Jezik

sr

en
Istraživanje u toku: PREDSEDNIČKI IZBORI 2017.

Mihailović: Većina istraživanja javnog mnjenja završi u fiokama

Medija centar Beograd: Srećko Mihailović
Foto: Medija centar Beograd / Srećko Mihailović

Tokom predizbornih kampanja istraživanja javnog mnjenja o šansama učesnika redovno se objavljuju, ali njihova pouzdanost nije sasvim jasna. Osim toga, u Srbiji do sada nikada nije urađena analiza uticaja tih istraživanja na promenu opredeljenja birača i njihovu motivisanost da izađu na izbore.

Srećko Mihailović, sociolog i istraživač Demostata, kaže za Insajder.net da uticaj tih istraživanja javnog mnjenja nije direktan i da presudno zavisi od toga kako su ta istraživanja uklopljena u celu kampanju pojedinačnih kandidata.

„Neki uticaj postoji, ali on nije veliki i nije direktan. Oni koji vode kampanju mogu iskoristiti rezultate istraživanja tako da povećaju motivaciju birača, ali to mora biti u sklopu posebno osmišljene akcije“, kaže Mihailović.

Dosadašnja istraživanja objavljena u kampanji za predstojeće predsedničke izbore sugerišu pobedu kandidata SNS-a Aleksandra Vučića već u prvom krugu.

Upravo je istraživačko–izdavački centar Demostat danas objavio rezultate istraživanja po kojima će kandidat vladajuće koalicije imati 57 odsto glasova.

Na pitanje novinara Insajdera da li ovako predstavljen visok rejting Aleksandra Vučića demotiviše opozicione kandidate da uopšte izađu na izbore, Mihailović odgovara da su takva tumačenja preterana. „Mislim da je to preterano u oba slučaja i da oni koji vode kampanju precenjuju te uticaje na birače. Ipak su biračka opredeljenja dublje motivisana i nisu tako promenjiva i površna kao sto se to čini onima koji te kampanje vode“, ističe Mihailović.

Međutim, prema njegovim rečima, indikativna je činjenica da je istraživanja javnog mnjenja objavljeno manje nego ikad, iako ih je, prema njegovim saznanjima, urađeno dosta.

„Oni koji dobro stoje plaše se da ti dobri nalazi ne izazovu kod birača inertnost prema izlasku na izbore. U stilu „što bih izlazio na izbore kad je pobeda mog kandidata sigurna“. S druge strane, oni koji loše stoje plaše se defetizma i obeshrabrivanja birača i zato nalazi istraživanja uglavnom ostaju u fiokama“, kaže Mihailović.

„Ljudi koji žive od postavljanja pitanja plaše se da odgovaraju“

Tokom izbornih kampanja u javnosti se dosta nagađa o tome da li su istraživanja objektivna. S jedne strane, sumnja se da istraživači povlađuju naručiocima, a s druge da se građani plaše da odgovaraju iskreno na pitanja iz anketa.

Mihailović smatra da faktor straha ima mnogo veći značaj s obzirom na to da je, prema njegovom iskustvu, potrebno kontaktirati barem 5-6 ispitanika u telefonskoj anketi da bi se došlo do jednog koji pristaje da odgovara i koji pritom odgovara postavljenom uzorku.

„Logično je očekivati da postoji određena bojazan, ako ne i sam strah, od saopštavanja svojih izbornih opredeljenja nekim nepoznatim ljudima, utoliko pre što se naširoko priča o lošim posledicama na birača ako se sazna kako je glasao. Jednostavno, birač neće da rizikuje“, kaže Mihailović.

Prema njegovim rečima, kod nas inače važi uverenje da istraživanja nisu anonimna i da uvek neko ima tajnu nameru čiji je cilj otkrivanje identiteta ispitanika.

Kao drastičan primer Mihajlović navodi primer istraživanja među medijskim radnicima u kom je učestvovalo nekoliko hiljada ljudi, a pristalo da odgovara na pitanja samo nešto više od njih 300.

„Dakle, i ljudi koji žive od postavljanja pitanja drugima ne žele da odgovore na pitanja kada se ona postave njima. Strah je danas univerzalna pojava i istraživači će morati kad-tad da nađu odgovarajuću proceduru da zaobiđu bojazan koju građani imaju“, kaže Mihailović za Insajder.net.

PREDSEDNIČKI IZBORI 2017.