Jezik

sr

en

Pregled pitanja dana: Prebacivanje odgovornosti i ćutanje institucija

Institucije u Srbiji sve češće izbegavaju da odgovore na novinarska pitanja, čak i kada su ona postavljena javno. Rubrika “Pitanje dana” na sajtu Insajdera najbolje oslikava odnos nadležnih prema građanima, jer su mnoga pitanja koja su novinari uputili u interesu javnosti, uprkos brojnim pozivima i insistiranjima, do danas ostala bez odgovora.

Ove nedelje novinari Insajdera poslali su pitanja na adresu četiri nadležne institucije u vezi s dve teme -  dodelom novca Beogradu iz budžeta Srbije i istragom u vezi s propustima pri izgradnji deonice autoputa Ub –Lajkovac. Međutim, odgovor smo dobili samo od jedne institucije. I to odgovor u kome se ta institucija žali na to da druga institucija ne radi svoj posao.

Budžetska rezerva predstavlja deo novca u državnoj kasi koju pune svi građani Srbije, a koji se ne raspoređuje unapred, već se koristi za određene namene tokom cele godine.

Dok odluku o tome na koji način će sredstva iz republičkog budžeta biti trošena u narednoj godini donose narodni poslanici glasanjem o Zakonu o budžetu, odluku o tome za koje namene će se koristiti takozvana budžetska rezerva donosi direktno Vlada. To znači da građani i javnost tek na kraju godine mogu da vide na koji način je Vlada Srbije tokom protekle godine koristila njihov novac.

Međutim, Vlada Srbije i tokom ove godine je nastavila s praksom da bez jasnih kriterijuma, koristeći neodgovarajuće zakonsko obrazloženje iz budžetskih rezervi dotira lokalne samouprave, a posebno je uočljivo da Vlada najviše novca daje Beogradu, republičkoj prestonici u kom je standard života najviši u državi.

Gradu Beogradu je u ovoj godini po tom osnovu uplaćeno više od četiri miliona evra. Poslednji put, uz identično obrazloženje o "smanjenom budžetu", Vlada Srbije je na sednici održanoj 2. novembra namenila pomoć od 150.000 evra. Osim netransparentnog korišćenja republičkog novca, nameće se i pitanje zašto Grad Beograd ponovo dobija finansijsku injekciju, imajući u vidu izjave gradskih čelnika da finansije prestonice nikad nisu bile stabilnije, a prihod nikad veći.

Imajući u vidu da predstavnici gradske vlasti uporno tvrde da finansije prestonice nikad nisu bile stabilnije, pa čak i da grad ostvaruje i višak, poslednja vest da će se zbog nedostataka u budžetu iz republičke kase u gradsku preliti novih 150.000 evra, ponovo je otvorila pitanje tačnosti ovih tvrdnji. 

Zbog svega ovoga, Insajder je uputio nova pitanja Vladi Srbije i Gradu Beogradu.

Vladu Srbije pitali smo:

1. Zašto Vlada Srbije nastavlja sa praksom dodeljivanja sredstava iz budžetskih rezervi lokalnim samoupravama bez jasnih kriterijuma I netransparentno?

2. Na koji način Vlada javnosti garantuje da se novac iz budžetskih rezervi koristi sistematično?

Gradu Beogadu poslali smo sledeća pitanja:

1. Da li Grad Beograd ima problema sa finansijama?

2. Zbog čega je Grad Beograd sada dobio iz budžetskih rezervi 150.000 evra, odnosno tri miliona evra u maju ove godine?

Odgovori na pitanja upućena insitituciji preko za to zadužene službe su izostali, ali je zamenik gradonačelnika Goran Vesić preko TV Pink optužio Insajder da „na ružan način zamenjuje teze“ a da je Grad dobio novac iz budžeta Tepublike da bi “isplatili dugove koji postoje prema roditeljima, zato što su u vreme Dragana Đilasa plaćali duplo skuplje vrtiće”.

Tužilaštvo i policija prebacuju lopticu odgovornosti

Zbog propusta u radu i nadzoru nad izgradnjom deonice autoputa Ub-Lajkovac na Koridoru 11, Ministarstvo građevinarstva je u oktobru prošle godine podnelo krivične prijave protiv 14 odgovornih među kojima je i bivši resorni ministar Milutin Mrkonjić. Ipak, ovaj postupak je i nakon više od godinu dana, i dalje u fazi predistrage.

Glavni projekat izgradnje autoputa na deonici Ub- Lajkovac radio je Saobraćajni institut CIP, dok je na tenderu posao dobio konzorcijum firmi PZP Beograd, Planum i Putevi Užice. Izgradnja je koštala 75 miliona evra i finansirana je iz republičkog budžeta, novcem svih građana Srbije. Put je završen 2014. godine.

Međutim, četiri godine kasnije, zbog loše izvedenih radova i upotrebe nekvalitetnih materijala, delovi ovog autoputa se ruše, a ponovo se pravi novi autoput. Rekonstrukcija će koštati najmanje 10 miliona evra i biće finansirana ponovo iz republičkog budžeta. Iako u Ministarstvu kažu da će nadoknadu štete tražiti od izvođača, činjenica je da će to biti moguće samo ukoliko se dokaže da su oni zaista i odgovorni. Jedini iznos koji je dražava dosad uspela da naplati je tri miliona evra na ime uplaćene garancije.

Ministarstvo građevinarstva je nakon prve inspekcije i kontrole stanja na autoputu, u oktobru prošle godine podnelo krivične prijave protiv 14 odgovornih. Među njima su, pored bivšeg ministra Milutina Mrkonjića, i direktori građevinskih preduzeća - PZP "Beograd" Bora Jelić, AS "Putevi Užice" Milan Bojović i direktor AD "Planum" Ratomir Todorović.

Na spisku osumnjičenih su i inženjeri iz Instituta za puteve, "Koridora Srbije" i Saobraćajnog instituta CIP koji su bili angažovani kao nadzorni organ i trebalo je da ukažu na propuste i korišćenje neadekvatnog materijala.

Birokratski ping-pong na štetu države

Imajući u vidu da je od tada do danas prošlo više od godinu dana, i da je postupak po krivičnoj prijavi Ministarstva i dalje u fazi predistrage, Insajder je nadležnim institucijama uputio sledeća pitanja: Ministarstvo unutrašnjih poslova smopitali zašto MUP ne dostavlja potrebna obaveštenja na zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal koji je upućen pre godinu dana. a Tužilaštvo za organizovani kriminalk koje mehenizme predviđene zakonom je Tužilaštvo iskoristilo da primora MUP da dostavi potrebna obaveštenja i kada,

I dok iz MUP-a nije stigao nikakav odgovor, u Tužilaštvu za organizovani kriminal odgovornost prebacuju upravo na MUP.

Kako su u Tužilaštvu odgovorili na pitanja Insajdera, policija ni nakon pet urgencija nije postupila po nalogu tužilaštva i prikupila potrebna obaveštenja, te je postupak zbog toga i dalje u fazi predistrage.

Naime, Tužilaštvo vodi istragu, ali potrebna obaveštenja i dokaze prema zakonu po zahtevu tužilaštva prikuplja policija. Kada policija ne postupi po zahtevu, tužilaštvo ima mogućnost da uputi urgenciju.

Prvi zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja upućen je policiji 2. novembra 2017. godine. Kako nije bilo odgovora TOK je, kako je rečeno Insajderu, novu urgenciju poslao u februaru. Usledile su zatim urgencije u aprilu, junu, avgustu a poslednja je upućena 15. oktobra.

U slučaju istrage oko deonice Ub- Lajkovac Tužilaštvo je urgiralo kod policije ukupno pet puta ali, kako se ispostavilo, bez uspeha.

Institucionalni ping pong između MUP-a i tužilaštava u Srbiji gde jedni druge neretko koriste kao izgovor za nerad postali su u praksi gotovo pravilnost zbog čega se na okončanje mnogobrojnih istraga čeka mesecima, pa i godinama. Istovremeno, nadležni ignorisanjem novinarskih pitanja očekuju da će pitanja biti zaboravljena. Međutim, Insajder će, upravo u interesu javnosti, ova i druga pitanja nastaviti da postavlja, a na odgovorima će uporno insistirati.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.