Jezik

sr

en

Danas pitamo: Šta se dešava s istragom o zloupotrebama u RTB Bor?

Građanima Srbije predstavnici vlasti već godinama sa kopova borskih rudnika obećavaju nova ulaganja koja će državi doneti miliona dobiti, procvat rudarstva i industrijske proizvodnje. Slične najave prethodile su i upravo objavljenom javnom pozivu za izbor strateškog partnera, a gotovo da uopšte nije bilo reči o utvrđivanju odgovornosti za milionske zloupotrebe u ovom preduzeću. RTB Bor, jedini proizvođač bakra u Srbiji, je društvena kompanija čiji su dugovi od preko milijardu evra velikim delom otpisani, odnosno platili su ih građani Srbije.

 

RTB Bor Foto: http://kolektiv.co.rs
RTB Bor Foto: http://kolektiv.co.rs

Rudarsko-topioničarski basen Bor jedini je proizvođač bakra, zlata i srebra u Srbiji. Gigant koji je 80-ih godina donosio milione SFRJ i u svom proizvodnom lancu imao desetine povezanih fabrika i zapošljavao više od 20.000 ljudi, postao je jedan od najvećih dužnika u zemlji.

Niko nije odgovarao ni za dug od 40 miliona dolara koji je Srbija obavezna da plati grčkoj kompaniji Mitilineos zbog neispunjenih ugovora iz 1990-ih godina.

RTB Bor je od 2004. u procesu restrukturiranja koji ga je s jedne strane zaštitio od prinudne naplate dugova, a sa druge strane je trebalo da ga oporavi i pripremi za prodaju. Ovaj proces pretvorio se u svoju suprotnost, pa su dugovi ovog društvenog preduzeća nastavili da rastu jer RTB nije vraćao stare kredite, nije plaćao poreze i doprinose, taksu državi za korišćenje mineralnih sirovina ili struju EPS-u. I pored toga, država je odobravala RTB dodatna zaduživanja, pa su tako njegovi dugovi u jednom trenutku bili veći od milijardu evra.

Početkom godine saopšteno je da je istorijski dug RTB Bor od 1,2 milijarde evra smanjen na 300 miliona, odnosno otpisano je 90 odsto dugovanja Unapred pripremljenim planom reogranizacije (UPPR) iz 2016. Na taj način su dug ovog preduzeća platili svi građani Srbije.

Ministarstvo privrede objavilo je javni poziv za izbor strateškog investitora za Rudarsko-topioničarski basen Bor, a rok za podnošenje prijava je 20. avgust. U pozivu koji je objavljen u dnevnom listu Politika od srede, navodi se da budući investitor dokapitalizacijom od 350 miliona dolara postaje vlasnik udela u RTB Bor.

Za partnerstvo sa borskim kombinatom bakra najviše su se interesovale kineske kompanije, zatim ruske, kanadske, jedna turska kompanija, kao i kazahstansko-evropski konzorcijum.

Iako su neka od dugovanja RTB Bor nastala još pre deceniju i po, dugovi su u velikoj meri uvećani od dolaska Blagoja Spaskovskog na čelo ovog preduzeća 2008.

Uprkos lošem poslovanju, on  je na čelu RTB Bor ostao do danas.  Za to vreme promenio je nekoliko partija, uvek prelazeći u onu koja je osvojila vlast.

Kada ga je Vlada Srbije krajem 2008. imenovala za direktora dugovi kompanije iznosili su oko 860 miliona evra.

Baš u to vreme započeta su i nova ulaganja države u ovo preduzeće.

Insajder se poslovanjem RTB-a Bor bavio u serijalu Rudnik dugova još 2013. Uprkos brojim dokazima o tome da se investicioni ciklus u Boru, započet 2009, pretvorio u nekontrolisano trošenje sredstava, do danas za to niko nije odgovarao.

Najbolji primer nekontrolisanog trošenja je gradnja Topionice kreditima za koje je garantovala država.

Blagoje Spaskovski je tokom svoje karijere menjao stranke u zavisnosti od odnosa snaga na političkoj sceni.

Na čelo RTB Bor je došao u oktobru 2008, i to na predlog Ujedinjenih regiona Srbije Mlađana Dinkića.

Na predsedničkim izborima 2012. podržao je tadašnjeg lidera DS-a Borisa Tadića. Ubrzo pošto je glavnu polugu vlasti u državi, ali i u Boru, preuzela Srpska napredna stranka, Spaskovski je prešao u SNS.

Bio je direktor RTB-a i tokom 90-ih kao kadar SPS-a. Pominje se u Beloj knjizi MUP-a Srbije iz 2002. zbog, kako se navodi, zloupotreba prilikom nabavke opreme za Rudnik bakra Bor.

 

Kako je objavljeno u Insajderu, gradnja nove Topionice uvećana je trostruko za tri i po godine godine - sa 100 na čak 300 miliona evra. Posao je dodeljen kanadskoj firmi Lavalin u direktnim pregovorima, bez tendera, a ceo posao je završen u uskom krugu ljudi.  

Početkom prošle godine objavljeno je da je policija po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal počela predistragu o ovom, inače jednom od najvećih poslova u RTB-u poslednjih decenija.

Gradnja Topionice je započeta u vreme kada je ministar ekonomije bio Mlađan Dinkić, a upravo je njegovo ministarstvo odobrilo ceo posao. Dinkić je prošle godine saslušan u policiji u svojstvu građanina, a jedna od tema je bila i Topionica.

Od tada do danas o ovom slučaju gotovo da nije bilo ni reči.

Zbog toga su novinari Insajdera Tužilaštvu za organizovani kriminal uputili sledeća pitanja:

  • U kojoj fazi se nalazi istraga o gradnji Topionice RTB Bor?
  • Koje je sve radnje Tužilaštvo preduzelo u ovom slučaju?
  • Da li je policija dostavila Tužilaštvu tražene informacije?

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.