Jezik

sr

en

Nedeljni pregled: Javna preduzeća i dalje partijski plen, odložen početak suđenja za paljenje ambasada, ko koči istrage…

Društvo podeljeno - na „plebs i elitu“, na one „koji ne misle dobro svojoj državi“ i samoproklamovane čuvare države, na one koji priznaju genocid i one kod kojih sama reč budi agresiju – najupečatljivije su slike prethodne nedelje. Javnost je podeljena i oko pitanja verodostojnosti diplome ministra unutrašnjih poslova, ali i oko najavljene istrage poslovanja kompanije jednog od lidera opozicije. Rešavanje sistemskih problema za to vreme je, po svemu sudeći, i dalje na čekanju. 

Pregled nedelje
Pregled nedelje

Suprotno zakonu i upozorenjima da je reforma i depolitizacija upravljanja javnim preduzećima presudna za ekonomsku stabilnosti cele države, direktori javnih preduzeća i dalje se biraju na sednicama Vlade umesto na javnim konkursima. Sprovođenje zakona stoji u mestu i kada je reč o istragama za koje je javnost posebno zainteresovana, uz tvrdnju tužilaštva da policija ne radi svoj posao i ćutanje policije na ove optužbe. 

Jedan slučaj – paljenje američke ambasade - nakon više od decenije stigao je do suda, a loš signal šalje to što je odloženo već prvo, pripremno ročište.   

Ovo su neke od tema kojima su se novinari Insajdera detaljno bavili prošle nedelje.  

Na našem sajtu mogli ste da čitate šta se zna, a šta ne zna o ubistvu trojice američkih državljana albanskog porekla - Ilija, Agrona i Mehmeta Bitićija, koje su pre 20 godina prvo uhapsile srpske vlasti, da bi zatim bili pronađeni mrtvi s rukama vezanim na leđima.

Sve glasnije se u Srbiji čulo negiranje genocida u Srebrenici povodom obeležavanja 24. godišnjice . Sa druge strane, sve ređe se ponavlja da su prema presudi Međunarodnog suda pravde u Hagu, pripadnici Vojske Republike Srpske pod komandom Ratka Mladića i paravojne jedinice Škorpioni pobili oko 8.000 bosanskih muslimana i počinili genocid u Srebrenici. 

I dok se o zločinima i krivcima ćuti, krivci se „nalaze“ na drugim mestima. Tako je šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović u Skupštini Srbije, praktično targetirajući pojedine medije i nevladine organizacije optužio da od nadležnih institucija traže „informacije pozbednosno vrlo osetljive po Republiku Srbiju, da „ne misle dobro svojoj državi“. Iako je tako poslanik Martinović novinare praktično optužio da svojim pitanjima, što im je inače posao, ugrožavaju bezbednost države, pokazalo se da, po zakonu, narodni poslanik može da priča šta hoće, pa čak i da može nekažnjeno da ugrožava bezbednosti drugih. 

Sve to u nedelji kada je Srbija potpisala zajedničku izjavu obavezujući se na zaštitu medijskih sloboda.

U stavu redakcije Insajdera bavili smo se autorskim tekstom predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je već u naslovu – „Elita i plebs“ – podelio građane, ne skrivajući prezir prema delu građanstva koji percipira kao elitu, iako je po Ustavu predsednik svih građana.  

Polemika između vlasti i opozicije protekle nedelje se vodila zbog najave ministra unustrašnjih poslova Nebojše Stefanovića da se, kako je rekao, vodi istraga poslovanja kompanije Dragana Đilasa u vezi s kupoprodajom sekundi na Javnom servisu. Đilas, s druge strane, kaže da je sve to laž. 

Ovaj slučaj je nam je pokazao da ministar unutrašnjih poslova o istragama govori samo kada to želi, dok upućuje na tužilaštvo kada mu nije u interesu da odgovara na pitanja novinara o pojedinim istragama. 

Savez za Srbiju osporio je potom validnost doktorske diplome ministra policije Nebojše Stefanovića, tvrdeći da je Megatrend nostrifikvao diplomu firme u Engleskoj koja nikada nije bila registrovana za obrazovanje. Iz Ministarstva pravde je za Insajder odgovoreno da se inspekcije neće baviti zakonitošću sticanja univerzitetske diplome ministra. Iz SzS su usledila nove tvrdnje – da Megatrend International, na kome ministar Stefanović navodi da je diplomirao, godinama bez ikakvih prihoda. 

Optužnica za napad za lidera Levice Srbije Borka Stefanovića do koje su došli novinari Insajdera, otkriva i da je tužilaštvo predložilo da se na spisku svedoka nađe i kruševački biznismen Goran Makragić koji je pre nekoliko dana zajedno sa Zvonkom Veselinovićem i Milanom Radoičićem pravosnažno oslobođen optužbi za nelegalno iskopavanje šljunka.

Analizirali smo i prvu godinu poslovanja Galenike nakon privatizacije, a finansijski izveštaji pokazuju gubitak u poslovanju, smanjene proizvodnje, novi otpis dugova, smanjenje broja zaposlenih...  

Država u „VD stanju“

Država je u „VD stanju“, pokazalo je istraživanje Insajdera. Više od polovine direktora javnih preduzeća i državnih službenika Vlada Srbije je imenovala kao vršioce dužnosti, što znači da na najviše pozicije dolaze politički birani i lako smenjivi kadrovi, koji neretko ne ispunjavaju ni osnovne uslove predviđene zakonom. Držeći ih u v.d. statusu i po osam godina, Vlada Srbije uporno ignoriše zakon koji je sama predložila.

 

Najnoviji primer za preduzeća kao partijski plen je nedavni izbor v.d. direktora Javnog preduzeća za razvoj planinskog turizma. Na to mesto je imenovan Stefan Krkobabić, sin ministra zaduženog za rad javnih preduzeća Milana Krkobabića. Osim što je ovde reč o potencijalnom sukobu interesa, Stefan Krkobabić ne ispunjava ni minimum uslova za obavljanje direktorskog posla u tom preduzeću.

„Pitajte ljude koji su ga nominovali da li tu ima sukoba interesa“, odgovorila je na pitanja Insajdera premijerka Ana Brnabić.

Pozvao svoje radnike da glasaju za SNS, nije zloupotrebio položaj

Pitanje sukoba interesa postavljeno je i u slučaju direktora preduzeća MB Namenska Lučani Radoša Milovanovića, pošto je radnike fabrike pozvao da na lokalnim izborima glasaju za Srpsku naprednu stranku. Agencija za borbu protiv korupcije obustavila je, međutim, postupak protiv Milovanovića ocenjujući da on nije prekršio zakon, odnosno da nije zloupotrebio funkciju.

Snimak na kojima poziva radnike da glasaju objavljen je 2. decembra, četiri dana pre zakazanih lokalnih izbora u Lučanima. Novinari Insajdera dan nakon izbora 17. januara pozvali su Radoša Milovanovića sa pitanjem zašto je kao direktor jedne državne kompanije, koja pripada svim građanima, pozvao zaposlene da glasaju za SNS, ali su umesto odgovora usledile uvrede. Kako je izgledao taj razgovor pogledajte u videu u nastavku.

Agencija za borbu protiv korupcije reagovala je u slučaju ministra finansija Siniše Malog, podnoseći prijavu zbog sumnji na pranje novca, po kojoj je vođen postupak. Tužilaštvo je potom obustavilo postupak, ne obrazlažući koje radnje je preduzelo. Uprkos tome, Mali je imenovan na čelo Koordinacionog tela za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. „Očekujete da opet ja kao predsednica Vlade ne poštujem institucije i kažem tužilaštvo nije u pravu“, reagovala je premijerka na pitanja novinara Insajdera. U videu pogledajte i njene odgovore na pitanje kakvu poruku imenovanje Malog šalje.

Dva slučaja koja „zatežu“ odnose Srbije i SAD

Prošlo je 20 godina od kada su trojicu američkih državljana albanskog porekla - Ilija, Agrona i Mehmeta Bitićija uhapsile srpske vlasti, a oni su zatim pronađeni mrtvi s rukama vezanim na leđima. I dalje se, kako navode u Tužilaštvu za ratne zločine, vodi istraga protiv „nepoznatih učinilaca“, a u Ambasadi SAD ponavljaju da je nekažnjavanje odgovornih u slučaju ubistva braće Bitići problem koji „ne mogu i neće da zaborave“. Osim neposrednih počinilaca, SAD zahteva i odgovornost bivšeg komandanta srpske Žandarmerije Gorana Radisavljevića Gurija.

SAD traži pronalaženje i kažnjavanje odgovornih za paljenje ambasade SAD 2008. godine.

Pripremno ročište na suđenju petorici nekadašnjih načelnika u policiji zbog nesprečavanja napada na ambasade SAD i Nemačke je, međutim, odloženo za oktobar.

Ko je naredio paljenje američke i nemačke ambasade, zašto ih policija nije zaštitila, da li je i ko omogućio huliganima ove napade neka su od pitanja koja bi odgovore trebalo da dobiju nakon suđenja. U video prilogu Insajdera pogledajte detalje o optužnici i celom događaju na kojem je stradao jedan od demonstranata, Zoran Vujović.

Ko koči istrage?

Da bi istraga bila valjana i da bi uopšte postojala, neophodna je dobra saradnja policije i tužilaštva. Ta saradnja u brojnim slučajeva, a pogotovo onim koji su politički osetljivi, loša je pa nema epiloga, pokazalo je istraživanje Insajdera.

Neki od tih slučajeva su rušenje u Hercegovačkoj ulici, sumnje u zloupotrebe stotina miliona evra za gasifikaciju, pretnje bivšem povereniku Rodoljubu Šabiću, iznošenje ličnih podataka fudbalera albanskog porekla…

Koja su eventualna rešenja, šta treba da poboljša policija, a šta tužilaštvo, pogledajte u našem prilogu.

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.