Jezik

sr

en

Danas pitamo: Zašto Srbija ne gradi skladište gasa iako je najavljena obustava isporuke 2019?

Odsustvo ozbiljne strategije kada je reč o snabdevanju gasom najbolje se vidi na primeru izgradnje kapaciteta za skladištenje ovog energenta. Nakon što je Srbija, Sporazumom iz 2008, prepustila većinsko vlasništvo nad jedinim skladištem u Banatskom dvoru, predstavnici vlasti najavljivali su izgradnju još jednog u mestu Srpski Itebej kod Žitišta. Pre osam godina javno preduzeće Srbijagas je uzelo čak i kredit za gradnju ovog skladišta, ali to se nije desilo jer se ispostavilo da je tu lokaciju država prethodno dala na korišćenje ruskoj firmi.

Ilustracija: Gasifikacija
Foto: Ilustracija / Gasifikacija

Predstavnici države po svemu sudeći nemaju jasan odgovor na najave iz Rusije da će 2019. godine obustaviti isporuke gasa preko Ukrajine, što je jedina trasa kojom se Srbija snabdeva.

Odgovarajući na pitanje novinara šta je plan države ukoliko naredne godine Rusija zaista obustavi isporuke preko Ukrajine, premijerka Ana Brnabić je u maju ove godine pomenula samo plan za proširenje kapaciteta postojećeg skladišta u Banatskom dvoru, ali i mogući zakup kapaciteta u skladištu u Mađarskoj.

Cena gasa iz skladišta u Mađarskoj svakako bi bila daleko veća od one koju bi građani plaćali za gas iz skladišta na teritoriji Srbije, a skladištenje gasa predstavlja i potencijalni izvor prihoda posebno u slučaju prekida isporuka gasa preko Ukrajine.

Skladište gasa je prirodni potencijal zemlje i gradi se u iscrpljenim nalazištima koje ispunjavaju tehničke pretpostavke za ponovno punjenje gasom. Najveće takvo nalazište u zemlji se nalazi u Itebeju.  Međutim, Naftna industrija Srbije smatra da oni polažu pravo na korišćenje ove lokacije prema Sporazumu iz 2008. Upravo je to bio razlog što država preko Srbijagasa nije počela gradnju ovog skladišta koje bi bilo jedino skladište u potpunom vlasništvu države Srbije, odnosno država bi raspolagala kapacitetima za razliku od Banatskog dvora gde je ruskim partnerima prepušteno upravljanje.

Penali umesto skladišta

Činjenica da država nije znala koja sve imovina pripada NIS-u dovela je do paradoksalne situacije da je preduzeće Srbijagas, uz državne garancije, uzelo kredit od EBRD-a za gradnju gasnog skladišta u mestu Itebej, iako je gasno polje aktivno i danas ga koristi NIS. 

Srbija je godinama ulagala u skladište gasa u Banatskom dvoru, ali ovo skladište prepušteno ruskom Gaspromu prema Sporazumu iz 2008. Država je pored toga zajedno sa NIS-om prepustila pravo eksploatacije svih nalazišta nafte i gasa u zemlji, a sve to za obećanje da ćemo biti na trasi novog gasovoda Južni tok.

Nakon što je ruska strana obustavila izgradnju Južnog toka, Srbija nije postavila pitanje revizije Sporazuma. 

Zbog nemara države koja je odobrila kredit za gradnju skladišta na lokaciji koju je godinu dana pre toga dala na korišćenje ruskoj firmi, Srbijagas je čak plaćao penale za nepovučeni kredit, a taj trošak je 2011. iznosio skoro pola miliona evra.

Iz Srbijagasa su pre čak pet godina saopštili da su tražili da EBRD odobri prenamenu sredstava- oko 70 miliona evra planiranih za novo skladište gasa bilo bi preusmereno u izgradnju interkonekcije sa Bugarskom. I o ovoj investiciji se za sada samo govori.

Kada je Evropska banka za obnovu i razvoj 2010. donosila odluku o odobrenju kredita Srbijagasu za gradnju novog skladišta uslov je bio da tim skladištem upravlja država Srbija.

Ipak, predstavnici vlasti poslednjih godina govore o tome da će skladište u Itebeju bi građeno u saradnji sa Gaspromom, ali nije poznato ko bi upravljao tim skladištem. Ni tu se međutim nije otišlo dalje od najava.

Ponovo Gasprom kao partner?

U oktobru 2015, tada premijer Aleksandar Vučić je nakon susreta sa ruskim kolegom Dmitrijem Medvedevim u Moskvi pominjao gradnju skladišta u Itebeju u kontekstu novog zajedničkog, srpsko- ruskog projekta.

„Tada bismo bili gigant kada je reč o skadištenju gasa i mislim da posle toga nikada nećemo imati problem da li gas može da dođe u Srbiju ili ne“, poručio je Vučić.

U oktobru 2015. Dušan Bajatović izjavljuje da je sa “Gaspromom” , pored proširenja kapaciteta u već postojećem u Banatskom Dvoru, dogovorena gradnja još jednog skladišta. Tada je iz Srbijagasa saopšteno i da će novo skladište raditi zajedničko rusko-srpsko preduzeće Banatski dvor u kojem Gasprom ima 51 odsto vlasništva a država Srbija preko svog javnog preduzeća Srbijagas 49 odsto.

"Finasiranje će biti projektno, ne treba nikakvo zaduživanje ni Srbijagasa, ni države. To nisu velike pare, a kompletan projekt Banatskog dvora sa svim kopresorima je negde oko 70 miliona evra", rekao Bajatović.

List Politika u martu 2016. objavljuje nezvanična saznanja da je NIS spreman da sam investira u ovaj projekat, ili, ukoliko Vlada Srbije drugačije odluči, da posao podeli sa zainteresovanim partnerima – najverovatnije sa „Srbijagasom“.

Uprkos očiglednoj isplativosti i potrebi da Srbija dobije još jedno skladište o gradnji novog poslednjih godina više se i ne govori, iako se približava rok kada bi Rusija mogla da obustavi dopremanje jedinom trasom kojom se Srbija snabdeva. 

Ko ima pravo na gradnju u Itebeju?

Imajući u vidu da brojne najave gradnje novog skladišta, ali i činjenicu da je država već jednom uzela kredit za gradnju skladišta u Itebeju, novinari Insajdera uputili su Ministarstvu rudarstva i energetike i Javnom preduzeću Srbijagas sledeća pitanja:

-          Ko ima pravo gradnje skladišta gasa na lokaciji Srpski Itebej – država Srbija ili NIS?

-          S obzirom na najave najviših predstavnika vlasti da će skladište gasa u Srpskom Itebeju graditi zajedno sa ruskim Gaspromom, da li je počela realizacija ovog projekta i ko bi u tom slučaju imao pravo upravljanja novim skladištem?

-          Šta se desilo sa kreditom koji je EBRD odobrio Srbijagasu 2010. za gradnju skladišta gasa u Srpskom Itebeju? Da li je EBRD odobrio da se ova sredstva koriste za izgradnju gasne interkonekcije sa Bugarskom? Koliko je Srbijagas ukupno penala platio zbog činjenice da ova investicija nije realizovana iz pomenutog kredita?

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.