Jezik

sr

en

Epidemija tajni, četvrti deo: Čiji glas mora da se čuje (EMISIJA)

Epidemija tajni, po svemu sudeći, učinila je epidemiju virusa još opasnijom. U nedostatku adekvatnog odgovora na ključna pitanja, teorije zavere su sve brojnije, disciplina građana sve manja, broj zaraženih sve veći, a zdravstveni sistem na ivici kolapsa. Dok se bolnice pune, od lekara se očekuje da izdrže. 

Zvaničnici borbu protiv epidemije predstavljaju kao lošu utakmicu u kojoj se računa ko ima gori rezultat, a važna pitanja ostaju bez odgovora.

Lekarima se više ni ne aplaudira, a da li će izdržati nije samo nepoznanica, već i opravdan strah. Zato je još važnije da se glas lekara čuje, jer možda baš to pomogne u borbi protiv epidemije tajni.

Epidemija tajni, 4, transkript

Mnogi vernici nisu verovali da virus postoji pa su se opraštali od mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija koji je preminuo od korone -  tako što su se gurali ko će bliže da priđe otvorenom sanduku u kojem je bilo izloženo njegovo telo. Tri nedelje kasnije preminuo je i njegova svetost, patrijarh srpski pravoslavne crkve Irinej, koji je takođe bio zaražen koronavirusom. Postojanje virusa negirali su ili to i danas čine i oni koji u Boga ne veruju i oni koji veruju. Neodgovorno ponašanje, ispostavilo se, nema veze sa verom. Ali ima sa bitkom poverenja i epidemijom tajni.

Ivan Bojović, lekar u kovid bolnici: Voleo bih da dođu da vide pacijente koji su oboleli od kovida i voleo bih da vide ljude koji rade sa takvim pacijentima i da onda procene da li virusa ima ili nema. Naravno, najteže je pacijentima koji su oboleli, čije je zdravlje i život ugroženo, ali je verujte i mnogo teško ljudima koji rade.

Bolnice su prebukirane, a zdravstveni sistem pred kolapsom.

Ljuti na one građane koji ne poštuju mere, predstavnici vlasti uz svakodnevna dramatična upozorenja poručuju da odgovornost mora da postoji. Svoju odgovornost ne pominju. O broju umrlih govore kao da komentarišu lošu utakmicu u kojoj se računa ko ima gori rezultat. Za lekare - baš taj rezultat znači - sve.

Stanišić: Najteži dan je kada gubite bitku, rad uopšte u intenzivnoj je jako težak, vrlo mukotrpan posao i veliki broj izgubljenih bitki. Znači veliki broj pacijenata vam umre.

Zašto do danas ne znamo tačan broj preminulih građana od korone? Ko se krio iza „struke“ i zašto je ignorisana po zakonu nadležna Republička stručna komisija za zarazne bolesti? Zašto se i danas nedovoljno jasno predočava da je lekarski, stručni deo Kriznog štaba, zapravo manjina koja samo predlaže mere, o kojima konačne odluke donosi Vlada? Zašto su nabavke opreme, od maski do respiratora – proglasene  tajnom i to zaključkom Vlade koji takođe nosi oznaku strogo poverljivo. Od koga cemo na kraju nabaviti i vakcine?

Na ta i mnoga druga pitanja Insajdera odbili su da odgovore predstavnici Kriznog štaba, Batuta, Republičkog fornda za zdravstveno osiguranje, Ministarstva zdravlja, Vlade Srbije.

Tih odgovora nema ni uprkos činjenici da svi oni gotovo svakodnevno gostuju na TV sa nacionalnim frekvencijama. Istovremeno, glas lekara iz kovid crvenih zona, daleko ređe se čuje.

Anđela Gavrilović, neurolog, lekar u kovid bolnici: Meni je strašno žao što se glas lekara koji su učestvovali i učestvovaće, i biće na prvoj liniji i na nultoj liniji i na svim linijama borbe protiv ovoga, naš glas se ne čuje dovoljno daleko i nije dovoljno glasan. Krivo mi je recimo što ja ne znam, ni da li je to medijska blokada, ne znam kao da to nazovem, na primer, televizije sa nacionalnim frekvencijama nikada nisu pitale lekare, ove, kako je to bilo, šta preporučuju, šta savetuju, šta misle o svemu tome.

Lekarima se više ni ne aplaudira, ali se od njih očekuje da  izdrže. Hoće li uprkos svemu, moći – nije samo nepoznanica, već i opravdan strah. To je ujedno i razlog više da se glas lekara čuje jer možda baš to pomogne u borbi protiv epidemije tajni.

„Epidemija tajni - Čiji glas mora da se cuje?” 

Lekari koji rade u crvenim zonama sve su glasniji, ali se sve slabije čuju u javnosti. Upravo oni apeluju na građane da poštuju mere, upozoravaju i Vladu i Krizni štab da je situacija dramatična, a onima koji ne veruju da virus postoji poručuju da tako ugrožavaju ne samo sebe, nego i sve oko sebe. Korona postoji. Kakve sve posledice ostavlja i kako je virus nastao ne znaju ni naučnici širom sveta, ali baš zato može da se dogodi Italijanski scenario koji znači da će bolnice biti prebukirane, da će zdravstveni sistem biti  u kolapsu, da ce lekari biti dovedeni u situaciju da odlučuju u odnosu na godine pacijenata čiji život spasavaju. Neće moći da pomognu svima.

Sa koronavirusom nisu nestale sve ostale bolesti. Naprotiv, one i dalje postoje, građani moraju da se leče, a bolnice su već sada prebukirane. Sve je više i zaraženih zdravstvenih radnika.   

Ivan Bojović, lekar u kovid bolnici: Virus je definitivno tu i vrlo je teška situacija. Korona je pokazala da su ljudi svih, znači da krenemo od lekara, sestara i tehničara, spremača, serverki, da su svi na visini zadatka. svi hoće da rade, svi se nesebično daju tom poslu, a organizacija je zakazala. Vrh je zakazao.

Kada se u junu govorilo o tome da je sve pod kontrolom i očekivalo da virus tokom leta oslabi, u Novom Pazaru praktično se približavao italijanski scenario. Iste greške iz juna po svemu sudeći ponavljaju se i danas, a do toga dovodi nepoštovanje mera, nedovoljno dobra organizovanost i prikrivanje informacija.

Džemail Detanac, hirurg, Novi Pazar: Novi Pazar je preživeo jednu humanitarnu katastrofu u junu i julu mesecu sa velikim brojem smrtnih slučajeva, što ga po nekim podacima čini gradom sa najvećim brojem smrtnih slučajeva po glavi stanovnika. Međutim, još uvek se spekuliše o tome koliko je bilo smrtnih slučajeva, koliko je bilo zaraženih, kao da se ne radi o ljudima, nego da se radi o nekim statističkim brojkama.

O ljudima kao statističkim brojkama danas se govori u celom svetu, a Srbija se, sudeći po izjavama zvaničnika, takmiči sa zemljama u okruženju ko ima lošiji rezultat. Dok se neke greške ponavljaju, lekari koji su se suočili sa virusom, a koji su tada ćutali, posle svega, odlučili su da više ne ćute.

Dragoš Vasović, dečiji hirurg, Novi Pazar: Pa ja sam prvenstveno lekar. Ja sam se zakleo Hipokratu. Jednostavno tražimo samo istinu i ništa više razumete. Šta je bilo i šta se radilo i da li je to moglo bolje da se uradi. U krajnjem slučaju zašto ne kritikovati nešto, ima svako pravo da iznosi svoje viđenje i svoje stavove. Ovo je medicina znate, ako se i pogreši, ljudski se izvinuti, ali držati se nekih principa koji nisu medicinski, to je daleko od toga. Prvenstveno istina i samo istina.

U Novom Pazaru broj zaraženih počeo je da raste samo dve nedelje nakon jednog od najvećih praznika - ramazanskog Bajrama. Ubrzo posle toga, u junu, nastavljeno je i sa stranačkim izbornim skupovima u Novom Pazaru koji su se održavali bez kakvih epidemioloških mera. Jedini skup SDP završen je skokom u publiku tadašnjeg potpredsednika Vlade Rasima Ljajića. Ovaj snimak kasnije je ponavljan u gotovo svakoj priči o razbuktavanju epidemije, iako su istog dana i sutradan i druge dve uticajne pazarske stranke održale mitinge, bez skokova, ali i bez maski.

Dragoš Vasović, dečiji hirurg, Novi Pazar: Onda je počeo jedan pakao što bih ja nazvao, veliki priliv pacijenata. Totalna dezorganizovanost, jedan veliki strah je bio i među kolegama, posebno među sestrama. Anesteziolozi su išli za transport, vraćali su se bukvalno ispred hirurškog bloka su se skidali ti skafanderi, dezinfikovali, tako da je to stvarno bilo što bih ja rekao pakao. Kolega bukvalno hirurg u gaćama preko celog dvorišta dolazio, svuče se dole, dođe ovde operiše, mislim jednostavno nije bilo...Nije bilo nekog reda. Direktor se nijedan put nije pojavio. Njegov zamenik, prvi zamenik, je sve vreme držao kolegijume bez maski. Na kraju je i on zaglavio na infektivnom. Primio je terapiju ovde na odeljenju, sestre su davale, na kraju su te sestre dobile kovid, tako da vam kažem, to je samo jedan detalj iz našeg haosa i neorganizovanosti, kako je to izgledalo.

23. juna direktor novopazarske bolnice potvrdio je da je situacija zabrinjavajuća.

Meho Mahmutović, direktor Opšte bolnice Novi Pazar: Imamo 20 lekara i gotovo 40 medicinskih sestara zaraženo, oni su se zarazili na radnom mestu, virus je ušao spolja, ljudi su uneli virus sa onih masovnih okupljanja o kojima mi kažemo nemojte, ali izađete napolje i vidite da su puni kafići, puni restorani.

Meho Mahmutović nije prihvatio razgovor za Insajder.

Činjenica je da su krajem juna društvenim mrežama počeli da se šire snimci bolesnih koji čekaju u redovima, leže u hodnicima bolnice i primaju kiseonik.

Džemail Detanac, hirurg, Novi Pazar: Počinje naglo da raste broj pacijenata obolelih od kovida i uglavnom pacijenata sa teškom kliničkom slikom. Imamo jako veliki broj transporta u tercijalne zdravstvene ustanove i veliki broj zdravstvenih radnika se zarazio tada. Pacijenti su u bolnici prvenstveno bili smešteni na to malo infektivno odeljenje koje nije moglo da primi toliki broj pacijenata, ali su pacijenti bili svuda, bili su po hodnicima, na travi, na ulici. Jedan opšti haos je vladao u krugu naše bolnice. Otvoreno je još grudno odeljenje i palijativa gde su pacijenti kasnije smeštani.

25. juna u Novom Pazaru uvedena je vanredna situacija, dva dana kasnije zatvoreni su zabavni prakovi za decu, radno vreme prodavnica i salona je skraćeno do 19 sati.

Lejla Ćeranić tada je u medijima proglašena za heroja uz navođenje da je majka četvoro dece i da je kao najmlađi specijalista ostala jedini infektolog s obzirom da su se kolege razbolele.

Lejla Ćeranić, infektolog, Novi Pazar: 22. juna saznajem da koleginica sutradan neće doći na posao jer je i ona PCR pozitivna. Znači da sam ja jedini specijalista infektolog ostala infektolog u celoj bolnici, odnosno infektivnom odeljenju. To je negde 50 postelja. Iz dana u dan povećan broj teških bolesnika. To su zaista bile toliko teške kliničke slike da više nismo ni tražili da li su PCR pozitivni. Sve nam je bilo jasno. Svi izmenjenog i psihičkog i fizičkog stanja. Moja sreća u svemu tome je što sam imala tako vredne, i dan danas oni rade u infektivnom odeljenju, mlade lekare, entuzijaste koji nisu pitali ni koliko traje smena, pomagali su jedni drugima. Zaista je bio cilj samo da zbrinemo bolesnike koliko možemo, koliko je to tada dozvoljavalo i vreme i prostor.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar 29. juna rekao je da su u Novi Pazar upućeni lekari iz drugih gradova, da su napravljene zone i punktovi i da je situacija stavljena pod kontrolu, ali uz napor. Sutradan je sa premijerkom Anom Brnabić otišao u Novi Pazar. Konferenciju za štampu držali su na ulazu bolnice, ali uz zvižduke okupljenih ljudi.

Ana Brnabić, premijerka Srbije, Novi Pazar, 30. jun 2020: Svi ljudi koji su ovde došli su politički aktivisti, znam ove ljude, svi su politički aktivisti. Neću se uplašiti, zato što nisam ovde zbog njih, a ni zbog politike, ovde sam zbog zdravstvenih radnika.

Već tada glavno pitanje postaje koliko građana Novog Pazara je umrlo od posledica zaraze koronavirusom.

Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, Novi Pazar, 30. jun 2020: Vrlo mali broj ovde je imao potvrđenu koronu. Ima veliki broj ljudi koji je došao, koji se kasno javio u bolnicu, ležao kod kuće i došao u takvom stanju tek kada više nije mogao da bude kod kuće. Kada se borio za život došao je u bolnicu. Mali broj ljudi, da razumeju svi koji su bili u bolnici, imaju pozitivan test od korone i za koje možete da kažete da su umrli sigurno od korone.

Za premijerkom i ministrom u bolnicu je utrčala je žena kojoj je, kako je rečeno, majka umrla od korone, a otac je još bio bolestan.

„Nemojte više da nas pravite budalama, molim vas, izjave nam ne trebaju, prošli su izbori. Zar su izbori bili važniji od naših života? Od naših majki, od naše braće? Omladina nam umire!”

Dane kada je epidemija buknula lekari, kako kažu, nikada neće zaboraviti.

Lejla Ćeranić, infektolog, Novi Pazar: Imalo je jako teških i stresnih situacija. Kada je mlada žena ušla u ambulantu, izgovorila samo svoje ime i tada izdahnula. Tad smo pokušali reanimaciju odmah u ambulanti i trenutak kad treba, pošto sam jedina odgovorna, trebalo da saopštim njenom mlađem sinu koji je to jako teško podneo i to je možda jedna od stresnijih situacija, ali bilo ih je zaista dosta nekih ličnih doživljaja kada lečite vama drage osobe, onda roditelje vaših prijatelja jer ovo je sredina gde se manje-više svi znamo.

Džemail Detanac, hirurg, Novi Pazar: Taj prvi susret sa pacijentima sa kliničkim slikama, sa tim hororom koji je vladao. To je nešto što se nikada ne može zaboraviti. Ta neorganizovanost koja je bila tu, sve je to delovalo kao u nekom horor filmu. Posle toga kad smo se mi uhodali i kada je to već krenula priča to je već bilo drugo, ali svaki dan je podjednako težak kada vidite da ljudi... Bez obzira što smo mi lekari i što smo naviknuti i da gledamo takve stvari nikada nije svejedno kada vidite nekoga pored sebe kome ne možete da pomognete.

Cela bolnica u Novom Pazaru  je 1. jula ušla u kovid sistem. Uz pomoć kolega iz Kraljeva, Kragujevca, Beograda, pa i kolega iz Bosne i Hercegovine, sve komplikovanija situacija u novopazarskoj bolnici, ipak se stabilizovala.

Džemail Detanac, hirurg, Novi Pazar: Ljudi kada su došli bili su iznenađeni, onako zapreprašćeni i komentar njihov je bio na početku pa vi ste mogli, nama je pitanje u stvari kako se niste svi zarazili i da naša bolnica, odnosno kako je to sve izgledalo, kako je bilo organizovano je ličilo na Kambodžu, na Vuhan... To su bili termini koji su oni koristili. Oni su nam svojim sugestijama, s obzirom na iskustvo koje su imali pre toga u radu sa kovid pacijentima, omogućili da se uvede neki red u našu bolnicu.

U jeku epidemije u Novom Pazaru direktoru opšte bolnice Mehi Mahmutoviću pogoršalo se zdravstveno stanje i on je prebačen u Beograd. Za rukovodioca bolnice postavljen je Mirsad Đerlek koji je danas držani sekretar u Ministarstvu zdravlja. Nakon smirivanja epidemiološke situacije u avgustu iz Novog Pazara stigla je vest da je doktorka Lejla Ćeranić, koja je pre toga proglašena za heroja, smenjena sa mesta v.d. zamenika načelnice infektologije i da je to učinio direktor Meho Mahmutović po povratku sa bolovanja.

Lejla Ćeranić, infektolog, Novi Pazar: Koliko mogu da vas uzdignu, toliko mogu da vas tresnu o pod, ali nebitno je, kažem da smo svi mi negde heroji današnjice. Smenu nisam nešto doživela mnogo teško, možda više način na koji je to učinjeno. Možda taj trenutak kad mi je uručen papir jedan na kome piše da nisam to, a onih mesec i po dana onako žestoke borbe odvajanja od porodice, davanja sebe. Možda sam očekivala neki topliji odnos prema svemu onome što sam pružila.

Međutim, Mahmutović je tvrdio da je doktorki Lejli Ćeranić rešenje o razrešenju uručeno jer je išla na odmor. Njeno mesto preuzela je, kako je rekao, koleginica koja je i pre bila zamenica načelnika infektologije, a nije radila jer se zarazila koronavirusom.

Nakon ove odluke, sredinom avgusta 37 lekara specijalista bolnice u Novom Pazaru, otvorenim pismom zatražili su smenu Mahmutovića zbog, kako su naveli, loše organizacije bolnice na početku drugog talasa koronavirusa.

Pismo 37 lekara specijalista iz Opšte bolnice Novi Pazar: Bez ličnog animoziteta, stavljajući po strani sve međusobne razlike, političke stavove i kao lekari koji ne mogu da zaborave Hipokratovu zakletvu od nadležnih traže da za novog direktora imenuju osobu koja će pošteno i profesionalno, predano i odgovorno, rukovoditi Opštom bolnicom Novi Pazar.

Direktor Meho Mahmutović rekao je da mu je žao svakog ko je preminuo od posledica koronavirusa ali i da su „svi odgovorni zbog velikog broja umrlih u Novom Pazaru”. I dok nema odgovora na pitanje zašto je uopšte došlo do tako loše situacije, došlo je do podele u bolnici.

Direktor ističe da njegovu smenu traži samo trećina specijalista i to zbog lične koristi, a da su uz njega ostali lekari. Na konferenciji za štampu na koju su bile pozvane samo dve redakcije, on je naveo da je pre nego što se razboleo počeo reorganizaciju bolnice i da je na njegov zahtev već 24. juna počela da stiže pomoć- lekari iz drugih bolnica.

Meho Mahmutović, direktor Opšte bolnice Novi Pazar: Sve te doktore u dogovoru sa ministarstvom, zvali smo njihove direktore da ih oslobode. Kada smo dobili odobrenje od ministra, jer treba neko da može da pusti. Taj jedan povelik broj ljudi je došao. Meni je žao zaista što posle se dešavalo da su praktično od sledećeg dana, dakle od praktično 1. jula je doktor Đerlek počeo da radi i oni su nastavili i mislim da su taj deo posla posle dobro odradili, onoliko koliko je moglo.

Početkom septembra smenjeni su neki od lekara koji su zahtevali smenu direktora bolnice. Među njima i dugododišnji načelnik Operacionog bloka dečiji hirurg Dragoš Vasović kome je ova smena predočena u vidu aneksa ugovora zbog reorganizacije posla.

Dragoš Vasović, dečiji hirurg, Novi Pazar: Znate šta, ja sam pre 17 godina postavljen na mesto načelnika i to me postavio sadašnji sekretar u ministarstvu Mirsad Đerlek. Svaki direktor može imati pravo da bira svoje saradnike i sve to, ali način na koji je urađeno... Kad po kuloarima čujete da ste smenjeni, niko vas ne obaveštava. Ja sam lično zvao sekretaricu da mi pošalje to. To je bila neka ponuda, što je van svake pameti vrlo, gde je pisalo da će se staviti na oglasnu tablu, da ako ne prihvatim, da ću dobiti otkaz... A ovo je jedno toliko perfidno, jedan čist revašizam i tu je svaka diskusija dalje iluzorna. Nisam se ja školovao za načelnika i za te stvari, ja ostajem i dalje i do kraja svog radnog veka prvenstveno dečiji hirurug, a načelnik bože moj.

Smenjen je i zamenik načelnika hirurgije.

Džemail Detanac, hirurg, Novi Pazar: Direktor se nikada nije obratio meni lično. Jedino njegovo obraćanje je bilo kada mi je putem kurira uručeno rešenje o razrešenju sa mesta zamenika načelnika hirurgije. A o tome da sam tužen sam saznao tako što je došao poziv na kućnu adresu.

Početkom oktobra direktor Opšte bolnice u Novom Pazaru Meho Mahmutović podneo je 23 tužbe za povrede ugleda i časti. U Osnovnom sudu u Novom Pazaru naveli su da traži ukupnu naknadu od 1,6 miliona dinara. Među tuženima su lekari potpisnici peticije, građani i jedan pacijent.

Džemail Detanac, hirurg, Novi Pazar: Više puta smo do sada to svi mi naglašavali i da iza nas ne stoji ni jedna politička partija, da ovo nije nikakva politička akcija. Mi jednostavno smatramo da mi ovim našim istupanjima u stvari branimo državu.

Od početka epidemije najveći strah je bio sačuvati zdravstveni sistem i sprečiti da virus uđe u bolnice da ne bi bili ugroženi i lekari, ali i u gerontološke centre jer bi to značilo pune bolnice pacijenata sa teškom kliničkom slikom.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije: Ne sme ptica da uđe u gerontološke centre, ma ne sme muva! To je uništilo Italiju i Španiju, to moramo da čuvamo kao oči u glavi.

Dogodilo se i jedno i drugo. Na udaru je prvo bio gerantološki centar u NIšu.

Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju, Niš: Ja moram da kažem samo jednu stvar, da se plašim kada pomislim šta bi bilo da nije otvoren novi Klinički centar. Jer je Klinički centar novi imao dovoljno prostora i dovoljno opreme da može da zbrine taj jedan užasno veliki talas obolelih. I taj novi Klinički centar je negde bio spas da mi ne pređemo preko litice. Da taj novi Klinčki centar nije otvoren, da nije stavljen u pogon, ja zaista ne znam šta bi bilo s Nišom.

11. aprila stigla je prva potvrda - 6 korisnika Gerontološkog centra u Nišu zaraženo je koronavirusom. U maju medicinari iz Niša opisali su za Insajderove Male velike priče kako je sve izgledalo.

Mirela Stefanović, anestetičar, Niš: Kada su mi rekli Gerontološki centar, znači samo smo potonuli… Otprilike to je izgledalo, i jao.

Radmilo Janković, anesteziolog, pomoćnik direktora Klinički centar NIš: Sad jedan novi udar koji dobijete onda kada niste očekivali. Mislite da više ovo nema kraja Bilo je dramatično. 

Goran Stanojević, hirurg, zamenik direktora Klinički centar Niš: To je bio prvi dan od početka rada novog KC. Tog prvog dana smo mi zajedno sa Gerontološkim centrom u Nišu i privatnim centrom za zbrinjavanje starijih osoba Eskulap primili u periodu od 10 do 12 sati 200 pacijenata, odnosno 200 korisnika. Autobusima su ih dovozili, kombijima, isporučivali... Zdravstveni radnici su zajedno sa pomoćnim osobljem unosili te pacijente, prosto imali smo stvarno stare ljude sa izuzetnim komorbiditetima. 

Radmilo Janković, anesteziolog, pomoćnik direktora Klinički centar Niš: Nedostajali su nam čak i elementarni da kažem podaci, dosta njih se makar te prvi noći vodilo kao NN.

Goran Stanojević, hirurg, zamenik direktora Klinički centar Niš: Dok zadnjeg pacijenta nismo zbrinuli mi nismo odlazili odavde... Kompletna ekipa, bez obzira na to da li je nekome istekla šifta ili ne, mi smo ostajali do kraja, želeći da budemo sigurni da su svi dobili neophodnu terapiju.

U Gerontološkom centru u Nišu na kraju je bilo zaraženo 165 korisnika i zaposlenih. Prema podacima tužilaštva preminulo je 50 korisnika.

Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju, Niš: Zaista taj udar pandemije koji je zadesio Niš marta i naročito aprila meseca je bio zastrašujuć. To je zaista bio kao jedan cunami i to je prosto kod svih nas izazivalo jednu vrstu očaja, jer jednostavno dođete u, dođete do zaključka da, da li ovo uopšte ima kraja i jednostavno situacija je bila sve gora i gora. Mislim da je najgori dan koji je bio u Nišu negde 13. ili 14. april, oprostićete mi ako sam pogrešio, ali mislim da je bio 13. ili 14. april, kada smo imali i najveći broj umrlih, nastradalih. I to je zaista bilo jako jako teško i bolno iskustvo za sve nas.

Zbog sumnje da je izvršio teško krivično delo protiv zdravlja ljudi, kad je reč o prenošenju zarazne bolesti 13. aprila, nakon prvih smrtnih slučajeva, uhapšen je direktor Gerontološkog centra u Nišu kome je produžen pritvor posle podizanja optužnice u oktobru. Iako je bilo najava da će istraga biti proširena, to se nije do sada dogodilo.

Tadašnji resorni ministar odgovornost je video samo u upravi niškog centra navodeći da je to greška pojedinca.

Zoran Đorđević, tadašnji ministar za rad: Kao ministar, neko ko je član Vlade, i u čijem resoru se nalazi ova nadležnost sam izuzetno potrešen sa tim što se desilo tamo.

Odlukom Vlade tada je formiran još jedan Krizni štab za nišavski i toplički okrug na čijem čelu je bio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović a za članove su izabrani epidemiolozi prof. dr Darija Kisić Tepavčević i prof. dr Branislav Tiodorović, infektolog dr Miloš Korać, kao i članovi MUP-a, Ministarstva odbrane, BIA i načelnici okruga.

Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju, Niš: Sama ta činjenica pokazuje da je država jako dobro znala da je ovde najteža situacija, da su poslali ljudi koji su trebali u toj celoj priči da pomognu. I realno, da se posle toga mnogo što šta promenilo na bolje. Ovde se sve manje više svodi na ajde da kažem organizaciju. Tako da nije da država nije reagovala, nije da toga nije bilo, ali kao što uvek kažem, uvek postoji prostor za više i za bolje definitivno.

Niški gerontološki centar nije jedini u kome su direktori okrivljeni za unošenje zaraze. Zaraza se proširila i centrima za stare u Leskovcu, Negotinu, Boru gde su Ministarstvo za rad i MUP takođe podnosili prijave. Zaštitnik građana kontrolisao je rad gerontoloških centara.

Zoran Pašalić, zaštitnik građana: Ti postupci su u toku. Oni traju, zato što je veliki broj domova i što su veliki veliki broj praktično da tako kažem propusta koji su pritom bili učinjeni. Mi nikada ne radimo to pojedinačno. Znači da radimo dom po dom i da radimo samo u okviru tih centara, nego idemo da vidimo ko je po toj nekoj odgovornosti takođe snosi deo obaveza, pa samim tim i odgovornosti, a to je sve do resornih ministarstava koji se bave tom problematikom.

Rešenjem Ministarstva četiri privatna doma su zatvorena i zabranjen im je rad. Do sada je izlečeno nešto više od 1700 korisnika i zaposlenih. Situacija koja je pogodila Niš svakako je bila najozbiljnije upozorenje.

Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju, Niš: Po zvaničnim podacima bilo je u tom periodu 200 i nešto mrtvih u Srbiji, 70 i nekoliko u Nišu, to vam već ukazuje da je trideset i tri, 35-38 odsto, od svih smrtnih ishoda, da su se oni desili u Nišu.

Problem je što je i danas ostalo nerazjašnjena razlika između zvaničnih podataka i onih do kojih su došli novinari BIRN-a o broju preminulih. Najveće razlike u broju preminulih odnose se baš na Niš i to baš za period kada su bili zbrinuti pacijenti iz Gerontološkog centra - 13. april.

Milorad Ivanović, urednik BIRN-a: Samo jedan podatak, to je 13. april, tada je u kovid bolnicama umrlo 38 pacijenata, a tog dana je saopšteno da je u celoj Srbiji umrlo pet pacijenata. Tog dana u niškom kliničkom centru umrlo je 16 pacijenata.

Steva Stanišić, anestezilog intenzivista, Niš: Svi ljudi koji su bili u tome i koji su radili primetili su nelogičnosti u zvaničnom broju, naprimer mi smo mogli, na nivou Kliničkog centra saopšti se toliko je preminulih, a vi znate da je kod vas samo… A ima još trostruko više pacijenata na drugim klinikama, ili slično, ili koliko ih je na respiratorima, sad se tu nešto ne slaže. Ja u prvo vreme nisam ulazio u to, da li je to rezultat neažurnosti, da nisu odmah saopštili, ne bih rekao da je to, jer su dosta ažurno slali informacije.

Predstavnici vlasti najavili su reviziju svih podataka kada prođe pandemija. Istovremeno, priča o odgovornosti za ulazak koronavirusa u bolnice bila je tema samo na početku epidemije. Da li ima dovoljno zaštitne opreme i da li su primenjene sve mere kako bi se sprečilo zaražavanje zdravstvenih radnika niko više ni ne pominje, iako je danas broj zaraženih lekara veći nego na početku.

Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, 15. novembar 2020: Više od 800 zdravstvenih radnika zaraženo koronavirusom, više od 20 leži u bolnicama.

Informacije o tome da na početku epidemije u bolnicama koje nisu bile kovid nije bilo dozvoljeno da se nose maske ostale su bez reakcije nadležnih. Ispitivanje tih slučajeva doci će na red kada se sve završi - najavljivali su nadležni i ministar zdravlja. Tako je ostalo nerazjašnjena i odgovornost direktora Inastituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje Milovana Bojića, nakon što se u toj klinici na kraju zarazilo 86 zaposlenih i 9 pacijenata.

Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, 6. april 2020: I pored svih preduzetih mera da do infekcije ne dođe, radeći urgentna stanja, jer zbrinjavamo akutne infarkte za ceo Beograd i širi region, a imamo urgentna stanja u kardiovaskularnoj hirurgiji, primali smo pacijente koji su potpuno asimptomatski, nemaju temperaturu, imaju normalan laboratorijski nalaz i nalaz na rengenu pluća. Oni su, podvrgnuti normalnim intervencijama, i dva-tri dana posle uspešno sprovedenih intervencija, dobili su temperaturu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da zdravstvene radnike nije bilo moguće sačuvati od zaraze koronavirusom.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, 7. april 2020: Moralo je da bude mnogo više opreza, mnogo više pažnje. On (Bojić) kaže da je imao taj oprez i pažnju. Šta da radimo? Da uzmemo sekiru da mu skinemo glavu?

Dan kasnije u javnosti su se pojavile informacije da je do zaražavanja u bolnici došlo zato što rukovodstvo Dedinja nije slušalo naredbe i molbe Ministra zdravlja i Kriznog štaba da se prestane sa operacijama koje nisu hitne i nastavilo se sa prijemom pacijenata. Sumnje da je zbog organizacije u bolnicama došlo do zaražavanja lekara pojavile su se i kada je su u pitanju i bolnice u Ćupriji, Leskovcu, ali i Beogradu.  

Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, 15. april 2020: Apsolutno svako ko je odgovoran odgovaraće, ono što bih voleo da građani znaju to je da smo mi imali smo izbor da zaustavimo tu zdravstvenu ustanovu, bolnicu i da vodimo istragu, ali onda ne bi mogli da budu zbrinuti pacijenti. Što ne znači apsolutno da se neće ispitati šta se se desilo i kako se desilo.

U slučaju klinike Dedinje nije poznato da je ikakva istraga vođema, kao ni za ostale zdravstvene ustanove u koje je ušao virus. Kako je vreme odmicalo, gotovo da nije bilo klinike na kojoj nije bilo zaraženog medicinskog osoblja. I broj preminulih se povećavao.

Smrt doktora Miodraga Lazica, poznatog hirurga iz Niša, bila je jedna od najvažnijih vesti u tom periodu. Vest je međutim bila i ta da njegova ćerka, takođe doktorka, sumnja u tretman odnosno ispravnost lečenja oca. Ona je podnela prijavu Ministarstvu zdravlja protiv ordinirajućih lekara zbog nesavesnog lečenja. Interna komisija je zaključila da nije bilo nesavesnog lečenja.

Lekari o problemima sa kojima su se suočavali počinju da govore tek nakon prvog talasa koronavirusa, tokom leta, kada je bilo jasno da mere ne daju rezultate i da je broj zaraženih sve veći. Kažu da su ćutali jer ih niko ništa nije pitao.

Steva Stanišić, anesteziolog intenzivista, Niš: Dosta je stvari centralizovano, i u Kliničkom centru i svuda. Mi sa klinike, niko nas ništa ne pita, mislim lekare, ja sam načelnik intenzivnog lečenja, iz tog domena, ako nekad nešto tražim, ja dobijem odgovor da se teško uspostavlja kontakt sa upravom, oni nemaju kolegijume, nisu imali dugo. Tako da sve to tako dosta autistično centralizovano. Grupa ljudi odlučuje i o nabavkama, vaše zahteve ne znate da li je neko pročitao, usvojio. Ja sam u stvari baš intenzivista, niko me ništa nije pitao, ni o načinu organizacije, ni bilo čega, ni šta nam treba, ni šta da radimo - to su činili neki drugi ljudi. Znači, kod nas je sve centralizovano.

Razumevanje za nesnalaženje tokom prvog talasa koronavirusa bilo je očekivano, ali isto tako podrazumevalo se da su lekcije naučene.

Steva Stanišić, anesteziolog intenzivista, Niš: Neke stvari su rađene i brzopleto i bez potrebe, ali to je kažem u takvim dramatičnim situacijama se i prave greške, nije za zameriti. Ali sada mi moramo da se spremimo na vakcinaciju i od kovida i verovatno na porast broja obolelih, ali koliko, u kojoj meri i sa detaljno izrađenim planovima. Kao što traže od vatrogasaca i svaka firma mora da ima gde se beži, gde se trči, gde su protivpožarne stepenice, apsolutno tako mora da bude isplanirano do detalja - ko će da leči, gde će da se leči, nacionalna mreža, gde će da budu respiratori, gde će da budu ecmo aparati, ko će da radi sa njima.

Zdravstveni sistem je danas na ivici opstanka jer je broj obolelih koji zahtevaju bolničko lečenje veći iz dana u dan. Opreme za sada ima dovoljno, ali kadrova nema, pa su se lekari svih specijalizacija uključili u rad kovid bolnica. Takva je situacija i u Beogradu.

Ivan Bojović, lekar u kovid bolnici: Pa mi smo svi lekari. Po specijalnosti sam ginekolog akušer, ali po osnovnom obrazovanju i naš posao, lekarski posao je za sve nas isti. Ono što je dobro u čitavoj priči ovog kovida je što ta neka naša saradnja različitih specijalnosti se sada još više pokazala. Znate, u timu, ja sam u jednom divnom timu i svi timovi su podeljeni tako da praktično vođe posle su u suštini internisti, oni su tu stvarno najmerodavniji da vode taj posao uz kolege koje imamo, infektologe koji su, nisu praktično po osnovi u svakoj bolnici bili primarno, ali su raspoređeni u ovoj situaciji, i svaka bolnica ima svog infektologa. Ovde sad stvarno dolazi do izaražaja, jer smo svi u nekoj priči nečeg novog, nečeg još uvek nepoznatog, ne samo kod nas nego i u svetu i nešto što stvara strah kod pacijenata i kod nas strah, s jedne strane, i želju da se pobedi. 

Steva Stanišić, anesteziolog intenzivista, Niš: Pa gledajte, nedostatak kadra, mi smo morali da pouvčemo osoblje iz srednje medicinske, sa biroa, sa drugih klinika, koji opet nisu vični, radu sa pacijentima u intenzivnom lečenju. I srednji, u stvari viši kadar u jedinicama intenzivnog lečenja, znači, onaj koji je obučen da radi sa monitorima, respiratorima, da znaju da respiriraju pacijenta, da znaju da prate monitoring, da upozore lekara da se nešto dešava loše. Tu je od ishrane pacijenta, održavanje sondi, adekvatrne ishrane, apsolutno su obučeni, oni su dobijali, ali to je nužda, u takvim situacijama masovnih, masovne nesreće jedne, da nemate druge sestre, u jednom trenutku su to bile sestre sa biroa.

U odnosu na početak epidemije danas, prema standardima Batuta, opereme ima dovoljno. Neke stvari ipak prema svedočenju lekara, ni sada ne funkcionišu kako treba.

Ivan Bojović, lekar u kovid bolnici: Znate kada dođete prvo veče u bolnicu koja je pretvorena treći putu kovid bolnicu i ta bolnica nema grejanje, to je znate, novembar, očekuje se da se zdravstvena ustanova greje 24 sata u novembru svakako. Jedna baka koja ima 86, 87 godina, baš sinoć sam gledao, ona 15. dan leži u bolnici, oni tamo provode mnogo više nego mi koji radimo. Pa da li je humano da im obezbedimo uslove grejanja. Onda kada kažete da treba da se pojača grejanje, od određenih koji su zaduženi za organizaciju, kojima verovatno neće biti pravo sve ovo što ja govorim, dobijete maltene komentar kao „imate telefon beogradskih elektrana pa prijavite kvar”. Pa da li je moje kao lekaru koji će provesti svoju smenu u crvenoj zoni i neće nositi svoj mobilni telefon, da ja zovem beogradske elektrane ili je normalno da neko od tih ljudi koji se bave organizacijom posla, obiđe svoju bolnicu, obiđe svoje odeljenje ili druga odeljenja.

Lekari koji upozoravaju i Krizni štab i državu da preduzme mere koje će smanjiti broj zaraženih jer je zdravstveni sistem na ivici opstanka, etiketirani su kao politički protivnici.

Anđela Gavrilović, neurolog, lekar u kovid bolnici: U medicini nema mesta za politiku, ja ne znam kako drugačije to da vam kažem. Ne samo da niie politički, nema nikavog konteksta. Mi da hoćemo da budemo politički kontekst mi bi bili nekakva kako se to sada zove stranka, mi smo lekari ujedinjeni protiv kovida.

Ivan Bojović, lekar u kovid bolnici: Svaka država ima dva plućna krila. Jedno plućno krilo je zdravstvo, a drugo plućno krilo je prosveta. E to nadlženi treba da shvate, da su ta dva plućna krila ili dve noge jednog tela ključne. Kada imate jako zdravstvo i prosvetu, vi ćete imati jedan narod koji će imati prosleritet. Onog momenta kada uništite prosvetu, što se u našoj zemlji sistematski radi, godinama, vi dobijate stanovništvo kojim ćete moći da manipulišete kako želite. A onog momenta kada taj narod izgubi i zdravlje, onda gubite narod skroz. Da li vam treba narod ili ne treba? Normalnoj državi svakako treba narod jer će taj narod vratiti državi snagu, pokretati tu državu i omogućiti postojanje države.

Lekari iz Udruženja Ujedinjeni protiv kovida uputili su apel građanima Srbije.

„Potpuno smo svesni činjenice da je Krizni štab u velikoj meri izgubio poverenje u narodu. Molimo vas da poslušate nas, vaše lekare. Boraveći u ‘crvenim zonama’, svesno smo izlagali riziku ne samo sebe, već i naše najbliže, sa kojima živimo. To nije bilo ni malo lako. Epidemija ovih razmera dodatno ugrožava i inače ograničene mogućnosti našeg zdravstvenog sistema. OTVORENO VAM KAŽEMO: isključivo zahvaljujući nesebičnom angažovanju, hrabrosti i požrtvovanju svih zdravstvenih radnika, uspeli smo dva puta da sačuvamo naš zdravstveni sistem od raspada, uprkos svemu što se dešavalo! Nisu nam potrebni aplauzi, lažna zahvalnost, niti priznanja političara. Potrebna nam je vaša pomoć.”

Baš u danima kada se beležio najveći broj zaraženih, predsednik Srbije dodelio je ordenje onima koje smatra najzaslužnijima za borbu protiv kovida-19. Oni koji ih nisu dobili sada, dobiće ih u februaru, najavio je predsednik.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, 11. novembar 2020: Od malog broja vas zavisimo svi mi ostali. Nevidljivi neprijatelj je mogao da nas istrebi. Vama dr Kon, dr Pelemišu i svim drugim ljudima koji dobijaju najviše moguće ordene koji mogu da dobiju, želim da se zahvalim i kažem da znam koliko vam nije bilo ni lako, ni jednostavno. Malo ko želi da poštuje one koji znaju bolje i više. Srećan sam što smo imali ljude koji su različito mislili u Kriznom štabu, što ste donosili najbolje odluke za nas narod.

Odluke koje je u vreme krize donosila država bile su s jedne strane dobre, s druge strane, iz današnje perspektive - zbunjujuće.

Jedna od takvih bila je i KZN održana 26. februra na kojoj je dok traje epidemija u Italiji, dr Branimir Nestorović pozvao građane Srbije da idu u šoping u Italiju. Nestorović je međutim dobio orden.

Anđela Gavrilović, neurolog, lekar u kovid bolnici: Jer da je stvarno neko otišao u Milano u šoping i stvarno se razboleo i stvarno umro, to za sobom povlači ne samo neku moralnu i etičku odgovornost i krivičnu odgovornost. Ne znam, mislim, ja i dalje to, ne samo ja mi lekari smo ostali zatečeni time, konsternirani prosto. Ja lično smatram da je tako jedan, kako bih vam rekla, neozbiljan nastup, doveo direktno u zabludu narod koji je slepo verovao svom lekaru, svom omiljenom doktoru. S druge strane, moram da kažem da sam mu i ja poverovala. Ja kao lekar smatrajući ga vrlo kompetentnim, vezano za specijalnost kojom se bavi. Ja sam mu stvarno poverovala i moja deca su bili svedoci toga, da čovek možda priča osnovano nešto i da možda to stvarno nije tako strašno, kako se prikazuje i da možda čovek barata relevantnim činjenicama. Ja sam molila Boga da je on u pravu.

Orden je posthumno dobio i zubar koga je pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković 24. marta optužio da je radio privatno sa znakovima infekcije i širio zarazu.

Zoran Gojković, pokrajinski sekretar za zdravstvo: To će biti ozbiljna krivična sankcija za dva pacijenta koja su primljena u KCV, pogotovo pacijent koji se već nalazi na respiratoru, koji je obavljao privatnu stomatološku praksu i to jedno vreme prema našim saznanjima čak i sa znakovima infekcije. Protiv takvih lično ću podneti krivične prijave.

Jedini stomatolog iz Novog Sada koji je tada bio na respiratoru bio je Stanislav Ostojić.  Njegova supruga je nakon ove izjave za portal Nova S rekla da se njen suprug obratio lekarima, tražio pomoć, ali da su ga poslali na kućno lečenje, nakon čega je završio na respiratoru.

Posle smrti stomatologa, Zoran Gojković je tvrdio da nije mislio na njega nego da je u tom trenutku bilo pet stomatologa pozitivnih i devet privatnih zdravstvenih ustanova na teritoriji Vojvodine koje su imali pozitivne zaposlene. Protiv koga je podneo krivičnu prijavu nije poznato.

Ivan Bojović, lekar u kovid bolnici: Sa jedne strane ste pre tri meseca ste nekoga pljuvali i skoro ga linčovali. To je nešto što je jezivo.

Lejla Ćeranić, infektolog, Novi Pazar: Termin heroj postao je sada nekako popularan, prvo je bio možda adekvatan. Sada nosi neku težinu, ali i gorčinu zbog toga ne volim taj termin mnogo se pominje.

Načelnik intenzivne nege na Infektivnoj klinici u Nišu doktor Steva Stanišić je sredinom novembra morao u izolaciju, jer je bez skafandera hitno ušao da pomogne pacijentu i tako se zarazio koronavirusom. I pre saznanja da se Stanišić zarazio, kolege iz Niša predložile su ga za najviše gradsko priznanje nagradu „11. januar”.

Inicijativu je pokrenuo niški hirurg Bojan Jovanović, a podržale su ga brojne kolege. Između ostalog o doktoru Stanišiću njegove kolege navode:

„Čovek koji je kao načelnik intenzivne nege Infektivne klinike u Nišu, proveo više vremena u skafanderu nego sa svojom porodicom, čovek koji je sa respiratora ‘skinuo’ pacijenta posle 38 dana, čovek koji uvek govori ‘za mnom’, a ne ‘napred’.”

Ivan Bojović, lekar u kovid bolnici: Mislim da to ordenje su zaslužili ljudi koji rade u tim zdravstvenim ustanovama. To ordenje, ako je već trebalo da bude podeljeno, trebalo je da bude podeljeno zdravstvenim ustanovama, sa svima nama koji radimo tu ako se već dele, ali mislim da je potpuno neprimereno za neke ljude i da ga dobiju. 

Orden zaslužuju mnogi, a istinu svi. Epidemija tajni po svemu sudeći, učinila je epidemiju virusa još opasnijom. Kada se informacije kriju – građani gube poverenje i osecaju nesigurnost.  U nedostatku adekvatnog objašnjena svega što je bilo sporno teorije zavere su sve brojnije, disciplina građana sve manja, broj zaraženih sve veći, a zdravstveni sistem pred kolapsom.


Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.