Jezik

sr

en

Nedeljni pregled: Najavljeno rušenje objekta na Pančiću, još 21 milion evra Er Srbiji, poslovne tajne i razlozi za zahvalnost

Kako je nemoguće postalo moguće - pitanje je koje se nameće nakon prošlonedeljne izjave ministra Nebojše Stefanovića da će „do poslednje cigle” biti srušen nelegalni objekat na vrhu Kopaonika. Ministar nije obrazložio šta se promenilo od pre nekoliko meseci kada je tvrdio da za asistenciju policije prilikom rušenja nema zakonskog osnova do izjave da će se rušenjem pokazati vladavina prava.

Šta je pod izgovorom „poslovne tajne” novinarima Insajdera odbilo da kaže Ministarstvo odbrane o poslovanju kompanije Al Ravafed Srbija, zašto država Srbija bez ugovorne obaveze drugu godinu za redom subvencioniše nacionalnu avio-kompaniju Er Srbija, ali i zašto vaterpolo klubovi moraju javno da se zahvaljuju Vladi- istraživali su novinari Insajdera u nedelji iza nas.

Nelegalni objekat na Pančićevom vrhu biće srušen „do poslednje cigle”

Deset meseci i šest urgencija nije bilo dovoljno da MUP tužilaštvu dostavi tražena obaveštenja o predistražnom postupku koji se vodi radi ispitivanja porekla novca kojim je investitorka Snežana Mitković finansirala izgradnju nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu na Kopaoniku od preko 1.000 kvadrata.

Kako je otkrio Insajder, na bankovnim računima Snežane Mitković od 2015. do 2018, nisu postojala sredstva kojima je mogla da finansira izgradnju tog objekta, a kako je Insajderu rečeno iz Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu postupak stoji u mestu zbog nepostupanja MUP-a.

Međutim, nemoguće je postalo moguće, pa je u slučaju nelegalnog objekta na Kopaoniku, nakon više od godinu dana prebacivanja odgovornosti između ministarstava unutrašnjih poslova i građevinarstva, napravljen pomak. Ministar policije Nebojša Stefanović poručio je da će on biti srušen „do poslednje cigle”.

Tačan datum rušenja ostao je nepoznat, ali ministar tvrdi da će se objekat ukloniti do kraja godine, a kako je dodao – „i mnogo brže”.

Država Er Srbiji dala 20,8 miliona evra, premijerka tvrdi da se plaćaju stari dugovi JAT-a

U poslednjem finansijskom izveštaju Er Srbije navodi se da je država Srbija kroz otplatu starog duga, donacije i subvencije tokom 2018. godine u nacionalnog avio-prevoznika uložila oko 20,8 miliona evra.

Po ugovorima, Srbija je bila u obavezi da u Er Srbiju bespovratno ulaže do kraja 2016. godine, ali je trend bespovratnih donacija nastavljen u 2017. i 2018. godini.

Da nisu u pitanju subvencije, već otplaćivanje starog duga JAT-a, tvrdi premijerka Ana Brnabić. Kako je navela, iako se čitaju kao prihod, to su u stvari dugovi koje će Srbija otplaćivati do 2023.

„Vlada Republike Srbije nije dala ni jedan jedini dinar, evro, dolar ili bilo koju valutu, dakle ni jedan jedini za subvencije za Er Srbiju”, naglasila je Brnabić.

U nedelji za nama Evropska komisija donela je odluku da jedna druga avio-kompanija, nisko-budžetni Rajaner, mora da vrati 85 miliona nezakonito dobijene državne pomoći od francuskih vlasti. Zanimljivo je da je upravo s tvrdnjama da Srbija protivno domaćim propisima o državnoj pomoći i kršeći međunarodne obaveze dodeljuje državnu pomoć nacionalnoj avio kompaniji Er Srbiji, slovenački avio prevoznik Adria Ervejz nedavno pokrenuo postupak pred institucijama EU.

Investicije UAE i „poslovne tajne” Ministarstva odbrane

„Poslovna tajna” – izgovor je pod kojim novinarima Insajdera Ministarstvo odbrane nije dostavilo informaciju da li je i u kojoj meri poljoprivredna kompanija Al Ravafed Srbija izvršila obavezu plaćanja nadoknade državi Srbiji za korišćenje vojnog poljoprivrednog zemljišta u Karađorđevu.

Zanimljivo je da je isti odgovor Ministarstvo imalo i tokom prve dve godine poslovanja Al Ravafeda u Srbiji. Prema istraživanju Insajdera, tokom tog perioda, a suprotno ugovorenim obavezama, Al Ravafed za državno zemljište u Karađorđevu u početku nije plaćao ništa.

Uvidom u finansijski izveštaj te kompanije za 2018. godinu, novinari Insajdera saznali su da je poslovala sa gubitkom većim od dva miliona evra, ali i da nije ispunila svoje obaveze koje se odnose na ulaganje u sisteme za navodnjavanje.

Vaterpolo klubovi u obavezi da se preko medija zahvaljuju Vladi na novčanoj pomoći

I dok kompanije ne moraju da ispunjavaju obaveze, za vaterpoliste to nije opcija. U ugovoru koji su vaterpolo klubovi morali da potpišu s Vaterpolo savezom Srbije, stoji i obaveza  da se preko medija zahvaljuju Vladi na novčanoj pomoći i  dokaz o tome prilože Savezu.

Sve ovo nakon što je Vlada posle sastanka direktora Vaterpolo saveza Srbije Viktor Jelenića s predsednikom Srbije odvojila sredstva za ovaj sport, koja je VSS potom rasporedio klubovima.

Neobičnu obavezu javnog zahvaljivanja Jelenić za Insajder objašnjava učtivošću.

„Kad vam neko da času vode, vi mu se zahvalite”, kaže Jelenić

Državnu pomoć dobila su 23 muška i šest ženskih vaterpolo klubova, a predsednik VSS nije želeo da odgovori koliko su ukupno novca dobili iz državnog budžeta, uz napomenu da je to pitanje za Vladu.

Drugi sastanak vlasti i opozicije: Konstruktivno, ništa novo, klizi se ka sukobu...

Ove nedelje održan je još jedan sastanak predstavnika vlasti i opozicije – na istoj lokaciji (Fakultet političkih nauka), sa istom krovnom temom (izborni uslovi), ali uz drugačija pravila i sastav učesnika.

Naime, sastanku nisu prisustvovali predstavnici Stranke slobode i pravde - Dragan Đilas i Marinika Tepić, koji su svoju odluku da neće učesvovati u sastancima koji su zatvoreni za javnostsaopštili nekoliko dana posle prvog skupa.

Iako je prvobitno najavljena mogućnost da početak sastanka bude otvoren za javnost, konačna pravila saopštio je izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević -  predstavnici mediji mogli su da postavljaju pitanja nakon sastanka.

Za jedne je skoro tri sata razgovora predstavnika vlasti i opozicije bilo kontruktivno, za druge „ništa novo”, a za treće „klizanje u sukob”.

Međutim, na sastanku je deo opozicije ponovo izneo konkretne uslovi za izlazak opozicije na izbore - smenu članova RIK-a, REM-a i članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Poslanik i visoki funkcioner vladajuće SNS Vladimir Orlić je na te zahteve odgovorio je da se „zna kako se ti članovi biraju, ko ih bira, kao i koliko im traje mandat”.

Podsetimo, prethodno su predstavnici opozicije najavili da će odluku o bojkotu izbora doneti najkasnije u drugoj polovini septembra.

Brnabić: Formiranje radne grupe za reformu izbornog procesa

O izborima je bilo reči i na sastanku premijerke Ane Brnabić s predstavnicima ODIHR-a, savetodavne institucije OEBS-a, sa kojom Srbija sarađuje još od 2017. u okviru projekta „Podrška izborima na Zapadnom Balkanu“.

„Vlada Republike Srbije posvećena je primeni njihovih preporuka”, navodi se u saopštenju prosleđenom medijima.

Premijerka je najavila formiranje radne grupe koja će sa ODIHR raditi na daljoj reformi izbornog procesa.

Tender za izgradnju Moravskog koridora

U nedelji za nama Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture raspisalo je javni poziv za izbor strateškog partnera za izgradnju deonice auto-puta Pojate-Preljina, odnosno Moravskog koridora.

Sudeći po uslovima, Moravski koridor gradiće firma s trogodišnjim obrtom od najmanje milijardu evra. Međutim, još u oktobru prošle godine ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović i potpredsednik američke kompanije Behtel Šon Keri, potpisali su Memorandum o razumevanju i saradnji u izgradnji deonice Moravskog koridora – investicije koja bi koštala najviše 800 milione evra.

Zbog toga je Stranka slobode i pravde objavljeni tender nazvala je farsom, što je ministarka demantovala, tvrdnjama  da je javni poziv za izbor strateškog partnera objаvljen u sklаdu sа posebnim zаkonom o Morаvskom koridoru.

Bivša sekretarica Olivera Ivanovića osumnjičena da je uključila kamere tek nakon ubistva

Naredne nedelje navršiće se 19 meseci od ubistva lidera GI SDP Olivera Ivanovića. I dalje nije poznato ko je ubica i nalogodavac ovog zločina. Istragu vode i srpsko i kosovsko tužilatvo, prištinski tužilac je prošle nedelje  ponovo  pozvao  Silvanu Arsović, sekretaricu ubijenog Ivanovića, da se javi na saslušanje kao osumnjičena u okviru istrage.

Ona je saslušana pred Specijalnim tužilaštvom u Prištini, a kako je za Insajder rekao njen advokat Dobrica Lazić, tužilac im je preneo da je ekspertiza pokazala da je Arsović uključila kamere na prostorijama stranke nakon ubistva Ivanovića.

„Ti dokazi nisu dovoljni da bi se neko optužio za tako ozbiljno krivično delo. Potrebni su materijalni dokazi“, rekao je Lazić za Insajder.

Dvadeset i četiri godine od „Oluje”

Različito tumačenje hrvatske vojne akcije „Oluja” u kojoj je ubijeno i nestalo više od 1.800 Srba, a proterano više od 200.000, nastavilo se i 24. godinu za redom. U Srbiji je godišnjica tradicionalno obeležena komemoracijom i sećanjem na ubijene i prognane, dok je u Hrvatskoj održana proslava povodom Dana pobede i domovinske zahvalnosti.

„Težak, užasan dan za svakog Srbina, ma gde na planeti da živi”, reči su kojima se predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio okupljenima ispred manastira Krušedol.

Za zločine u „Oluji” donete su samo dve osuđujuće presude (jedna pravosnažna) i to u Hrvatskoj, dok su u Hagu optužbi oslobođena trojica hrvatskih generala.

I dok zvaničnici dve države svake godine produbljuju jaz, inicijative mladih za ljudska prava i Hrvatska i Srbije pozivaju na saradnju obe države kako bi se ostvarila prava žrtava i prognanih.

Srbija zapošljava nove inspektore, i dalje ni blizu evropskom standardu

Prema Trogodišnjem planu koji je usvojila Vlada Srbije, do kraja ove godine biće zaposleno 298 inspektora, u 2020. godini 504 inspektora, a u 2021. godini 470 inspektora, ukupno 1.272.

Međutim, u Srbiji trenutno radi 4.000 inspektora, pa se tako ni najavljenim zapošljavanjem Srbija neće približiti standardu Evropske unije koji za države ove veličine predviđa 16.000 inspektora.

Upravo nedostatak kontrole kao jedan od ključnih sistemskih problema primetili su novinari Insajdera prilikom istraživanja različitih tema, a tu činjenicu neretko potvrđuju i predstavnici države.

Ko sve ima srpski pasoš?

Vlada Srbije u poslednjih nekoliko godina dodelila je više od 100 pasoša stranim državljanima, pa su tako srpski pasoš dobili bivša premijerka Tajlanda Jingluk Šinavatra, koja je osuđena na pet godina zatvora zbog korupcije, bivši i sadašnji pripadnici palestinskog Fataha, partner u institutu Tonija Blera i jedan od novih vlasnika Galenike.

Novinari Insajdera uputili su pitanja Vladi Srbije koji je tačno državni interes bio u slučaju dodeljivanja pasoša navedenim osobama i na čiji predlog su državljanstva dodeljena, ali je odgovor izostao.

O konkretnim primerima predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije želeo da govori, međutim on problem u dodeljivanju srpskih pasoša ne vidi, jer se zalaže, kao je rekao, za potpunu liberalizaciju.

„Ne vidim da je to za nas bilo kakav problem, posebno ako Vlada vidi ekonomsku ili neku drugu korist za nas“, rekao je Vučić.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.