Jezik

sr

en

Epidemija tajni, drugi deo (EMISIJA)

Da li je Krizni štab stvarno odlučivao o merama kao što je to saopštavano ili je to činila Vlada, dok je Krizni štab samo preporučivao? To je samo jedno od pitanja koje je uz brojne kontradiktornosti, skrivanje pojedinih informacija i nedovoljno jasne poruke, dovelo i do toga da opadne poverenje u institucije u vreme epidemije. 

Lekari koji nisu skinuli skafandere već mesecima poverenje nikada nisu izgubili, ali su s “prve linije odbrane” zatražili da se čuje i njihov glas. Ni oni, ni građani nikada nisu dobili jasan odgovor na pitanje ko i na koji način upravlja borbom protiv širenja novog koronavirusa.

(transkript druge epizode)

Lekari u bolnicama su ćutali i radili. Nisu donosili odluke o merama, nisu prognozirali koji će pik kog talasa - kada da nastupi, a kada da nestane. Čekali su leto da izađu iz crvenih kovid zona, odnosno čekali su, kao i svi građani, najavljenu pauzu od korone. Takve su bile prognoze Kriznog štaba. Epidemija međutim nije završena, ali završena je predizborna kampanja koja je bila zaustavljena zbog tromesečnog vanrednog stanja.

Mere  su ublažene, odigrana je utakmica sa hiljadama navijača, slavilo se u izbornim štabovima, ali i na maturskim večerima. Dok je Krizni štab savetovao, Vlada Srbije donosila odluke, lekari praktično nisu ni skinuli skafandere, jer se ispostavilo da epidemija nije završena. Posle pet meseci borbe protiv koronavirusa tražili su krajem jula, stavljanjem potpisa na peticiju, preispitivanje načina na koji se vodi borba protiv epidemije. Odgovor nisu dobili ni lekari, ni građani.

EPIDEMIJA TAJNI, drugi deo

Deo iz pisma upućenog Vladi Srbije, lekari Ujedinjeni protiv kovida, 21. jul 2020.“Mi, dole potpisani medicinski radnici Republike Srbije, odlučujemo se na javno istupanje jer ne vidimo drugo rešenje za javno-zdravstvenu katastrofu u kojoj se naša država nalazi. Ne samo Hipokratova zakletva, već i opšta etika nalaže da ukažemo na probleme koji su zdravstvene radnike doveli u ovu situaciju i otežavaju im dalji rad.”

Anđela Gavrilović, neurolog, Ujedinjeni protiv kovid: Presedan kod nas je što lekari osećaju potrebu da se ujedine i da se obrate jednim otvorenim pismom Vladi Srbije, mislim to se jedino kod nas dešava, da mi tražimo način da nas neko čuje. Nas koji smo stavarno prisutni u bolnicama, prisutni u ambulantama, prisutni svuda gde su ljudi bolesni.

 

Dragan Milić, Direktor klinike za kardiohirurgiju, Niš: Mene su stalno pitali da li sam jedan od potpisnika, nisam. Zato što mislim da to nije pravi put. Da li smatram da treba da budu promene? Da. Tri hiljade kolega je potpisalo peticiju. Ako to nije gubitak poverenja, ne znam šta je. I ako imamo tridesetak hiljada lekara, 33 hiljade, to je već deset odsto, za mene je to previše.

Iz Kriznog štaba prvo su stigle kritike na račun potpisnika proglasa Ujedinjeni protiv kovida. 

Darija Kisić Tepavčević, epidemiolog, Krizni štab, 28.jul 2020: Kolege koje su potpisale tu izjavu, pretpostavljam da se razumeju i da imaju kompetencije kada su zarazne bolesti u pitanju. Istina, među njima nema ni epidemiologa, ni infektologa, ni imunologa, i mahom su sa privatnih klinika, ali su ipak našli za shodno da iznose kritike.

Od heroja koji su na prvoj borbenoj liniji - lekari potpisnici proglasa postaju politički protivnici.

Ana Brnabić, predsednica Vlade Republike Srbije: Ja sam se juče još jednom nakon sednice Kriznog štaba izvinila svim stručnjacima koji sede u njemu, svi ovi napadi nisu napadi na njih, to su napadi na Aleksandra Vučića, a onda i na nas posledično.

Anđela Gavrilović, neurolog, Ujedinjeni protiv kovida: Mislim da nije shavećno da je ovih tri hiljade lekara koji su potpisnici, to su predstavnici, a iza nas stoji još puta pet lekara koje mi predstavljamo.

U međuvremenu, pojedini lekari koji su potpisali proglas, javno tvrde da su izloženi pritisicima. Prva je bila Saša Ljuština, doktorka Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije. Doktorka je tada navela da je, zbog potpisa, doživela kažnjavanje jer joj je direktor Klinike rekao da se iseli iz lekarske sobe. Odlučila je da da otkaz jer, kako je rekla, ne želi da zbog svog mišljenja snosi posledice.

Saša Ljuština: Verujte mi da nisam, niti sam ikada bila član bilo koje stranke, niti sam simpatizer bilo koje opcije. Naprotiv, želim da ostanem apolitična.

Optužbe na račun doktorke Ljuštine da je dala otkaz jer je angažovana i u privatnim klinikama u ovom slučaju nisu uspele da umanje značaj činjenice da je posle 20 godina rada napustila Klinički centar gde je bila zaposlena. Samo nekoliko dana pre toga ministar zdravlja je tvrdio da će svi lekari biti zaštićeni.

Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, 23. septembar 2020: Niko neće dirati potpisnike Ujedinjeni protiv kovida.Ne sme niko da pomisli na to. Nismo mi neko plemensko društvo, zaštitićemo ih.

Poruka ministra zdravlja nije, međutim, sprečila pojedince koji se nalaze na čelu bolnica da prave spiskove zaposlenih koji su, po svemu sudeći, zbog potpisa proglasa postali nepodobni.

Tako je na društvenim mrežama 21. septembra objavljen spisak koji je napravio direktor leskovačke Opšte bolnice Nebojša Dimitrijević, a na kojem su bila imena trinaest zaposlenih u toj bolnici. Oni su bili i potpisnici apela Ujedinjeni protiv kovida, a direktor bolnice je pravljenje takvog spiska pravdao tvrdnjom da je zapravo želeo da razgovara sa njima. Kako su preneli mediji, rekao je i da potpisnici rade u kovid bolnici i da je želeo da čuje njihovo mišljenje o tome šta se može popraviti.

Ponašanje direktora bolnica u Leskovcu, Novom Pazaru pa i Beogradu, odnosno pritisci koje lekari trpe, bila je glavna tema prvog sastanka koji je sa predstavnicima udruženja Ujedinjeni protiv kovida održao mnistar zdravlja - dva meseca nakon što su zdravstveni radnici uputili otvoreno pismo Vladi Srbije. Izostao je, međutim, razgovor o ključnim temama – o tačnim brojevima obolelih i preminulih i o odgovornosti Kriznog štaba.

Anđela Gavrilović, neurolog, Ujedinjeni protiv kovida: Mi smo sastanak u Ministarstvu zdravlja doživeli kao konačno priznanje  da mi nismo nekompetentni, nepismeni i ne znam već i kako. Nama se javljaju lekari koji otvoreno pričaju o tome da im se preti. Sada je nama jasno da su tih tri hiljade lekara citiraću svog kolegu Vuka Vučića - glineni golubovi i sada mora, na neki način sem apela ministra na kome smo jako zahvalni, ti lekari zaštite. 

O tome da se od potpisnika proglasa  traži da povuku potpis napisao je u otvorenom pismu lekar, načelnik na VMA - pukovnik Dane Brankov Nenadić.

Deo iz otvorenog pisma pukovnika: “Da li, kao lekar, treba da verujem da su za sve krivi građani zato što nisu ‘poštovali preporuke’ ili se nisu ‘na vreme javili lekaru’? Da li kao nastavnik treba da učim studente ‘kako se ćuti i ne potpisuje’ dok se narodu šalju poruke suprotne naučnoj istini i propisuju katastrofalne epidemiološke mere… Da li da mirno i bez potpisa i reči prihvatim da sve te ‘junske laži’ nisu imali nikakve veze sa ‘julskim obolelima i mrtvima’, među kojima su, nažalost, neki meni dragi ljudi i kolege? Te kolege su prvi najvažniji razlog zbog kog neću povući svoj potpis!”

Ključni zahtev lekara iz Ujedinjenih protiv kovida jeste odgovornost onih koji su vodili borbu protiv epidemije, jer je drugi talas bio mnogo jači i opasniji od prvog.

Tanja Jovanović, virusolog, prodekanka Medicinskog fakultera, Krizni štab: Ja verujem da mi živimo u demokratskom društvu gde postoji sloboda govora i naravno da svako ko nije zadovoljan ili ko misli drugačije - ima pravo da kritikuje. Tražimo rešenje, ne samo kritiku, nego treba dati i neki predlog da vidimo kako možemo i šta možemo i kako neko ko misli drugačije misli da treba da se suprotstavi ovoj epidemiji. I vi novinari jako volite te negativne vesti da saopštavate, al’ na primer neke pozitvine stvari i ne informišete javnost.

Insajder: Koje stvari?

Tanja Jovanović, virusolog, prodekanka Medicinskog fakulteta, Krizni štab: Evo na primer da kažem da je na zahtev lekarske komore Zajednica medicinskih fakulteta Republike Srbije održala sastanak gde je dala poptunu podršku Kriznom štabu.

Punu podršku Kriznom štabu na početku dali su i građani. Predstavnici vlasti su tada reč prepustili stručnjacima i nisu propuštali da prilikom saopštavanja mera naglase - „struka je odlučila“. Ispostaviće se, međutim, da to nije bilo tačno. Odluke je donosila Vlada. Krizni štab se, sastoji iz medicinskog i nemedicinskog, prvenstveno političkog dela. Nadležnost štaba svodi se na predlaganje mera. Da je istina upravo ovakva, članovi medicinskog dela su prećutkivali, što je dovelo do pada poverenja. U delu javnosti, ovakvo ponašanje shvaćeno je i kao saučesništvo u manipulaciji.

 

Zoran Radovanović, profesor epidemiologije u penziji: Ja sam pravio razliku u martu, aprilu i maju, većem delu maja, između lekara u Kriznom štabu i epidemiloga i drugih članova Kriznog štaba i njih sam uvek podržavao, čak i kada nisam stajao intimno iza njihovih odluka, jer sam polazio od toga da nije lako biti u centru zbivanja i donositi odluke  u tako neizvesnoj situaciji. Međutim, vododelnicu je učinila njihova odluka prvo da nas obmanjuju, to je nešto preko čega ne mogu da pređem, jer sam i sam decenijama pisao pre toga, tako sam učen, da mora da se kaže narodu istina.

 

Dragan Milić, Direktor klinike za kardiohirurgiju, Niš: U uslovima objektivnim, Srbija je prošla jako dobro, zdravstveni sistem je pokazao da je jako vitalan, da ima ljude koji mogu da ponesu taj teret. Da li je to bilo idealno, savršeno, nije. Ono što bi bilo nedopustivo, da nam se u nekoj novoj, u nekom novom talasu, ponove ove greške, e to je nešto što bi bilo nedopustivo za sve nas zajedno. Jer da li je sada u toj činjenici bilo ovako ili onako, to će vreme da pokaže.

Krizni štab za borbu protiv koronavirusa osnovan je 13. marta 2020. godine na predlog predsednika, a odlukom premijerke. Za korukovodioce Kriznog štaba imenovani su premijerka Ana Brnabić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić i pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković. Ostali članovi ovog tela, kako je objavila Vlada, bili su direktori instituta i klinika, kao i predstavnici instituta i zavoda za javno zdravlje, referentnih laboratorija, ali i osam ministara, državni sekeretari, kao i gradonačelnici najvećih gradova. Ispostavilo se da ima više političara nego stručnjaka. 

Anđela Gavrilović, neurolog, Ujedinjeni protiv kovida: Poverenje u lekare, u nas, nije izgubljeno i mi se iskreno nadamo ako svako bude radio svoj posao - političari svoj posao, lekari svoj posao čestito, časno, odgovorno da mi više nikada nećemo doći u ovakvu situaciju.     

Dragan Milić, Direktor klinike za kardiohirurgiju, Niš: Ono što je po meni bitno, neke krucijalne i velike odlučujuće greške nisu napravljene, bilo je greški koje moraju da se isprave sada za ovaj sledeći talas, ako ga uopšte bude bilo. Ali jednostavno one krupne gruške, odlučujuće, mislim da negde nisu napravljene. Treba da bude veća transparentnost, mora da se da više pažnje struci, mnogo manje birokratiji.

Vlada Srbije je osnovala Krizni štab, ali nije tada objavila ni zaključak, ni odluku o formiranju. Tek u julu, posle zahteva Ujedinjenih protiv kovida da se javnosti dostavi dokumentacija o osnivanju Kriznog štaba, Vlada Srbije objavljuje samo dokument koji se zove Pravni osnov,  a koji osim toga ko su članovi, ne objašnjava ništa drugo.

Katarina Golubović, Komitet pravnika za ljudska prava (YUKOM): Sporan je dokument koji je prezentovan javnosti. Obično dokument kojim se osniva bilo povereno, bilo stalno radno telo Vlade ima taj uvod, pa zaključak, pa odluka. Ovaj dokument ne izgleda kao ostali dokumenti koje je donela Vlada u prethodnom da kažem u prethodnim aktivnostima. On prosto budi sumnju i to je sada povod ponovo za neka nova objašnjenja.

Sadržaj Zaključka Vlade Srbije o osnivanju Kriznog staba važan je zbog polemike u javnosti o tome ko uopšte donosi odluke i koje su nadležnosti Štaba. Prema zaključku Vlade, koji je dostavljen redakciji Insajder po zakonu o dostupnosti informacijama, jasno je da  Krizni štab ne donosi odluke. Kao privremeno radno telo ima „zadatak da prati stanje, usmerava i usklađuje postupanje i aktivnosti svih nadležnih organa, organizacija i službi, kao i svih drugih subjekata u kontroli unošenja i sprečavanja širenja zarazne bolesti kovid-19”.

Međutim i dalje nije jasno ko na kraju donosi odluke jer izveštaje o radu Krizni štab dostavlja samo predsedniku i Vladi.

Katarina Golubović, Komitet pravnika za ljudska prava (YUKOM): Mi stalno kaskamo u dostavljanju tih obrazloženja, dakle mi prvo postavimo pitanje pa dobijemo odgovor, umesto da se borba protiv pandemije zasniva na stalnom obrazloženju i davanju odgovora unapred kako bi se ljudi ponašali u skladu sa tim.

Osnivanje Kriznog štaba ne bi bilo sporno da je bilo jasno koje su nadležnosti i zadaci tog novoformiranog tela. Najširi front borbe protiv virusa o kome se malo zna nije samo potreban nego i neophodan. Zato su sve nedoumice oko nadležnosti onih koji mere svakodnevno saopštavaju bile - nepotrebne.

Tanja Jovanović, virusolog, prodekanka Medicinskog fakulteta, Krizni štab: Ja nisam odlučila da budem član Kriznog štaba. Ja sam pozvana da prisustvujem sednicama Kriznog štaba kao virusolog. To je profesionalna odgovornost i profesionalna obaveza. I da, moram da vam kažem, možda je bezvezna informacija što ću sada da kažem, ali radu Kriznom štabu se ne plaća. Nijedan jedini dinar niko od nas ne prima zato što smo članovi Kriznog štaba, znači mi smo se stavili u funkciju epidemije zbog toga što naša struka ima obavezu, ima profesionalnu odgovornost da stavi pod kotronolu ovu epidemiju.

U međuvremenu nova vlada, krajem oktobra, donela je Odluku o formiranju novog Kriznog štaba. Imena starih ministara zamenjena su novim. Takva odluka Vlade znači da nije ispunjen zahtev dela stručne javnosti, pa i lekara Ujedinjenih protiv kovida da posao upravljanja epidemijom prepusti Republičkoj stručnoj komisiji koja po zakonu već postoji.

Anđela Gavrilović, neurolog, Ujedinjeni protiv kovida: Krizni štab u medicinskom smilu te reči je u stvari Republička komisija za zarazne bolesti. U toj komisiji treba da sede zaista ljudi koji zaista o tome znaju najviše.

Činjenica je da u medicinskom delu Kriznog štaba zaista sede istaknuti stručnjaci iz oblasti virusologije, infektologije i epidemiologije. S druge strane, činjenica je i da Srbija prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti iz 2016. već ima osnovanu Republičku stručnu komisiju kojoj je zadatak gotovo isti kao i Kriznom štabu. Ta komisija prema zakonu razmatra aktuelnu epidemiološku situaciju i daje zaključke i preporuke za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, među kojima je i ograničnje kretanja.  Stručnu komisiju obrazuje ministar zdravlja i to na predlog referentnih zdravstvenih ustanova, što bi značilo da nju čine isključivo stručnjaci.   

Zoran Radovanović, profesor epidemiologije u penziji: Pre nego što sam otišao u inostranstvo na duže vreme, ja sam bio predsednik Savezne komisije za zarazne bolesti i pamtim koliko je ta komisija bila uticajna. To je doduše bilo drugo vreme, ali ja ne mogu da zamislim da smo mi kao Savezna komisija nešto rešili, a da je neki političar rekao ‘a pa to ne može’.

Insajder: A šta bi ta stručna komisija u stvari drugačije radila od onoga što je radio Krizni štab?

Zoran Radovanović, profesor epidemiologije u penziji: Ona bi imala zakonsko zaleđe, znači, to ipak mnogo znači kada ste vi svesni da ste član komisije koja realno postoji i po zakonu nešto rešavate i onda je to stručna komisija kako i naziv kaže, nije telo kombinovano sa političarima, funkcionerima, direktorima ustanova, jer meni članovi Kriznog štaba kažu da se oni kao grupa stručnjaka nikada posebno nisu sastali.

Do danas nije poznato da li je Krizni štab preuzeo ulogu koju po zakonu ima Republička stručna komisija i da li tokom epidemija ta komisija uopšte sastajala i donosila bilo kakve odluke. Odgovor na to pitanje nije imala ni Darija Kisić.

KZŠ, oktobar 2020, epidemiolog Darija Kisić Tepavčević, Krizni štab, odgovor na pitanje novinara Insajdera: Predsednik te republičke stručne komisije jeste Goran Stevanović, to je i većina osoba, većina nas koje nas viđate svakodnevno kada su u pitanju zarazne bolesti. Koje je bilo drugo pitanje?

Insajder: Pitala sam vas kada se poslednji put Komisija sastala?

Darija Kisić Tepavčević: Ja ne mogu da vam kažem kada se Komisija sastala, ali postoji i sekretar Komisije, postoje i zapisnici.

Insajder: Da li je Krizni štab preuzeo ulogu Komisije pošto nam se čini da Krizni štab daje mere? 

Darija Kisić Tepavčević: Samo momenat, ja nisam pravnik, ja to ne znam, to pitajte pravnika i način na koji to funkcioniše. Šta radi Krizni štab i medicinski deo Kriznog štaba, da preporučujemo sve one mere kojima pokušavamo da suzbijemo prenošenje virusa. Kako god to nazvali, komisija, grupa, cilj nam je isključivo taj, ali ne možemo da uspemo ukoliko se svaki član populacije ne oseća kao član Kriznog štaba i tako se ponaša.

Građani su se uglavnom, u početku tako i ponašali – verovali su u ono što Krizni štab saopšti. Međutim, problem nastaje kada izjave postaju kontradiktorne i u vezi sa merama, brojem zaraženih, ali i opremom.

Da opreme ima dovoljno na početku su tvrdili svi - i predstavnici vlasti, ali i predstavnici Kriznog štaba.

Predrag Kon, epidemiolog, 22. februar 2020: Sada imaju repsiratora koji su nabavljeni još 2009. godine. Pozivam direktore zdravstvenih ustanova da još jednom čekiraju potrebe. Imamo opreme za početak.

Dva meseca  kasnije Predrag Kon priznao je da to nije bila istina.

Predrag Kon, epidemiolog, 20. april 2020: Mi smo bili nepripremljeni što se tiče zaštitne opreme, lekova i respiratora. To je suština, to nije smelo da se dogodi, ali to nema veze sa tim. Reakcija koja je došla posle toga, nabavka opreme i sve što se desilo podrazumevalo je jednu ogromnu presiju.

Predrag Kon, epidemiolog 21. april 2020: Taj odnos prema imanju i nemanju pokazuje koliko smo nespremni bili u tom trenutku. Doživljavanje dve ili tri kutije zaštitne opreme kao dovoljno pokazuje da niko nije razmišljao koliko se to troši u ovim uslovima. Ja sam znao da toga nema dovoljno.

Ovakvo priznanje nije dovelo do većeg poverenja, nego do manjeg jer se opravdano postavilo pitanje u javnosti zasto odmah na početku nisu rekli onako kako jeste. Slično je bilo i kada su maske u pitanju. Već krajem februara zaštitnih maski nije bilo u apotekama, a tamo gde su i mogle da se nađu koštale su 10 puta više nego nekoliko dana ranije. Uz sve to i instrukcije ko treba da ih nosi su bile različite.

Tanja Jovanović, virusolog, prodekanka Medicinskog fakulteta, Krizni štab: Bio je problem i oko instrukcija koje je davala SZO zašto se maske nose. Maske se nose da bih ja zaštitila druge od sebe ukoliko imam neke simptome bolesti. To je bila jedna preporuka čije se korišćenje menjalo iz dana u dan. Mi smo se samo prilagođavali preporukama SZO. A ako me pitate da li je bilo maski, svesni smo da nije bilo maski, da nije bilo maski da se kupe u apotekama. Ja lično sam čekala redove u apotekama i nisam uspela da nađem maske isto, kao svi ostali građani i sad možete da zamislite da insistirate da neko nosi maske, a da pri tome ne mogu da se kupe.

Insajder: Zašto je SZO u martu mesecu rekla ne moraju maske da se nose? Kako je moguće da dođe do takve greške, odnosno da su toliko kontradiktorne poruke koje su slate?

Marjan Ivanuša, Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji: Ja to ne bih zvao greškom, ja bih to zvao nešto što je normalno u toku neke epidemije kao što je kovid-19. Verujte mi zdravstveni radnici globalno nisu imali zaštitne opreme u mnogim državama zato što jednostavno te zaštitne opreme nije bilo na raspolaganju.

Insajder: A što se sada preporučuje?

Marjan Ivanuša, Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji: Sada se preporučuje iz više razloga, kao prvo privreda je u stanju proizvesti više zaštitne opreme, pa izgleda da ima dovoljno maski na raspolaganju za zadravstvene radnike. Više manje, to je jedna stvar, druga stvar sve su se države više manje vratile na neki svakidašnji život gde ljudi odlaze na posao i u ostale svakodnevne aktivnosti gde ponekad vrlo teško održavati fizičku distancu. 

To je još jedna istina koja se saznaje danas, ali tada u vreme nestašice maski krivi su bili građani.

Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, februar 2020: Imali smo jutros slučaj čoveka koji je kupio 1.800 maski u jednoj apoteci u Pančevu. Molim vas, nemojte to da radite, ima dovoljno maski, ima dovoljno svega.

Koliko maski i rukavica i od koga je nabavila Srbija ostalo je tajna. Naime, 12. marta RFZO je pokrenuo postupak nabavke zaštitne opreme jer su zdravstvene ustanove upozorile da postoji opasnost od nestašice, zato sto je, kako se navodilo, proglašena epidemija koronavirusa baš u gradovima u Kini gde se oprema proizvodi.

Nakon što je Vlada Srbije kovid-19 proglasila zaraznom bolešću RFZO je pokrenuo još jednu nabavku i to maski, kombinezona i jednokratnih mantila, naočara i vizira.

Međutim, obe nabavke RFZO obustavlja. U Odluci o obustavljanju nabavke navodi se da je to urađeno na osnovu zaključka Vlade Srbije koji je donet 15. marta u vezi sa koronavirusom. Osim takvog šturog objašnjenja do danas nije poznato šta je zapravo sadržaj zaključka Vlade koji i dalje nosi oznaku ‘strogo poverljivo’.

Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija: Imamo zaključak Vlade, tajni, da se sve nabavke, na osnovu koga se sve nabavke koje je Fond već započeo stopiraju i kreće se u neke druge postupke koje su do dana današnjeg nepoznate. 

Haos na svetskom tržištu zaštitne opreme i mašina koje su potrebne za tretman pacijenata, poput raspiratora, bio je veći iz dana u dan. Vesti o tome da su pojedine države zaustavljale avione, pa i kontigente opreme namenjene drugim državama su se nizale. Broj respiratora - mašina koje su potrebne najtežim pacijentima u samo jednom danu predstavljao je tajni podatak, pa da nije važno koliki je broj, da bi na kraju predsednik odlučio da saopšti, kako je rekao, nerado.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, mart 2020: Zato što sam želeo da nabavimo još mnogo više, zato što je nemačka vlada, kao i mnoge druge vlade, donela odluku da više ne izvoze respiratore. Zato što to čuvaju za svoje tržište. A ja sam želeo da predstavim inače da imamo mnogo manje, kako bismo mogli da uzmemo još respiratora na raznim stranama.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, mart 2020: I nemojte više da me pitate kako nabavljam respiratore. Ja sam kriv, gonite mene, evo nabavio sam 50 jutros, a nigde vam ne piše nabavka. Šta vas briga kako, a nabavljaću još. Pa me gonite jednog dana što sam narodu nabavljao respiratore.

Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja: Ta poruka ‘nežu da vam kažem’ nije u skladu sa zakonskom obavezom. Može da se se kaže, ajde u pitanju je bilo preče dobro, a to je zaštita zdravlja stanovnika, kako sam došao do toga...Ali, o broju respiratora, to ne bi trebalo da bude tajna. 

Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija: Pa predsednik republike za početak ne bi trebalo ništa da priča o tome. Te nabavke se ne vrše sa razdela predsednika republike, to nije njegova odgovornost uopšte, nema njegove krivice i ako Srbija nema respiratore, jednostavno nije to posao koji je nešto o čemu bi on trebao da polaže račune. Treba da polaže račune Republički fond zdravstvenog osiguranja i Ministarstvo zdravlja. Naravno da predsednik preko diplomatskih kanala može da pomogne da se čitava ta stvar reši, ali problem nije u tome što je predsednik nešto pričao, nego što ovi koji su morali da pričaju nisu do sada izustili ni slovo.

Informacije koje se odnose na zaštitu ili ugrožavanje zdravlja trebalo bi da budu dostupne, a ako nisu državni organi bi morali da ih dostave, na zahtev, u roku od  48 sati – po zakonu.

Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja: O broju medicinskih sredstava, lekova, opreme, itd, to je informacija koja ne bi smela da bude tajna. To je informacija parekselans koja se odnosi na zaštitu i ugrožavanje zdravlja, za te informacije važe posebni rokovi.

Katarina Golubović, Komitet pravnika za ljudska prava (YUKOM): U pogledu nabavki medicinske opreme i lekova mislim da je vreme da pitamo i da dobijemo odgovore mi imamo pravne mogućnosti i imamo nezavisne institucije i mislim da one moraju da pomognu u borbi za povratak poverenja u institucije.

Predsednik Srbije krajem maja je pozvao nadležne da kad god hoće i što pre objave podatke o tome koliko je novca potrošeno u pandemiji koronavirusa za nabavku respiratora i ostale medicinske opreme.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije: Apsolutno sam siguran da su radili izuzetno savesno i da su se borili da nađu svaku vrstu medicinske opreme. I maske i rukavice i respiratore. I da će moći da pokažu koliko su novca potrošili i brigu koju smo uložili.

Do danas ti podaci nisu objavljeni, a zaključak zbog koga su tajni i danas je tajna. Tajna je i koliko je PCR testova nabavljeno i po kojoj ceni, koji su testovi i šta je dobijeno kao donacija, a šta kupljeno.

Činjenica je da su pojedine evropske zemlje vraćale testove u Kinu zbog nepouzdanosti.

Oliver Stojković, šef DNK laboratorije: Mi znamo, ja znam na osnovu kontakata sa kolegama koje rade u ovim laboratorijama, da su u našim laboratorijama u opticaju nekakva dva kineska testa BGI i Sansur. Mi znamo ko su proizvođači tih testova, ali ne znamo ko je te testove uvezao u našu zemlju, ko je prodao RFZO-u.  

Prema Zakonu o javnim nabavkama koji je bio na snazi tokom trajanja vanrednog stanja postojala je mogućnost da se ne sprovodi nikakva procedura, čak ni skraćena, ako je to neophodno za obezbeđivanje osnovnih životnih uslova u slučaju elemantarnih nepogoda. Ni ovaj Zakon nije predviđao da svi podaci budu oznaceni kao tajna. Međutim, nabavka svih lekova i medicinske opreme za lečenje obolelih od kovid-19 je bila pod oznakom strogo poverljiivo. To proizilazi iz odgovora koji je dao RFZO na zahtev Transprantnosti Srbije da im se dostave svi podaci o nabavkama u prvoj polovini 2020.

Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija: Taj odgovor se ne može svesti na to da postoji neki zaključak Vlade i neka proglašena tajnovitost i to je poseban apsurd, sve ono što se nama dešava, ako imamo u vidu da ovo nije epidemija koja se desila samo u Srbiji. Imamo recimo opet da navedem za primer BiH, da je tamo, ne samo da su obelodanjeni podaci o tome gde je nešto nabavljano i kako je nabavljano, već da se vodi već postupak protiv ljudi da su bili uključeni u neke zloupotrebe prilikom tih nabavki.

U međuvremnu 1. jula na snagu je stupio novi zakon o javnim nabavkama koji je usaglašen sa evropskim pravilima i od tada hitne nabavke, poput ovih, ne moraju da se oglašavaju, ali se odluke o zaključenim ugovorima moraju objaviti. 

Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija: Da je ovaj zakon koji je naša Skupština, na predlog Vlade, usvojila negde čini mi se u decembru 2019. godine, da je taj zakon bio na snazi u martu mesecu, uopšte ne bi bila moguća ova situacija koja nam se desila, već bi Srbija, kao i zemlje Evropske unije, morala da sprovede taj pregovarački postupoak koji ima kraće rokove, ali obezbeđuje objavljivanje informacija.

To se i dogodilo u julu. RFZO javno je objavio nabavke koje su otkrile i ko su uvoznici medicinske opreme. Među ugovorima koje je RFZO sklopio sa dobavljačima našla se i kompanija Second Cycle. Novinari CINS-a objavili su da su preko kompanije koja se bavila kokama nosiljama kupljeni PCR testovi i reagensi za 109 miliona dinara. Do juna ove godine internet adresa zavedena u Agenciji za privredne registre vodila je na sajt firme koja se bavi razvojem farmi za kokoške. Preko ove kompanije, pre uvođenja vanrednog stanja, 21. februara i Gradski zavod za javno zdravlje nabavio je takođe testove za PCR. U vreme vanrednog stanja 26. marta kompanija je promenila i vlasnika, sada je vlasnica Dragana Zeman, za koju se jedino zna da je nekadašnja odbornica SPS-a u Mionici. Ova firma nikada nije odgovorila na pitanja Insajdera iz jula od kada se bave uvozom medicinske opreme. Direktorka RFZO Sanja Škodrić odbila je razgovor za Insajder.

Premijerka Ana Brnabić rekla je da će sve biti transparentno kada se epidemija završi.

Ana Brnabić, predsednica Vlade Republike Srbije, jun 2020: Mislim da je važno da završimo čitavu borbu i onda damo sve izveštaje i budemo u potpunosti transparentni. Nema tu ništa što mi krijemo.

Iako je jasno da se u početku krilo da opreme nema dovoljno, prema tumačenju SZO, Srbija je spremno dočekala epidemiju.

Marjan Ivanuša, Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji: U skladu baš sa tim međunarodnim zdravstvenim pravilnikom krajem 2018. godine SZO i partneri zajedno sa institucijama ovde u Srbiji napravila je procenu spremnosti Srbije za javno zdravstvene vanredne situacije i rezultat je bio relativno dobar. Dakle, imali smo i objektivno izmerenu spremnost Srbije.

Insajder: Šta znači relativno dobro?

Marjan Ivanuša, Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji: Pa dobro znate kako nijedna zemlja nije potpuno spremna.

Anđela Gavrilović, neurolog, Ujedinjeni protiv kovida: Što se tiče opreme mislim da je u trenutku kada je svima jasno da je nama epidemija na vratima - opreme nema. Ne samo za lekare, nema u prodavnicama, nema u apotekama, nemaju da se kupe maske. 

Steva Stanišić, anesteziolog i infektolog: Znate kako, nije bilo maski dovoljno u startu, koliko često treba da se promene, pa mantile smo imali nešto što smo pripremali za ebolu, neke ranije rezerve, ali se to brzo potrošilo. Svaki mantil košta, šest sedam dolara ili deset dolara, to nije baš ni ekonomski, a nije ih ni bilo. Sve smo ih očekivali, prve one pomoći velike iz Kine koje su brzo usledile, popunile su tu prazninu i mi bar na Infektivnoj smo imali i maske i... Prvih nedelju dana smo imali, sa improvizovanim masčicama, potrošili smo što smo imali od hirurških maski, pa onda neko je pokušao u Galenici da pravi, pa odmah spadne pantljika, odmah čim je stavite otpadne pantljika, ali dobro i to smo lepili i mali je broj kod nas koji se zarazio od pacijenata, skoro da nije bilo.

Tvrdnja da imamo opremu, pa da zapravo nismo imali, dovela je i do toga da se poverenje smanji. Najspornija odluka jeste ta što je, pored ukidanja vanrednog stanja, doneta odluka i o ublažavanju mera. U tom trenutku, situacija sa brojem zaraženih je  gotovo ista kao što je bila dok je vanredno stanje trajalo.

Anđela Gavrilović, neurolog, Ujedinjeni protiv kovida: Onog trenutka kada je objavljeno da smo pobedili epidemiju, maske su pale. U nedostatku boljeg objašnjenja za sve se krive građani, ja sam tako nekako to doživela, mislim stalno su građani krivi, informatičari, odnosno programeri, odnosno ne znam ko je kriv, unosioci podataka... Stalno su krivi građani, a niko nije odgovoran.

Na dan ukidanja vanrednog stanja u Srbiji je registrovano novih 114 slučajeva koronavirusa, u bolnicama je bilo 1.750 ljudi, a najtežih slučajeva onih kojima je potreban respirator 48. Na snazi je bila zabrana okupljanja, ali Skupština koja se 52 dana nije stajala, sastala se i retroaktovno potvrdila sve uredbe koje su tokom vanrednog stanja donošene.

Usledio je period opuštanja, a predizborna kampanja koja je prekinuta nastavljena je  15. maja. Epidemiološke mere su polako zaboravljene.

Predrag Kon, epidemiolog, Krizni štab, 23. maj 2020: Ne virus kao virus nego način njegovog prenosšenja. Ulazimo u toplije vreme, polako ćemo ući u leto kada je gotovo prirodno da nemoguće da on ostane u onakvom epidemijskom obliku, to je potpuno nemoguće.

Darija Kisić Tepavčević, epidemiolog, Krizni štab 17. maj 2020: Od ukidanja vanrednog stanja sve je povoljnija epidemiološka situacija, mi se vraćamo svakodnevnim aktivnoostima koji uključuju sve aspekte. 

Već 1. juna mnoge mere su ukinute, dozvoljene su đačke ekskurzije i maturske večeri, a 5. juna na predlog Kriznog štaba ukinuta je zabrana okupljanja na otvorenom, dok je u zatvorenom bilo dozvoljeno do 500 ljudi. Već tog dana registovano je dvostruko više slučajeva nego dan pre. Ipak, ostalo je uverenje da će se virus sa dolaskom UV zraka polako povlačiti. Oprečna mišljenja dolazila su i od Kriznog štaba, ali i od svetskih naučnika.

Marjan Ivanuša, Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji: Bile su nade, nije bilo dokaza. Kada je govora o novom virusu, vi ne možete znati u tome i jeste stvar zbog toga treba biti pažljiv i konzervativan. Ipak tokom leta, nakon toga je Srbija jako dobro i brzo ponovo odreagovala u toku leta i smirila se ta situacija taj drugi pik koji se pojavio tokom leta.

Dok su građani slušali najave da će virus oslabiti, predizborna kampanja je trajala. Ukupan utisak je bio da se sve vraća u normalu.

Oliver Stojković, šef DNK laboratorije: Mi sada prepoznajemo u tim izjavama koje ste vi preneli iz maja, mi u stvari prepoznajemo političke jasne izjave koje su trebale da govore da ćemo u momentu izbora ovde epidemiološka situacija biti povoljna. Neko je morao da anestezira narod, da ga iz onog užasnog prrioda vanrednog stanja policijskog časa, da ga vrati u jedno poletno stanje da omogući izbore, praznik demokratije.

Vest iz Srbije obišla je svet. U junu je održana fudbalska utakmica kojoj je prisustvovalo više hiljada gledalaca bez bilo kakve distance. Karte za derbi između Zvezde i Partizana počele su da se prodaju istog dana kada je ukinuta zabrana okupljanja na otvorenom. O merama koje ostaju na snazi gotovo da se nije govorilo, znalo se da su one propisane, ali ne i ko je odgovoran da ih sprovodi.

Tanja Jovanović, virusolog, prodekanka Medicinskog fakulteta, Krizni štab: Verujete da smo to sve pripremili. Sad kad kažem pripremili da je Krizni štab, ne mislim na mene lično, nego na epidemiološki deo tima Kriznog štaba koji su predvideli svaku situaciju i kako se treba ponašati u različitim radnim sredinama, u zatvorenim i otvorenim prostoru. Čak je bilo definisano i koliko kvadratnih metara treba da bude po jednoj osobi, kolika fizička distanca treba da bude. To je sve definisano. Svi protokoli su napravljeni. Sve preporuke su date. Zašto to nije ispoštovano to nemojte da pitate medicinski Krizni štab. To pitajte organizatore tih skupova.

Insajder: U jednom trenutku smo imali jedini u Evropi fudbalske utakmice, bez ograničenja.

Tanja Jovanović, virusolog, prodekanka Medicinskog fakulteta, Krizni štab: Pa pitajte organizatore. Organizatori će da vam kažu. Da bi prodali više karata nego ono što je bilo zacrtano, dozvoljeno u instrukcijama koje su dobili. Znači, tačno je dobijeno koliko može karata da se proda u zavisnosti od kapaciteta.

Insajder: Kako ste uopšte videli te događaje, derbi, skupovi...

Tanja Jovanović, virusolog, prodekanka Medicinskog fakulteta, Krizni štab: Pa sa strahom. Znala sam da će doći do povećanja broja oboljevanja.

Darija Kisić Tepavčević, epidemiolog, Krizni štab, 28. jun 2020: Derbi se nije pokazao kao događaj visokog rizika, karte su se prodavale onlajn, postojale su mere koje su morale da se poštuju.

Predrag Kon, epidemiolog, Krizni štab, arhiva: Nećemo zbog jedne fudbalske utakmice koju treba zaboraviti, a nikada neće istorijski biti zaboravljena. Ja sam tada pisao Vladi Srbije upozorenje odmah nakon fudbalske utakmice i ništa se nije desilo.

U bolnicama je već sredinom juna bilo jasno da raste broj pacijenata.

Anđela Gavrilović, neurolog, Ujedinjeni protiv kovida: Ružan san, jedan iz koga mi svi čekamo da se probudimo. Informacija da je prvi pik završen, informacija da smo pobedili koronu, apsolutno ne stoji i u tom trenutku nama postaje jasno da priča o koroni izlazi iz okvira zdravlja lekara medicine. Epidemija ne samo da nije prošla, nego je drugi talas, ne znam ni kako bih ga nazvala, bio još jači, još gori, klinička slika još teža, broj zaraženih, obolelih još veći. Nama je potpuno jasno da se nešto tu ne uklapa.

Lekari Infektivne klinike iz Niša poslali su pismo predsedniku upozoravajući na jako loše uslove u kojima rade, jer su sve ostale kovid bolnice u tom gradu zatvorene, ali na činjenicu da nemaju dovoljno neophodne tehnike i ljudstva.

Steva Stanišić, anesteziolog i infektolog: Počeli su da stižu pacijenti, trče sestre, tehničari, vuču one boce, saniteti se samo smenjuju, naređano po pet šest saniteta, sve teški pacijenti, sa teškim respiratornim insuficijencijama 90 odsto. Nismo imali gde da ih smeštamo, od četiri respiratora su se za čas napunilo. Kreveti kao u kasarnama, ne možete da podignete uzglavlje, ne možete naslon da sklonite da možete da intubirate pacijenta, zatrpan okružen bocama sa kiseonikom. Mi smo imali dovoljan broj respiratora, ali nismo imali osoblje, nismo imali monitoring, nismo imali aspiratore, ali smo rekli da je to tako. Ne mogu da se leče pacijenti od kovida, maltene su im šanse nikakve, jednake nula...

Lekari su bili premoreni u očekivanju da drugi talas koronavirusa stiže tek na jesen. Te prognoze se nisu obistinile i oni su opet završili u crvenim zonama.

Steva Stanišić, anesteziolog i infektolog: Pune sobe, pune pacijenata koji svakog trenutka mogu da završe na respiratoru, tog što stavite na respirator više ne možete da stignete da ga pratite, jer stalno pristižu novi pacijenti, preopterećenost je neverovatna, imate po sobama pet-šest respiratora. Znači tog pacijenta niko ne gleda, sestra uđe pa izađe, morate pacijente da pratite, intenzivno iz minuta u minut. Tad smo rekli, ovako više ne ide. Prvo smo svi bili na ivici živaca i fizički i psihičke snage i to što se radilo nije bilo u redu. I mi smo rekli, epidemija se rasplamsava uveliko, neke stvare su rađene i brzopleto i bez potrebe, ali to je kažem u takvim dramatičnim situacijama se i prave greške, nije za zameriti. Ali sada nema više improvizacije, ono je bilo opravdanje i ceo svet je improvizovao, tako da tu imamo neki oproštaj, što smo možda pravili greške, borili se iz petnih žila, ali sada bi trebali baš da imamo pripremljeno na pravi način.

Iz uprava Kliničkog centra Niš prvo su tvrdili da su primedbe lekara zlonamerne. Dva meseca kasnije ispostavilo se da nisu - klinika je delimično renovirana, a jedan sprat je dobio razvod za kiseonik koji je bio neophodan.

Predizborno vreme sa sobom je nosilo i predizborne skupove, iako su neke od stranaka, a među njima i SNS, otkazale već zakazane mitinge. Oni koji su se održali bili su bez ikakvih epidemioloških mera. Izbori nisu prepoznati kao rizični jer kako je objašnjavano na izbornim mestima obezbeđene sve mere prevencije.

Zoran Radovanović, profesor epidemiologije u penziji: Praktično su bili zabranjeni izrazi žarište, zaraza, sve je to umekšano ulepšano. Evo javio se džep nekakav, kakav džep, to je žarište, pa onda repić, kakav repić, kakav rep koji ide naviše. Pa onda ako bi se situacija pogoršala mi bismo preduzeli mere, a situacija sve dramatičnija.

Doktor Predrag Kon nekoliko puta nakon izbora ponovio je da je bio na desetodnevnom odmoru koji se simbolično završio na dan parlamentarnih izbora. Tako je propustio završnicu izborne kampanje u kojoj su se zvaničnici ponašali kao da je pandemija završena.

Nepunih 12 sati od zatvaranja biračkih mesta, 22. juna, doktor Kon se oglašava na svom Fejsbuk nalogu objavom u kojoj prva rečenica glasi: Epidemiološka situacija je ponovo preteća.

Anđela Gavrilović, neurolog, Ujedinjeni protiv kovida: Znate neko mora da preuzme odgovornost i nad ovim što se do sada dešavalo i nad onim što će se potencijalno, mi se iskreno nadamo, molimo boga, neće desiti. Kažem vam ponovo iskreno se nadano da neće do toga doći, a ovako nas ljudski strašno zanima kada do njega dođe ko će sada biti kriv. Dok smo u crvenoj zoni svako se bori na svoj način. Beskrajno smo preplašeni, ali smo rešeni da damo sve od sebe da nekako stanemo na put toj pandemiji. 

Dragan Milić, direktor klinike za kardiohirurgiju, Niš: Smatram da postoji veliki broj kolega koji su frustrirani zbog mnogo čega. Da nema tih odgovora, imam razumevanja za to. Takvih je mnogo kod mene na klinici i ovo što ja radim, ovaj intervju sa vama, gde su mnogi rekli da li zašto to radiš, opet u želji da ovaj sistem koji je dobar, koji je jako dobar, napravimo da budemo još bolji. Da stavimo na pijedastal struku, a ne politiku. I to je način na koji ćemo ako i postoji, a postoji, uzdrmano poverenje da to poverenje naših pacijenata i građana i naravno kolega - vratimo.

U epidemiji, reč struke, a ne politike – očekuju svi,  a najvise lekari koji vec osam meseci rade u crvenim zonama. U situaciji u kojoj ni naučnici nemaju dovoljno informacija o tome kako je virus nastao, kako će nestati i kakve sve posledice ostavlja,  neophodne su jasne i adekvatne mere, istinite informacije i nikakvo prikrivanje. 

 NASTAVIĆE SE…

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.