Jezik

sr

en

Pregled nedelje: Uvrede i nacionalne prozivke s TV Hepi, predizborne podele na patriote i izdajnike, odloženo suđenje za Namensku

U Srbiji i dalje nije svejedno da li se neko preziva na “ić” ili ne, a podele na one sa “sumnjivim” i manje sumnjivim prezimenima su duboko ukorenjene. Da nije tako ne bi bili potrebni dani i burne reakcije dela javnosti da se institucije oglase povodom prozivki koje je na račun profesora Filozofskog fakulteta Danijela Sinanija, preko televizije s nacionalnom frekvencijom, izrekao MIlomir Marić. U brojnim ovdašnjim podelama većito aktuelna je i ona na “patriote” i “izdajnike”, a naročito joj se pribegava u predizbornoj kampanji koja je prošle nedelje na Kosovu bila u završnici. Jedna od najporaznijih podela u društvu viđena je i prilikom suđenja čelnicima Namenske osumnjičenima da su kao rukovodioci odgovorni zbog eksplozije u ovoj fabrici u kojoj su dvojica radnika poginula.

Nedelju za nama obeležilo je i nominovanje Beogradske tvrđave za „Sedam najugroženijih“ spomenika kulture, upozorenja Vladinog Fiskalnog savet o najavljenom rebalansu budžeta, ali i najava početka međupartijskog dijaloga koji će se ovog puta održati u Skupštini Srbije.

Glavni urednik TV Hepi Milomir Marić je u jutarnjem programu na televiziji sa nacionalnom frekvencijom izneo niz uvreda na račun profesora Filozofskog fakulteta Danijela Sinanija, koji je sa rektorkom Ivankom Popović učestvovao u pregovorima sa studentima udruženja Jedan od pet miliona, koji su duže od 10 dana blokirali zgradu Rektorata Beogradskog univerziteta.

Marić je apsotrofirao “sumnjivo prezime” Sinanija i rekao da on ne može da bude moralni sudija, a  vređao je i rektorku Ivanku Popović.

Regovala je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Tek tri dana kasnije, i to nakon javnih osuda Marićevih postupaka, a odgovarajući na pitanja Insajdera, nadležne institucije su navele da će reagovati.

Prvo je Više javno tužilaštvo na pitanje da li će ispitati da li ovde ima razloga i sumnje za pokretanje procesa za utvrđivanje krivične odgovornosti navelo da će “preduzeti sve radnje u okviru njihovih ovlašćenja”, da bi kasnije Goran Peković, član Saveta REM-a, za Insajder naveo i da je u ovom regulatnornom telu, tim povodom, pokrenut postupak.

Dve decenije od ubistva na Ibarskoj magistrali, 15 godina od ubistva gardista, 19 godina od petooktobarskih promena

Prethodne nedelje obeleženo je nekoliko godišnjica koje podsećaju na nedavnu istoriju.

Prošlo je dve decenije od atentata na Ibarskoj magistrali i pokušaja ubistva lidera tadašnje opozicije Vuka Draškovića. Tog 3. oktobra, Drašković je preživeo, a poginula su četiri člana Srpskog pokreta obnove, tada jedne od vodećih opozicionih stranaka u Srbiji - Veselin Bošković, Zvonko Osmajlić, Vučko Rakočević i Dragan Vušurević. Konačna kazna umešanima stigla je tek 2009. kada su optuženi dobili više od 100 godina zatvora.

Kao najodgovorniji imenovani su bivši načelnik Državne bezbednosti Radomir Marković i bivši pukovnik DB-a i komandant rasformirane Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek.

Slučaj Ibarske magistale, kako je ranije objavio Insajder, predstavlja jedan od onih slučajeva u kojima je dokazana zloupotreba nekadašnje Službe državne bezbednosti za obračun s političkim neprijateljima režima Slobodana Miloševića tokom devedesetih.

Zvanično, Milošević je s vlasti svrgnut pre 19 godina. Insajder se na godišnjicu osvrnuo u komentaru “Devetnaest bačenih godina” u kome se bavimo time šta je najvažnija i najstrašnija posledica 5. oktobara 2000.

Da su posledice 5. oktobra bile drugačije, verovatno istog dana u Srbiji ne bi obeležavali još jednu tužno godišnjicu – 15 godina od ubistva dvojice gardista na Topčideru tokom kojih institucije ne samo da ne rasvetljavaju zločin, već se svojski trude da on ode u zaborav i da žrtve ne dobiju pravdu.

Slučaj pogibije radnika u Namenskoj i podrška opuženom direktoru ispred suda

Prošle nedelje ponovo je odložen početak suđenja direktoru fabrike "Milan Blagojević - Namenska" iz Lučana Radošu Milovanoviću i još dvojici rukovodilaca u tom preduzeću povodom eksplozije koja se dogodila u fabrici u julu 2017. godine, kada su poginula dva radnika Milomir Milivojević i Milojko Ignjatović.

Ovog puta, do odlaganja je  došlo jer je  trećeoptuženi Tomo Stojić ušao u pregovare sa tužilaštvom o zaključenju sporazuma o priznanju krivice.

Ipak, suđenje je ostalo u drugom planu. Ispred suda okupilo se nekoliko stotina radnika Nameske, koji su se okupili da bi izrazili podršku višegodišnjem direktoru Namenske Radošu Milovanoviću. Njihov susret s porodicom jednog od poginulih radnika bio je na ivici incidenta – bez imalo saosećanja i razumevanja.

(Ne)vidljive institucije

Slučaj ovog suđenja podsetio je i na još jednu ustaljenu matricu, a koja ilustruje stanje institucija u Srbiji. Naime, iako su postojali brojni dokazi koji su govorili u prilog tome da su prekršene procedure zaštite bezbednosti, kao i da sam objekat E-03 ispred koje se desila nesreća, a koji je bio u funkciji, nije imao upotrebnu dozvolu, slučaj je čak skoro dve godine bio u predistražnoj fazi.

Optužnica je podignuta, međutim, tek nakon uključivanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića.  Ovaj slučaj samo je jedan od primera urušenih institucija i sve ustaljenije prakse da ko god se suočava s nekim problemom svoja prava traži u Predsedništvu, a predsednik se pojavljuje kao „neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar“.

Upravo ovo, tema je našeg stava redakcije Insajder “Milost ili pravda”.

Jedna od institucija od koje građani očekuju brojne odgovore i reakcije je i tužilaštvo. Uprkos tome, republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac retko se obraća ili pojavljuje u javnosti. Uprkos tome, prošle nedelje je joj je u ambasadi Francuske, zemlje slobode, jednakosti i bratstva dodeljeno Odlikovanje Viteza ordena Legije časti Francuske. O tome je i komentar Insajdera “Tužiteljka za saradnju s inostranstvom”.

Kosovski izbori i kampanja puna optužbi

Danas se održavaju izbori na Kosovu, a kratka kampanja obilovala je optužbama, stvaranjem i raskidanjem koalicija. Za deset mesta koliko je garantovano kosovskim Srbima nadmetaće se Srpska lista koja je u prethodnom sazivu imala devet mandata, Samostalna liberalna stranka Slobodana Petrovića koja je imala jednog poslanika i Partija kosovskih Srba na čijem je čelu Aleksandar Jablanović.

Najjača lista Srba na Kosovu, Srpska lista, ima podršku vlasti u Beogradu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić apelovao je prošle nedelje na Srbe da svoj glas povere ovoj stranci.

U međuvremenu, nastao je i problem sa kojim dokumentima će građani moći da učestvuju na izborima. Kako je ranije saopštila kosovska Centralna izborna komisija na kosovskim izborima, koji se održavaju 6. oktobra, birači će moći da glasaju samo sa “dokumentima izdatim od strane Republike Kosovo”.

Reagujući na ovo, direktor Vladine Kancelarije za KiM Marko Đurić pozvao je sve građane sa tog prostora koji su u biračkom spisku, bez obzira na to kakve dokumente imaju, da se jave i da pokušaju na licu mesta da ostvare svoje biračko pravo.

Osim biračkog prava prošle nedelje pojavile su se i informacije koje ukazuju na moguću kupovinu glasova, a sud u Gnjilanu odredio je i pritvor za dve osobe zbog sumnji da su vršile pritisak da se glasa za Srpsku listu.

Poslednjeg dana pred izbornu ćutnju na Kosovu, kandidati Srpske liste razgovarali su s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem a građani su na konferenciji za medije još jednom mogli da čuju prozivke i podele na patriote i “mrzitelje”.

Novi izaslanik SAD za dijalog Beograda i Prištine

A dok traje predizborna kampanja nema ni naznaka nastavka dijaloga Beograda i Prištine prekinutog nakon što je Priština uvela takse. Ipak, čini se da će ova tema uskoro mnogo češće biti na dnevnom redu jer se u nju po svemu sudeći intenzivnije uključuje SAD – predsednik SAD Donald Tramp imenovao je diplomatu Ričarda Grenela za specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine. Imenovanje bi trebalo da potvrdii Senat. Grenel (53) će tu funkciju obavljati paralelno s položajem ambasadora SAD u Nemačkoj.

Iz EU koja posreduju u dijalogu saopštavaju: imenovanje Grenela dobrodošlo, ali zna se ko vodi dijalog Beograda i Prištine. Kada do njega ponovo dođe.

Imenovani posrednici Evropskog parlamenta u dijalogu vlasti i opozicije u Srbiji

Još jedan dijalog u koji su se uključili posrednici iz EU je i onaj o izbornim uslovima između političkih partija u Srbiji do kojeg bi trebalo da dođe naredne nedelje..

Pred sam kraj nedelje saopšteno je da će predstavnici Evrope u ovom dijalogu biti bivši evroposlanici Eduard Kukan i Knut Flekenštajn, a sastanak predstavnika srpske vlasti i opozicije predviđen je za 9. i 10. septembar u parlamentu u Beogradu.

U susret predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji, Ministarstvo finansija predložilo je Nacrt novog zakona o finansiranju političkih aktivnosti o kome je otvorena javna rasprava.

Cilj ovog propisa je, kako je saopšteno, pojačavanje odgovornosti političkih subjekata, učesnika izbora, kada je reč o korišćenju i raspolaganju javnim resursima, kao i jačanju ovlašćenja Agencije za borbu protiv korupcije u pogledu sankcionisanja onih političkih subjekata koji ne poštuju odredbe zakona u izbornoj kampanji.

Usvajanje ovog Nacrta samo je jedna u nizu aktivnosti Vlade poslednjih nedelja koja se odnosi na izborni proces. Do ovih predloga za promene u izbornim propisima dolazi nakon najave pojedinih opozicionih stranaka da će bojkotovati predstojeće parlamentarne izbore.

Fiskalni savet upozorava na “neopravdano i neodrživo” uvećanje plata

I dok Skupština raspravlja o Vladinom predlogu rebalansa budžeta za 2019. godinu, kojim je predviđeno povećanje plata u javnom sektoru od 1. novembra, Fiskalni savet ocenio je ovakve izmene kao štetne. Kako su naveli, ekonomski najštetnija mera rebalansa budžeta je “preveliko povećanja zarada u opštoj državi u rasponu od osam do 15 odsto”.

Kako se navodi u dokumentu koji je Fiskalni savet dostavio medijima, povećanje kakvo se planira je “neutemeljeno u privrednom rastu” i time “fiskalno neodrživo i neodgovorno”.

To Vladino telo je ocenilo i da novčana pomoć penzionerima od 5.000 dinara nije dobra mera socijalne politike i da je problem sa tom merom to što “socijalni položaj građana nije moguće i ne sme se utvrđivati na osnovu njihovog statusa”.

Umesto neopravdanog dizanja plata, kako su obrazložili u ovom Savetu, ta sredstva trebalo bi iskoristiti za smanjivanje poreza na zarade, ulaganje u infrastrukturu i zaštitu životne sredine.

Gondola i zaštita Kalemegdana

A zaštitu, ali spomenika kulture, zatražila je Evropa Nostra Srbija, ogranak najreprezentativnije evropske organizacije za zaštitu kulturnog nasleđa koja je nominovala Beogradsku tvrđavu za program „Sedam najugroženijih“ kulturno-istorijskih spomenika Evrope zbog planirane izgradnje gondole Kalemegdan-Ušće.

„Nominacija Beogradske tvrđave na program ‘Sedam najugroženijih’ deo je borbe za dugoročno očuvanje i bolju prezentaciju tog kulturnog dobra od izuzetnog značaja, što podrazumeva i odustajanje od projekta gradnje gondole i javnih investicija koje ugrožavaju ovo kulturno dobro”, istakli su iz Evropa Nostre Srbija za Insajder.

Ova organizacija je ranije izneli značajne kritike na račun projekta izgradnje žičare na Beogradskoj tvrđavi. Njim se prošle nedelje pridružilo i Odeljenje jezika i književnosti Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

Oni su zatražili da se sudbina i izgled Beogradske tvrđave i Beograda vrate u nadležnost stručnjaka ocenjujući da zamenik gradonačelnika Goran Vesić svojom odlučnošću da, uprkos svim argumentima i upozorenjima, na Beogradskoj tvrđavi izgradi žičaru sa gondolom, preti da dovede u pitanje kulturno-istorijsku autentičnost ovog spomenika.

Huligani opet zasenili sportske rezultate

Fudbalski klub Crvena zvezda igrao je prošle nedelje sa fudblaskim klubom Olimpijakos u 2. kolu Lige šampiona, a huligani su opet zasenili postignute rezultate. Prvo je grupa huligana zaustavila saobraćaj na autoputu kod Beograda u blizini robne kuće Ikea, da bi na dan utakmice napali prostorije Prajda info centra.

Ni u jednom slučaju nije bilo privedenih.

Na pitanje Insajdera da li je neko zbog blokade saobraćaja na auto-putu priveden imajući u vidu da je saobraćaj bio u blokadi kao i da su huligani koristili pirotehnička sredstva, u policiji su rekli da su vinovnici bili upozoreni nakon čega su se vratili u autobuse i nastavili put ka Beogradu.

U slučaju Prajd info centra obrazloženje je bilo drugačije.

“Policija nije izvršila uviđaj jer je tužilaštvo smatralo da nema elemenata krivičnog dela, te ni osnova za vršenje uviđaja”, naveo je MUP u saopštenju.

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.