Jezik

sr

en

Pregled pitanja dana: Koliko koštaju loši projekti na Koridoru, zašto se ne gradi skladište gasa i otkud „omladinsko–patriotski" kamp

Novinari Inajsdera su ove nedelje u rubrici „Pitanje dana“ tražili odgovore na pitanja ko je odgovoran za rušenje potpornog zida u Grdeličkoj klisuri kao i koliko su nas do sada koštali loši projekti na Koridoru 10 ? Pitali smo i zašto Srbija ne gradi skladište gasa iako je za 2019 godinu najavljena obustava isporuke preko Ukrajine, koliko je gasovoda dosad plaćeno, a koliko izgrađeno kao i da li je “Omladinsko-patriotski kamp” na Zlatiboru mogao da bude organizovan bez znanja nadležnih institucija.

Treći  put u poslednjih godinu dana na delu Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru došlo je do obrušavanja potpornog zida.

Zid je ovoga puta potpuno srušen, a prema rečima direktora Koridora Srbije Zorana Babića takav epilog je bio očekivan.
Odgovarajući na pitanja Insajdera koliko je do sada koštalo popravljanje urušenih zidova na Koridoru i ko je za to odgovoran, ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović je navela da su narušen ugled i rokovi cena koju plaćamo kao i da pre nego što nekome „skinemo glavu“ moramo sačekati da se istraga završi.    

Međutim, epilog ranije obećanih istraga o urušavanju zida na istoj deonici Koridora 10, do danas nije poznat.

Gradnja Koridora 10 kroz Srbiju traje više od dve decenije uz stalno pomeranje rokova i povećanje cene. Radovi na pojedinim deonicama otvarani su više puta, država se zaduživala pre kontrole projekata, pa sada loši projekti služe kao izgovor za kašnjenja.

Nakon obrušavanje potpornog zida saznali smo da je projekat za njegovu izgradnju menjan čak 11 puta. Kada projekat nije dobar, odgovornost odnosno troškove snosi investitor, zbog čega smo Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja I infrastrukture uputili sledeća pitanja:

1. Koliko su nas koštali loši projekti na Koridoru 10?

2. Na koliko je od postojećih deonica došlo do kašnjenja i povećanja ugovorene cene zbog loših projekata?

Odgovore još uvek čekamo.

Penali umesto skladišta

Srbija će po svemu sudeći dočekati 2019. bez jasnog plana o skladištenju gasa a za slučaj da se ostvare najave iz Rusije da će nardene godine obustaviti isporuke ovog energenta preko Ukrajine.
To je jedina trasa kojom se Srbija snabdeva gasom.

Nakon što je Srbija, Sporazumom iz 2008, prepustila ruskom Gaspromu većinsko vlasništvo nad jedinim skladištem u Banatskom dvoru, predstavnici vlasti najavljivali su izgradnju još jednog skladišta u mestu Srpski Itebej kod Žitišta. Pre osam godina javno preduzeće Srbijagas je uzelo čak i kredit za gradnju ovog skladišta, ali do izgradnje nije došlo jer se ispostavilo da je i tu lokaciju država dala na korišćenje ruskoj firmi.

Zbog nemara države koja je odobrila kredit, Srbijagas je plaćao penale za nepovučena sredstva, a taj trošak je 2011. iznosio skoro pola miliona evra.

Iz Srbijagasa su pre pet godina saopštili da su tražili da im se odobri prenamena sredstava i da se oko 70 miliona evra planiranih za novo skladište gasa preusmeri u izgradnju interkonekcije sa Bugarskom. I o ovoj investiciji se za sada samo govori.

2015 godine, tada premijer, Aleksandar Vučić pominjao je gradnju skladišta u Itebeju u kontekstu novog zajedničkog, srpsko- ruskog projekta.

Imajući u vidu brojne najave gradnje novog skladišta, ali i činjenicu da je država već jednom uzela kredit za gradnju skladišta u Itebeju, novinari Insajdera uputili su Ministarstvu rudarstva i energetike i Javnom preduzeću Srbijagas sledeća pitanja:

-          Ko ima pravo gradnje skladišta gasa na lokaciji Srpski Itebej – država Srbija ili NIS?

-          S obzirom na najave najviših predstavnika vlasti da će skladište gasa u Srpskom Itebeju graditi zajedno sa ruskim Gaspromom, da li je počela realizacija ovog projekta i ko bi u tom slučaju imao pravo upravljanja novim skladištem?

-          Šta se desilo sa kreditom koji je EBRD odobrio Srbijagasu 2010. za gradnju skladišta gasa u Srpskom Itebeju? Da li je EBRD odobrio da se ova sredstva koriste za izgradnju gasne interkonekcije sa Bugarskom? Koliko je Srbijagas ukupno penala platio zbog činjenice da ova investicija nije realizovana iz pomenutog kredita?

Odgovore nismo dobili.

Ipak, od Ministarstva energetike, po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja Insajderu je odgovoreno na pitanja koja smo postavili početkom avgusta. Tada smo pitali koliko je Srbijagas platio privatnim firmama za izgradnju distributivnih gasovoda, a koliko je posla zaista i urađeno. Ministarstvo tvrdi da o tome nema podatke, uprkos tome što bi prema zakonu moralo njima da raspolaže.

MUP o kampu na Zlatiboru

Tokom prethodne nedelje, održavanje „omladinsko-patriotskog“ kampa na Zlatiboru u kome su 10 devojčica i 34 dečaka od 12 do 23 godine srpski i ruski vojni veterani podučavali borilačkim i vojničkim veštinama, izazvalo je burnu reakciju javnosti i otvorilo niz pitanja. Na neka od njih, Insajder je dobio odgovore od MUP-a.

Da kamp u kome se obuka odvijala uz korišćenje replika oružja i uniformisane polaznike nije bilo moguće organizovati bez znanja nadležnih institucija, potvrđeno je navodima MUP-a da je policijska stanica u Čajetini bila obaveštena o ovom javnom okupljanju.

Iz MUP-a, međutim, tvrde da u prijavi nije navedeno da će mladi koristiti replike oružja i nositi uniforme, kao ni da će biti sprovođena vojno-taktička obuka.

Na pitanje novinara Insajdera da li su tačne tvrdnje organizatora Željka Vukelića da su policijske patrole obilazile kamp u tri navrata i da nisu imali zemerke, iz MUP-a odgovaraju da je policija obišla kamp samo jednom, i to istog dana kada je zatvoren.

Pre toga javnost je iz medija saznala da je partner u organizovanju kampa ultranacionalistička grupa E.N.O.T. Korp, čiji se članovi povezuju s ruskim paravojskama, terorizmom i neonacističkom organizacijom.

U MUP-u za Insajder navode da o tome nisu bili obavešteni prilikom prijave skupa.

Policija je reagovala nakon što je kamp već sedam dana bio u toku, a dva dana nakon što bi svakako bio završen.

Kamp je zatvoren „zbog moguće zloupotrebe dece i uznemirenja javnosti“.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.