Jezik

sr

en

Nedeljni pregled: Još jedna teorija o ubistvu Ivanovića; dve godine Vlade za samohvale bez samokritike; Srbijagas troši, građani plaćaju

Slučaj ubistva Olivera Ivanovića i istrage koje umesto optužnica rezultiraju teorijama, dve godine rada Vlade kao povod za samopromociju bez ikakvog preispitivanja, odluka Vlade da Srbijagasu oprosti čak 1,2 milijarde evra dok nadležne institucije ne daju odgovor kako je javno preduzeće novac trošilo i kako planira da ga troši, uporno ulaganje u panevropski gasovod Turski tok i to upravo preko Srbijagasa po istim lošim uslovima kao za Južni tok – teme su kojima su novinari Insajdera protekle nedelje posvetili posebnu pažnju. Na našem sajtu mogli ste videti nove primere bahatog odnosa i opozicije i vlasti prema medijima, što još jednom pokazuje nerazumevanje uloge medija.

Pregled nedelje
Pregled nedelje

Dok je gotovo neprimećeno prošla informacija da novinarima Insajdera nije bilo omogućeno da postave pitanja na konferenciji za novinare na kojoj je predsednik Srbije izneo obaveštajne podatke o istrazi ubistva Ivanovića, komentar redakcije Insajder u vezi sa gostovanjem lidera Pokreta slobodnih građana na televiziji N1 izazvao buru na društvenim mrežama.

Nereagovanjem srpskih institucija na pretnje sa društvenih mreža bavio se Evropski sud, koji je od Vlade Srbije tražio razjašnjenje. U međuvremenu su zabeležene nove pretnje novinarima.

Da li je ili nije zabranjen ulazak srpskim zvaničnicima na Kosovo- polemika je koja je, po svemu sudeći, vođena bez jasnog osnova.

Od važnih vesti izdvajamo i to da je Košarkaški savez Srbije izabrao nove članove Upravnog odbora, a među njima je i savetnica predsednika Republike za medije – Suzana Vasiljević.

Na našem sajtu možete pročitati i da je Evropa posle dugotrajnih pregovora dobila novog predsednika Evropskog parlamenta dok i dalje traju pregovori o članovima Evropske komsije.

U nastavku pogledajte video priloge o temama koje su obeležile prethodnu nedelju.

Ubistvo Ivanovića: Umesto optužnice - teorije

Skoro godinu i po dana od ubistva Olivera Ivanovića, lidera GI SDP, ovaj slučaj ponovo je u centru pažnje. Nažalost, ne zbog toga što su krivci konačno privedeni pravdi, već zbog činjenice da istrage Beograda i Prištine idu u sasvim drugačijim pravcima. Predsednik Srbije tvrdi da Beograd ima ime ubice, ali da zbog nesaradnje prištinskih istražnih organa nema i dokaze, pa je od međunarodne zajednice tražio informacije o kretanju Nedžmedina Zeke i Fljorima Ejupija. S druge strane, u Prištini tvrde da su raspisali međunarodnu poternicu za Milanom Radoičićem, potpredsednikom Srpske liste, zbog sumnje za organizovanje ubistva, ali i organizovani kriminal i trgovinu drogom.

 

Kosovska svakodnevica…

Za to vreme građani Severa Kosova imaju i druge probleme. Prva dva dana nedelje za nama sve prodavnice na Severu Kosova u vlasništvu Srba nisu radile u znak protesta zbog taksi od 100 odsto koje je Priština uvela na robu iz Srbije.

I ne samo da dva dana građani nisu mogli da se snabdevaju, već su istovremeno u pojedinim mestima ponovo ostali i bez vode. Sve to samo nekoliko dana nakon što je Marko Đurić, prošlog petka objavio da je konačno završena “ova faza” dugo građenog, unapred plaćenog vodovoda čija je cena u više navrata uvećavana a ugovoreni rokovi odavno probijeni. Iako je Đurić prethodno, bez pominjanja faza, najavio da će biti političkih posledica ukoliko vodovod ne bude završen do Vidovdana, on je u Zubinom Potoku na taj dan objavio da je završena “ova faza”. Šta to znači i da li su građani tri opštine konačno dobili vodu iz novog vodovoda pitanja su koja su novinari Insajdera uputili Kancelariji za KiM pre nedelju dana. Kao i sva druga pitanja konkretna u vezi sa ovim projektom, i ta su ostala bez odgovora.

 

Šta premijerka navodi kao uspehe svoje Vlade, a šta pitaju novinari

Premijerka Ana Brnabić ocenila je kao uspešan dvogodišnji rad njene vlade. Navodeći uspehe rekla je da su u vreme njenog mandata penzije povećane za 12,5 odsto, plate u javnom sektoru između 12 i 23 odsto, a da su direktne strane investicije u 2019. veće za 17 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Kao najveće uspehe ističe završetak rada na južnom kraku Koridora 10, koncesiju Aerodroma Nikola Tesla, pozitivne rezultate u borbi protiv korupcije, povratak Srbije u Cern.

Međutim, premijerka nije pomenula nijedan od brojnih primera iz kojih se vidi da u Srbiji ne funkcioniše vladavina prava, da nadležne institucije ne sprovode i ne reaguju na očigledna kršenja zakona, niti se osvrnula dokaze o spornim privatizacijama. O tome su pitali novinari, a odgovor je nova relativizacija zakonskih obaveza.

 

Odlukom Vlade, građani plaćaju dugove Srbijagasa

Dok premijerka ne vidi da je potrebno hitno sprovesti zakon i direktore javnih preduzeća izabrati na konkursima umesto političkim dogovorima, stiže i vest da je Vlada Srbije još u martu donela Zaključak kojim javnom preduzeću Srbijagas oprašta čak 1,2 milijarde evra duga, odsnosno da toliko umesto Srbijagasa plaćaju građani.

Više od decenije je na čelu Srbijagasa Dušan Bajatović, funkcioner SPS-a, ujedno najplaćeniji funkcioner sa najvećim brojem funkcija. Poslednja u nizu je mesto direktora FK Vojvodina. Dok Vlada dugove ovog preduzeća prebacuje na teret građana i nadležne istražne institucije ćute o tome kako je novac potrošen, neposredno nakon ustoličenja na novu funkciju, Bajatović je najavio da će upravo Srbijagas finansirati projekat za izgradnju novog stadiona u Novom Sadu.

 

Bez pouke iz iskustva sa Južnim tokom

Srbija se ponovo uključuje u gradnju panevropskog gasovoda koji bi obezbedio drugi pravac snabdevanja gasom, pored nesigurne trase preko Ukrajine. Ipak, izgleda da nije izvukla pouke iz iskustva s propalim projektom Južni tok koji je platila najskuplje od svih zemalja u tom projektu. I gradnja novog gasovoda, koji se sada zove Turski tok, počinje pod jednako lošim uslovima ugovorenim za Južni tok i to po Sporazumu Rusije i Srbije iz 2008.

Dok ovaj projekat sa ruske strane realizuje naftno- gasni gigant Gasprom, Vlada Srbije je još Sporazumom iz 2008. za gradnju srpske deonice gasovoda zadužila upravo Srbijagas.

Za taj projekat izgradnje gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom država je zato dala garancije za novi kredit Srbijagasu od 70 miliona evra, pored ranije uloženih 30 miliona za Južni tok. Radovi na izgradnji oko 400 kilometara cevovoda su počeli, ovoga puta bez medijske pažnje, a iz Evrope unije su već stigle kritike da dogovorene uslove Srbija nije u potpunosti ispunila. Ta činjenica se navodi i u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije ka EU.

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.