Jezik

sr

en

Bez odgovora na pitanja Insajdera o javnosti rada tužilaštva, kršenju prava radnika, reviziji Energetskog sporazuma s Rusijom

Nedavno pokrenuta rubrika Insajder Pitanje dana iz nedelje u nedelju pokazuje da se institucije u najvećem broju slučajeva i dalje neodgovorno odnose prema pitanjima u interesu javnosti.

Goša, država protiv radnika
Goša, država protiv radnika

U nedelji za nama pitali smo zašto rad javnog tužilaštva nije javan, zašto država toleriše kršenja prava radnika i tretira ih kao da su i oni prodati s fabrikama, zašto država ne pokreće reviziju Energetskog sporazuma s Rusijom nakon što je ruska strana obustavila gradnju Južnog toka.

Kada je ruski predsednik Vladimir Putin 1. decembra 2014. prilikom posete Turskoj saopštio da je projekat Južni tok obustavljen zbog protivljenja Evropske unije, predstavnici vlasti u Srbiji bili su očito zatečeni. Od tada su međutim prošle tri i po godine, a umesto pokretanja revizije Sporazuma najavljuje se novi projekat – Turski tok, ponovo uz obećanja da bi Srbija mogla imati višestruku koristi, iako za sada nije potpisan nijedan dokument koji bi garantovao da će Srbija biti deo tog projekta.

Energetski sporazum sa Rusijom potpisan u januaru 2008. omogućio je ruskoj strani da odmah postanu većinski vlasnici Naftne industrije Srbije, zajedno sa prirodnim rezervama nafte i gasa. Postali su odmah i većinski vlasnici jedinog skladišta gasa u koji je država decenijama ulagala i koji je zajedno sa prirodnim rezervama nafte i gasa predstavljalo kakvu takvu energetsku bezbednost i samostalnost. Nisku cenu po kojoj je prodat NIS predstavnici vlasti tada su pravdali budućim profitom od Južnog toka.

Bez ikakvih garancija, bez tendera, nakon kratkih i tajnih pregovora, predstavnici vlasti 2008. godine prodali su 51 odsto udela u NIS-u za 400 miliona evra uz obaveznih 500 miliona investicija, što je zapravo kredit koji vraća NIS. Zajedno sa NIS-om prodali su ogromnu imovinu koja je popisivana godinama kasnije. Prodajom NIS-a predstavnici vlasti su ruskoj državnoj kompaniji prepustili rezerve nafte i gasa koje su, prema istraživanju Insajdera, vredele najmanje sedam milijardi evra.

Novinari Insajdera uputili su Ministarstvu energetike i Vladi pitanje zašto, imajući sve ovo u vidu, do sada nije pokrenuta revizija Naftno-gasnog sporazuma.

Odgovore još nismo dobili. Ministru energetike Aleksandru Antiću ranije smo uputili i zahtev za intervju, ali ni na taj poziv nismo dobili nikakav odgovor.

 

Hercegovačka, rušenje
Hercegovačka, rušenje

Nadležne institucije ćute nakon donošenja sudske presude koja potvrđuje da policija nije radila svoj posao u noći rušenja objekata u Hercegovačkoj.

To je bio povod da pitamo Republičko javno tužilaštvo zbog čega ni nakon dve godine nisu utvrđene sve okolnosti u vezi s ovim slučajem jer je neko u državi na jednu noć ukinuo pravnu državu.

Od republičke javne tužiteljke Zagorke Dolovac tražili smo između ostalog odgovor na pitanje kako institucije mogu da očekuju poverenje građana ako ne odgovaraju na pitanja u interesu javnosti, a slučajevi gde je interesovanje javnosti sa razlogom povećano po pravilu ostaju nedorečeni?

Do danas nismo dobili odgovore na ova pitanja.

O tome koliko je tužilaštvo zatvoreno za javnost, iako upravo suprotnu praksu nalažu i zakoni i tužilačka pravila, najbolje pokazuje to što je od poslednjeg intervjua koji je dala tužiteljka Zagorka Dolovac prošlo pet godina. Čak i kada se Zagorka Dolovac pojavi na javnim događajima, novinari ne dobijaju priliku da joj postave pitanja o aktuelnim slučajevima kojima se bavi tužilaštvo.

Zašto se država u slučajevima kao što su Goša, Jura, Kajzen otvoreno stavila na stranu vlasnika dok radnike tretira kao da su prodati zajedno sa fabrikama- pitanje koje smo Ministarstvo rada nakon učestalih tvrdnji radnika da poslodavci krše njihova prava a da nadležne institucije ne reaguju u skladu sa njihovim obavezama. Prošle nedelje emitovan je Insajder o fabrici Goša u kojoj je prikazano kako su nadležne institucije četiri godine ćutke posmatrale kako vlasnik krši prava radnika, da bi na kraju došlo do toga da je ostao dužan i radnicima za plate i državi za poreze i doprinose.

Neisplaćene zarade, neuplaćeni porezi i doprinosi, otkazi bez zakonskog osnova, rad na crno, sprečavanje sindikalnog udruživanja su samo neki od problema na koje ukazuju radnici u Srbiji, ali Ministarstvo rada nam nije odgovorilo na pitanje šta je konkretno uradilo kako bi se postigla bolja kontrola poštovanja ovih zakonom zagarantovanih prava radnicima.

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.