Jezik

sr

en
Istraživanje u toku: "POSAO VEKA" KOJI JE PROPAO

Kako je Srbija planirala da zaradi od Južnog toka

Predstavnici vlasti najavljivali su da će godišnji prihod od tranzitnih taksi kada se izgradi Južni tok biti čak od 200 do 500 miliona evra za Srbiju. Međutim, prema istraživanju Insajdera, posao je postavljen tako da je otvorena mogućnost da dobit od posla najpre odlazi u zajedničku rusko-srpsku kompaniju osnovana u offshore zoni u Švajcarskoj.

Južni tok je trebalo da spoji Rusiju i Italiju, gasovodom ispod Crnog mora, preko Bugarske, Srbije, Mađarske, Slovenije. Glavnu zaradu Srbija je trebalo da ostvari kao tranzitna zemlja od takse na gas.

Međutim, za potrebe vođenja posla Srbija je sa ruskim partnerom matičnu kompaniju osnovala u drugoj državi, u švajcarskom gradu Cug koji je svojevrsna offhore zona. Većinskih 51 odsto ima Gasprom, a Srbija 49 odsto vlasništva. Ova matična firma iz Švajcarske osnovala je za tekuće poslove ćerku firmu u Srbiji u kojoj je odnos vlasništva isti.

U osnivačkom aktu ćerke firme osnovane u Srbiji se navodi da se kapital i dobit ovog preduzeća može “slobodno i bez odlaganja transferisati u inostranstvo”. Time se praktično otvorio prostor da se i deo dobiti naše države od Južnog toka, umesto da ostane u Srbiji, izvlači u Švajcarsku.

Ukratko, novac bi iz Srbije za gradnju prvo išao u firmu u Švajcarskoj, a zatim se vraćao u ćerku firmu u Srbiji da bi se plaćali tekući radovi. Dobit bi se vraćala u Švajcarsku i delila pošto se odbiju troškovi, a zatim bi se 49 odsto preostale dobiti vratilo u Srbiju. Sve to bez mogućnosti da državne institucije Srbije to u potpunosti kontrolišu, a interese Srbije u firmi u Švajcarskoj zastupali bi samo predstavnici Javnog preduzeća Srbijagas, koje je država odredila za taj posao.

Ovako je Srbija, bez adekvatne kontrole, već potrošila 30 miliona evra iz budžeta i to pre početka gradnje, pod objašnjenjem da je sav taj novac potreban za različita projektovanja i eksproprijaciju.

"POSAO VEKA" KOJI JE PROPAO