Jezik

sr

en

Ministarstvo tvrdi: Ne može se dovesti u pitanje kompetentnost stručnjaka koji daju saglasnost na studije o proceni uticaja MHE na prirodu

Nakon što je u kratkom periodu kvalitet dve studije o proceni uticaja rada mini hidroelektrana (MHE) na prirodu doveden u pitanje i izražena sumnja da se pišu namenski u korist investitora, novinari Insajdera pitali su Ministarstvo da li i kako kontroliše kvalitet ovih studija, i da li garantuje da kompetentni stručnjaci odlučuju o davanju saglasnosti. U odgovoru Insajderu u ovom ministarstvu tvrde da se stručnost članova komisije ne može dovoditi u pitanje.

Reka Visočica, MHE, ilustracija
Reka Visočica, MHE, ilustracija

„Kompetentnost stručnjaka se ne može dovesti u pitanje, jer se oni biraju sa
zvaničnog spiska koji je sačinjen na osnovu Javnog poziva Ministarstva, pri čemu ne postoji stalna tehnička komisija, već se uvek obrazuje nova, u zavisnosti od vrste projekata koji je
predmet procene uticaja“, piše u odgovoru Ministarstva zaštite životne sredine.

Insajder je pisao o planiranju izgradnje MHE „Pakleštica“ na Staroj planini i „Karaula“ na Goču, u zaštićenim područjima prirode. Zajedničko im je to što su obe studije o proceni uticaja na životnu sredinu osporene, iako su ih pre toga nadležne institucije odobrile.

I sam ministar zaštite životne sredine Goran Trivan nije isključio mogućnost da se ove studije pišu u korist investitora. Ministar je tada poručio i da „nema veze“ ako se studije pišu u korist investitora, jer će svakako doći „na proveru“ u komisiju Ministarstva.

Primer Studije za MHE „Pakleštica“, međutim, pokazuje da su kontrolni mehanizmi Ministarstva zakazali. Naime, u Studiji nije navedeno da u reci žive dve zaštićene i jedna strogo zaštićena vrsta, pa je investitor dobio saglasnost na netačnu studiju. Zatim je Ministarstvo poništilo sopstvenu saglasnost, a ceo slučaj je dobio i sudski epilog – Upravni sud je presudio u korist investitora.

Uprkos ovakvom iskustvu, Ministarstvo u odgovoru Insajderu tvrdi da kontrolu zapravo garantuje stručnost članova tehničkih komisija koje se osnivaju za svaku studiju.

„Kvalitet Studija o proceni uticaja prolazi kontrolu tehničke komisije koju obrazuju većinski nezavisni stručnjaci koji daju svoja mišljenja u vezi sa Studijom“, navodi Ministarstvo.

Ministarstvo se poziva i na mogućnost učešća svih zainteresovanih u javnoj raspravi za određenu studiju, a napominje i da komisija uzima u obzir mišljenje javnosti pri odlučivanju.

„Komisija pregleda i ocenjuje primedbe zainteresovane javnosti koje nadležni organ primi u zakonski utvrđenom roku, posebno uzimajući u obzir i primedbe i komentare zainteresovane javnosti sa javne prezentacije i javne rasprave. Studija se vraća na doradu/dopunu najviše dva puta“, pojašnjavaju u Ministarstvu.

Da li je javna rasprava zaista javna?

Zanimljivo je da iako Ministarstvo ističe značaj javne rasprave i mišljenje javnosti, u praksi, sudeći prema tvrdnjama dekana Šumarskog fakulteta Ratka Ristića, to baš i ne funkcioniše tako. Naime, prema rečima dekana, predstavnici Šumarskog fakulteta nisu primili poziv na javnu raspravu, iako je taj fakultet upravljač zaštićenog područja na kojem se planira izgradnja MHE „Karaula“.

Ristić je za Insajder naveo da je fakultetska služba proverila sve dopise koji su stigli na adresu Šumarskog fakulteta, čak nekoliko meseci pre održavanja javne rasprave, i da sa sigurnošću tvrdi da poziv za javnu raspravu nije stigao.

To što predstavnici ovog fakulteta nisu prisustvovali javnoj raspravi je utoliko veći propust jer je, prema kasnijoj analizi Komisije Šumarskog fakulteta, Studija o proceni uticaja na životnu sredinu MHE „Karaula“ urađena uz brojna kršenja propisa i uslova za zaštitu prirode. Ministarstvo je, inače, dalo saglasnost na tu studiju.

Prema najavama dekana Ristića, Fakultet će tražiti povlačenje saglasnosti na studiju, a prema uveravanjima ministra Trivana, Ministarstvo će razmotriti primedbe koje stignu za bilo koju studiju.

Lista stručnjaka

Ministarstvo zaštite životne sredine je u odgovoru Insajderu naglasilo da se nezavisni stručnjaci za odlučivanje o studiji biraju sa zvanične „Liste stručnjaka“.

„Lista stručnjaka Ministarstva zaštite životne sredine se formira na osnovu javnog poziva, koji se obnavlja na svakih 4-5 godina. Poslednji javni poziv objavljen je 2016. godine“, navodi Ministarstvo.

Tu listu, međutim, nisu dostavili uz odgovor. Kako nam je rečeno, to će učiniti uskoro.

Inače, u Javnom pozivu tadašnjeg Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, navodi se da kandidati koji bi trebalo da odlučuju o studijama treba da imaju stečeno visoko obrazovanje iz oblasti u kojoj odlučuju, kao i dokaze o stručnim rezultatima i pet godina radnog iskustva u struci.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.