Jezik

sr

en

Pregled Pitanja dana: Pet institucija – nijedan odgovor

O tome koliko su srpske institucije otvorene za javnost najslikovitije pokazuje Insajderova rubrika Pitanje dana. Naime, tokom prethodne nedelje, novinari Insajdera su pokušali da dobiju odgovore na različita pitanja od Vlade Srbije, Javnog preduzeća Srbijagas, Ministarstva energetike i Ministarstva pravde. Međutim, broj odgovora koje smo dobili je – bukvalno - ravan nuli.

Ilustracija/Insajder: Pregled Pitanja dana
Foto: Ilustracija/Insajder / Pregled Pitanja dana

Kakav je interes države da štiti biznismene sa Interpolove poternice – na to pitanje smo ove nedelje pokušali da dobijemo odgovor od Ministarstva pravde. Slučajevi dvojice biznismena iz zemalja regiona – Bugarina Cvetana Vasileva i Rumuna Sebastijana Gice - protiv kojih se u matičnim državama vode krivični postupci, a koji uspevaju da izbegnu suđenje samo zahvaljujući tome što država Srbija odbija zahteve za njihova izručenja, ili ih drži na „čekanju“ – klasičan su primer apsurdnosti i selektivnosti srpskog pravosuđa.

Rumunski biznismen i političar Sebastijana Gica, koga gone rumunski istražni organi zbog korupcijskog slučaja povezanog s posetom bivšeg britanskog premijera Tonija Blera Rumuniji 2012, i koji je u Rumuniji optužen za više krivičnih dela, prošle nedelje je dobio azil u Srbiji čime je konačno odbijen zahtev rumunskih vlasti za njegovim izručenjem a koji datira još od aprila prošle godine. Ovaj postupak je sproveden relativno efikasno ako se uzme u obzir da bugarske vlasti od srpskih državnih organa čekaju konačnu odluku o izručenju svog državljanina, biznismena Cvetana Vasileva – četiri godine. Zbog odbijanja da izruči Vasileva, bugarske vlasti prijavile su Srbiju 2016. nadležnim telima Saveta Evrope.

Pitanja koja su bila namenjena Ministarstvu pravde greškom nisu prosleđena pres službi ovog ministarstva. Zbog nastale greške i činjenice da je u tekstu navedeno da odgovore nismo dobili iako su pitanja postavljena, Insajder se izvinjava Ministarstvu.

Interesantno je da su i Gica i Vasilev poslovali u Srbiji, ali i negovali veze sa domaćim političarima.

Međutim, za razliku od dvojice biznismena, turski državljanin kurdskog porekla Dževdet Ajaz koji je u Srbiju krajem prošle godine pobegao pošto je osuđen na 15 godina zatvora za rušenje ustavnog poretka Turske, izručen je brzopotezno uprkos dopisu Komiteta Ujedinjenih nacija, ali i mišljenja Evropskog suda za ljudska prava.

Zbog svega navedenog, novinari Insajdera poslali su sledeća pitanja Ministarstvu pravde:

-          Kakav je interes države Srbije da štiti biznismene sa Interpolove poternice?

-          Da li  je zvanično odbijen zahtev za izručenje bugarskog državljanina Cvetana Vasileva?

Informacije o izgradnji gasovoda pod velom tajne

Srbijagas kao javno preduzeće koje upravlja imovinom svih građana, godinama skriva precizne informacije o efektima ugovora o gasifikaciji gradova i opština. Ukupna vrednost ovih ugovora je, prema istraživanju Insajdera, premašila 370 miliona evra. Javnost istovremeno nema precizne informacije koliko je gasovoda izgrađeno, kada je i kako Srbijagas plaćao, i da li će neko snositi odgovornost za to što su, kako je utvrđeno, plaćani čak i nezavršeni poslovi.

U odgovoru koji je redakciji Insajder stigao od ovog preduzeća ove nedelje, i to nakon deset meseci od podnošenja zahteva, predstavnici Srbijagasa tvrde da su „mesecima pretraživali“ po svojoj arhivi, ali da nisu mogli da nađu ugovore pod nazivom koji je naveden u zahtevu Insajdera.

Na molbu da, u skladu sa Zakonskim ovlašćenjima omoguće da javnost dobije ove informacije, odgovor nismo dobili ni od Vlade Srbije.

Zato smo ove nedelje uputili nova pitanja Javnom preduzeću Srbijagas, Ministarstvu energetike i Vladi Srbije:

-         Kakav je procenat realizacije ugovora o poslovno- tehničkoj saradnji za izgradnju distributivnih gasovoda: koliko je do sada izgrađeno gasovoda po svim ugovorima, a koliko je Srbijagas do sada platio?

-         Da li je, koliko i kojoj firmi Srbijagas naplatio penale zbog kašnjenja radova?

-         Da li je i kakvo interesovanje potrošača za priključenje na mreže koje su završene, odnosno da li se ovo pokazalo kao isplativa investicija Srbijagasa?

Odgovori ove nedelje nisu stigli, a nadamo se da na povratnu informaciju od institucija koje postoje radi svih građana ove zemlje, nećemo ponovo morati da čekamo 10 meseci.

Ko će da plati višemilionski dug Železare prema firmi Petera Kamaraša?

Londonski sud za međunarodnu arbitražu, u maju ove godine, doneo je presudu prema kojoj je Železara Smederevo dužna da plati odštetu u iznosu od 12,4 miliona dolara plus pripadajuće kamate, firmi Petera Kamaraša HPK Menadžment, koja je od marta 2015. do polovine 2016. upravljala smederevskom Železarom.

HPK je od Arbitražnog suda tražio da država Srbija, kao tadašnji vlasnik Železare, zajedno sa Železarom plati odštetu, ali je sud u Londonu odlučio da je dužnik samo Železara. Ipak, s obzirom na činjenicu da je država Srbija aprila 2016. godine prodala najveći deo imovine Železare kineskom Hestilu, postavlja se pitanje da li je ipak država zapravo ta koja će morati na kraju da isplati odštetu firmi HPK Menadžment što traže i Kamarašovi advokati pred sudom u Vašingtonu.

Naime, sporazum o profesionalnom upravljanju Železarom u martu 2015. potpisali su Vlada Srbije, holandska firma HPK inženjering, ćerka firma HPK menadžment, i Železara Smederevo.

Međutim, nakon što su 18. aprila 2016. Železara Smederevo i kineski Hestil potpisali privatizacioni sporazum po kom je kineska firma kupila određenu imovinu Železare  – Srbija raskida ugovor za HPK Menadžmentom. Taj ugovor je ostao pod oznakom tajnosti, te građani Srbije ne znaju šta su bile obaveze države, a šta menadžmenta, da li je menadžment ispunio te obaveze i koliko su koštale njegove usluge.

Da je došlo do nezakonitog raskida ugovora i da bi Železara trebalo da isplati novac firmi HPK Menadžment potvrdio je i Londonski sud za međunarodnu arbitražu u maju ove godine.

Ipak, HPK Menadžment do danas nije dobio traženi novac od Železare zbog čega su advokati Petera Kamaraša ovog ponedeljka pred sudom u Vašingtonu protiv države Srbije i Železare podneli zahtev da se izvrši odluka arbitražnog suda u Londonu. Takođe, od američkog suda su, prema dokumentu koji poseduje Insajder, dodatno tražili da obaveže državu Srbiju da se uključi u plaćanje duga, tvrdeći da je Železara sve vreme bila “potpuno i direktno u vlasništvu i pod kontrolom države Srbije”.

Zbog svega navedenog, novinari Insajdera poslali su sledeća pitanja Vladi Srbije i Ministarstvu privrede:

-         Ko će da plati višemilionski dug Železare prema firmi Petera Kamaraša?

-         Ako država Srbija na kraju bude plaćala dug po odluci Londonskog suda za međunarodnu arbitražu, kada će taj dug biti isplaćen?

Uprkos tome što odgovore na pitanja ove nedelje nismo dobili, novinari Insajdera će nastaviti da insistiraju na njima i u narednom periodu.

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.