Jezik

sr

en
Serijal: (NE)MOĆ DRŽAVE

Transkript treće epizode

- Vojislav Koštunica: Srbijo, čije je Kosovo? Šta je Kosovo? Gde je Kosovo?

- Velimir Ilić: Razbili su nam državu i razbijaju je i dalje i nije ni čudo što srpska mladost, iz jednog protesta, razbije po neki prozor.

- Ambasadori, boga mi, šta su zaslužili i dobro su prošli.

- Tomislav Nikolić: Pokažimo da, kad se okupimo, kad izražavamo svoju srdžbu i svoj gnev, mi to činimo kao Srbi. Nemoj da nas diraju, da ima pokažemo kako se za Kosovo i Metohiju i borimo kao Srbi.

- Slobodan Samardžić: Pogledajte u kontekstu šta je Srbiji učinjeno, i šta ti ljudi rade tim ambasadama - to je stvarno ništa.

- Andreja Mladenović: Mogu da vam kažem, eto, osećam se odgovornim, ali mi smo preduzeli sve što je bilo u našoj moći.

- Velimir Ilić: Ako se razbije prozor na jednom skupu, da kažemo da je to nasilje i da nazovemo ceo skup huliganima, što neki mediji rade i sve više iritiraju učesnike skupova da sutra razbiju još neke dodatne ustanove.

Šutiranjem novinara, gađanjem cipelom u Skupštini, mahanjem pištoljem ispred Skupštine, prosipanjem vode u lice predsedniku Skupštine političari su godinama unazad zapravo promovisali nasilje kao prihvatljiv i poželjan model ponašanja u Srbiji.

- Je l' imaš neko oružje kod sebe?

- Imam.

- Šta?

- Imam pištolj

- Sad, ovog časa?

- Da.

- Ljudi, je l' vi verujete?

- Dobro, u redu, verujem ti.

Kada je kao posledica dugogodišnjeg nasilništva, pred kojim se većina sklanjala, došlo do prave eskalacije, rušenja grada, prebijanja i ubijanja onih koji nisu po volji određenih grupa, niko sada ne zna kako taj problem da reši.

Sve ovo bilo je moguće u Srbiji, u kojoj godinama unazad sudski sistem ne kažnjava one koji šire rasnu, versku i nacionalnu mržnju i netrpeljivost, one koji nasilno prekidaju manifestacije koje im nisu po volji, one koji otvoreno prete, patroliraju po Beogradu i koji su spremni da fizički napadnu neistomišljenike.

Ultradesničarske grupe bile su marginalna pojava sve do 2000. godine. Njihove poruke i akcije postaju vidljive tek pošto je Srbija izašla iz ratova, a potpunu ekspanziju doživljavaju od 2004, kada je većinsku vlast u Srbiji imala Demokratska stranka Srbije.

Dok je prvih godina posle 5. oktobra jasan stav države prema zločinu iskazan i kada je 2001. na državnoj televiziji prikazan dokumentarni film o stradanju Muslimana u Srebrenici, tako je (sa druge strane) jasan stav države prema ovakvim grupama iskazan i opravdavanjem održavanja tribine „Istina o Srebrenici“ na Pravnom fakultetu 2005, gde su ove grupe osporavale zločin i veličale one koji su optuženi da su zločin izvršili.

Prema zvaničnoj evidenciji, prema prekršajnim i krivičnim prijavama, postoji oko četiri hiljade ekstremnih navijača i ultradesničara. Ova prava neformalna vojska u septembru 2009. godine, pred „Paradu ponosa“, prikupila je ceo arsenal baklji, kamenica, oružja. Predstavnici ovih grupa neprestano su, iz dana u dan, slali pretnje svima koji su „Paradu ponosa“ podržavali, ali i svima koje su godinama u nazad proglašavali za izdajnike.

U Srbiji postoji više desničarskih i ultradesničarskih organizacija. Tužilaštvo je nedavno zatražilo zabranu za “Obraz” i “SNP 1389”. Pored njih u Srbiji deluju i neonacističke organizacije “Krv i čast” i “Nacionalni stroj”. Otvoreno iznose fašističke stavove i objavljuju spiskove Jevreja kako bi ukazali ko su neprijatelji. “Krv i čast” je organizacija izuzetno zatvorenog karaktera, sa strogom hijerarhijskom strukturom, uz rigoroznu kontrolu i konspirativnost pri regrutovanju novih članova. Brojnost grupe ojačana je ekstremnim grupama navijača Rada.

Organizovani i aktivni su kada su u pitanju javni skupovi koje uglavnom organizuju desničarske organizacije, a pridružuju im se navijači iz svih klubova. A s obzirom na brojnost i agresivnost, u Beogradu poslednjih godina nije održan nijedan veći javni skup bez njihovog učešća. Prilikom održavanja takvih skupova imaju dogovor o međusobnom nenapadanju.

Otačastveni pokret “Obraz” osnovao je Nebojša Krstić, sociolog religije, 1992. godine i jedan od programskih dokumenata “Obraza” zove se “Proglas srpskim neprijateljima”. Broj članova “Obraza” drži se u strogoj tajnosti.

Posle ubistva francuskog državljanina u centru Beograda republički tužilac zatražio je zabranu i određenih navijačkih podgrupa, ali i desničarskih organizacija kao što su “1389” i “Obraz”.

 

Mladen Obradović, pokret “Obraz”: Ako žele da nas učine još jačim, slobodno neka nas zabrane.

B92: Pozivali ste na nasilje?

Mladen Obradović: Prema kome?

B92: Prema homoseksualcima, hajde da krenemo od toga?

Mladen Obradović: Pa ne znam kada, molim Vas?

B92: Vaša je izjava: „Čekamo vas!“ pred “Paradu ponosa”?

Mladen Obradović: Dobro, i?

B92: Vaši istupi u javnosti su govorili o tome da ćete se vi fizički obračunati sa učesnicima parade.

Mladen Obradović: Navedite mi takvu izjavu.

B92: Pa evo, rekla sam Vam, znači „Čekamo Vas!“ Šta znači “Čekamo vas”?

Mladen Obradović: Čekamo vas. Znači to što je rečeno.

B92: Šta znači “Čekamo vas”?

Mladen Obradović: Znači, čekamo vas.

B92: Ne razumem, pojasnite?

Mladen Obradović: Pa dobro, razumećete. Razumeli su očigledno svi koji su, kojima je ta poruka bila upućena.

B92: Kad se na dan hapšenja i Vašeg, kad policija kod uhapšenih pronađe „bokser“, tri dimne kutije, dve baklje, a u Zmaj-Jovinoj veću količinu kamenja ofarbanog u crveno, je l' to vaše, je l' to bilo spremno da se desi isti scenario kao i 2001. godine?

Mladen Obradović: Ne vidim kakve to veze ima sa ovim o čemu smo do sada razgovaral. Mi smo do sada razgovarali, Vi mene pitate za stavove “Obraza”, znači, stav “Obraza” je bio sledeći: ne treba organizovati takvu manifestaciju u Beogradu, jer će... Niti bilo gde drugde u Srbiji, jer će ona izazvati ogromno nezadovoljstvo naroda, koje onda niko neće moći da kontroliše.

B92: Recite mi, kada se prisetite 2001. godine i te “Parade ponosa” koja je rasturena, kako razmišljate o tome?

Mladen Obradović: Smatram da je dobro što se jedna takva nakazna manifestacija nije održala u Beogradu i uveren sam da će Beograd, baš kao i Moskva, ostati neokaljanog ugleda i časti.

B92: Ljudi su prebijeni i na ulici i to je neokaljan ugled?

Mladen Obradović: Neokaljan ugled je to što manifestacija Sodome i Gomore, kako je ispravno rekao mitropolit Amfilohije, nije prošla ulicama Beograda, a znate, svi su vrlo dobro znali šta će se dogoditi ukoliko jedna takva stvar bude pokušana da se održi. Znate...

B92: Ona krv na ulicama Beograda nije kaljanje ugleda Beograda?

Mladen Obradović: Hoćete reći da je, recimo, krv koja je prolivena na Kosovskom boju, na Kosovskom polju, kada je...

B92: Hajdete molim Vas, pričamo o vrlo konkretnoj stvari, nisam Vas pitala o Kosovskom boju uopšte.

Mladen Obradović: Ali to je bitno, zato što je reč o odbrani našeg naroda, reč je odbrani našeg duhovnog i nacionalnog identiteta, dakle, mi se nikada ne borimo protiv nečega, mi se borimo za nešto. Borimo se za krst, borimo se za slobodu. Naši sveti preci su znali ono što današnji vlastodršci ne znaju ili ne žele da znaju, a to je da se borba za odbranu srpskog imena i imanja vodi i rečima i delima. Ona se vodi i postom...

B92: Vaše delo je nasilje na ulicama?

Mladen Obradović: Dozvolite samo da završim, vodi se i postom i molitvom, vodi se i krstom, vodi se i plugom i perom, ali onda, ako nema drugog izlaza, ona se vodi i mačem.

B92: Vi uzmete kamenice, baklje, motke i sprovodite vašu pravdu?

Mladen Obradović: Ma nije to nikakva naša pravda, nije to nikakva naša pravda, to je najnormalnije shvatanje svakog srpskog deteta, svakog srpskog čoveka, svake srpske majke.

Prva akcija “Obraza” jeste prekid i prebijanje učesnika “Parade ponosa” 2001. godine. Učestvovali su na mitingu 17. marta 2004, posle čega je zapaljena Bajrakli džamija. U februaru 2008. stotinak pripadnika “Obraza” prekinulo je u Beogradu otvaranje izložbe radova savremenih umetnika iz Prištine. Pripadnici “Obraza” nosili su sliku u prirodnoj veličini bivšeg komandanta JSO-a Milorada Ulemeka Legije, koji je inače osuđen za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića. Učestvovali su na mitingu “Kosovo je Srbija”, učestvovali su u razbijanju antifašističkog skupa u decembru 2008, kao i na mitinzima podrške Radovanu Karadžiću prošle godine, kada su se huligani sukobili s policijom.

Mladen Obradović, pokret “Obraz”: Naš odnos sa ovdašnjim političkim strankama teško bismo mogli opisati nekim superlativima.

B92: A kakva je uloga Andrije Mladenovića u osnivanju “Obraza”?

Mladen Obradović: Gospodin Mladenović je u nekim ranijim godinama, a to je bilo prilično davno, učestvovao na pojedinim tribinama koje je organizovao “Obraz” tada. “Obraz je tada bio još uvek u formi časopisa i gospodin Mladenović nije jedini koji je tu bio. Dakle, tu su bili i mnogi drugi ljudi, koji su na ovaj ili onaj način sarađivali sa časopisom “Obraz”, kasnije sa organizacijom itd.

B92: Jedan od tih je i Vojislav Koštunica?

Mladen Obradović: Da, Vojislav Koštunica jeste napisao jedan članak, koji je objavljen u časopisu “Obraza”, ali to je bilo prilično davno i ne vidim ništa sporno u tome, ali činjenica je da u pojedinim strankama u Srbiji koje su patriotske orijentacije, makar i javno, postoje ljudi koji su čestiti, koji su časni, neki od njih, kao što smo već rekli, smogli snage i hrabrosti da, onog dana kada se izglasavao Statut, antisrpski Statut Vojvodine u Skupštini Srbije, da preuzmu materijal koji smo doneli i da ga pokažu javno u Skupštini Srbije. Pomenuću, recimo, gospođu Aleksandru Janković, gospodina Željka Tomića, Filipa Stojanovića.

B92: To je Nova Srbija, Demokratska stranka Srbije?

Mladen Obradović: Da, i Srpska radikalna stranka.

B92: Dobro. Kakvi su vam odnosi sa Srpskom pravoslavnom crkvom?

Mladen Obradović: Srpska pravoslavna crkva je oduvek bila glavni stožer srpske nacije, oduvek je bila osnovni čuvar našeg nacionalnog bića i tako treba i da ostane. Mi se trudimo da budemo verna čeda Srpske pravoslavne crkve.

B92: Ko u Srpskoj crkvi, kod koga vi imate podršku?

Mladen Obradović: Imamo podršku kod svih onih verujućih ljudi i kod sveštenoslužitelja i arhijereja koji znaju da to što “Obraz” radi, sve radi na dobrobit ovog naroda.

Pokret “1389” osnovan je početkom oktobra 2004. Osnovna načela delovanja pokreta su: rodoljublje, pravoslavna vera, sloga, očuvanje čistote i bogatstva srpskog jezika, ćirilično pismo, porodične vrednosti, državni suverenitet i teritorijalna nedeljivost Srbije.

Učestvovali su na mitingu “Kosovo je Srbija”, posle koga je zapaljena američka ambasada, na mitinzima podrške Radovanu Karadžiću, kada su se huligani sukobili s policijom.

Pripadnici pokreta “1389” autori su akcija: “Sigurna kuća za Ratka Mladića”, “Širi se mreža jataka”, “Bulevar Ratka Mladića” i akcije pisanja grafita “Evropska unija – ne, hvala!”. Zabranu tog pokreta nedavno je tražilo Republičko tužilaštvo.

Miša Vacić, “SNP 1389”: To je vrlo smešno i apsurdno, to što se stavljamo mi i “Obraz” stalno u isti kontekst, to morate pitati tužilaštvo.

B92: A Vi mislite da niste isto vi i “Obraz”?

Miša Vacić: Ne mislimo, znamo.

B92: A po čemu se razlikujete?

Miša Vacić: Načinu rada, ideološkim nekim smernicama, uopšte ne smatramo sebe desničarskom organizacijom niti delimo organizacije u Srbiji na desničarske i levičarske, već srpske i antisrpske... Prosrpske i antisrpske.

B92: Na patriotske i izdajničke?

Miša Vacić: Ili patriotske ili izdajničke, s tim što ne mora da bude uvek patriotske i izdajničke, može i nacionalne i građanske.

B92: Ali čekajte, ko je taj koji odlučuje šta je patriotizam u Srbiji?

Miša Vacić: Jednostavno društvo odlučuje na osnovu dela, tačnije, dela govore da li neko čini patriotsku stvar ili izdajničku stvar.

B92: Da, ali vi se postavljate tako da svako ko ne misli isto kao vi treba da snosi posledice?

Miša Vacić: Ne, to nije istina. Grešite, mi naprotiv ne vidimo ni u čemu našu isključivost i ekstremizam.

B92: Čekajte, kako nije isključivost ako ste, evo Vi ste lično, Vi...

Miša Vacić: Da?

B92: Izjavili, citiram, pred “Paradu ponosa”: “Ako za okupljanje pedera saznamo i na dan održavanja, odmah će se sjatiti na hiljade rodoljuba, koji će razbiti taj skup nemorala, bluda i satanizma”.

Miša Vacić: Da, to je jasna konstatacija. Drago mi je što do toga nije došlo, jer nikome nisu potrebne krvave beogradske ulice, jer to je nešto što i malo dete u Srbiji zna, da gej parade neće i ne može biti u Srbiji.

B92: Znači Vi ste ovde najavili praktično krv na ulicama?

Miša Vacić: Ne, mi samo konstatujemo i slobodno, iz predostrožnosti, pričamo o tome upravo kako bi predupredili da do toga ne dođe.

B92: Čekajte, ali ovo jeste poziv na linč?

Miša Vacić: To nije poziv na linč, to je realno stanje u zemlji.

B92: A kako realno stanje, znači, vas nekoliko stotina npr. iz tih raznih desničarskih organizacija i navijačkih grupa jednostavno možete da odlučujete ko sme, a ko ne sme da ispoljava svoje mišljenje, stav ili...

Miša Vacić: Nas, prvo, nije nekoliko stotina i, drugo, uopšte nisu u pitanju organizacije navijačkih grupa, već stav građana Srbije, srpskog naroda.

B92: To su desničarske organizacije i navijačke grupe, uglavnom.

Miša Vacić: Svako istraživanje javnog mnjenja po pitanju pederastije i afirmisanja toga...

B92: Znate šta, ja mislim da nećete moći da koristite reč “pederastija” zato što nije civilizovano.

Miša Vacić: Nije civilizovano?

B92: Da.

Miša Vacić, “SNP 13879”: Sama reč “razbiti” isto ne znači korišćenje sile, a razbiti marketinški, razbiti medijski...

B92: Ali čekajte, da ste vi organizacija koja nije učestvovala ni u jednom incidentu prethodnih godina, vi biste imali...

Miša Vacić: Nismo učestvovali.

B92: ...potpuno pravo to da kažete.

Miša Vacić: Mi nismo učestvovali ni u jednom...

B92: Ali svi odlično znamo...

Miša Vacić: Hajde, evo kažite.

B92: ...šta znači kada “1389”, kada desničarska organizacija i navijačke grupe najave...

Miša Vacić: Mi smo patriotska organizacija.

B92: Patriotska, izvinjavam se.

Miša Vacić: Ne znam na osnovi čega konstantno tvrdite...

B92: Ne znam na osnovu čega ste patriote, pošto patriote ne ruše svoj grad?

Miša Vacić: Mi nismo nikada rušili svoj grad.

B92: Učestvovali ste u incidentima.

Miša Vacić: Nismo učestvovali u incidentima, ne postoji nijedan dokaz da smo mi učestvovali u incidentima. Možete da napravite analogiju tog perioda.

B92: Ne, ja samo pitam, znači, ako ste vi protiv nečega...

Miša Vacić: Jesmo.

B92: Ko vama daje pravo da vi tim ljudima pretite i da sprečavate...

Miša Vacić: Nikome nismo pretili.

B92: Vi kršite Ustav.

Miša Vacić: Ne kršimo Ustav.

B92: Vi pozivate na diskriminaciju, koja je zabranjena.

Miša Vacić: Ne pozivamo na diskriminaciju.

B92: Da, pozivate.

Miša Vacić: Ne pozivamo.

B92: I u ostalom, šta vama smeta taj skup?

Miša Vacić: Ono, zbog čega se mi ne slažemo...

B92: Na koji način to vas ugrožava lično?

Miša Vacić: ...sa tim zato što jednostavno protivimo se afirmaciji gej lobija.

B92: Vi se protivite i ulasku Srbije u Evropsku uniju?

Miša Vacić: Da, kao nešto što je normalno, društveno prihvatljivo.

B92: Pa, onda je vaš stav vrlo diskutabilan.

Miša Vacić: Zbog čega?

B92: Pa čekajte, koliko imate godina?

Miša Vacić: 24.

B92: I zbog čega Vi imate nešto protiv Evropske unije?

Miša Vacić: Zbog mnogo toga, ja sam upoznat sa Evropskom unijom, tamo sam završio višu školu, tamo sam živeo jedan period i proputovao skoro svaku zemlju sem ovih istočnoevropskih, koje su se skoro priključile, tako da znam i kakve su društvene vrednosti i kakve su građanske slobode tamo.

B92: A što ste onda živeli tamo?

Miša Vacić: Živeo sam zato što sam bio prinuđen, otac mi je bio na jedan način u diplomatskom kontekstu tamo. Sigurno nisam otišao da živim jer je tamo lepo.

 

Ulazak Srbije u Evropsku uniju bi unazadio Srbiju.

B92: Pa niste sigurno vi koji o tome treba da odlučujete?

Miša Vacić: Već ko?

B92: Pa zbog čega Vi mislite da vi imate pravo da u ime svih građana ove države odlučujete o bilo čemu?

Miša Vacić: Mi, na žalost, još uvek ne odlučujemo, ali se trudimo da...

B92: Vi se tako postavljate, a to možete zato što - šta? Imate nekoliko stotina ili nekoliko hiljada ljudi raznih iza sebe, koji su spremni da nekoga i prebiju zato što misli drugačije.

Miša Vacić: Zbog čega konstantno potencirate na nasilju kada, kažem, nenasilje je osnova našeg...

B92: Pa zato što sve vaše aktivnosti do sada to govore.

Miša Vacić: Pa Vi izmišljate.

B92: A da li sarađujete sa Srpskom naprednom strankom?

Miša Vacić: Ne.

B92: Sa Aleksandrom Vučićem?

Miša Vacić: Ne.

B92: Sa radikalima ne sarađujete?

Miša Vacić: Ni sa jednom političkom strankom ne sarađujemo.

B92: Menjali ste adrese. Vaša organizacija je koristila prostorije Srpske napredne stranke u Ulici Džona Kenedija, na Novom Beogradu, je l' to tačno ili nije?

Miša Vacić: Menjali smo adrese.

B92: Da li ste koristili prostorije Srpske napredne stranke u Ulici Džona Kenedija?

Miša Vacić: Za šta koristili?

B92: Za obavljanje vaše delatnosti, kako da Vam kažem za šta, mislim, koristili ste kao kancelariju?

Miša Vacić: Ne. Mi imamo svoje kancelarije, koje su jasno obeležene, da su u prostoriji...

B92: Dobro, a sa političkim strankama nemate nikakvu saradnju, ni sa jednom?

Miša Vacić, “SNP 13879”: Nekada se desi da bi zarad, valjda, svojih političkih poena određene političke partije, to su uglavnom nacionalne partije opozicije, nas podržavale i pokušale u trenucima neke veće hajke, kao što je bilo u slučaju “Bulevara Ratka Mladića”, da nas svojom veličinom zaštite od medijskog linča i javnog progona.

B92: A sa Srpskom pravoslavnom crkvom?

Miša Vacić: Naši pripadnici su svi vernici Srpske pravoslavne crkve, počastvovani smo kada tražimo blagoslov za neke veće projekte, konkretno “Vidovdanski marš” ili humanitarne akcije, pokajnička putovanja, koja organizujemo, gde dobijamo blagoslov.

B92: Pošto ste rekli da ste vi protiv svake vrste nasilja, da vi ne pozivate na linč, iako postoje Vaše izjave...

Miša Vacić: Mi osuđujemo i nasilje i mržnju, fašizam, rasizam.

B92: A Vi inače ne mrzite i ne propagirate fašizam?

Miša Vacić: Ne.

B92: Recimo na svom Fejsbuk profilu Vi imate i okačenu fotografiju na kojoj je zgrada B92 koja gori. To je verovatno isto neka poruka ljubavi?

Miša Vacić: Ja to mislim da nemamo, znam da je ta fotografija vrlo popularna.

B92: I zato je okačite?

Miša Vacić: Mi smo čak mislili da napravimo i grafit na zgradi preko puta vaše zgrade, baš upravo te slike.

B92: Da gori zgrada? To znači da treba spaliti B92?

Miša Vacić: To je umetnička sloboda, jer je mnogo veća mržnja i nepravda koju ova kuća čini lažnim načinom izveštavanja, gde se desi da kad govorite o nama, obavezno ide scena nasilja.

 

Udruženje “Naši” jedno je od najmlađih udruženja ekstremne desnice. Osnovani su u januaru 2006. godine, a javnost je prvi put za njih čula kada su prekinuli tribinu emisije “Peščanik” Radija B92 u Aranđelovcu u novembru 2007. Bili su predvođeni predsednikom opštine Topola Draganom Jovanovićem, koji je inače član Nove Srbije Velimira Ilića.

Ivan Ivanović, udruženje “Naši”: Pa je ne bih nazvao da je to bilo borbeno, to je u stvari bila jedna medijska manipulacija od strane vaše kuće, jer to je imalo mnogo više događaja koji su prethodili našem ulasku na tribinu emisije “Peščanik” i o tome, ako hoćemo pričati, to bi potrajalo jedan dobar deo emisije, kada bi se govorilo. Nas je to, da budem iskren, lansiralo u neki medijski prostor i posle te emisije naša organizacija je jedno krupno mesto među nacionalnim organizacijama u Srbiji.

B92: Vi ste to radili zbog marketinga?

Ivan Ivanović: Ne zbog marketinga nego konkretno emisiju “Peščanik” smatramo antisrpskom, konkretno zbog ljudi koji pišu...

B92: To što vi smatrate je jedna stvar, a ko vam daje pravo da nekome uskraćujete pravo na govor?

Ivan Ivanović: Ne, mi nismo nikom uskratili.

B92: Ali me sad zanima, ja Vas ovo pitam za Aranđelovac, zbog toga što je tu bio i... Znači, podršku vam je pružio predsednik opštine Topola...

Ivan Ivanović: Znate kako, mi smo započeli tu kampanju protiv emisije “Peščanik”...

B92: A samo da završim pitanje, koji je potpredsednik inače Nove Srbije, Velimira Ilića...

Ivan Ivanović: Da, to je Dragan Jovanović.

B92: ...tu su bili i radikali. Dakle, da li su to stranke koje vas podržavaju i koje vi podržavate?

Ivan Ivanović: Ne, znači, ja bih razjasnio sad, mi smo patriotska organizacija koja ima svoj statut i koja ima svoje ciljeve. Konkretno oko tog slučaja, ljudi su došli i podržali su nas jer su prepoznali da treba da nas podrže u toj situaciji, jer na nas je bio izvršen strahoviti medijski udar. Vaša televizijska kuća objavila je da je pročitala ne znam kakva saopštenja sa našeg sajta, koji još nije bio postavljen. Znači, naš sajt je bio u izradi, a vi ste pričali da ste čitali nekakva, ne znam kakva saopštenja da ćemo mi ne znam šta uraditi.

B92: Hajdete, posle ćemo o nama, ja sam Vas zvala zbog vas.

Ivan Ivanović: Pa, ja kažem konkretno.

B92: Dakle, zvala sam Vas, sad mi odgovorite na pitanje, da li vaša organizacija ima podršku Nove Srbije, Srpske radikalne stranke?

Ivan Ivanović: Ja Vam kažem, imamo svoj statut i mi znamo šta radimo. Oko konkretnih akcija, ako se svidi nekoj političkoj stranci, može da nas podrži, nećemo je odbiti, ali mi ne zavisimo ni od jedne političke partije...

B92: A koja stranka vas podržava?

Ivan Ivanović: U tom slučaju konkretno podržala nas je Nova Srbija i Srpska radikalna stranka, pojavili su se ljudi iz Ravnogorskog pokreta konkretno. Znači, niko ne stoji iza nas, nijedna politička stranka.

B92: Iz kojih motiva ste uopšte osnovani te 2006. godine?

Ivan Ivanović: Osnovali smo organizaciju zato što smo videli da velike političke stranke nisu u stanju da zaštite naše nacionalne interese i mi smo, kao mladi ljudi, okupljeni oko naše organizacije koja se zove “Naši”, koja istoimena postoji i u Rusiji, pokušali da napravimo nešto što će moći da okupi veliki broj mladih ljudi. To nam je praktično bio cilj i u tome uspevamo.

B92: Rekli ste da, kada je otkazana “Parada ponosa”, da je to, ovako: “Udruženje ’Naši’ obaveštava javnost da je otkazivanje povorke nastranih osoba, velika pobeda srpskih patriotskih organizacija i svih normalnih Srba i da je ovo početak borbe za normalnu Srbiju”.

Ivan Ivanović, udruženje “Naši”: Pa naravno, to je jedna velika pobeda patriotskih organizacija, jer nastrani ljudi nisu mogli da šetaju skaredno Beogradom.

B92: Je l' Vi shvatate da vi sad, evo, kršite Ustav?

Ivan Ivanović: Ja kršim Ustav?

B92: Da.

Ivan Ivanović: Ja kršim Ustav? Pa ja smatram...

B92: Takvim izjavama kršite Ustav.

Ivan Ivanović: U Ustavu nema nijedan član, znači, koji se odnosi na homoseksualne...

B92: Ima vrlo član o diskriminaciji.

Ivan Ivanović: Ima o diskriminaciji, ali ne homoseksualnih osoba, a Zakon o diskriminaciji je donet prošle godine. Ustav se ne krši, nego ljudi koji donose takve zakone krše Ustav. Evo možemo da otvorimo Ustav, znači, nijedan član se ne odnosi na homoseksualce.

Ustav Republike Srbije: “Ustav Republike Srbije posebno garantuje očuvanje ljudskog dostojanstva i ostvarenje pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava, ograničavajući ih samo u slučajevima ugrožavanja upravo zajamčenih ljudskih prava. Ustav posebno predviđa zabranu diskriminacije. Zabrana diskriminacije, posredna ili neposredna, po bilo kom osnovu“.

B92: Ko ste Vi da Vi odlučujete ko je u Srbiji dovoljno patriota, ko sme i ko ne sm šta da radi?

Ivan Ivanović: Mi ne odlučujemo o tome, mi merimo...

B92: Ne, ja Vas pitam... Ko ste Vi da odlučujete o svima drugima?

Ivan Ivanović: Mi smo organizacija „Naši“ i vidite da imamo pravo... Gej parada nije održana.

B92: Ko vam je dao pravo da Vi odlučujete da ste veći patriota od svih ostalih?

Ivan Ivanović: Mi smo sebi sami dali za pravo zato što sam Srbin hrišćanin i smatram da ova Srbija treba da bude zemlja pravoslavnih Srba i hrišćana i naravno svih građana koji žive bez obzira na veroispovest.

B92: I oni koji to nisu, po vašim pravilima, treba da ih ubijate i linčujete?

Ivan Ivanović: Ne, recite mi ponovo, gde smo mi tražili neko da se ubije?

B92: Jeste li učestvovali 2001?

Ivan Ivanović: Naravno.

B92: I ko je pretukao sve one ljude tamo?

Ivan Ivanović: Ko je pretukao ljude?

B92: Da.

Ivan Ivanović: Imalo je ljudi koji se nisu slagali sa time i koji su burno reagovali. Taj protest koji su oni zapravo 2001. godine trebali da prave, trebao je da se završi ispred Srpske patrijaršije i da se protestuje protiv srpskog patrijarha. Znači, ne možete dirati u nešto što je najsvetije srpskom narodu i onda da očekujete da će vas svi maziti i paziti.

B92: Dobro, po čemu ste to vi veći patriota od svih ostalih?

Ivan Ivanović: Ja nisam veći patriota, ja se ponašam kao najnormalnija osoba koja voli.

B92: Ali, evo sada, u ovom razgovoru ste istakli nekoliko puta da ste Vi patriota?

Ivan Ivanović: Ja kažem patriota, ali...

B92: Šta je patriota?

Ivan Ivanović: Patriota treba da bude... Patriota je normalna osoba, koja voli i svoje prijatelje, voli svoje roditelje, voli svoje komšije, voli svoju zemlju, voli svoju crkvu. Svi ostali koji se bore protiv svoje zemlje, koji se bore protiv svoje crkve... Postoji jedan lep izraz za njih, to su autošovinisti. Mrze sami sebe.

B92: Rekli ste da ste, dakle, protiv droge, protiv kriminala, protiv ne znam čega sve, a istovremeno ste veroučitelj, ali Vas sve to ne sprečava da organizujete promociju Kristijana Golubovića, koji je i pred sudom i osuđen kao kriminalac.

Ivan Ivanović: Da. E, pa to je vrlo interesantno pitanje i očekivao sam da ćete nas baš upitati baš to. Pa, Vaša televizija je prva napravila taj propagandni film „Vidimo se u čitulji“, koji je, pa mogu da kažem, uvukao u kriminal na hiljade mladih osoba. Naša organizacija je...

B92: Ja se izvinjavam stvarno, ali ovo je već smešno. Vi nemate odgovor ni na jedno pitanje.

Ivan Ivanović: Sačekajte da odgovorim na pitanje.

B92: Pa niste odgovorili.

Ivan Ivanović: Pa, Kristijana Golubovića smo... Pa kada me prekidate... Predstavili u jednom novom svetlu u kojem poziva ljude da se okanu kriminala i poziva ljude da se umešaju u jedan zdrav život, odnosno u sport, i govori, znači, čitava priča tribine je bila: ko želi da se bavi nekakvim, da kažemo, žešćim životom, neka se uključi u boks, neka se uključi u karate, neka se uključi u „Ultimate fight“. To je jedna od najposećenijih tribina u Aranđelovcu koja je bila u zadnjih pet godina i to upravo o tome... Zar Vi mislite da bih ja zvao nekoga ko bi propagirao kriminal i ko bi pričao o drogi?

B92: Ne mora on sada da propagira, ali svi znamo ko je Kristijan Golubović, je l’ tako?

Ivan Ivanović: Pa naravno, i vi ste puštali „Vidimo se u čitulji“ sa dvadeset kriminalaca...

B92: To Vam je stvarno nikakav argument... Za film koji je tada, u to vreme snimljen...

Ivan Ivanović: Samo mi objasnite kako mladi... Pošto ja radim u školi. Možete li vi meni da objasnite...

B92: U kojoj školi Vi radite?

Ivan Ivanović: U osnovnoj školi. U više osnovnih škola. Da li vi meni možete da objasnite kako mlad čovek...

B92: Čekajte, a Vi kao veroučitelj...

Ivan Ivanović: Da.

B92: Morate da imate podršku Srpske pravoslavne crkve?

Ivan Ivanović: Ne moram da imam podršku Srpske pravoslavne crkve. Ja sam završio školu i obavljam svoj posao uredno u školi kojim se bavim. Ovo j, nešto čime se ja bavim u slobodno vreme i Crkva ne utiče na to ko će biti kojeg političkog opredeljenja. To bi bilo smešno. To bi bilo ukidanje slobode svakog veroučitelja, svakog sveštenika.

B92: Je l’ Srpska pravoslavna crkva podržava Vaše stavove kao veroučitelja koji iznosi to javno?

Ivan Ivanović: Ne, mi nikada nismo imalii razgovor o tome uopšte da Srpska pravoslavna crkva podržava moje stavove. To bi bilo smešno, ko sam ja da mene podržava Srpska pravoslavna crkva?

B92: Veroučitelj.

Ivan Ivanović: Pa, nebitno... Veroučitelj? Ja sam jedan u hijerarhiji koji, postoji, znači, na hiljade veroučitelja i ja, kažem, ja obavljam svoj posao veroučitelja.

B92: Vi kao veroučitelj...

Ivan Ivanović: Da.

B92: Pozivate na nasilje?

Ivan Ivanović: Ja nikada ne pozivam na nasilje i ponovo kažem, pokažite mi gde ja pozivam na nasilje i recite mi konkretno rečenicu gde ja pozivam na nasilje. Recite mi konkretno rečenicu gde sam ja pozvao na nasilje.

B92: Pa evo, znači, nisam htela stvarno, ovo da iznosim, pošto je u pitanju B92, ali pošto se... Hajde da Vam kažem, na sve ostalo tvrdite da niste to rekli, da li je Vaša poruka, koja postoji na vašem sajtu: „Kraj vam se bliži, sluge terora. Crkva i Srbija vaša su mora“?

Ivan Ivanović: Pa da.

B92: Kako se bliži kraju to televiziji B92?

Ivan Ivanović: Ja sam Vam, malopre, odgovorio - politički kraj, ja kažem, mi se spremamo na ozbiljan...

B92: Ovde ne piše politički kraj.

Ivan Ivanović: Pa to je jedan slogan, da li može u političkom sloganu da se iskaže čitav stav?

B92: I Vi mislite da jednom veroučitelju priliči takav rečnik?

Ivan Ivanović: Naravno da mi priliči jer ja govorim ono što je istina.

B92: Deca treba od Vas da uče?

Ivan Ivanović: Naravno da dete treba da uči.

B92: Veronauku?

Ivan Ivanović: Naravno.

B92: Hvala.

Ekstremni desničari i ekstremni navijač kao po pravilu u svim događajima koji se završe incidentima učestvuju zajedno.

Mladen Obradović pokret “Obraz”: Ako mislite na one navijače koji su prolivali svoju krv braneći naš narod od Knina, pa do Prizrena...

B92: Mislim na one navijače koji će da zapale džamiju, prebiju homoseksualce, bacaju baklje na učesnike antifašističkog skupa, na te navijače mislim.

Mladen Obradović: Ispravno bi jedino bilo govoriti o onim navijačima koji su svoju krv prolivali za odbranu srpskog naroda od Knina, pa do Prizrena, o onim navijačima koji su se suprotstavili otimanju Kosova i Metohije, onim navijačima koji su se suprotstavili hapšenju Radovana Karadžića.

- (Navijači): Neka znaju p...e DOS-ovske, đenerala ako uhapse, Grobari će svi puške uzeti i sve ćemo vas jednom pobiti.

Mladen Obradović, pokret “Obraz”: Do nereda na ulicama dolazi zbog antisrpskog delovanja naše vlasti. Da srpska, odnosno, pardon, to nije srpska vlast, to je antisrpska vlast. Dakle, da antisrpski vlastodršci nisu isporučili jednog takvog srpskog viteza, kao što je Radovan Karadžić, ne bi došlo do takvih scena. Šta je problem ako na isti skup dođu navijači Zvezde, Partizana, Rada, pripadnici “Obraza” i raznih drugih organizacija?

Ivan Ivanović, udruženje “Naši”: Desničarske organizacije i navijači?

B92: Da. Šta je to što vezuje vas i navijačke grupe?

Ivan Ivanović: Znači, raščistićemo jednu stvar, svaki put kada se organizuje neki skup, mnoge navijačke grupe u Srbiji su desničarski orijentisane i to je od devedesetih godina i to su organizacije, kažem, koje su desničarski orijentisane, koje takođe imaju svoje vrednosti kao što je ljubav prema Srbiji, kao što je ljubav prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

B92: A Vaša organizacija je bliska sa navijačima Crvene zvezde?

Ivan Ivanović: Ne, mi smo najbliži Familiji srpskih navijača, koja okuplja sve srpske navijače iz svih patriotskih klubova i svih navijačkih grupa. Familija srpskih navijača okuplja sve navijačke grupe, bukvalno prevedeno.

B92: Čekajte, Vaša organizacija „Naši“ blisko sarađuje sa ruskom organizacijom “Naši”?

Ivan Ivanović: Pa ne može se reći blisko, ali sarađujemo sa ruskom organizacijom „Naši“.

B92: A zbog čega ste na primer u 2008. godini imali sastanak u prostorijama fudbalskog kluba Crvene zvezde?

Ivan Ivanović: Pa zato što su navijači fudbalskog kluba Crvena zvezda putovali u Moskvu i oni sarađuju sa Spartakom iz Moskve. I tu je bilo pripadnika organizacije „Naši“ koji su pričali o svojoj saradnji i onda smo jednostavno sastali preko toga. Znači, nije to nikakav skup sad, koji je bio na ne znam kom nivou, nego to je bio praktično jedan mali razgovor, u kom smo razmenili iskustva kako koja organizacija sarađuje...

B92: Pošto ta navijačka grupa Spartaka deluje unutar ruske organizacije „Naši“...

Ivan Ivanović: Ne deluje ona unutar, nego članovi...

B92: Neki su članovi, da.

Ivan Ivanović: Pa članovi su ljudi koji su iz “Naših”, odlaze na utakmice Spartaka i tako su se upoznali. Nije to nikakva sad sprega – navijači koji imaju ne znam ni ja kakvu saradnju. To je smešna priča. Navijači su uglavnom odazivaju, odnosno dolazili su, na te velike skupove koje smo pravili, kao što je protest ispred ambasade Slovenije, tada su došli navijači Crvene zvezde, navijači Partizana, navijači Rada.

Dokaz da su ekstremni navijači i ekstremni desničari uvek u prvim redovima kada je u pitanju rušenje i paljenje grada jeste i činjenica da je jedan od navijača Partizana, Zoran Vujović, poginuo u američkoj ambasadi, pošto su je prethodno huligani koji su ušli u ambasadu zapalili.

Mladen Obradović, pokret “Obraz”: Ne može se srpska omladina kriviti zato što je, onako kako je znala i umela, pokušala da se izbori protiv otimanja Kosova i Metohije. Znate, nije uzalud Njegoš rekao: „Zlo činiti, ko se od zla brani, tu zločinstva nije nikakvoga“. Ne može se okrivljivati jedan narod, onda kada se brani, onda kada je prinuđen...

B92: Brani se paljenjem grada sopstvenog?

Obradović: Ma kog grada, bre, kog bre grada? Američka ambasada? Kakav je to grad? To je grad u gradu, američka ambasada.

B92: To je grad u gradu...

Obradović: To je tvrđava.

B92: I mi svi plaćamo odštetu za to što ste uradili.

Obradović: Pitajte malo... Gospođo, nije stvar u paljenju, znate. Suština je u tome da, sve što se tog dana dogodilo, a Vi verovatno ciljate na događaje nakon mitinga „Kosovo je Srbija“, sve što se tog dana dogodilo jeste izraz narodnog bunta, očaja ovog naroda, koji više ne zna šta da radi.

Grupa uglavnom mlađih osoba krenula je posle mitinga „Kosovo je Srbija“ da ruši sve pred sobom. Prema nezvaničnim informacijama, kod nekih demonstranata kasnije su pronađeni i papirići na kojima je praktično bila mapa gde se koja ambasada nalazi. Takve mape bile su namenjene onim ekstremnim navijačima i desničarima koji dolaze iz unutrašnjosti.

To je još jedan pokazatelj kako vođe grupa i podgrupa retko kada direktno učestvuju u incidentima, ali zato organizuju grupe ekstremnih navijača. U takve grupe spadaju uglavnom mlađe osobe koje su spremne da urade sve da bi dokazivanjem vođi napredovale u hijerarhiji grupe.

Zoran Vujović, koji je poginuo u američkoj ambasadi tako što se ugušio od požara koji su izazvali huligani, bio je jedan od navijača Partizana. Posle toga Grobari su na utakmicama pesme posvećivali Vujoviću, nosili transparent sa njegovom slikom, a ista fotografija nalazi se i na sajtu suparničke navijačke grupe „Delije Sever“. Na taj način i navijači protivničkog tima odaju počast Vujoviću, koji je, kako navode, „život svoj dao za odbranu Kosova“.

Odgovornost za nerede koji su se dogodili u februaru 2008. godine snose predstavnici tadašnje vlasti i nadležnih institucija. Premijer je bio Vojislav Koštunica. Dogovor o tom velikom i mirnom protestu postignut je na sastanku parlamentarnih stranaka Demokratske stranke Srbije, Demokratske stranke i Srpske radikalne stranke. “Moramo na najbolji način odbraniti Srbiju i Kosovo”, naveo je tada Koštunica.

Međutim na dan mitinga predsednik Demokratske stranke i predsednik Srbije Boris Tadić nije bio u zemlji, već je otišao u posetu Rumuniji. Vratio se kada je već sve bilo gotovo, a izjavu medijima koje je pozvao na smirivanje situacije dao je u osam sati uveče.

G17 je saopštila da neće prisustvovati skupu, pa su se tako na bini našli predstavnici Demokratske stranke Srbije, Srpske radikalne stranke (koja je tada bila jedinstvena) i Crkve.

Iako odgovornost nadležnih institucija nikada nije utvrđena, na osnovu raspoloživih informacija proizilazi da paljenje ambasade nije sprečeno, odnosno da policiji nije bilo pre paljenja naređeno da reaguje, ali ko je doneo odluku da se ne reaguje to do danas nije razjašnjeno.

Samo nekoliko dana pre mitinga koji je organizovala država grupe huligana i ekstremista su na dan proglašenja nezavisnosti Kosova pravile nerede po gradu tako što su porazbijali prozore na ambasadama. Tadašnji ministar u Vladi Srbije Velimir Ilić, ali i drugi članovi Vlade, javno su, međutim, opravdali takve postupke huligana.

 

Velimir Ilić: Nama su stranci razbili državu, a mi smo njima nekoliko prozora na ambasadama, to je normalno i to moraju očekivati i da nauče šta je demokratija... I to razbijanje prozora je demokratija.

Ovakve izjave bile su zapravo uvod u ono što će se dogoditi samo par dana kasnije. U tih nekoliko dana održana je čak i sednica Vlade, na kojoj je došlo do rasprave članova Vlade Srbije upravo zbog divljanja huligana. Transkript sa sednice Vlade, objavio je „Blic“:

"Velimir Ilić (NS): Naneli su oni nama mnogo veću štetu nego što su polupani prozori. Ovi sa B92 i drugi mediji morali bi da paze kako govore o tim mladim ljudima.

Snežana Samardžić-Marković (G17): Vi ste poslednji koji bi trebalo da nekoga učite ponašanju. Svi znamo šta ste sve izgovarali.

Velimir Ilić: Gospođo, vi ste dva meseca u sportu, a ja dvadeset godina. Vodite računa, doći će vama sportisti.

Dragan Šutanovac (DS): Koji sportisti? O čemu pričate? Ja ću da stanem ispred tih mlakonja ako treba. Drugo, zašto je policiji data instrukcija da sa jedne strane dozvoli divljanje huligana, a sa druge da štiti red i mir. Tako samo stradaju policajci.

Velimir Ilić: Ne možete ih zvati huliganima što su razbijali neke prozore i povredili nekoliko policajaca.

Dragan Šutanovac: Tačnije pedeset tri.

Vojislav Koštunica: Ti ljudi, huligani, kako ih zovete, samo su reagovali na kršenje međunarodnog prava.

Dragan Šutanovac: Molim Vas, pa da ih neko nije organizovao, oni ne bi znali šta da rade. Kakva odbrana međunarodnog prava?!“

Velimir Ilić, Andreja Mladenović i Vojislav Koštunica odbili su razgovor za „Insajder“.

Snežana Samardžić-Marković, ministarka omladine i sporta: To je bila dramatična sednica Vlade i ja sam bila ta koja je rekla predsedniku Vlade da mi nismo dužni ni na Vladi da slušamo, tadašnjem predsedniku Vlade...

B92: Vojislavu Koštunici?

Snežana Samardžić-Marković: Da mi nismo dužni da slušamo te tirade i da molim predsednika da obustavi tu tiradu kolege ministra. Gospodin Ilić me je veoma napadao.

Dan pre velikih demonstracija održan je sastanak svih službi MUP-a i BIA, na kojem je, prema saznanjima „ Insajdera“, dogovoreno da se obezbede sva diplomatska predstavništva i da se sačuva sva imovina. Iz tadašnjeg MUP-a sve diplomate dobile su uveravanje da je sve pod kontrolom, da će se Srbija pridržavati međunarodnih obaveza i sačuvati sve strane ambasade.

Huligani, odnosno navijači „Partizana“, tog dana su prvo kamenovali tursku ambasadu, iako su, prema saznanjima „Insajdera“, operativci BIA bili na terenu i pratili šta se sve dešava. Međutim, policija koja je na terenu ne dobija naredbu da zaustavi rušenje grada. Počinje pljačkanje radnji preko pita hrvatske ambasade, huligani kreću ka američkoj ambasadi. Policija, međutim, preko motorola dobija komandu, citiramo: „Ostanite na osnovnim pozicijama.“

Do pravih incidenata dolazi prvo ispred američke ambasade, kada je zapaljena stražarska kućica. Dok sve to traje, nema naredbe da policija reaguje. Sve to traje četrdeset pet minuta. Tek kada su huligani upali u ambasadu i zapalili je i tek pošto su pripadnici SAJ-a, koji inače čuvaju ambasadu, usled nedostatka naredbe od ovlašćenih iz MUP-a, u dogovoru sa direktorom policije, ušli i pokušali da izvuku marince iz zgrade, iz MUP-a je stigla naredba da reaguju.

Prema istraživanju „Insajdera“, policijske snage, koje su se nalazile u dve paralelne ulice kod američke ambasade, Vojvode Milenka i Miloša Pocerca, kao i u ulici ispod ambasade, Sarajevskoj, povučene su pola sata pre napada na ambasadu. Do danas nije poznato ko je tog dana komandovao policijom, ko je izdao naredbu da policija ne reaguje.

Tadašnji ministar Dragan Jočić, zbog saobraćajne nesreće, bio je u bolnici. Zamenik ministra policije bila je Mirjana Orašanin. Komandovanje policijom je, prema tvrdnjama nekih koji su bili na licu mesta, operativno preuzeo tadašnji šef kabineta premijera Vojislava Koštunice Aleksandar Nikitović. Kako je išao komandni lanac, ko je i kome izdavao naređenja za sada se drži u tajnosti. Nije pokrenuta istraga niti je utvrđena odgovornost tadašnje vlasti, tadašnjeg MUP-a i BIA, na čijem čelu je bio Rade Bulatović.

Vladimir Božović, generalni inspektor MUP-a od aprila 2004. do januara 2007. godine: Ja sam zadovoljan što sam bio tamo i što, kako kažete, sam bio u prvim redovima, ali je takođe jako porazno i jako negativno da država nije mogla, ili bolje reći nije htela, da zaštiti državne institucije, da zaštiti strane ambasade i to smatram velikim propustom tadašnjih najodgovornijih ljudi.

B92: Da li hoćete da kažete da je paljenje američke ambasade bila politička odluka?

Vladimir Božović: Pa neka vrsta političke odluke ili nesposobnosti da se u tom trenutku reaguje kako je moralo da se reaguje, a to je da se zaštiti ta i svaka druga ambasada. Kao što ste rekli, ja sam bio među prvim, tu, ljudima koji su bili u redu sa mitropolitom Amfilohijem, desno su bili gospoda Nikolić i Todorović, čini mi se, iz Radikalne stranke, tada su bili zajedno. Levo je bio premijer Koštunica i njegov šef kabineta Nikitović i mene su neki ljudi iz policije zvali, neki ljudi drugi, video sam gospodina Nikitovića kako intenzivno razgovara. Onda je on prišao do mitropolita Amfilohija, rekao da policija ne može da brani ambasade, da ne može da brani ambasadu Amerike da ne bi stradali ljudi i da je najbolje da se povuče policija i da to tako prepusti.

B92: To kaže Nikitović?

Vladimir Božović: Mitropolitu... Ja sam to shvatio više kao nešto, traženje nekog njegovog mišljenja ili suda. Na šta je mitropolit rekao da treba čuvati živote, naravno. Svačiji život i svetinja života je najvažnija, pretpostavljam, za njega i za mene i za svakog čoveka. Ja sam onda, kada sam uporedio informacije koje sam ja dobio, rekao mitropolitu da policija mora da zaštiti ambasade sve, pa i američku, jer će se onda u protivnom jedan veličanstven narodni skup pretvoriti u nešto suprotno i da, ako on može, da to svoje mišljenje kaže i mislim da je on u tom hodu, mi smo dakle išli u koloni, i rekao gospodinu Nikitoviću.

B92: Kada govorite o šefu kabineta Nikitoviću... Po onome što ste rekli ispada da je on taj koji je praktično rukovodio policijom, ako je stalno bio na vezi, ako se on obratio Amfilohiju?

Vladimir Božović, generalni inspektor MUP-a od aprila 2004. do januara 2007. godine: To bi, naravno, trebalo utvrditi, ja govorim o onome što sam video i čuo i moj je utisak da je, da je to bilo tako i da on snosi najveću odgovornost, zajedno sa šefom BIA, gospodinom Bulatovićem, koji je morao, kao šef tajne policije, da ima operativna saznanja i podatke šta će se dešavati i šta će se spremati, ali je važno da se ispita ko je komandovao policijom na dan održavanja veličanstvenog narodnoga skupa i na dan održavanja grozne slike koja je otišla iz Beograda, paljenja američke ambasade, smrt jednoga građanina Srbije u toj ambasadi i nesagledive političke posledice toga čina.

Do Aleksandra Nikitovića, bivšeg šefa kabineta Vojislava Koštunice, nismo uspeli da dođemo, iako smo njegovoj sekretarici ostavili poruku šta je rekao Vladimir Božović i da nas zanima odgovor na takve optužbe. Iz MUP-a Srbije takođe su odbili razgovor za „Insajder“.

Udruženi u zajedničkoj mržnji prema svemu što je drugačije, ekstremni navijači i ultradesničari poslednjih godina postali su važni akteri na političkoj sceni u Srbiji. Vlast ne da ih nije kažnjavala za otvoreno pozivanje na nasilje i izazivanje, rasne, verske i nacionalne mržnje, već ih je od 2004. u mnogo čemu podržala, često ni deklarativno ne osuđujući njihove postupke.

Istovremeno, dok krivične prijave nisu podizane, javnost je neprestano zatrpavana raznim oblicima netolerancije, negiranjem postojanja organizovanog kriminala i ratnih zločina, glorifikacijom osumnjičenih i osuđenih ljudi.

Od incidenata na prvoj “Paradi ponosa” 2001, preko paljenja Bajrakli džamije, paljenja američke ambasade i uništavanje ambasada Slovenije i Hrvatske, do otkazivanja “Parade ponosa” ultradesničari i navijači su zajedno u svakoj akciji, koje su Srbiju daleko udaljavale od Evropske unije, u kojoj su ugrožavana Ustavom zagarantovana prava građana i u kojoj je bilo žrtava.

Takva Srbija, u kojoj su ultradesničari i huligani postali važne društvene grupe, pobedila je kada je otkazana „Parada ponosa“ u Srbiji. Ta i takva Srbija u centru Beograda ubila je Brisa Tatona. U trenutku dok desničarske organizacije svakodnevno javno poručuju učesnicima “Parade ponosa” „Dođite, samo vas čekamo“, Amfilohije Radović četiri dana pre zakazane povorke uputio je pisanu izjavu medijima i označio ovaj događaj kao povorku srama i povorku Sodome i Gomore:

“Ljubav je data čovjeku da rađa, svako rođenje je rođenje za vječnost, a ne za smrt i ništavilo. A ’drvo koje ploda ne rađa siječe se i u oganj baca’. Da li je jalova ljubav - ljubav? A takva je muželožnička, gej- lezbijska ljubav, koja neće i ne može naslijediti Carstva Božijega, jer je besplodna i jalova. Jer njen eros vodi u smrt i samoubistvo, istovjetan je sa smrću.”

B92: Isto tako se desi da navijači Partizana ubiju francuskog državljanina u centru Beograda, nakon što je atmosfera raznim izjavama u javnosti bila lepo podgrejana pred “Paradu ponosa”. Je l' osećate ikakvu odgovornost zbog toga?

Mladen Obradović: Možete li vi meni najpre da kažete da li ćemo ikada u javnosti čuti odgovore na sledeća pitanja: kako je moguće da se na svim medijima govori kako je taj nesrećnik navodno nosio majicu čak sa natpisom „Srbija“, da je bio bez ikakvih obeležja i slične budalaštine, a zapravo kad pogledate snimke, vidite jasno da je nosio vrlo vidna obeležja svoje navijačke grupe?

B92: I zato ga treba ubiti?

Mladen Obradović: Vi znate šta to znači, Vi znate šta to znači u tom svetu? To znači direktno bacanje rukavice u lice. To znači direktno izazivanje.

B92: I treba ga ubiti?

Mladen Obradović: Da li će ova javnost ikada... Dozvolite, da li će ova javnost ikada imati priliku da čuje odgovore na, recimo, sledeća pitanja: da li je tačno da je pomenuti iskazivao homoseksualne sklonosti tog dana na ulicama Beograda? Da li je tačno da je on sa svojom grupom izazivao navijače Partizana i ostale Srbe koji su se nalazili tog dana na ulicama Beograda? Da li ćemo ikada dobiti odgovore na ta pitanja?

B92: Čovek je ubijen...

Mladen Obradović: Pa vi mi onda recite...

B92: Čovek je ubijen i Vi nećete...

Mladen Obradović: Meni je veoma žao što je došlo do tog događaja, nemojte da ovde sad mi poturate neka izvitoperena mišljenja... Nešto što ja nisam rekao. Naravno da žalim zbog toga, to i jeste za žaljenje, ali mi stalno govorimo o posledicama, nikada ne lečimo uzrok.

Ovde nije reč o navijačima koji bodre svoj klub, a ni o patriotama koji su navodno okupljeni u desničarskim organizacijama. Ovde je reč o nasilnicima koji sebe nazivaju navijačima i ekstremistima koji sebe nazivaju patriotama.

Od svih navijačkih grupa i podgrupa Zvezde, Partizana i Rada - čije su vođe, kao što ste videli iz prethodnih nekoliko emisija „Insajder“, osumnjičeni za izvršenje više od 250 krivičnih dela, pretnjama i uvredama - već nedeljama se oglašava navijačka grupa Partizana „Alkatraz“.

Vođe navijačke grupe „Alkatraz“, kojima se emisija „Insajder“ bavila, jesu Nikola Dedović,Vladimir Maljković, Miloš Radisavljević i Ljubomir Marković, Aleksandar Vavić i Đorđe Prelić. Pripadnici te navijačke grupe sinoć su sa tribina uputile i otvorene pretnje smrću:

- Otrovna si kao zmija, proći ćeš ko Ćuruvija, kurvo Brankice, kurvo Brankice! Otrovna si kao zmija, proći ćeš ko Ćuruvija, kurvo Brankice, kurvo Brankice!

Pojedinci iz navijačke grupe Partizana „Alkatraz“, među kojima su dvojica vođa te grupe, Đorđe Prelić i Ljubomir Maljković, osumnjičeni su između ostalog i za ubistvo francuskog državljanina Brisa Tatona u centru Beograda.

B92 nastaviće da se bavi temom ekstremnih navijača, jer je to društveni problem od kojeg se sklanjaju i uprave klubova, pravi navijači, političari, ali i nadležne institucije.

(NE)MOĆ DRŽAVE