Jezik

sr

en
Serijal: NASTAVAK "PATRIOTSKE" PLJAČKE

Transkript treće epizode

Srbija iz budžeta i danas plaća radnike javnih preduzeća u južnom delu Kosova koja u suštini ništa ne rade, jer nemaju šta da rade na prostoru na kom su svu vlast preuzele institucije Prištine.

Tako se i dalje finansira Aerodrom Priština, koji se danas zove Adem Jašari, Javno stambeno preduzeće u Lenjinovoj ulici u Prištini, današnjem bulevaru Bila Klintona, kao i preduzeće Termokos, koje bi trebalo da održava prištinski sistem centralnog grejanja, ali koje je sada u Gračanici, mestu koje i nema centralno grejanje.

Sva ova preduzeća do pre dve godine, imala su kancelarije u jednom skladištu u Gračanici, a  Srbija ih je plaćala kako bi se održala slika da i dalje ima svoje institucije na Kosovu, iako stvari tako ne stoje od 1999. kada se država povukla s ovog prostora.

U međuvremenu, Briselskim sporazumom je praktično priznato postojanje privremenih institucija na Kosovu, ali građani Srbije i dalje plaćaju firme koje nemaju šta da rade. 

 

NASTAVAK PATRIOTSKE PLJAČKE – TREĆA EPIZODA

 

B92: Gde su ova javna preduzeća  odavde?

Sagovornik: A?

B92: Ova javna preduzeća odavde, jesu još uvek tu ili?

Sagovornik: Javna preduzeća? Insajder, a? Sagovornik: Ne znam... Nole, jesu tu ova javna preduzeća?

Sagovornik 2: Javna preduzeća? Nisu tu

Sagovornik 3: Gore u opštinu, u centru...

B92: U centru? Ok.

Sagovornik: Gore prema Jalovištu kad ideš...

B92: Znam, znam, znam koja je, ova srpska opština...

Sagovornik: Da, da...

B92: Ok, hvala vam...

 

Sva prištinska javna preduzeća izmeštena u Gračanicu bila su do pre dve godine smeštena u kancelarije bivše društvene firme Voćar. U međuvremenu Kosovska agencija za privatizaciju preuzela je vlasništvo nad ovom firmom, tako da su sve kancelarije morale da se isele.

Kancelarije ovih preduzeća su danas u zgradama koje je gradila kosovska Opština Gračanica.

Redakcija Insajdera je, međutim, u dva navrata pokušala da snimi šta sada rade radnici ith javnih preduzeća, ali smo oba puta, u sred radnog vremena, zatekli prazne prostorije i katance na vratima.

Zato smo otišli do kuće u kojoj se nalaze prostorije izmeštenog grada Prištine, u Gračanici, kako bi od predsednika privremenog organa Ljubinka Karadžića, člana Srpske napredne stranke, koga je na ovo mesto postavila Vlada Republike Srbije, dobili odgovor na pitanje gde su radnici javnih preduzeća grada kojim upravlja.

B92: Dobar dan. Gradonačelnik?

Sagovornik 4: Gradonačelnik samo da vidimo. Koja je televizija?

B92: B92.

Sagovornik 4: B92?

B92: Da.

Sagovornik 4: Samo momenat…Gospodo, samo jedan bez kamere

B92: Mmmm to ne dolazi u obzir

Sagovornik 4: Šta da radimo

B92: Pa ništa. Mi ćemo pokušati pa

Sagovornik 4: pa nemojte. Ja sam pitao. Molim vas. Znači bez kamere možete da odete. Primiće vas da vidi o čemu se radi. Ja sam vas najavio. Rečeno je. Bez kamere. Ugasite molim vas.

B92: Jel možemo da vas snimimo?

Sagovornik 5: Možete ali samo vi.

B92: ne ne. možemo da uđemo samo sa kamerom pošto imamo samo jedno kratko pitanje.

 

B92: Dobar dan.

LJUBINKO KARADŽIĆ, PREDSEDNIK PRIVREMENOG VEĆA GRADA PRIŠTINA: Dobar dan.

B92: Mi smo došli samo da proverimo jednu stvar. Vi ste nam rekli da javna preduzeža ovde nešto rade, a  mi smo dva puta išli u kancelarije javnih preduzeća I oba puta smo zatekli prazne prostorije.

LJUBINKO KARADŽIĆ: Pa ja sam vam rekao gde rade. Zašto niste išli tamo da proverite. Rade u osnovnoj školi u Lapljem selu

B92: jel su tamo angažovani svi radnici tih javnih preduzeća?

LJUBINKO KARADŽIĆ: Da.

Koliko ih ima?

LJUBINKO KARADŽIĆ: Pa ne znam tačan broj napamet da vam kažem ali ima ih pedesetak sigurno

I svi su tamo?

LJUBINKO KARADŽIĆ: Da.

Hvala.

 

Škola u Lapljem selu istovremeno je i osnovna i srednja škola. Tokom leta je zaista rekonstruisana, ali, kako se ispostavilo, radove je finansirala kosovska Opština Gračanica, a izvodilo ih je preduzeće Delta Ing u vlasništvu kosovskog albanca.

Na gradilištu smo zatekli radnike srpskih Javnih preduzeća Termokos i Javno stambeno, ali kao podizvođače kosovske firme.

 

B92: Ovde je u toku rekonstrukcija. Jel?

LjUBOMIR ŽIVIĆ, DIREKTOR OSNOVNE ŠKOLE “MILADIN MITIĆ”: Da.

B92: Šta radite?

LjUBOMIR ŽIVIĆ: Pa uvodimo parno grejanje, znači u celom objektu I renoviramo dotrajalu salu, fiskulturnu salu kao I sve ostale prostorije.

B92: Ko finansira radove?

LjUBOMIR ŽIVIĆ: Radove finansira opština Gračanica.

B92: Kosovska opština Gračanica?

LjUBOMIR ŽIVIĆ: Kosovska opština Gračanica a izvođači su Termokos

B92: Znači kosovske institucije plaćaju naša javna preduzeća da ovo rade.

LjUBOMIR ŽIVIĆ: Da. Otprilike tako.

B92: Aha. A koja firma je dobila tender?

LjUBOMIR ŽIVIĆ: Firma …. Pa ne mora to bas sada.

B92: Jel to neka kosovska firma?

LjUBOMIR ŽIVIĆ: Aham.

B92: Jeste.

 

Fiktivna javna preduzeća, čiji radnici plate dobijaju iz budžeta Srbije, tako su angažovana kao podizvođači u poslu koji se finansira iz budžeta Kosova.

LJUBINKO KARADŽIĆ, PREDSEDNIK PRIVREMENOG VEĆA GRADA PRIŠTINA: Pa to je slučaj sa jednim javnim preduzećem Termokosom i to je moguće iz tog razloga zato što na tenderima ne mogu direktno da učestvuju na tenderima koje raspisuju kosovske institucije, jer nisu registrovana u kosovskom sistemu. Ali da ne bi radnici sedeli besp... bez posla, onda se pojavljuju kao podizvođači kod privatnih preduzeća kao...

B92: MI ih plaćamo I plaća ih Kosovska vlada praktično?

LJUBINKO KARADŽIĆ: Ne, ne. Ne plaća ih Kosovska vlada. Oni rade kao podizvođači upravo one poslove za koje su kvalifikovani

B92: I koje finansira vlada Kosova

LJUBINKO KARADŽIĆ: Pa u suštini investitor nije ni bitan.

B92: Šta se koristi? Novac koji oni zarade na tim poslovima?

LJUBINKO KARADŽIĆ: Pa mogu da vam kažem da je ovo prvi posao koji su ugovorili recimo u celosti. To je prvi posao koji su ugovorili sada.

B92: Oni svi primaju platu iz države Srbije? Ne primaju je za to da bi radili te poslove

LJUBINKO KARADŽIĆ: A zašto primaju platu?

B92: Pa to ja vas pitam.

LJUBINKO KARADŽIĆ: Oni primaju platu I to je takva odluka donešena

B92: I ako nemaju šta da rade?

LJUBINKO KARADŽIĆ: Da… ne da nemaju šta da rade. Da im se pruži prilika da nađu posao

 

Potpuno istu situaciju redakcija Insajdera snimila je i pre dve godine kada smo intervjuisali i tadašnjeg srpskog gradonačelnika Prištine.

 

IZ ARHIVE PATRIOTSKA PLJAČKA – TREĆA EPIZODA

B92: Dobro, ali ima i pet ili šest javnih preduzeća koja funkcionišu ovde koja su u vašoj nadležnosti? Jedno od njih je recimo Preduzeće za prikazivanje filmova...
Savić: Da
B92: Šta ono radi?
Savić: Preduzeće za prikazivanje filmova ne radi ništa
B92: Ali ti ljudi koji su zaposleni primaju platu?
Savić: Da, primaju platu. Tačno.
B92: I ima Upravni odbor i ima zaposlene...
Savić: Ima upravni odbor, tako je
B92: I svi oni primaju platu a ne rade ništa?
Savić: Da, tačno. Takav broj radnika... To ministarstvo za KiM zna, to Vlada Srbije zna, sada zna i kancelarija za Kim
B92: Dobro, ali ostala javna preduzeća o kojima pričam, eto Stambeno preduzeće ne radi ništa. Hoću da vam kažem, je li to realna situacija? Srbija izdvaja novac za te ljude koji ne rade ništa, zato što mi nećemo da priznamo realnost ili šta?
Savić: Ne, ne, priznajemo. To stoji da je tako, da znači mnoge ustanove ili preduzeća nemaju nikakve aktivnosti, a primaju platu iz budžeta.

 

Vlada Mirka Cvetkovića je 2010. godine raspustila gotovo sve opštine u kojima više nema Srba i postavila tzv. opštinske koordinatore čiji je posao bio da administrativno održe institucije Srbije. To je učinjeno za sedam opština južno od Ibra.

Vlada Ivice Dačića raspušta ove koordinatore i umesto njih formira privremene organe sa po pet zaposlenih u deset opština . To je automatski značilo pedeset novih zaposlenih ljudi, partijskih kadrova, i to u opštinama u kojima Srbija više ne može da obavlja nikakvu vlast.

U svim ovim mestima nastavila su da rade fiktivna javna preduzeća ovih opština, koja se sva finansiraju iz državnog budžeta Srbije.

B92: Dobro, a zbog čega je vaša Vlada održala taj paralelizam institucija na Kosovu?

BORKO STEFANOVIĆ: zato što je naša politika bila takva. naša politika je bila drugačija. i ja to priznajem. i mi za tu politiku nismo dobili podršku.

MOMIR STOJANOVIĆ: Sve će to biti tako, a ja za to imam u izveštaju AO gde sam slikovito rekao da su sazreli uslovi, ali baš sazreli uslovi da dođe do promene političkih predstavnika Srba na Kosovu i Metohiji. Ja kad kažem političkih predstavnika Srba kažem i onih Srba koji žive na KiM i političkih predstavnika pojedinih stranaka koji su ključnu ulogu imali kada je u pitanju rešavanje kosovskog problema.

B92: Ali sad imamo novu garnituru ljudi na kosovu I ništa se ne menja…

MOMIR STOJANOVIĆ: Ja tu novu garnituru slabo poznajem, smatram da su legitimno izabrani predstavnici, ali mislim da, ja sam to govorio i sa mnogim predstavnicima lokalnih samouprava na KiM, govoreći da oni sami moraju izabrati svoje lidere, a ne da im Beograd bira lidere. Oni u svojoj sredini najbolje znaju ko su istinski borci za ostanak Srba.

Republika Srbija već petnaest godina finansira sve opštine na Kosovu. S obzirom da su poslednji lokalni izbori na Kosovu za srpske opštine održani 2008. godine, svim opštinskim upravama je u međuvremenu istekao mandat, pa je vlada Ivice Dačića postavila privremene organe u svim mestima na Kosovu. 

Privremene organe tako su dobili i Priština, Novo Brdo, Peć, Zubin Potok, Kosovska Mitrovica i Leposavić, koji su nastavili da funkcionišu i nakon lokalnih izbora na Kosovu, koje je priznala država Srbija.

Sporazumom Beograda i Prištine, potpisanim u Briselu, Vlada Srbije prihvatila je da Srbi učestvuju na lokalnim izborima na Kosovu.

Formirana je lista „Srpska“ u koju su, između ostalih, ušli i članovi vladajućih stranaka u Srbiji. U kampanju ove liste aktivno uključili predstavnici vlade Srbije.

Lista Srpska pobedila je u svim sredinama s većinski srpskim stanovništvom. U svim tim mestima, paralelno funkcionišu privremena veća ispred države Srbije. 

MILOVAN DRECUN: Tek kada se završi formiranje zajednica srpskih opština, onda ćemo imati potpuno čistu situaciju. Imaćemo opštine koje su konstituisane već I imaćemo zajednicu srpskih opšina I više nećemo imati ove druge

B92: Praktično paralelne institucije.

MILOVAN DRECUN: ajde da nazovemo to tako, dakle ali ovo je prelazni period koji je predviđen Briselskim sporazumom. Znate šta je, dok se ne formira zajednica srpskih opština taj prelazni period nije završen.

 

Istovremeno, većina funkcionera izabranih na lokalnim izborima na Kosovu, prima platu i iz Beograda i iz Prištine.

 

ŠEMA DUPLE FUNKCIJE

 

Vučina Janković iz Zvečana, prima platu iz Prištine kao gradonačelnik Zvečana i istovremeno naknadu iz Beograda kao član privremenog veća opštine Zvečan u srpskom sistemu i kao član Upravnog odbora Apoteke Kosovska Mitrovica.

Stevan Vulović iz Zubinog Potoka prima platu iz Prištine kao gradonačelnik izabran na kosovskim lokalnim izborima i iz Beograda kao predsednik privremenog organa Zubinog Potoka.

Zoran Todić iz Leposavića, je predsednik skupštine opštine Leposavić, po kosovskom sistemu, a istovremeno Vlada Srbije ga plaća kao člana Privremenog organa u Leposaviću i člana Upravnog odbora Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici. U izjavi za Insajder Todić je rekao da, zbog nesporazuma oko budžeta, još uvek nije primio nijednu platu iz Prištine.

Goran Rakić iz Kosovske Mitrovice prima platu iz Prištine kao gradonačelnik severne Kosovske Mitrovice, a vlada Srbije postavila ga je za člana Saveta Ekonomskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici.

Branimira Stojanovića, gradonačelnika Gračanice izabranog po kosovskom sistemu Vlada Srbije postavila je za predsednika Nadzornog odbora Javnog preduzeća „Nacionalni park Šar planina“. Stojanović je u telefonskoj izjavi za Insajder rekao da to nije plaćena funkcija.

Ljubinko Karadžić, predsednik privremenog organa grada Prištine, po srpskom sistemu, istovremeno je i poslanik u Skupštini opštine Gračanica po kosovskom sistemu.

 

B92: Kako ste istovremeno I u gradu Priština I u opštini Gračanica?

LJUBINKO KARADŽIĆ: Ne, u opštini Gračanica, odbornik nema , ja nemam nikakvu obavezu tamo, mislim, da budem prisutan. Ja jedino u vreme skupštine, kad se zakaže skupština, tad radim. Inače, u međuvremenu, sarađujemo da kažem tesno, da znam koji su problemi tamo, pokušavamo...

B92: Dobro a jel vi primate platu I kao odbornik u skupštini Gračanice I kao predsednik privremenog organa?

LJUBINKO KARADŽIĆ: Ne, odbornici u skupštini Gračanice nemaju platu. Imaju dnevnice samo kad je skupština znači. A inače, primam platu ovde redovno kao predsednik privremenog organa. Inače, nemam primanja tamo, osim te dnevnice kada je skupština.

 

Situacija će se normalizovati kada se uspostavi Zajednica srpskih opština, predviđena briselskim sporazumom. Ovo telo trebalo bi da bude paralelna skupština na Kosovu i činiće je predstavnici svih srpskih opština .

Radnici dosadašnjih skupština opština, javnih preduzeća i ostalih institucija države Srbije koje bi trebalo da prestanu osnivanjem Zajednice, uvereni su, zahvaljujući izjavama zvaničnika iz Srbije, da će svi dobiti posao u Zajednici.

BORKO STEFANOVIĆ: pa se onda postavlja pitanje a što ne pravite zajednicu srpskih opština kad ste sproveli izbore is ve je završeno. a što aaa... treba da sačekamo parlamentarne izbore na KiM. a kako ćemo izaći na njih kada Albanci neće da daju zagarantovana mesta, pa neće da daju da se glasa sa srpskim dokuemntima, pa onda kažu e ne može to tako, pa ne možemo mi da izađemo da pozovemo srbe na te izbore, ako oni ne izađu onda opet neće biti zajednice srpskih opština. I ta zajednica srpskih opština iako mislim kroisna stvar postaje kao neka ono ne lipši magarče do zelene trave.

MILOVAN DRECUN: pa dobro znate šta na takva tumačenja samo vreme može da da odgovor videćemo, veoma brzo ćemo videti, ako zajednica srpskih opština ne bude formriana onda je Borko Stefanović u pravu, ali ako bude formirana a ja sam siguran da će biti formirana I da nikako neće btii nevladina organizacija onda ja počinjem da sumnjam u jednu dobru nameru Borka Stefanovića ili DSa ili onoga što je od nje ostalo tih restlova jel tako političkih

MOMIR STOJANOVIĆ: Šta je alternativa neformiranju Zajednice srpskih opština? Rascepkanost srpskih enklava, dalje raseljavanje, prodaja srpskih imanja i umanjenje kapaciteta uticaja Srba na sopstvenu sudbinu na Kosovu i Metohiji. Kako, kroz koju formu Srbi mogu da utiču...

B92: I sad će finansiranje Kosova, odnosno srpskih zajednica na Kosovu ići preko…

MOMIR STOJANOVIĆ: Zajednice srpskih...

B92: Zajednice srpskih opština…

MOMIR STOJANOVIĆ: Tako je...

B92: Koju će činiti čelnici opština gde su Srbi većina…

MOMIR STOJANOVIĆ: Tako je...

B92: Ti čelnici su uglavnom…

 MOMIR STOJANOVIĆ: Prema postignutom sporazumu...

B92: Uglavnom iz SNS-a...

MOMIR STOJANOVIĆ: A stvarno ne znam... Ti čelnici su...

B92: Sad će ljudi iz SNS-a biti odgovorni za to kako se raspolaže novcem države Srbije…

MOMIR STOJANOVIĆ: VErujte mi da ne znam ko, ko su novoizabrani predstavnici

 

Jedno od najvećih obećanja državnih funkcionera bio je prekid prakse primanja duplih plata, odnosno plata i iz srpskog i iz kosovskog budžeta. Kako je prikazano pre dve godine u serijalu „Patriotska pljačka“, samo u četiri srpske opštine na severu Kosova, u Leposaviću, Zvečanu, Zubinom Potoku i severnoj Kosovskoj Mitrovici, Insajder je pronašao 1303 osobe koje su na platnom spisku Kosovske Vlade – radnike opštinskih struktura, zaposlene u osnovnim i srednjim školama, pa čak i u vatrogasnim stanicama. Većina njih prima i platu iz budžeta Srbije, dodatno uvećanu takozvanim „kosovskim dodatkom“. Isti slučaj bio je i u svim ostalim delovima Kosova.

Iako je odlukom Vlade traženo od onih koji rade u srpskim institucijama da se odreknu plata iz kosovskih institucija, ova praksa nastavljena je I dalje.

MOMIR STOJANOVIĆ: znate da se lokalne samouprave finansiraju iz budžeta RS, pa su onda predstavnici lokalnih samouprAdraniava otvarali razne žiro račune preko nekih banaka trudeći se da zavaraju trag, a u stvari primali duple plate od kosovskih institucija....

B92: I TO SE NASTAVLJA I DALJE...

MOMIR STOJANOVIĆ: I to se nastavlja...a, aa, bojim se da se to nastavlja i dalje jer se jedan račun ukine u jednoj banci a sada je aaa trend postao da se to otvara u nekim bankama koje su tamo registrovane  na teritoriji KiM tako da nadležni državni organi RS ne mogu tome ući u trag.

 

Oni Srbi koji su nekada radili u državnim institucijama, pa ostali bez posla, dobijaju mesečnu naknadu, oni koji i dalje rade u srpskim državnim institucijama na Kosovu, dobijaju uvećane plate, dok oni Srbi koji nikada nisu radili u državnim institucijama i nemaju političke veze, ne dobijaju gotovo nikakvu pomoć od Srbije i pored toga što se za Kosovo izdvaja u proseku 867.000 evra dnevno.

ako je bilo i 2012. godine, kada je redakcija Insajdera emitovala prvi serijal o zloupotrebama na Kosovu.

REPORTAŽA 2012

I pored toga što građani Srbije kroz budžet za razne namene izdvajaju više stotina hiljada evra dnevno, taj novac, po svemu sudeći, ne stiže do onih Srba kojima je neophodan, a koji su primorani da ostanu da žive na Kosovu.

REPORTAŽA 2014

Dok ljudi kojima je zaista potrebna pomoć države na Kosovu jedva preživljavaju, Srbija nastavlja da finansira poslove na kojima zarađuju firme čiji vlasnici imaju jake političke veze.

Iako je s radom završio 2014. godine, mandat Anketnog odbora Skupštine Srbije o zloupotrebama na Kosovu, nije bio da istražuje kako je tadašnja vlada SNS-a i SPS-a trošila novac građana. Nadležnost odbora je, odlukom većine u tadašnjoj Skupštini Srbije, bila ograničena isključivo na ispitivanje zloupotreba u periodu od 2000. do 2012. godine.

Zbog činjenice da se nisu bavili trošenjem novca nakon 2012. godine, Anketni odbor nije ispitivao najskuplji projekat na Kosovu u proteklih petnaest godina – posao izgradnje regionalnog vodovoda na severu Kosova, vrednog preko  11 miliona evra.

 

MOMIR STOJANOVIĆ: Anketni odbor se nije bavio time zato što u izveštajima koja su nadležna ministarstva dostavila ta stavka nije, znači konkretan projekat, koliko para, mi smo dobili pregled svega, znači nismo dobili, to možete videti u...

B92: Ali to je ubedljivo najskuplji projekat za poslednjih petnaest godina…

MOMIR STOJANOVIĆ: Pa vi uvek polazite od pretpostavke, pazite. Ne, ja verujem vama. Ja sam mogao da se bavim onim što su mi ministarstva dostavila, znači mi smo tražili izveštaje na kojim projektima, na kojim zadacima, na kojim stavkama, aaa, konkretno naziv i koliko je novca potrošeno. Idući tim tragom mi smo se opredelili za najveće stavke. U tom izveštaju koji smo dobili ne pominje se da je novac iz budžetskih aaa, novac trošen na tom projektu.

 

Sever Kosova se vodom snabdeva cevovodom z južnog dela Kosovske Mitrovice. Restrikcije su česte, a voda nije za piće. 

Kako bi rešili ove probleme, kancelarija Evropske unije na Kosovu 2011. godine započela je projekat proširenja kapaciteta fabrike vode u Šipolju, južno od Ibra i izgradnje vodovoda kojim bi se regulisalo snabdevanje vodom i južnog dela Mitrovice, ali i severa Kosova.

Međutim, čelnici tri opštine na severu - Zvečana, Zubinog Potoka i Kosovske Mitrovice nisu želeli da se priključuju na cevi iz južnog dela, već su odlučili da izgrade sopstveni, regionalni vodovod na severu. Gradnja ovog vodovoda praktično, finansira se iz budžeta Srbije.

2011. godine Republika Srbija odobrava garancije za kredit od devet miliona evra koji su kod Hypo Alpe Adria banke podigle tri opštine.

Tokom 2014. godine, za otplatu ovog kredita iz budžeta Srbije plaćeno je 207.3 miliona dinara, odnosno oko 1.7 miliona evra. Prema odgovoru iz Ministarstva finansija na pitanja Insajdera, plaćeno je 174,6 miliona dinara na ime glavnice i 32.7 miliona dinara na ime kamate jer su kosovske opštine Kosovska Mitrovica, Zubin Potok i Zvečan dopisima u više navrata obavestile Ministarstvo finansija Republike Srbije da ne raspolažu dovoljnim iznosom sredstava za redovno izmirenje dospelih obaveza po zajmovima za koje je Republika Srbija dala garanciju.

Garancije je odobrila vlada Mirka Cvetkovića.

BORKO STEFANOVIĆ: To je van bilo kakvih mojih saznanja, ali naravno kad ovo čujem sve što, što mi kažete mogu da kažem da na žalost nisam previše iznenađen, što samo potvrđuje onu tezu koju sam rekao i na početku, da se mnoge stvari mogu menjati na Kosovu, ali neke stvari nikad očigledno.

B92: Mislite na zloupotrebe?

BORKO STEFANOVIĆ: da

 

Ukupna vrednost projekta je oko 11 miliona evra – devet miliona evra iz kredita koji se otplaćuje iz budžeta Srbije i dodatnih dva miliona evra, čije finansiranje još uvek nije obezbeđeno. Vrednost od 11 miliona evra je za 1.3 miliona veća od vrednosti vodovoda koji je izgrađen južno od Ibra sredstvima kancelarije Evropske unije na Kosovu.

Projekat južnog vodovoda finansirala je kancelarija EU na Kosovu sa  9.7 miliona evra. U ovu cenu uračunato je projektovanje i izgradnja cevovoda koji bi vodom snabdevao pet opština - južnu Mitrovicu, Srbicu, Vučitrn, severnu Mitrovicu i Zvečan. Zbog toga, južni vodovod je tri puta većeg kapaciteta od vodovoda na severu koji će snabdevati tri opštine.

MOMIR STOJANOVIĆ: Poznato mi je, u razgovoru s građanima severa da je trebalo donacija neka da je donacija EU bila za izgradnju regionalnog vodovoda i na jugu i na severu Mitrovice i da taj rok ističe, pa sam ja u razgovoru s predstavnicima okruga, s ljudima govorio da moraju da pokrenu inicijativu jer će taj novac koji je opredelila svetska banka, ne znam ko je opredelio već, i za južnu Mitrovicu i za severnu, on je već bio u fazi završne izgradnje vodovoda za južnu Mitrovicu a na severu se nije gotovo ni počelo. Pa su onda počeli oni da...

B92: STVAR JE U TOME DA JE REGIONALNI VODOVOD ZA JUŽNU MITROVICU KOŠTAO ISTO 10 MILIONA EVRA A IMA TRI PUTA VEĆU PROPUSNU MOĆ OD VODOVODA NA SEVERU.

MOMIR STOJANOVIĆ: To su informacije do kojih ste vi došli. Ja vam na tome čestitam,

 

U cenu vodovoda na severu nije uračunat ni PDV jer je u vreme potpisivanja ugovora u julu 2013. godine, još uvek važila Uredba vlade Srbije o oslobađanju od PDV-a za svu robu koja se plasira na Kosovo.

MILOVAN DRECUN: … I sugerišete šta?

B92: Da je ovaj naš preplaćen

MILOVAN DRECUN: Pa onda se obratite tužilaštvu.

B92: Ali da li vam je to dovoljna indicija da nešto tu možda nije u redu?

MILOVAN DRECUN: Može da bude ali ne bih smeo ovako napamet, moramo da vidimo projekat. Možda je mnogo teže probiti teren gde ide vodovod za sever, možda zahteva mnogo ozbiljnije građevinske radove, možda je mnogo lakše izgraditi vodovod, možda su zaista niži troškovi

B92: Ali koje će da izvedu ljudi koji već imaju nezavršene projekte, prenaduvane cene u nekim prethodnim projektima koje je utvrdio anketni odbor.

MILOVAN DRECUN: Ja se slažem s vama što vi govorite , ali ponavljam, to nije posao za odbor za KiM dakle to treba da vide drugi nadležni organi, to možete da se obratite kancelariji vladinoj, gospodinu Vulinu da li nešto zna

 

Od kredita od devet miliona evra, pola miliona evra plaćeno je saobraćajnom institutu CIP i institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ za izradu projekta.

Saobraćajni institut CIP se u izveštaju Anketnog odbora spominje kao jedna od firmi koje su radile sporne poslove na Kosovu od 2000. do 2012. godine.

MOMIR STOJANOVIĆ: ...Tako je...AAA, III...Regionalni putevi, uređivanje regionalnih puteva u opštini Novo Brdo, mislim da tu, da deo odgovornosti ima i CIP. I u tom kontekstu pominjemo CIP.

 

Saobraćajni institut CIP nadzirao je radove na izgradnji 13 putnih pravaca na teritoriji opštine Novo Brdo. Stručni timovi Anketnog odbora utvrdili su da je prosečna širina izgrađenih puteva tri metra, umesto predviđenih 4.5 metara, što znači da je izvedeno manje radova za jednu trećinu od predviđenih. U izveštaju odbora se navodi da je „neophodno ispitati odgovornost lica u Institutu „CIP“ koja su bila u nadzornom organu na navedenom projektu i njihovu spregu sa izvođačem radova“. Saobraćajni institut CIP je u vlasništvu Železnica Srbije.

Međutim, CIP nije i jedina sporna firma angažovana na ovom poslu. Radovi na izgradnji vodovoda, vredni 10,5 miliona evra povereni su konzorcijumu u kom učestvuju firme Dinamik Trejd i PGP Kolašin.

Ove dve kompanije se, po spornim poslovima, spominju na više mesta u izveštaju Anketnog odbora.

Iste ove firme spominjane su i u serijalu „Patriotska pljačka“, o zloupotrebama u trošenju novca države Srbije na teritoriji Kosova.

ZORAN OSTOJIĆ: Pa očigledno da je to posledica toga što Anketni odbor nije završio svoj rad. Jer, ciničan sam svakako, da je završio, to bi bilo svima poznato i onda bi nadležni organi nešto morali da preduzmu, pa makar da ih ne uzmu u konzorcijum. A pošto mi nismo završili, onda je to ostalo nepoznato nadležnim organima i onda je tako nešto moguće...

 

Kako je objavljeno u Insajderu, vlasnici ovih firmi imaju jake veze s političkim strukturama na severu Kosova.

B92: posao izgradnje dobija Konzorcijum u kom je Dinamik trejd.

MOMIR STOJANOVIĆ: Nimalo slučajno.

B92: Što nimalo slučajno?

MOMIR STOJANOVIĆ: Pa znate šta, ja u mom izveštaju pominjem i sad ću vam deklarativno reći. Svi infrastrukturni objekti od Prilužja, balon sale u Prilužju, povratnička naselja u opštini Klina, evo sad čujem i to, obično se pojavljuje izvođač Dinamik Trejd

 

Redakcija Insajdera je, po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama dobila svu dokumentaciju sa međunarodnog tendera koji je raspisan za izgradnju vodovoda. Prema toj dokumentaciji vidi se da se za posao vredan preko 10 miliona evra javio samo jedan ponuđač – konzorcijum preduzeća u kom su, pored Dinamik trejda i PGP Kolašina, firme MPP Jedinstvo AD Sevojno i RDS Grupa iz Bora.

Ugovorom je predviđen avans od 40 odsto – odnosno 4.2 miliona evra - koja su isplaćena izvođačima i pre nego što su počeli da rade.

Tender za radove raspisan je tokom mandata vlade Ivice Dačića, a potpisivanju ugovora prisustvovao je Aleksandar Vulin, tadašnji direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

MOMIR STOJANOVIĆ: Mislite da time što je on otvorio da je moguće da su te dve firme dobile posao na tom... Mislim da postoji neka njegova uloga u tome. Stvarno ne znam, to morate pitati gospodina Vulina, to je već, to je možda neki period posle rada Anketnog... To je novijeg datuma nešto?

B92: ne, taj čitav posao traje od 2008. godine, 2013. sklopjen je ugovor o izvođenju radova...

MOMIR STOJANOVIĆ: Znači nije u mandatu Anketnog odbora. Do 2012. Ali dobro, to ćete verovatno imati priliku da pitate gospodina Vulina.

B92: A pa nećemo pošto odbija intervju za Insajder.

MOMIR STOJANOVIĆ: Vidite, ne znam.

 

Aleksandar Vulin, bivši direktor Kancelarije za Kosovo vlade Srbije, a danas ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, odbio je intervju pod obrazloženjem da ne želi da ima nikakve veze s emisijom Insajder.

Intervju je odbio i Marko Đurić, sadašnji direktor Kancelarije za Kosovo, bez ikakvog obrazloženja.

Opravdanje da srpske institucije ne žele da se priključe na infrastrukturu koju su gradile kosovske institucije iskorišćeno je za zloupotrebe i u južnom delu Kosova.

U jednom od slučajeva kojim se bavio Anketni odbor, ali koji nije ušao u konačan izveštaj, obrađeno je i postavljanje kanalizacije u selu Skulanevo, u opštini Lipljan 2011. godine.

Radove je izvelo preduzeće Moment Plus iz Gračanice uz saglasnost tadašnjeg Ministarstva za Kosovo i tadašnjeg rukovodstva opštine Lipljan koji su finansirali radove.

NOVICA ŽIVIĆ, BIVŠI PREDSEDNIK MZ SKULANEVO: Ja nemam informacije, ja nemam informacije, ni ko je finansirao. Mislim, izvođače sam video, a ko je finansirao, šta je, ko je dao projekat, ja stvarno nisam uključen u to.

B92: Dobro ali postoji i Kosovska kanalizacija.

NOVICA ŽIVIĆ: Da, postoji.

B92: u celom selu?

NOVICA ŽIVIĆ: U celom selu.

 

Kako je otkrio jedan od timova Anketnog odbora, kosovske institucije su u ovom srpskom selu  izgradile čitavu kanalizaciju dužine 2.3 kilometra.

Pored kosovske, država Srbija je 2011. godine finansirala izgradnju paralelne kanalizacije dužine 500 metara, čija je cena bila tri puta veća.

Kosovska kanalizacija koštala je oko 43.5 hiljade evra, odnosno oko 18 evra po dužnom metru, a srpska oko 29.1 hiljadu evra ili oko 58 evra po dužnom metru.

Na kosovsku kanalizaciju priključeno je gotovo čitavo selo, a na srpsku kanalizaciju samo škola i dve kuće. Radni tim Anketnog odbora zaključio je da nije bilo racionalno graditi posebnu kanalizaciju da bi se na nju priključili objekti koji se nalaze na 20 metara od postojeće kanalizacije.

 

NOVICA ŽIVIĆ, BIVŠI PREDSEDNIK MZ SKULANEVO: Od škole ide ovako, pa ide ovako iza ove kuće ovamo. Ima tamo neke kuće koje su prikačene, to mogu da vam pokažem.

B92: A dobro ali čuli smo da je ta naša kanalizacija koštala tri puta više od ove kosovske.

NOVICA ŽIVIĆ: E to ne znam, to ne znam, to stvarno ne znam. To ne bih znao da vam kažem jer niti sam učesnik, niti znam koliko košta. Ja sam bio predsednik sela, to preko, predsednik sela... Znate šta znači predsednik sela? Nisam ja predsednik opštine, nego predsednik sela. Mene niko nije maltretirao niti, niti to, niti bilo veze s tim. Jer ovde sad na Kosovu, to je dvovlašće. Više se ne zna ni ko finansira, ni kako finansira, daje projekte... Evo sad čujem radiće se i fudbalsko igralište tamo...

B92: Dobro ali što su gradili kanalizacijau ako već postoji kanalizacija?

NOVICA ŽIVIĆ: Suvišno je to pitanje meni što postavljate. To je, to je suvišno pitanje koje, koje ja ne mogu da vam dam odgovor, nit’ me ko pit’o, niti pa znam, ali znam jedno da to je ta kanalizacija što se vidi, eno je tamo, snimajte, i koja prolazi od škole, ovde i koja ide u Sitnici.

 

Pored toga što je koštala tri puta više, srpska kanalizacija nije ni dobro urađena, pa se, umesto u reku Sitnicu, izliva na obalu. Tim Anketnog odbora je zato zaključio da izgrađena kanalizacija “praktično i ne vrši nikakvu funkciju”.

 

SAGOVORNIK 6: Ova opština je razočarenje, sam i kao građanin ja sam razočaran. Razočaran. To se sve negde završavala u krugu dvoje-troje ljudi, mislim, razgovaramo sada, u krugu dvoje-troje ljudi. Ti ne možeš ni informaciju. E sad došle neke korovadžije, da ti kažem, tako da ih nazovem u zadnji možda pet-šest godina, možda sedam, ne znam nije bitno koliko. I vršljaju, rade šta hoće, i prodadoše i narod, i sebe, i sve živo. Radi nekih svojih ličnih sitnih interesa i tako...

 

Anketni odbor u svom izveštaju predložio je Skupštini Srbije da obaveže vladu Srbije da nadležne institucije ispitaju navode iz izveštaja i preduzmu neophodne mere .

Međutim, izveštaj Anketnog odbora ostaće mrtvo slovo na papiru dok se ne stavi na dnevni red Skupštine koja o njemu treba da raspravlja i da ga usvoji. Tek tada to će postati zvaničan dokument Skupštine Srbije.

To međutim ne znači da policija i tužilaštvo ne mogu da koriste dokumentaciju koju je prikupio Anketni odbor za istrage krivične odgovornosti pojedinaca.

MOMIR STOJANOVIĆ: Jel to neki veliki problem? Dobili ste informaciju da je neki predmet predat još 2010. godine, a radi se o velikoj svoti novca, o velikoj proneveri u trošenju budžetskih sredstava. Vlada taj izveštaj mora da prosledi svim ministarstvima. Svako ministarstvo mora da prepozna svoju obavezu u tome. Ali ono što je sasvim izvesno jeste da će se sve učiniti, sve te interesne grupe koje su nenamenski trošile budžetska sredstva, koji su razradili čitav jedan sistem kako se to radi, ovaj, da će ovaj izveštaj biti meta napada u mesecima pred nama i pokušaja razvodnjavanja i optuživanja i ne bi me iznenadilo i da budem lično predmet takvih napada i da mi nađu da mi je baba bila u ljubavnoj vezi s nekim komšijom i to, ali to je posao kao svaki drugi, ne bojim se toga.

ZORAN OSTOJIĆ: završen je Anketni odbor. Mi više ne postojimo, ne postoji taj saziv skupštine iza nas postoji neki materijal, taj materijal mogu da koriste državni organi, a sumnjam da ga nemaju ili da će nešto novo saznati iz toga. Prema tome uvek se na kraju vraćamo na stvar političke volje.

MOMIR STOJANOVIĆ: Ili ne postoji političke volje ili postoji, ili postoji nesposobnost nekih državnih organa da se ozbiljno uhvate u koštac s time i da javnosti napokon povratno prezentuju taj, šta je u izveštaju AO tačno, a šta nije tačno, gde je došlo do otuđivanja budžetskih sredstava a gde nije, mislim da u najmanju ruku javnost treba da bude obaveštena

 

U odgovoru na pitanje zašto izveštaj Anketnog nije stavljen na dnevni red Skupštine Srbije, za prvu epizodu serijala o nastavku patriotske pljačke, iz kabineta Maje Gojković, predsednice parlamenta, rečeno je da je skupština od njenog dolaska na mesto predsednika u vanrednom zasedanju, u kom ona ne može da predlaže dnevni red.

Međutim, prvog oktobra započeta je prva sednica redovnog zasedanja, ali je izveštaj Anketnog odbora i ovog puta izostavljen sa dnevnog reda.

I pored svih izjava i obećanja, do danas nije uspostavljena bolja kontrola trošenja novca koji Srbija plasira na Kosovo.

Ovi troškovi su, kako je utvrdila redakcija Insajdera tokom 2012. i 2013. godine iznosili 634 miliona evra, ili u proseku oko 867.000 evra dnevno.

 

ZA SVE OVE GODINE I PORED ZVANIČNIH PODATAKA O ZLOUPOTREBAMA DO DANAS NISU STVORENI USLOVI DA SE TE ZLOUPOTREBE ISPITAJU, NAPROTIV ZBOG NEADEKVATNE KONTROLE MOGUĆE JE DA SE PATRIOTSKA PLJAČKA NASTAVI I DALJE.

NASTAVAK "PATRIOTSKE" PLJAČKE