Jezik

sr

en

Insajder pitanje dana: Zašto država toleriše kršenja prava radnika?

Neisplaćene zarade, neuplaćeni porezi i doprinosi, otkazi bez zakonskog osnova, rad na crno, sprečavanje sindikalnog udruživanja – ovo su samo neki od problema na koje ukazuju radnici u Srbiji. Neadekvatne reakcija nadležnih institucija države na javne tvrdnje radnika stvaraju sliku društva u kojoj su radnici potpuno obespravljeni, a država čak i na svoju štetu.

pixabay.com: Radnik
Foto: pixabay.com / Radnik

Goša, Jura, Kajzen, Falk, Geox neke su od fabrika čiji su radnici izneli javne optužbe za kršenje njihovih prava. Država Srbija je u ovim slučajevima po pravilu žrtvovala prava radnika zbog ekonomskog napretka.

Zbog sve učestalijih optužbi radnika da se njihova prava krše, dok država reaguje sporo ili nikako, Ministarstvu za rad uputili smo danas sledeća pitanja:

-          Zašto nadležne institucije  u Srbiji ne primenjuju zakone koji štite prava radnika?

-          Zašto se država u slučajevima kao što su Goša, Jura, Kajzen otvoreno stavila na stranu vlasnika dok radnike tretira kao da su prodati zajedno sa fabrikama?

-          Šta su konkretno nadležne institucije Srbije uradile kako bi se postigla bolja kontrola poštovanja ovih zakonom zagarantovanih prava radnicima?

Tvrdnje o kršenju prava radnika sve brojnije

Najnoviji slučaj koji je privukao dosta medijske pažnje su otkazi radnicima koji su usledili navodno zbog objava na Fejsbuku u tekstilnoj fabrici Kajzen, a nakon štrajka u ovoj fabrici investitora iz Turske.

Troje radnika je navelo za Insajder da su njihovi otkazi protivzakoniti, da je radnicima bilo zabranjeno da se sindikalno organizuju, ali i da su uslovi za rad generalno loši, kao i plate koje su, prema njihovim rečima, između 25 i 32 hiljade dinara.

Sličan primer desio se i prošle godine u fabrici Falk Ist u Knjaževcu kada je poslodavac suspendovao radnike koji su obustavili rad zbog smanjenja plate ispod minimalca i nemogućnosti sindikalnog organizovanja.

Slučaj Goša dospeo je u javnost tek nakon što se u krugu fabrike radnik ubio zbog neisplaćenih zarada. Dugo predstavljana kao primer uspešne privatizacije, javnost je saznala da vlasnik Goše iz Slovačke radnicima nije plaćao zarade četiri godine, a isto toliko ni poreze državi, na šta su nadležne institucije ćutale.

Još jedan u nizu primera je i gubitak posla dve radnice fabrike Geox iz Vranja nakon štrajka u toku 2016. godine nakon što su se pobunile zbog „torture, šikaniranja i maltretiranja radnika“, ali je rukovodstvo tvrdilo da nisu otpustili radnice već im ugovor o radu nije produžen "na osnovu postignuća na poslu".

Javnost je bila posebno uznemirena kada je fabrika Drekslmajer iz 2014. godine proglasila tehnološkim viškom grupu radnika, među kojima i nekoliko žena invalida rada, a koje su obolele radeći baš u ovoj firmi.

Primer Jure na najbolji način pokazuje sistem koji je takav da država uvek staje na stranu poslodavaca. Poslovanje južnokojerske Jure u Srbiji država je subvencionisala sa više od 25 miliona evra, dok je ova kompanija došla u centar pažnje javnosti zbog optužbi radnika da se na najgrublji način krše njihova prava.

U emisiji Insajder bez ograničenja emitovanoj sredinom juna 2016. objavljeno je da je na zahtev Ministarstva rada, Jura Inspektoratu rada donirala dva automobila.

U intervju za Insajder predstavnici rukovodstva Jure odbacili su optužbe radnika za maltretiranje, uz tvrdnju da se protiv Jure vodi “medijska hajka”. Priznali su međutim da je „jeftina radna snaga“ jedan od osnovnih razloga zbog čega su odlučili da započnu posao u Srbiji.

Tek nakon pritiska medija, Ministarstvo rada je pojačalo inspekcije u Jurinim fabrikama. Saopšteno je da su utvrđene nepravilnosti koje se odnose, između ostalog, na to da ugovori o radu nisu sadržali iznos osnovne zarade, da nije utvrđen raspored radnog vremena u okviru radne nedelje, da nisu donete odluke o korišćenju pauze u toku rada, da zaposlenima koji se nalaze na porodiljskom odsustvu radi nege deteta nisu uručeni obračuni naknade zarade za porodiljsko odsustvo, te da se ne vodi evidencija zarade.

Tadašnji ministar rada Aleksandar Vulin je rekao da su zbog toga poslodavci u Juri "čak i kažnjeni".

Međutim, direktori Jure su za Insajder naveli da su kažnjeni samo u oblasti finansijskog poslovanja, ali ne i zbog kršenja radnih prava.

Najdrastičniji primer kada su u pitanju neisplaćene zarade je slučaj više od 9.000 bivših radnika propalih društvenih preduzeća iz Niša koji više od osam godina potražuju svoje zaostale plate.

To se još uvek nije desilo i pored presude Ustavnog suda i suda u Strazburu u kojima stoji da država treba iz budžetskih sredstava da isplati radnicima plate. Procene su da dug države prema njima iznosi oko 4,5 milijardi dinara, i to ukoliko im se bude isplaćivala minimalna zarada.

Činjenicu da je položaj radnika u Srbiji i dalje daleko od zadovoljavajućeg potvrdio je i Zaštitnik građana uoči 1. maja, Međunarodnog praznika rada.

"Visoka nezaposlenost, rad 'na crno', ugroženo pravo na korišćenje godišnjih odmora i bolovanja, nedostatak socijalnog dijaloga sa predstavnicima zaposlenih, situacije u kojima se ostaje bez pravične naknade za rad ili bez doprinosa za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, pokazuju da se prava radnika u Srbiji krše i da nisu dovoljno zaštićena", naveo je Pašalić u godišnjem izveštaju.

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.