Jezik

sr

en

SE: Zašto je general Diković nedodirljiv?

Tema najnovije emisije Most Radija Slobodna Evropa bila je odnos pravosuđa u Srbiji prema ratnim zločinima. Procesuiranje teških zločina počinjenih tokom ratova u SFRJ smatramo važnom temom za društvo i pitanjem utvrđivanja istine i odgovornosti. U ovoj emisiji govorilo se i o tome zašto poslednjih godina viši sudovi u Srbiji sve češće ukidaju presude za ratne zločine, kako se nalaze neverovatne olakšavajuće okolnosti za počinioce najtežih ubistava, zašto Tužilaštvo za ratne zločine strogo pazi da ne optuži nekog višeg oficira Vojske ili Policije, kao i o političkim pritiscima kojima je izloženo pravosuđe kada je reč o suđenjima za ratne zločine.

Zašto je general Diković nedodirljiv?

 

Autor: Radio Slobodna Evropa/Omer Karabeg

 

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome kako se pravosuđe u Srbiji odnosi prema ratnim zločinima. Sagovornice su bile Vesna Rakić-Vodinelić, profesorka prava iz Beograda, i Milica Kostić, direktorka beogradskog Fonda za humanitarno pravo za pravna pitanja.

Omer Karabeg: U poslednje vreme sve češće se dešava da viši sudovi u Srbiji ukidaju presude za teške ratne zločine počinjene u ratovima devedesetih godina. Tako su ukinute presude za ratne zločine u Tenji, Lovasu i na Ovčari u Hrvatskoj, u Bijeljini i Brčkom u Bosni i Hercegovini i u Ćuškoj na Kosovu. Šestorici ljudi, osuđenih na 20 godina zatvora za zločin na Ovčari, izdržavanje kazne je početkom prošle godine bilo prekinuto i oni su pušteni na slobodu do nove odluke. To se dogodilo četiri godine nakon što je presuda postala pravosnažna. Zar to nije neverovatan presedan?

Milica Kostić: To je apsolutno neverovatan presedan da se pravosnažna presuda ukine nakon četiri godine, a postupak je pre toga trajao oko 10 godina. Reč je o tome da je jedan od osuđenih uložio ustavnu žalbu tvrdeći da mu je povređeno pravo na nepristrasno suđenje jer je jedan te isti sudija učestovao i u žalbenom postupku i u onom koji mu je prethodio, pa je Ustavni sud Srbije zaključio da je njegovo pravo bilo povređeno. Ustavni sud, međutim, nije rekao da je taj sudija bio pristrasan, već da je mogao da bude. Dakle, presuda nije ukinuta zbog nečega što se desilo, već zbog nečega što je moglo da bude.

Vesna Rakić-Vodinelić: Da su pogledali praksu Evropskog suda za ljudska prava, sudije Ustavnog suda mogle su da vide da u evropskoj praksi preovlađuje stav da učešće istog sudije u raznim fazama postupka samo po sebi ne znači da on može biti pristrasan, nego da se moraju posmatrati okolnosti svakog konkretnog slučaja. Čini mi se da su takve odluke naših sudova posledica shvatanja koje dominira u ovom društvu da optužene za ratne zločine treba pre smatrati herojima nego krivcima jer žrtve njihovih zločina nisu "naše".

 

 

Na ovom linku možete pročitati transkript emisije Most Radija Slobodna Evropa.