanuša, Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji: Država je tražila testove na različiti način, ja se sećam jednog telefonskog razgovora, bilo je preko vikenda, u nedelju ujutru, kada me je zvao ministar i razgovarali smo u vezi s time kako možemo dobaviti testove u Srbiju i to je bio jedan od načina da je Srbija dobila neke od testova preko SZO, a dodatne je naravno nabavila i sama na tržištu koliko je to bilo moguće.

Insajder: Je l' uopšte bilo dovoljno testova na svetskom nivou?

Marjan Ivanuša, Svetska zdravstvena organizacija: Kad se pojavi nova bolest, na početku nije bilo testova uopšte. 

U početku ni u Srbiji nije bilo dovoljno testova, ali ni dovoljno laboratorija, a dešavalo se da se nekoliko dana čeka na rezultate. To sve dovodilo je i do toga da,  prema svedočenju lekara,  uzrok smrti bude korona ali da to ne piše kao dijagnoza jer su rezultati sitigli kasno.

Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju, Niš: Desi se da je pacijentu uzet bris, čeka se nalaz nekada 4-5 dana, tada nije bilo ono dan za dan, kao što je sad i pacijent u međuvremenu umre. Pošto nije bio pozitivan, vi ga ne prijavite kao da je umro od korone. Nakon tri dana kada je on preminuo stigne nalaz da je on pozitivan, šta ćete sad. Pa ne možete retroaktivno da ga prijavite da je umro, ako je umro 13-og, 17og je dan kada ste prijavili, on je umro 17og, kad je umro 13og.

I pravila, koga testirati, a koga ne, na početku, bila su nejasna lekarima, ali su pokazivali da testova nema ni izbliza dovoljno.

Steva Stanišić, infektolog i anesteziolog: Bilo je testova samo za najteže koji su došli do mehaničke ventilacije, njima nije uopšte bio bitan test, njima je jasno da imaju tešku kliničku svrhu i da je to 99,9999 da se radi o kovid-19 infekciji, a mnogo je bitnije bilo, nema testova za kolege iz Kliničkog centra. Nama je to bilo totalno, ali niko nas nije pitao. Čekajte da li je to normalno, a dođu kolege sa ozbiljnim tegobom ili sa lakom tegobom , a dobra mu je saturacija, ima temperaturu, ništa idi kući nema test.

Anđela Gavrilović, neurolog, Ujedinjeni protiv kovida: Otvorili smo jednu Pandorinu kutiju vezano za celu pandemiju. Prvo ko se testira...Jesu li to osobe sa simptomima, jesu li to zaraženi ljudi, jesu li to bliski kontakti zaraženih ljudi, šta znači jasna definicija slučaja?

U međuvremenu pojavile su se dve vrste testova što je unelo dodatnu zabunu. Građanima nije bilo jasno li su važniji PCR ili serološki testovi, šta koji zapravo pokazuje.

Anđela Gavrilović, neurolog, Ujedinjeni protiv kovida: Postoje ljudi kojima nije  jasno šta znači senzitivnost i specifičnost, serološki, šta je serološki test, znači test iz krvi, šta su IGG i IGM antitela i tako dalje. Znači obraćaš se narodu jezikom koji narod razume. Mislim to je prvo, drugo jasno precizno i koncizno. Zameram to što prosto ono što je izrečeno, prosto ja shvatam da narod nije razumeo.

Krizni štab je svakodnevno iznosio informacije o broju testiranih i zaraženih. Ispostavilo se da taj broj nije broj samo onih testova koji su jedini relevantni, nego ukupan broj i jednih i drugih. 

PCR podrazumeva uzimanje brisa iz nosa ili grla gde virus prvo dospeva i specifičan je baš za novi koronavirus. Serološki testovi su testovi iz krvi.

Marjan Ivanuša, Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji: Svakako je PCR onaj test koji predstavlja zlatni standard. Zbog toga što je vrlo specifičan, dakle specifičan je za taj virus, ne može ako je neki drugi sličan virus, neće dati pozitivan rezultat i pošto je najosetljiviji od testova koje sada imamo. 

Tanja Jovanović, virusolog, prodekanka Medicinskog fakulteta, Krizni štab: PCR je zlatni standard. To je pravi virusološki test. Tim testom se određeje prisustvo virusa odnosno indirektno virusnog genoma u bolesničkom uzorku. Drugi testovi, to su serološki testovi. Oni nisu u pravom smislu dijagnostički testovi. Oni mogu da nam koriste za neku vrstu orijentacije kada je došlo do infekcije.

Darija Kisić Tepavčević, epidemiološkinja, Krizni štab, zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut, 17. jul 2020, KZŠ: Nikome se ne postavlja dijagnoza na osnovu rezultata serološkog testa. One testove koje mi saopštavamo, radi se o PCR testovima.

Samo 12 dana kasnije direktorka Batuta Verica Jovanović prektično je demantovala svoje kolege i navela da u ukupan broj testiranih ulaze i serološki testovi.

Verica Jovanović, direktorka Instiuta za javno zdravlje Dr Milan jovanović Batut, 29. jul 2020, KZŠ: Dakle od poslednjeg izveštaja testirano je 9653. Da. Tu su osobe i koje su kontrolno testirane, osobe koje su testirane za putovanja, kao i ponovljeno testirane osobe, jer na prvom testiranju nije bilo negativnih rezultata. Tu se nalaze i serološka testiranja po indikacijama koje je lekar postavio.

Tada postaje potpuno jasno da Krizni štab saopštava svakog dana ukupan broj svih testiranih. Onih koji su test radili jer imaju simptome, oni koji su preležali koronavirus pa rade kontrolni test, ali i onih koji se testiraju zbog putovanja. U taj broj ulaze, kako se ispostavilo, i serološki testovi koji se ne smatraju pouzdanim za postavljanje dijagnoze. Ostalo je nepozanto koliko se dnevno radi PCR testova koji su, za sada, jedini pouzdani.

Tanja Jovanović, virusolog, prodekanka Medicinskog fakulteta, Krizni štab: Što se tiče te baze, verujte da ja nemam šifru. Šifru imaju samo oni ljudi koji rade u laboratorijama i koji ubacuju odgovarajuće podatke tako da ja bazu moram da vam kažem nisam ni videla tako da ne mogu da vam kažem koji je procenat seroloških testova i koji serološki testovi se ubacuju u tu bazu, ali broj inficiranih se računa  prema rezultatima PCR testa.

20. aprila u Srbiji je otvorena nova laboratorija Vatreno oko koja je predstavljena kao donacija Kine. Iako je malo informacija o tome kako je opremljena i čime se snabdeva, činjenica je da je ova laboratorija značajno podigla broj PCR testova koji se u Srbiji mogu dnevno obraditi. Prema izjavama zvaničnika ima kapacitet od dve hiljade testova dnevno.

Tanja Jovanović, virusolog, prodekanka Medicinskog fakulteta, Krizni štab:  Laboratorijski ljudi koji su radili u toj laboratoriji su prošli jednu kratku obuku zbog toga što rade sa vrlo velikim brojem analiza i zbog visokog infektivnog materijala koji je bio u tom prostoru tako da oni dva meseca nisu odlazili svojim kućama posle završenog radnog vremena, nego su bili smešteni u hotelu. Tako da je to bila velika žrtva koju su istraživači, najveći naučnici u ovoj zemlji, podneli.

Koliko Srbija u referentnim laboratorijama može dnevno da uradi PCR testova nikada nije precizno saopšteno. Prema izjavama zvaničnika tek sa izgradnjom svih laboratorija najavljivano je da biti dostignut kapacitet od 10 hiljada dnevno. Neke od njih ni danas još nisu završene.

Zato je informacija koja je saopštena u julu da je u jednom danu testirano cak 11.000 građana izazvala sumnju u ono što saopštava Krizni štab.

Zoran Radovanović, profesor epidemiologije u penziji: Nesumnjivo da je osnovni motiv bio da se pokaže da je procenat zaraženih manji ispod 5 odsto, ali to je postizano falsifikovanjem podataka, zato što su tu ubacivani svi mogući, tu su bili ne samo ovi PCR testovi, nego i serološki testovi, kontrolni pregledi i onda na veštački način vi postignete da je procenat pozitivnih relativno mali, evo situacija dobra.

Šef DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu medicinskog fakulteta u Beogradu Oliver Stojković prvi je javno rekao da sumnja u podatak da Srbija ima mogućnost da  testira tako veliki broj ljudi. Druga dilema, prema njegovim rečima, je i ta šta uopšte pokazuje odnos novozaraženih i ukupno testiranih.

Oliver Stojković, šef DNK laboratorije: Te brojke, kao i većina drugih informacija koje ja čujem i vi čujete na tim konferencijama za štampu, nikome ništa ne znače, posebno siguran sam da ne znače oni epidemiolozima u Kriznom štabu koji bi morali navodno na osnovu tih podataka da opredeljuju nekakve epidemiološke mere.

Procenti dobijeni upoređivanjem testiranih i zarazenih koriste se kao važan znak da li je epidemija u zaletu, piku ili u smirivanju.

Zoran Radovanović, profesor epidemiologije u penziji: Ja sam digao ruke od bilo kakvih procena, ali za aktuelnu epidemiolosku situaciju za donošenje konkretnih odluka potrebno je da znam, naravno da znam koji je kriterijum, ajde recimo svi su testirani na isti način - PCR test, onda moram da znam ono što se ne zna, da procenim koliko je stvarno zaraženih u ovom trenutku.

Nosite maske, nemojte da nosite maske, škole su bezbedne, škole nisu bezbedne, imamo opremu – lagali smo da imamo opremu, sve je pod kontrolom, virus je oslabio – ništa nije pod kontrolom, nismo ocekivali virus tokom leta. Ovo su samo neke od kontradiktornih izjava koje su predstavnici Kriznog štaba, Ministarstva zdravlja i Vlade Srbije saopštavali građanima na početku, tokom i na kraju prvog talasa - drugog pika. Bas takve izjave doprinele su da jedan deo građana vremenom izgubi poverenje koje je ključno u borbi protiv virusa –odnosno u situaciji kada su svi podjednako ugrozeni – i građani i vlast.

Anđela Gavrilović, neurolog, Ujedinjeni protiv kovida: Nama je potpuno jasno da  se nešto tu ne uklapa. O tome koliko ste imali oboleleih, koliko ste imali preminulih, brojke koje mi imamo i brojke koje se saopštavaju javno se ne uklapaju, jer mi kao lekari imamo jednu sliku svega toga, a na televiziji slušamo nešto što prosto nije u skladu sa onim što mi konktretno vidimo.

Institut za javno zdravlje Batut zadužen je za podatke koji se saopštavaju građanima. Tako je, prema njihovim podacima, svakog dana u periodu od 23. maja do 26. juna preminuo jedan ili nijedan građanin zaražen od korone. U periodu od 13. do 26. juna svaki dan je po jedan preminuo. Statistički to je gotovo nemoguće.

Zoran Radovanović, profesor epidemiologije u penziji: Tako da su došli do toga da je broj toliko neobičan da bi morala da se desi četiri miliona puta ovakva epidemija da se jednom dođe do tako neobične raspodele. To je jasno da je frizirano.

Upravo insitut Batut je, prema zaključku Vlade Srbije, bio zadužen da uspostavi i vodi i novi informacioni sistem koji je osmišljen zbog kovida-19. Odluku o osnivanju novog sistema Vlada Srbije donela je 28. marta kako bi što efikasnije mogla da prati epidemiju. U zaključku se jasno navodi da će Batut, uz tehničku podršku Кancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, upravljati novim sistemom.

To je značilo da su sve bolnice, instituti i zavodi za javno zdravlje, laboratorije koje vrše testiranje, obavezane da podatke ažuriraju u sistemu do 14 sati za period od prethodnih 24 sata. Reč je o podacima o izlečenim, odnosno preminulim od posledica kovid-19, podatke o svima koji su testirani ili kojima je izrečena mera samoizolacije.

Iako je utisak bio da je Kancelarija za IT Vlade Srbije odgovorna za tačnost podataka koji se nalaze u bazi, direktor Kancelarije u razgovoru za Insajder kaže da oni nemaju ni pristup bazi.

Mihajlo Jovanović, direktor Kancelarija za informacione tehnologije, Vlada Srbije: Kancelarija za IT upravo nema nikakav uvid u kovid-19 bazu, ne znamo kako izgleda, mi smo dobijali jednu tabelu u kojoj se nalaze najopštiji podaci, mi ih zovemo anonimizovani podaci o broju zaraženih na nivou Srbije i to je to.

Direktorka Batuta Verica Jovanović odbila je razgovor za Insajder. Razgovor je odbila i njena doskorašnja zamenica Darija Kisić Tepavcević.

Darija Kisić Tepavčević, epidemiološkinja, Krizni štab, zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut , 4. oktobar 2020: Mi smo prvi put, kada je u pitanju ova pandemija, želeli da imamo transparentne podatke. Nijednog momenta, nijednog dana, nismo objavljivali drugačije podatke, nego što je bilo u bazi podataka do tog momenta, koje je stiglo.

U Zaključku Vlade navodi se da Batut sve podatke dostavlja Ministarstvu zdravlja na dnevnom nivou, do 14 sati. Razgovor za Insajder odbio je i ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Sumnju u tačan broj preminulih građana od korone pojavila se u junu, kada je istrazivačka mreža BIRN objavila podatke za koje navode da su zvanični, a koji pokazuju da je bilo više smrtnih slučajeva od korone u odnosu na broj koji je saopšten građanima. 

BIRN je 22. juna objavio tekst u kome tvrde da je na osnovu podataka koje su videli u informacionom sistemu kovid-19, koji država vodi o stanju epidemije, od 13. marta do 1. juna umrlo 1.080 ljudi u kovid bolnicama. Zvanično za to vreme je bilo saopšteno da je od novog koronavirusa umrlo 244 građana Srbije.

Milorad Ivanović, BIRN: Ta razlika nije bila u svim danima ista. Mi vidimo da su prvih nedelja, odnosno prvim danima krize, podaci koji su saopštavani na konferenciji za štampu bili približno isti podacima koji su se nalazili u bazi. Razlike počinju negde krajem marta i dostižu vrhunac 12. do 14. aprila, da bi onda nakon toga opet padale i sredinom maja mi ponovo imamo jedan period gde se podaci manje više slažu sa onim podacima koji su saopštavani na konferenciji za štampu. 

Deset dana nakon sto je BIRN objavio podatke, stiglo je saopštenje iz Instituta za javno zdravlje Batut u kojem nema odgovora ni na jedno sporno pitanje koje se tada postavilo u javnosti. Jednostavno je navedeno da informacije nisu tačne, a da su pоdаci Institutа Bаtut prоvеrljivi, tаčni i prе svеgа zаsnоvаni nа mеdicinsкој dоkumеntаciјi.

“Vеоmа je оpаsnо kаdа pојеdinci kојi nisu mеdicinski stručnjаci dајu tumаčеnjа u pоglеdu klаsifikаciје kovid-19 pаciјеnаtа, nа оsnоvu nеtаčnih pоdаtаkа. Niko nikаdа niје, kао dаnаs, tаkо nеаrgumеntоvаnо nаpао Institut Bаtut kојi је оtvоrеn zа svаku stručnu sаrаdnju i diskusiјu.”

Milorad Ivanović, BIRN: Mi kada smo dobili pristup toj bazi, mi smo proveli jedno drugo vreme prvo proveravajući autentičnost te baze, bojeći se da je baza možda nameštena, da nije tačna i slično, i zapravo radili smo sve ono što radimo i kod drugih priča. Proverili smo ko su nam izvori, angažovali stručnjake koji su proveravali bazu, sami smo proverili određene podatke i posle određenog vremena došli do apsolutnog zaključka da baza koju imamo nije menjana i da je to originalna baza i da je to baza koristi Institut Batut.

Najveće razlike između zvaničnih podataka i onih koje istraživački novinari nalaze u bazi pojavljuju se 13. aprila 2020 .

Milorad Ivanović, BIRN: Tog dana u Niškom kliničkom centru umrlo je 16 pacijenata, to znači da svi lekari koji su bili u kovid bolnicama u Nišu, medicinske sestre, laboranti, oni su tog dana znali da podaci koji su saopšteni na konferenciji za štampu nisu tačni. Ista je situacija u i Zemunskoj bolnici, tog istog dana umrlo je u Zemunskoj bolnici sedam pacijenata, dok je na konferenciji za štampu rečeno da ih je u celoj Srbiji umrlo pet. Dakle, lekari u toj bolnici su znali da podaci nisu tačni. Pretpostavljam da su svi oni hteli da budu vojnici tog sistema, nisu želeli da narušavaju tu hijerarhiju i verovatno su se vodili mišlju da je bolje trenutno ćutati, dok možda jednog dana ne dođe vreme da se kaže istina.  

Do danas niko od nadležnih nije odgovorio na pitanje ko je sve imao pristup bazi, ne isključujući mogućnost da se na kraju pojave razlike u brojevima, ali tvrde da su saopštavali istinite podatke koje su u tom trnutku imali. Sa druge strane od novinara traže da otkriju svoje izvore.

Mihajlo Jovanović, direktor Kancelarija za informacione tehnologije, Vlada Srbije: Vraćam se na njihov postupak gde nijednog trenutka nisu objasnili odakle im ta baza, odakle im pravo pristupa, sa kojim nalozima su pristupali i od koje institucije.

Insajder: Je l’ država utvrdila čiju bazu je BIRN objavio?

Mihajlo Jovanović, direktor Kancelarija za informacione tehnologije, Vlada Srbije: A zašto bismo mi to radili?

Insajder: Zato što je to odgovornost države, zato što je dovedeno u pitanje poverenje u institucije.

Mihajlo Jovanović, direktor Kancelarija za informacione tehnologije, Vlada Srbije: Otkud znamo da li je to uopšte ispravna baza.

Insajder: Tvrdite da nije ispravna baza? 

Mihajlo Jovanović, direktor Kancelarija za informacione tehnologije, Vlada Srbije: Ne, oni prvo moraju da kažu odakle im ti podaci i od koje institucije su dobili i sa kojim nalozima su pristupili. 

Insajder: Da li je pokrenuta bilo kakva istraga u vezi sa tim da li je BIRN objavio nešto što je falsifikat jer je ministar zdravlja rekao da su to lažni podaci?

Mihajlo Jovanović, direktor Kancelarija za informacione tehnologije, Vlada Srbije: Pa zašto bi se bavili time, znači mi imamo mnogo... 

Insajder: Kako mislite zašto? 

Mihajlo Jovanović, direktor Kancelarija za informacione tehnologije, Vlada Srbije: Zato što imamo mnogo bitnijih i značajnijih poslova kad je u pitanju borba protiv kovida-19. 

Insajder: A ne mislite da je značajno da budemo informisani koliko je građana umrlo, preminulo od koronavirusa, jer je reč o građanima, a ne o stvarima?

Mihajlo Jovanović, direktor Kancelarija za informacione tehnologije, Vlada Srbije: U potpunosti one informacije koje saopštava Krizni štab, to su tačne informacije i građani treba da veruju tim zvaničnim informacijama. 

Milorad Ivanović, BIRN: Mi smo nekoliko puta pokušavali da dobijemo Batut, pre nego što smo objavili prvi tekst mi smo nekoliko puta zvali direktorku Batuta. Pred samo objavljivanje teksta ona nam je rekla da dođemo da razgovaramo sa njom, nažalost ona se na tom sastanku nije pojavila i mi smo tog dana tekst objavili. Pred objavljivanje baze na našem sajtu, mi smo je ponovo zvali, jedino što je rekla je da je stvar jako komplikovana, da je to jako teško objasniti i ona je ostala pri tome da su podaci koji su saopštavani na konferenciji za štampu u tri sata tačni, ali nije mogla da objasni kako je moguće da mi posediujemo njihovu bazu koja govori da su podaci, zapravo pravi podaci, drastično smanjivani.

Ana Brnabić, premijerka, 13.7.2020: Kada neko pokuša da objavi neke podatke za koje ja ni dan danas ne znam ni u koju bazu ste vi imali uvid i odakle vam uvid, ni šta ste gledali, ni koji je to izveštaj za Vladu. Dakle, ja ne mogu na osnovu čega sa vama da pričam. Vi ste nas optužili, niste razgovarali sa nama, niste nas pitali za mišljenje, niste nas pitali za obrazloženje pre nego što ste objavili. Objavili super bombastično i rekli - nema više poverenja.

Milorad Ivanović, BIRN: Mi smo svesno taj prvi tekst radili tako da on ne bude politički zato nismo ni zvali političke činioce, nismo zvali pramijerku, nismo zvali premijera ali smo zvali svetlanu jovanović glavnu savetnicu premijerke Brnabić za koju znamo da je bila jedna od najzaslužnijih ososba za funkcionisanje ove baze. Nije odazvala, zvali smo doktora Kona zvali smo šefa kabineta ministra zdravlja dakle mi smo zaparavo zvali sve one za koje smo mislili da su nadležni i nažalost nismo dobili odgovor.

Ispostavilo se da pristup bazi nisu imali ni članovi medicinskog dela kriznog staba

Tanja Jovanović, virusolog, prodekanka Medicinskog fakulteta, Krizni štab: Tu se nalaze vrlo poverljivi podaci. Znači, ime i prezime pacijenta, njegov matični broj. Nalaze se još neki podaci iz njegovog zdravstvenog kartona i tako dalje.To su podaci koje ne možemo da imamo. Inače, prvi put je u ovoj zemlji napravljena jedna baza za zarazne bolesti. Upravo zbog te transparentnosti bilo bi stvarno pogubno kada bi stvarno svi imali mogućnost da ulazimo u tu bazu. Ne samo zbog toga što bi videli te poverljive podatke, s jedne strane, nego i zbog toga što bi mogli da menjamo rezultate u tim bazama. Tako da sam ja potpuno bila šokirana informacijama da je neko došao do lista koje su izašle iz te baze, jer ja kao član Kriznog staba nisam imala tu mogućnost da uđem u bazu. To je za mene vrlo veliki prekršaj koji je napravljen. Ja sada počinjem da sumnjam da li mi u bazi imamo one prave podatke, da li je neko možda ušao u bazu i promenio neke rezultate.

Izjave nadležnih i podacima u vezi s koronavirusom proteklih meseci redovno su bile zbunjujuće, kontradiktorne i nelogične.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, arhiva: Ponosan sam na sve lekare, niko od nas nije slagao nijednu jedinu reč. Čuo sam se sa ljudima iz Batuta, oni kažu da imaju manje umrlih.

Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, arhiva: Nemam ništa da dodam, sem da vam odgovorno kažem kao resorni ministar da ta informacija vaša da je umrlo tri puta više ljudi nije tačna.

Darija Kisić Tepavčević, epidemiološkinja, Krizni štab, zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut, Hit tvit, 28.6.2020: Ja stvarno ne znam na koju bazu se pozivaju osobe koje su pisale takav tekst, ali navodim da se bojim da je proizvod svega toga trebalo bude stvaranje jednog nepoverenja u sve što se radi, pa vi znate da smo od samog početka bili transparentni za sve što se radi.

Epidemilog Predrag Kon i član stručnog dela Kriznog štaba o bazi koju je objavio BIRN od juna do oktobra dao je više različitih izjava – od osporavanja, preko lične istrage koju je sproveo, do potvrde većeg broja umrlih, pa ponovo negiranja.

25. jun: Nisam ja taj koji to treba da objašnjava. To ne treba da pitate ni mene, ni profesora Tiodorovića, zna se ko je taj koji prikuplja dokumentaciju i on će to sasvim sigurno dati. Koliko sam ja čuo on je i dao odgovor BIRN-u, ali očigledno da neko to nije prihvatio.

28. jun: Suva istina iz mog znanja je ono što što je objavljeno i što su zvanični podaci. Na osnovu tih zvaničnih podataka nije bilo posebnih razloga za uznemirenje.

11. jul: Imamo ono što je govorio BIRN, imamo što je država rekla. I jedno i drugo može da bude tačno, moram da vam kažem, nije nemoguće da je i jedno i drugo tačno.

12. septembar: Ja sada radim analizu smrtnosti za Beograd do juna meseca.

29. septembar: Do juna meseca najkraće da vam kažem tri puta je više bilo smrtnih slučajeva nego što je sistem...Ne samo što je zvanično objavljeno, nego što je i pismeno prijavljeno.

30. septembar: Ovo što ja govorim je istina, nekome se sviđa, nekome se ne sviđa. Ali je istina! Znači istina je na osnovu mortalitetne statistike da je trostruko više bilo umrlih u Beogradu nego što je uopšte prijavljeno, što znači da sami lekari nisu prijavljivali da je smrt od kovida.

2. oktobar: Ja sam rekao na osnovu mortalitetne statistike, a to jednostavno očigledno nije ljudima jasno i treba da izbegavam takve termine. Dakle, radi se o proceni. Vrlo moguće da je bilo znatno više smrtnih slučajeva, ja sam sam broj, jer radi se o dva broja, 345 i 118 koji je redovno prijavljen. Ja sam tada rekao da je to trostruko veći broj, bolje da nisam. Shvatanje ministra da to nije tačno, ne mogu da kažem ništa, radi se samo o procenama. Zato su revizije potrebne, da bi došli do potpuno tačnih brojeva.

Predrag Kon odbio je razgovor za Insajder zbog serijala „Kuporodaja zdravlja“ koji je o pandemiji svinjskog gripa emitovan 2010.godine.

Anđela Gavrilović, neurolog, Ujedinjeni protiv kovida: Zameram što i dalje niko nije preuzeo odgovornost za sve ovo što se do sada desilo. Zameram doktoru Konu što je više puta izneo neke činjenice, posle ih je povukao posle ih je obrazlagao, posle su drugi obrazlagali šta je on u stvari hteo da kaže. Prvo zašto si uopšte sprovodio lične neke analize ako su izneti rezultati tačni, drugo zašto si imao potrebu da kažeš pa porekneš da je stopa mortaliteta bila veća. Treće kog mortaliteta, ako su to kovid pacijenti odnosno pacijenti preminuli od kovida, zašto se brojevi ne slažu?

Marjan Ivanuša, Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji: U principu mi ne proveravamo te brojke. Kao Svetska zdravstvena organizacija rekao sam i ranije, mi nismo inspekcija, niti smo globalni policijac. Mi možemo pitati državu da li su podaci koji su bili poslati SZO, da li su pravilni. Dakle to je to što mi možemo uraditi.

Insajder: I pretpostavljam da ste to uradili?

Marjan Ivanuša, Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji: Da.

Insajder: Pa jeste dobili odgovor?

Marjan Ivanuša, Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji: Za to vreme odgovor je bio, zapravo povratna informacija je bila sa podacima koji su praktično bili isti kao oni koje smo ranije dobili.

Bez nezavisne analize podataka iz informacionog sistema kovid-19 građanima ostaje samo da sami odluče da li će verovati ili ne zvaničnim podacima. Poverenik za informacije od javnog značaja kaže da je njegova služba saznala kako tehnički funkcioniše baza, ali koji se podaci u nju unose možemo samo da čujemo od onoga ko podatke unosi.

Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja: Ja iskreno da vam kažem od početka kada je ustanovljen taj sistem ja sam verovao jer drugih informacija naravno nisam imao. Kasnije mi se poverenje malo poljuljalo, ali i dalje verujem, jer i dalje nemam druge informacije.

Tanja Jovanović, virusolog, prodekanka Medicinskog fakulteta, Krizni štab: Mi smo se interesovali da dobijemo tačne podatke i mi očekujemo da ćemo dobiti apsolutno tačne podatke, jer ni nama nije prijatno da čujemo preko sredstava javnog informisanja da nešto nije u redu. Obećano nam je na Kriznom štabu da ćemo dobiti te podatke i videćemo o čemu se to radi, da li je tu stvarno bilo mnogo više ili mnogo manje inficiranih i sigurno ćemo obavestiti javnost kada dobijemo rezultate.

Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja: Ne vidim zdravu logiku zašto bi neko smanjivao ili povećavao, bez obzira, broj zaraženih i broj preminulih. Zaista ne vidim koja je od toga korist. Mislim kažeš iskreno kako jeste i to je to. Ne kažem da se ne govori iskreno, ali hoću da kažem da tako treba. Jednostavno, važno je u ovom trenutku, najvažnije, imati poverenje među građanima. Ili ga imati od početka ili ga steći, steći ga možeš tako što ne dovodiš u sumnju ništa. Znači ako daš više informacija manje će se pitati.

Vise informacija o uzroku smrti može da pokaže obdukcija, ali ona nije rađena jer je, kako su navodili srpski stručnjaci i ministar, po preporuci SZO zabranjena.

Marjan Ivanuša, Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji: Koliko se ja sećam, nisu zabranjene. Naravno treba uzeti u obzir sve mere predostrožnosti kako bi se ekipa koja radi obdukciju zaštitila, a to su mere koje se inače koriste kod osoba koje su potencijalno umrle zbog neke zarazne bolesti. Inače ne vidim neki poseban razlog zašto bi trebalo raditi obdukcije. Ali ipak neke države, mislim radile su se obdukcije i kovid pacijenata, ali u ograničenom broju.

Šef laboratorije Instituta za sudsku medicinu Oliver Stojković nije deo nijednog tima koji se bori protiv koronavirusa, jer kako kaže, odlukom države njegova laboratorija nije uključena.

Oliver Stojković, šef DNK laboratorije: Da bismo mi ustanovili da preminuli nije infektivan u momentu obdukcije neophodno je da se sa tela preminulog iz dubine nosnog dela ždrela uzme uzorak. Te uzorke smo mi mogli da radimo ovde tehnički i kadrovski smo za to opremljeni, taj smo zahtev postavili, uprava škole koja je istovremeno deo i Kriznog štaba nas je obavestila da to nije moguće.

Tanja Jovanović, virusolog, prodekanka Medicinskog fakulteta, Krizni štab: Obdukcije se ne rade zato što je zabranjeno raditi obdukcije. To je SZO propisala. Prema tome, obdukcije ne mogu da se rade ako vi imate pacijenta koji je kovid-19 pozitivan.

Insajder: A šta bi bilo ukoliko se radi obdukcija i taj čovek je imao kovid-19, a nismo znali da je imao kovid-19?

Tanja Jovanović, virusolog, prodekanka Medicinskog fakulteta, Krizni štab: Vi nikako neće da shvatite da je virus vrlo infektivan i da postoji velika opasnost od zaražavanja ukoliko radite sa virusom. To su sve samo preventivne mere koje sprečavaju da se infekcija dalje širi.

Infekcija se proširila iz Kine u kojoj je bilo prvo zarište, ali istina se tada krila.

Sve je počelo 31. decembra, kada se ceo svet pripremao da svečano dočeka 2020. godinu. Tada se saznalo da u kineskom gradu Vuhanu ima obolelih od netipične upale pluća. Samo dan ranije kineski doctor Li Venlijang poslao je poruku kolegama lekarima u čet grupi kojom ih je upozorio na epidemiju i posavetovao da nose zaštitnu odeću kako bi izbegli infekciju. Optužen je za izazivanje panike i upozoren da ukoliko ne prestane to da čini da će biti krivično gonjen. Ispostavilo se da nije širio paniku nikakvim lažnim vestima već da je opravdano upozorio na mogućnost epidemije. I sam se zarazio virusom i preminuo 6. februara.

Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju, Niš: Znate, ako vi dođete dotle, znate da se nešto dešava, a to tajite, u januaru mesecu proterate sve novinare, sa kojom željom, da se to ne čuje, blokirate određene oblasti u Kini, ali ne zabranite aviosabraćaj. Znači odatle slobodno možete da putujete gde hoćete, ali ne možete iz gradova, o čemu se radi, zašto. Ja ne želim ni njih da optužim, ali hoću da kažem da su se neprimereno poneli. Idemo do Svetske zdravstvene organizacije, pa ja sam uredno čitao u početku, više ne, njihove preporuke, jer kod njih su se preporuke menjale. Pa kako onda da optužimo naše koji su u februaru nešto rekli, potom u martu, drugačije u aprilu, ako su oni čitali preporuke SZO koja je neprekidno menjala svoje stavove.

Svetska zadravstvena organizacija proglasila je 30. januara 2020. godine globalnu opasnost od epidemije novog koronavirusa. Međunarodni zdravstveni pravilnik je obavezan i za SZO i za sve države.

Marjan Ivanuša, Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji: To znači da države poštuju pravila. Recimo, kolera. Kolera vam se pojavi u jednom gradu, u jednoj luci koja je privredno jako bitna za državu. I država ne želi da kaže da se pojavila kolera. Tada mi kao SZO možemo zvanično tražiti od te države objašnjenje šta se događa na toj teritoriji.

Insajder: Je l’ to SZO ovog puta uradila kad je Kina u pitanju?

Marjan Ivanuša, Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji: Nije bilo potrebe jer je Kina sama obavestila da ima određeni broj pacijenata sa ozbiljnom upalom pluća, a ne znaju uzrok i to se dogodilo 31. decembra. Par sati nakon toga, prvog januara, SZO već je imala ekipu koja je počela pregledavati dokumentaciju koju smo primili iz Kine i ostale informacije i već petog januara sve članice SZO znale su da se u Kini nešto događa. Desetog januara SZO je poslala prvi set preporuka kako da se države zaštite od respiratorne infekcije koja se pojavila u Kini.

Kineski stručnjaci izolovali su genom virusa u januaru. I dok se epidemija širila Kinom, a zatim i Evropom, u Srbiji su glavna tema bili izbori koji je trebalo da se održe na proleće. Slike iz Italije i sveta videli su i građani Srbije, koji tada na društvenim mrežama poručuju da su zabrinuti jer se Srbija vrlo opušteno ponaša.

Kako bi pokazali javnosti da je sve pod kontrolom, održana je konferencija za novinara posle sastanka predsednika sa predstavnicima svih zdravstvenih i drugih institucija koje učestvuju u borbi protiv koronavirusa. Poruke koje su poslate sa te konferencije pokazale su se kao potpuno pogrešne.

Konferencija za novinare, 26. februar 2020.

Predrag Kon, epidemiolog: Sistem zdravstveni u Srbiji je potpuno spreman da primi obolele prve u ovoj zemlji. To ne znači da nećemo imati možda i neku manju epidemiju, to ne znači da nećemo imati možda neki smrtni slučaj, ali daleko, daleko od toga da to može da utiče na ukupan život u našoj Srbiji.

Branimir Nestorović, pulmolog: Definitivno estrogeni štite žene, žene imaju jako blage oblike, praktično ne umiru od virusa ovoga novoga. Prema tome što se žena tiče, vi slobodno u šoping u Italiju. Čujem da će sad da budu veliki popusti, pošto niko živi neće da dođe u Italiju.

Mijomir Pelemiš, infektolog: Nismo mi ovde da umanjimo važnost ove infekcije, koja se javlja kao što vidite sve više i više, koja može doći i kod nas. Možemo da se izborimo i sa ovom infekcijom, kao sa svim prethodnim sa kojima smo se izborili do sada, ukoliko blagovremeno reagujemo i tačno i precizno obavestimo kako se kreće ova infekcija u našoj zemlji. To je naša dužnost, počevši od Ministarstva zdravlja i svih onih koji javno istupaju, da govore samo istinu.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije: Da li će izbori biti otkazani, to ste hteli da pitate. Neće biti otkazani izbori, nećemo ni utakmice da otkazujemo. Razmišljamo samo o velikim događajima gde učestvuje veliki broj ljudi iz inostranstva.

Brojevi zaraženih u Italiji su rasli, prvi slučajevi su se pojavili i u Hrvatskoj, Sloveniji pa onda i u BIH. U Srbiji se praktično dešava paralelna stvarnost - raspisani su izbori.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, 4. mart 2020: Poštovani građani Srbije, upravo sam u skladu sa Ustavom Republike Srbije, potpisao odluku o raspisivanju izbora za narodne poslanike.

Umesto da sprečavaju širenje koronavirusa političke stranke, pa i vladajuće, organizovale su masovno prikupljanje potpisa. Građani su se gurali u zatvorenim prostorima kako bi u rekordnom roku bili skupljeni i overeni potpisi.

Dva dana kasnije i zvanično je potvrđen prvi slučaj koronavirusa u Srbiji.

Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, 6. mart: Desila se stvar koju smo očekivali, koja je bila realna da se desi, bilo je bukvalno pitanje sata kada će to biti. Mi imamo prvi pozitivan slučaj koronavirusa.

Tri dana kasnije Aleksandar Vučić posetio je fabriku Krušik, gde se okupio veliki broj građana u znak podrške predsedniku. Nije bilo nikakvih epidemioloških mera, pa su mnogi zaključili da su izbori i kampanja važniji od zdravlja. Istog dana u Srbiji je potvrđen drugi slučaj koronavirusa.  

Vlada Srbije 10. marta proglašava kovid-19 zaraznom bolešću, što je značilo da se može primenjivati i Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Taj zakon predviđa i uvođenje vanredne situacije i restriktivnih mera za građane kako bi se sačuvalo zdravlje.

Prema istom zakonu, ove mere ministru zdravlja predlaže Institut za javno zdravlje i Republička stručna komisija za zaštitu stanovništva.

Zoran Radovanović, profesor epidemiologije u penziji: Ako pratite zakonske propise onda je bilo potrebno da se angažuje Republička stručna komisija za zarazne bolesti koja po tom zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti treba da vodi kolo.

Vlada Srbije međutim 13. marta osniva dva krizna štaba – jedan zdravstveni i jedan ekonomski. Do danas građani Srbije nisu videli odluku kojom su ovi štabovi formirani, njihove konretne zadatke, niti obaveze koje članovi tih tela imaju, a što je najvažnije nema podatka kako su se donosile i kako se donose odluke na sednicima tog tela.  Tek tri i po meseca kasnije objavljen je pravni osnov za donošenje zaključka kojim se osniva štab i spisak onih koji su članovi - ispostavilo se da je tu bilo više političara, nego lekara.

Prodekanka Medicinskog fakulteta napominje da su, bez obzira na to kako je sve izgledalo građanima, pripreme trajale i pre nego što je u Srbiji zvanično registrovan prvi zaraženi pacijent. 

Tanja Jovanović, virusolog, prodekanka Medicinskog fakulteta, Krizni štab: Mi o virusu tada nismo mnogo znali. Nismo znali kakva nas iznenađenja čekaju i sa virusom i sa infekcijom. Mi smo čekali dva meseca da nam koronavirus dođe u Republiku Srbiju tako da smo zahvaljujući tim pripremama koje su ranije obavljene uspeli da u prvom trenutku prepoznamo, dijagnostifikujemo bolest i da lečimo pacijente.

Anđela Gavrilović, neurolog, Ujedinjeni protiv kovida: U aprilu kada moja bolnica ulazi u kovid sistem, prvog dana dolazi naš načenik pulmologije i kaže ovako ‘ljudi ovo je strašno’, žena sedi na stepenicama u svojoj kući, plače, ona kaže ja nikada ovo nisam videla, ovo je jezivo zato sto je potpuno nepredvidivo, ne znaš kako će čovek da se razboli, ne znaš kako da ga polečiš, ne znaš kako će klinička slika dalje da se odvija, ne znaš ko je više u riziku, ne znaš ko je manje u riziku.

Steva Stanišić, infektolog i anesteziolog: U isto vreme na kiseoniku bude još toliko ili trostruko pacijenata koji su na nekoj vrsti kiseonične potrpore, vidite da su na klackalici, da se kvare, vi povećavate kiseonik preko maski, ali vidite da pacijent nije dobro. Naravno pokušavate sve što je moguće, što je u vašoj moći, mi smo sve davali i bilo je na raspolaganju svega.

Anđela Gavrilović, neurolog, Ujedinjeni protiv kovida: Mi smo samo zahvaljujući entuzijazmu, hrabrosti, ne znam kako bih vam rekla, nadčovečanskim naporima koje su lekari, sestre, tehničari, nemedicinsko osoblje, servirke, spremači, majstori, svi u zdravstvenom sistemu uložili, mi smo bili na ivici potpune katasrofe koja je izbegnuta, kažem vam, u hodu. Rešavanje svih problema jednim altruizmom koji mislim sve nas nosi koji se bavimo ovim poslom. To ne znači da je opasnost prošla. Radimo u hodu, korigujemo se, učimo jedni od drugih, i kako da vam kažem, sve svoje snage, život na kraju krajeva, stavljamo u službu borbe protiv te pandemije.

U Srbiji je 15. marta 2020. uvedeno vanredno stanje. Iako osnovano kritikovane - stroge mere dovele su do smanjenja cirkulacije virusa. Paralelno sa tim usvojene su i  ekonomske mere – građanima je omogućeno da odlože plaćanje kredita, među prvim merama promovisano je povećanje plata zdravstvenim radnicima, kao i jednokratna pomoć penzionerima. Privredi je odloženo plaćanje poreza i doprinosa, zaposlenima u privatnom sektoru iz budžeta je isplaćena minimalna zarada tri meseca.

Ceo paket mera vredeo je oko pet milijardi evra. Oni koji su se prijavili dobili su 100 evra pomoći. Neki poduhvati ostaće zapamćeni kao pozitivni. Za 14 dana rekonstruisana je i dograđena bolnica na Karaburmi koja je danas kovid bolnica, a kapacitet gotovo dupliran - sa 80 na 140 kreveta. Ovo je, kako je saopšteno, bila donacija privatne kompanije Termomont. Nestašica u Srbiji gotovo da nije ni bilo. Čak je i nestašica maski i rukavica na tržištu relativno brzo stabilizovana.

Marjan Ivanuša, Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji: Srbija je jako brzo pokrenula nabavku materijala koji je bio preko potreban. Nijedna zemlja nije imala zalihe spremne za toliko veliku epidemiju i u tom momentu sve su se države našle na tački gde su trčale za opremom i zaštitnim sredstvima koje su mogle nabaviti na svetskom tržištu koje je bilo izuzetno ograničeno, pa je bila velika nestašica. Srbija se ovde vrlo dobro snašla i brzo nabavila neke stvari. Kao treće, Srbija je jako brzo prebacila zdravstveni sistem na kovid. Dakle, da su pacijenti sa kovidom dobili ono lečenje koje im je trebalo. Brzo je bila prihvaćena odluka da se troškovi za lečenje za kovid-19 pokrije sa strane države, dakle da ljudi ne plaćaju sami, itd. Dakle, puno toga je bilo urađeno.

Šta sve nije urađeno i zašto je urađeno pogrešno postaje glavna tema u javnosti u julu, u jeku drugog talasa koronavirusa, kada je vanredno stanje već bilo ukinuto. Tada je postavljeno i pitanje odgovornosti članova Kriznog štaba.

Zoran Radovanović, profesor epidemiologije u penziji: Problem sa tim kriznim štabom je bio prvo što skoro po svim pitanjima pojedini članovi su izlazili sa međusobno kontradiktornim izjavama i onda kada god pitate nekog člana Kriznog štaba, pa kako ste mogli sa tom izjavom da izađete, kažu pa to je rekao on, mi nismo. Za to uvek postoji ta rezerva i onda se istina relativizuje - sve može da bude istina, a poseban je problem što je istina dugo vremena u velikoj meri zaobilažena. To je ono što je nedozvoljeno i to je u velikoj meri dovelo i do kasnijeg haosa.

Predstavnici Kriznog štaba su više puta na konferecijama za novinare naglašavali da stručni deo Kriznog štaba samo predlaže mere, ali se isto tako nikada nisu bunili kada predstavnici Vlade ili države saopšte da je “struka odlučila”. Tako se stvarao utisak u javnosti da zapravo Krizni štab donosi odluke, a ne Vlada, i na takav način je ostao utisak da je Krizni štab odgovoran za sve što nije bilo dobro.

Tanja Jovanović, virusolog, prodekanka Medicinskog fakulteta, Krizni štab: Moram da vam kažem da ja pripadam medicinskom delu Kriznog štaba. Mi ne odlučujemo, mi donosimo određene preporuke, određene instrukcije, ali ne donosimo definitivne odluke.

Marjan Ivanuša, Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji: Jako je bitno poverenje. U zemljama u tranziciji taj je nivo poverenja puno niži, pa ljudi puno manje veruju da nešto treba ako tako kaže predstavnik vlasti. To jeste jedna od težih zadataka u toku ove epidemije. 

Oliver Stojković, šef DNK laboratorije: Meni se čini da je javnost mnogo više uznemirena  očiglednim sakrivanjem istinitih podataka i očiglednim pokazivanjem friziranih podataka nego što bi bila uznemirena javnim objavljivanjem istinitih podataka, koliko god da su ti istiniti podaci u nekom trenutku strašni.

Epidemija koronavirusa traje, ima svoje pikove i talase, broj zaraženih je sve veći, a poverenje, po svemu sudeći, sve manje. U ovoj borbi poverenje je neophodno, a jedini način da se vrati jeste puna istina o svemu.

Steva Stanišić, infektolog i anesteziolog: Ja nemam nameru ovde da branim bilo koga. Medicina ima jednu svetinju koja se zove istina. Istina ne može da se žrtvuje. Mi nemamo prava da istinu sakrivamo i da ne govorimo istinu zbog naših pacijenata pre svega, a onda i zbog naših studenata. Jer ćemo im dati jako loš primer kako da ne rade.

NASTAVIĆE SE...

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.