Jezik

sr

en
Serijal: KOLUBARA - PREVARA VEKA

Transkript treće epizode

Istraživanje poslovanja rudarskog basena Kolubara, koje je samo jedno od ukupno 11 privrednih društava EPS-a, pokazuje da je ceo sistem u državi postavljen tako da se pojedinci sa političkim vezama bogate na štetu svih građana, kao i da ne postoje jasna pravila koja uređuju poslovanje javnih preduzeća.

Posle prve dve epizode serijala "Prevara veka", redakciji Insajder svakodnevno stižu informacije o brojnim zloupotrebama u Kolubari, ali i drugim javnim preduzećima, a sve informacije ukazuju na to da je zapravo tek odškrinuta Pandorina kutija. Zloupotrebe u javnim preduzećima traju više od dve decenije, nepisana pravila se teško menjaju, čak i kad se donesu pisana pravila, a razlog tome je to što se ljudi koji su deo uigranog lanca samo smenjuju na pozicijama. Poslovanje Kolubare otkriva samo neke sistemske propuste zbog kojih je cela država i danas u ekonomskom haosu. Uz kozmetičke promene, sistem ostaje isti sa svakom promenom vlasti: državna imovina i dalje je izvor bogaćenja pojedinaca, nema zdrave tržišne utakmice, nema privatnog biznisa bez privatnih veza.

Za 130 miliona evra, koliko je Kolubara prethodnih 8 godina potrošila na zakup pomoćne mehanizacije moglo je da se kupi najmanje 260 teških građevinskih mašina. Umesto toga, Kolubara godinama ove mašine iznajmljuje od privatnika, pri čemu se ispostavilo da je to državno preduzeće plaćalo mnogo više nego što su bile realne potrebe, pa i da je plaćalo čak i kada mašine privatnih firmi stoje u mestu. Rudarski basen Kolubara je dve decenije izvor bogaćenja pojedinaca zbog razlike u ceni uglja. Cena po kojoj Kolubara prodaje ugalj danas je znatno viša, ali i dalje daleko niža od tržišne. Objašnjenje zvaničnika je da će, ako Kolubara podigne cenu, još više plaćati krajnji korisnici, industrija i građani. Niko, međutim, ozbiljno ne istražuje da li su prevelike trgovačke marže, odnosno profit koji uzimaju preprodavci uglja. To nisu jedine zloupotrebe u Kolubari.

Kolubara je u periodu od 2004. do 2009. angažovala mašine oko 200 privatnih preduzeća, pri čemu se neki ljudi pojavljuju u poslovima preko više firmi, pa čak i preko firmi koje zvanično nisu registrovane na njihovo ime. Upravo se te firme pojavljuju na tri platna spiska u Kolubari: na spisku direktnih kupaca uglja, za angažovanje mašina na kopovima, ali i za angažovanje mašina na infrastrukturnim radovima u opštinama, koje je opet plaćalo državno preduzeće Kolubara.

Prema istraživanju Insajdera, Protokol koji su 2006. godine potpisali predsednik opštine Lazarevac Branko Borić i tadašnji direktor Kolubare Dragan Tomić bio je, zapravo, osnov za drastično povećanje broja iznajmljenih mašina od privatnih firmi. U tom dokumentu stoji da će Kolubara platiti infrastrukturne radove u opštini Lazarevac i to radi otklanjanja štete nastale zbog rudarskih radova. Protokol je proširen aneksima i na druge opštine, ali i na radove za potrebe SPC. Za te namene Kolubara se prvo obavezala da će angažovati 126 mašina, onda 172, da bi poslednjim aneksom taj broj bio povećan na čak 472 mašine.

Milivoje Matijašević, Savet za borbu protiv korupcije Lazarevac: Tada je počeo pravi haos znači 229 privatnika pojedinaca i privatnih preduzeća je preko Kolubara Građevinara tada angažovalo svoje mašine da rade.

Privatne mašine koje su radile na kolubarskim kopovima, u opštinama i za Srpsku pravoslavnu crkvu angažovane su bez tendera, iako je sve plaćalo državno preduzeće Kolubara. Zbog očigledne sistemske greške, to je praktično legalan potez.

Restrukturiranjem su iz Kolubare izdvojene sporedne delatnosti, preduzeća koja se ne bave poslovima vezanim za proizvodnju struje. Tako se formira nekoliko novih preduzeća u vlasništvu države. To su "Kolubara Građevinar", "Kolubara Univerzal", "Kolubara Usluge" i "Kolubara Metal". Izdvojene kompanije su imale pravo prve četiri godine da rade za Kolubaru bez tendera, kako bi im se pomoglo da se snađu na tržištu!

Takvom odlukom nadleznih institucija, postignuto je zapravo to da se izdvojena preduzeća, koja su imala pravo da rade bez tendera za Rudarski basen Kolubara, koriste kako bi se preko njih angažovala mehanizacija privatnih firmi. Tako je praktično omogućen ulaz privatnika u Kolubaru bez raspisivanja tendera.

Na osnovu Protokola je tako Kolubara potpisala ugovore sa ćerkama firmama, "Uslugama" i "Građevinarom". Direktor "Građevinara" tada je bio Marinko Marić, inače odbornik G17 plus u Skupštini opštine Lazarevac.

Marinko Marić, direktor “Kolubara Građevinara” od 2005. do 2007: Napravljen je ugovor sa Kolubarom gde se angažovala ta mehanizacija, gde je Kolubara bila investitor na osnovu toga protokola, na osnovu odluke, valjda EPS, da se angažuju ta sredstva, da se sredi znači infrastruktura u ove tri opštine koje su obuhvaćene rudarskim radovima.

Upravo u vreme kada je Marić je smenjen sa mesta direktora "Građevinara" potpisan je još jedan, skoro identičan Protokol između Kolubare i opštine, kojim se dodatno produžava vreme za radove u opštinama, ali se istovremeno povećava broj mašina koje Kolubara plaća za te namene.

Marinko Marić, direktor “Kolubara Građevinara” od 2005. do 2007: 2007. godine, sindikatu Kolubare, ovaj "Građevinara", ja nisam više odgovarao, taj program njima, moguće da je to bilo, i mnogim drugima nisam odgovarao i u "Građevinaru" i mimo "Građevinara", tako da jednostavno smo se mi lepo, ovaj, ja sam...

B92: A zbog čega im niste odgovarali?

Marinko Marić, direktor “Kolubara Građevinara” od 2005. do 2007: Pa bilo je oko, znači tema je bilo potpisivanje ugovora, mislim da su to bile neke druge stvari, ja jednostavno nisam odgovarao ni mnogim privatnicima u Lazarevcu.

Marić nije hteo da precizira zbog čega nije odgovarao privatnicima u Lazarevcu, ali je zanimljivo da na njegovo mesto dolazi novi direktor Slavoljub Pavlović Kolubarac, funkcioner lokalnog SPS, kao i da se posle toga preko "Građevinara" angažuje sve više privatnih firmi na poslovima u Kolubari.

Direktor "Usluga" Duško Obradović i "Građevinara" Slobodan Pavlović zvani Kolubarac odbili su razgovor za Insajder. Ostalo je nejasno koliki je tačno bio profit ovih državnih preduzeća proteklih godina i da li su privatnici angažovani tek pošto su u Kolubari uposlene sve mašine ovih državnih firmi.

Iako nema pisanih dokaza o tome da je novac iz Kolubare odlazio zapravo i na finansiranje politickih stranaka, zanimljiv je podatak da su mašine angažovali stranački funkioneri u Lazarevcu, ali i da je 2006. godina, kada je potpisan Protokol između Kolubare i opštine Lazarevac predizborna godina. Takođe je zanimljivo to da Kolubara plaća redovnu godišnju rentu državi i opštini na ime eksploatacije ugllja, upravo da bi taj novac opština iskoristila za infrastrukturu. Osim toga, Kolubara na sebe uvek preuzima obavezu da prilikom širenja kopova sanira sve posledice u naseljenim mestima, pa nije jasno kakva je onda uopšte svrha Protokola koji je potpisan, osim ako jedina svrha nije angažovanje mehanizacije što većeg broja privatnih firmi.

Savet za borbu protiv korupcije opštine Lazarevac upravo zbog ovakvih sumnji počinje provere da li je sve što je Kolubara platila zaista urađeno u mesnim zajednicama.

Milivoje Matijašević, Savet za borbu protiv korupcije Lazarevac: Otprilike jedna trećina predviđenih radova je rađena, dve trećine je bilo fiktivno, problem je sve se to dešavalo pre neke dve tri godine i u svakoj toj MZ kada uzmete u jednu ruku radni dnevnik i pogledate, snimite i malo prošetate se i vidite – to što stoji u tim dnevnicima na terenu ga nema, ne postoji. Znači to vam je dovoljan dokaz. Imate MZ Trbušnica gde je predsednik saveta MZ ujedno i vlasnik privatnog preduzeća koje je u toj MZ radilo, gde su iskopali ljudi sa nekih 10 km puta 80.000 kubika zemlje. To je ono što se može, što je lako dokazivo. Evo, vi i sada da odete tamo, te deponije nema, toga šuta nema, tih puteva koje su oni proknjižili nema. Ima samo ogroman broj radnih sati...

Prema podacima Saveta za borbu protiv korupcije Lazarevca, u Trbušnici su, primera radi, od 2006. do 2008. mašine koje je plaćala Kolubara navodno angažovane 54.250 sati. Iz tog mesta je izvučeno samo otpadnog materijala 61.300 metara kubnih. Za prevoz tolike zemlje potrebno je najmanje 6.000 kamiona. U tom mestu nema vidljive deponije zemlje, a kanal pored puta jedva se primećuje.

Mirosaljci, mala mesna zajednica, gotovo zaseok. U ovom mestu je navodno iskopano 84.300 m kubnog otpadnog materijala, uglavnom zemlje. Mašine u ovom mestu angažovane su 24.431 sat. Zemlja se takođe ne vidi, niti tragovi da je tolika količina zemlje ikada postojala na tom mestu.

Milivoje Matijašević, Savet za borbu protiv korupcije Lazarevac: Primera takvih ima svuda. Ako uzmete dnevnik i tamo pogledate da su radile neke mašine koje su predviđene za neke radove koji na tom terenu, apsolutno nisu ograđeni, pa to vam je dovoljno da je ta mašina fiktivno tu bila. Ako odete tamo pa vidite da u jednom selu ne postoji kanal od 25 km, ili neki put od 25 km, a tamo je proknjižen da je rađen a nije i nema ga, jasno vam je da je to fiktivno urađeno.

Osnovni protkol obuhvatao je infrastrukturne radove u 42 mesne zajednice opštine Lazarevac. Samo tri meseca posle potpisivanja tog dokumenta Dragan Tomić i Branko Borić potpisuju aneks, kojim se omogućava proširenje radova na sve opštine koje okružuju kopove Ljig, Lajkovac, Barajevo, Aranđelovac. Nije, međutim, jasno da li je Branko Borić, kao predsednik opštine Lazarevac, imao bilo kakva ovlašćenja da potpisuje Protokol i anekse koji se odnose na druge opštine, ali i na SPC. Borić je odbio razgovor za Insajder.

Kolubara je u tom periodu plaćala i radove u opštini Toplola, koja nije ni blizu RB Kolubara, što znači da kamioni i bageri Kolubare ne prolaze ulicama te opštine pa ih nisu mogli ni uništiti.

U to vreme, 2006. i 2007. godine vlast u Republici, Lazarevcu i Topoli drži narodnjačka koalicija, DSS-Nova Srbija. Predsednik opštine Lazarevac Branko Borić, direktor Kolubare Dragan Tomić i Vladimir Đorđević, tadašnji direktor EPS-a koji je morao da zna za ovakve troškove, kadrovi su DSS-a. Istovremeno, tada menadžer opštine Lazarevac, a danas član opštinskog veća Lazarevca Vladimir Jevtić zvani Jefta i predsednik Opštine Topola Dragan Jovanović su iz Nove Srbije. Takođe, Jevtića i Jovanovića povezuje kumstvo. Sam Jovanović tvrdi da njegovo kumstvo sa tadašnjim menadžerom opštine Lazarevac nema nikakve veze sa tim što je Kolubara plaćala mašine koje su radile u Topoli. On je, kako kaže, samo formalno uputio zahtev Kolubari, ali je dogovor prvo postignut na drugom nivou.

Dragan Jovanović, predsednik Opštine Topola: Mi smo se obratili Upravnom odboru Kolubare. i nikakve veze to nema. To što vi sada govorite, jesmo mi kumovi, odnosno naše porodice su kumovi znači sto godina. Ne vidim kakve tu veze ima, mi nikakve odnose sa opštinom nismo imali, već samo sa Kolubarom, to vam ponavljam stoti put ako hoćete da razumete. Znači, mi smo se obratili Upravnom odboru Kolubare, on je odobrio, urađena su ta dva kilometra lokalnog puta ka manastiru Nikolje, mi nikakve veze nismo imali s tim ni koliko su radile radnih sati, jer su nam rekli – kad urade, tad se vraćaju.

B92: A kako je došlo do toga da se Vi uopšte obratite Kolubari?

Dragan Jovanović, predsednik Opštine Topola: Na zahtev Evdokojie, to je starešina manastira Nikolje i vladike šumadijskog Jovana koji su ranije obavili razgovore sa direktorom Kolubare, gospodinom Tomićem, i onda su mene obavestili o tome, to je bio razlog da se mi kao opština, jer je morala da se obrati opština formalnopravno, da se obratimo Upravnom odboru Kolubare. To nije bilo stranačko pitanje, već je to bila jedna stvar urgentna, jer je dolazilo da se stvarno zidine manastira su dolazile u problem zbog bujice. To je bila velika bujica tako da je to bio samo jedan hitan slučaj.

Vladan Jovičić, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Ali je definitivno da je izborna godina, kada su svi odjednom navalili, boga ti, da silno porade sve ono što nisu uradili godinu ili dve unazad, ili tri. I toga će biti, ja verujem sve dok se ta svest ne promeni i dokle god ne postavimo jednostavno tržišne odnose za sve u ovoj državi, onda, ovaj će tako biti, da će jednostavno se presipati, da kažem, iz jednog u drugo, a to je činjenica na čemu svi padamo i svi ispaštamo.

Zanimljiv je politički sastav te 2006. i u ostalim opštinama u kojima je Kolubara plaćala radove.

Predsednik Opštine Ljig tada je bio Miroslav Maksimović, koji je i danas na toj funkciji. Izabran kao predstavnik grupe građana, ali je 2008. reizabran kao član Nove Srbije. Predsednik opštine Lajkovac te 2006. bio je Vladan Čolović, kadar DS. Inače, Čolović pre toga radio u REIK Kolubara u Lazarevcu. Na mestu predsednika opštine nasledio ga je privatni preduzetnik Dušan Živanović, izabran kao nosilac liste DSS-NS. I Živanović je radio u RB Kolubara.

Predsednica opštine Barajevo je Branka Savić je iz DS. Do 2008. u Barajevu je na vlasti bila koalicija DS, NS i DSS. Ponovo je izabrana avgusta 2008, tada vlast u Barajevu formira koalicija DS, NS, DSS i SPS.

Predsednik opštine Aranđelovac od 2004. je Radosav Švabić, iz Srpske radikalne stranke, a ponovo je izabran i 2008 godine.

Vitomir Dimitrijević, privatnik koji je bio u vrhu po broju angažovanih mašina, kaže da su i njegove mašine bile angažovane u opštinama, ali da se u zvanicnoj dokumentaciji Kolubare često ne navode precizni podaci o tome gde je tačno mašina radila.

Vitomir Dimitrijević, vlasnik privatne firme “Devix” Lazarevac: To nikad nije pisalo u nalogu, radi ovde ili onde, ali je rađeno.

B92: Kako nije pisalo?

Vitomir Dimitrijević, vlasnik privatne firme “Devix” Lazarevac: Pa, nije pisalo u nalogu, jer kaže - "mesna zajednica". Nije pisalo "mesna zajednica ne-znam-šta", nego je pisalo "rad za potrebe kopa, relacija ta i ta". Ako govorimo o kamionima, to su sve vodili, popisivali, po meni, koliko znam, iz Kolubare, ali je manje mojih, ja sam ipak učestvovao sa dosta teškom mehanizacijom koja je potrebna kopu. Tamo vani su radili kamioni neki i manje mašine, po tim prilaznim putevima, to su sve mesne zajednice, za potrebe kopa. Ako me pitate da li je to opravdano ili neopravdano, ja sad, gledajući sa stanovišta građana Lazarevca, šta je sve kop uzeo, mislim da je opravdano. E, sad, stvar politike preduzeća da li je to zloupotrebljeno, nije zloupotrebljeno, to ja sad ne bih znao da vam kažem.

Prema saznanjima predsednika opštine Topola Dragana Jovanovića, Kolubara je plaćala angažovanje 2 mašine i 4 kamiona u toj opštini, najviše 8 dana. Takođe, kaže da su te mašine radile maksimalno 10 sati dnevno, što bi značilo da su mašine u Topoli radile ukupno 480 sati. Međutim, prema podacima Saveta za borbu protiv korupcije Lazarevca u dokumentaciji Kolubare se navodi da su mašine u Topoli radile 1.274 sata, odnosno 794 sata više.

Dragan Jovanović, predsednik Opštine Topola: Prema tvrdnjama ljudi iz mesne zajednice moje, koji su bili sa tim ljudima iz Kolubare, bile su 2 mašine i 4 kamiona. Znači, prema tvrdnjama – moram da napravim malu ogradu – znači, ljudi iz mesne zajednice i ono što kažem bile su 7 ili 8 dana i to je to. Što se tiče tih radnih sati, mi nikakve veze nismo imali s tim ni koliko su radile radnih sati, jer su nam rekli – "kad urade, tad se vraćaju". Njihovi ljudi su potpisali, mi, kažem sa tim nismo imali nikakve veze. Ako je neko, kažem, sa tim imao nekakve veze, ako je neko upisao više, prvi sam za to da odgovara, verujete mi. Ako su tačni ti sati koje Vi imate, koje sam video pred ovu emisiju to je nešto neverovatno.

Zbog sumnje da nije urađeno sve što je Kolubara platila, Savet za borbu protiv korupcije Lazarevca podneo je krivičnu prijavu Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Osnov za sumnju je bio i to što je nije vršen nadzor prilikom angažovanja mehanizacije. Nadzor, prema Protokolu, trebalo je da vrše JP direkcija za građevinsko zemljište planiranje i izgradnju Lazarevca, lice koje ovlasti Kolubara i lice koje ovlasti Savet mesne zajednice u kojoj se izvode radovi. Ispostavilo se da nadzor nije sprovođen u skladu sa Protokolom.

Milivoje Matijašević, Savet za borbu protiv korupcije Lazarevac: Uputili smo jedan dopis Dirkeciji koja je Protokolom bila predviđena kao nosilac nadzornih organa, oni su nam ljudi odgovorili da apsolutno nemaju nikakav dokumenat o tim radovima i da oni ne znaju o čemu se tu radi i šta mi to od njih tražimo. Pa smo pozvali tog bivšeg direktora, koji je bio direktor kada je taj protokol potpisan, jer se u međuvremenu promenilo. I čovek je bio jako ljubazan, došao je na sednicu Saveta i zamolio pred celim Savetom da mu damo taj protokol da pogleda, pogledao je i rekao je – "ljudi, ja ovo prvi put vidim, ja o ovom nemam pojma, nije me nikada niko obavestio da treba da damo nadzorne organe i mi ih nismo ni dali", i čak je insistirao da to pismeno i potpiše, da da izjavu, on je to pismeno potvrdio.

Prema Protokolu, opština Lazarevac je imenovala i koordinatore za radove u mesnim zajednicama, a koji su prema tom dokumentu bili zaduženi da utvrde koji su radovi potrebni, a samim tim i da Kolubari daju predlog koji je broj mašina potreban. U pitanju su članovi gradskog veća Vladimir Jevtić i Zoran Cvetanović – obojica su odbili snimanje za Insajder.

Milivoje Matijašević, Savet za borbu protiv korupcije Lazarevac: Mi smo zatražili, ovaj, u jednoj pisanoj formi da nam oni pomognu, da nam kažu kako je tekao taj proces njihovog angažovanja u celom tom poslu i dobili smo u pisanoj formi jedan odgovor da oni apsolutno nisu bili koordinatori gradske opštine. I jedan i drugi su potpuno identičan odgovor dali

B92: Pisani?

Milivoje Matijašević, Savet za borbu protiv korupcije Lazarevac: Pisani da sve u arhivi imamo. Tako da smo tog momenta stavili u arhivu odgovor Direkcije, odgovore predsednika mesnih zajednica...

Savet za borbu protiv korupcije Lazrevca sumnja da su mašine imali i predsednici mesnih zajednica, uprkos tome što su ili zaduženi da kontrolišu da li je urađeno sve što je Kolubara plaćala.

Milivoje Matijašević, Savet za borbu protiv korupcije Lazarevac: Svako od predsednika saveta mesnih zajednica je bio prisutan na jednom sastanku kojeg smo mi organizovali u Savetu, gde su oni bili pozvani da pred Savetom nama objasne šta se to tu dešavalo. Međutim, na naše zaprepašćenje, 42 predsednika saveta je reklo da ne poseduje nikakvu dokumentaciju iz tog vremena, ne samo o tim radovima, nego nikakvu dokumentaciju ne poseduje i tada se nama i učinilo sumnjivo da oni ljudi imaju nekih razloga opravdanih zašto to kažu i zbog čega to kriju. Znači, mi imamo mesnu zajednicu Mirosaljci gde je predsednik, to je jedna, gde je predsednik saveta mesne zajednice imao svojih nekih 2-3 tamo kamiona koji su radili. Imate mesnu zajednicu Trbušnica, gde je predsednik saveta mesne zajednice ujedno i vlasnik privatnog preduzeća koje je u toj mesnoj zajednici radilo.

Obrazloženje da su troškovi za zakup mehanizacije drastično rasli zbog radova u opštinama nemaju uporište u zvaničnim podacima do kojih je Insajder došao po Zakonu o dostupnosti informacija. Ukupni troškovi za zakup mehanizacije resli su i kada je opadao nivo angažovanja u opštinama. 2006, kada drastično rastu troškovi, Kolubara navodno izdvaja 7,3 miliona evra za radove u opštinama, od ukupno potrošenih 17,5 miliona za zakup mehanizacije. Ukupni troškovi za mehanizaciju nastavljaju da rastu u 2007. godini i dostižu na 30,3 miliona evra, te godine raste i izdvajanje za opštine na 11,3 miliona evra. Međutim, 2008, kada su troškovi za zakup mehanizcije dostižu vrhunac, izdvajanja za opštine su najmanja i iznose oko 830 hiljada, manje od million evra, dok su ukupni troškovi za zakup mehanizacije 53 miliona evra.

Osim za okolne opštine jedan od aneksa koji su potpisali Dragan Tomić i Branko Borić odnosi se i na proširenje radova za potrebe SPC. Rezultat proširenja radova na više opština i Srpsku pravoslavnu crkvu je angažovanje sve većeg broja mašina, koji je tako sa 126 povećan na čak 472, i to samo za opštine.

Sve je plaćala Kolubara, koja upravo tih godina probija planirane okvire namenjene za angažovanje mehanizacije i istovremeno u tim godinama beleži gubitke u poslovanju.

Od 2004. do 2009, osim planiranih troškova za zakup mehanizacije, probijeni su i planirani okviri za sponzorstva i donacije. Naime, za svaku godinu se pravi plan poslovanja, koji podrazumeva paniranje troškova za svaku stavku, pa i za sponzorstva i donacije. Ono što nije jasno je to od čega državna firma koja posluje u gubitku troši velika sredstva za te namene. Zanimljivo je da od ukupno 165 korisnika donacija u novcu i uglju u 2004. godini, crkve i manastiri zauzimaju 72 mesta.

Svrhe novčanih donacija su različita. Najviše su to građevinski radovi ili se kao svrha jednostavno navodi "za potrebe crkve", ali i primera da Kolubara izdvaja za ozvučenje velike Spasove crkve. Donacije su dobijala i verska udruženja poput Društva prijatelja Hilandara ili Društvo istraživača Biblije. Neke od donacija je teško razumeti, poput one da Kolubara donira svom radniku za posetu Hristovom grobu u Vitlejemu, ili donaciju Mesnoj zajednici Baroševac za nabavku automatske mašine za gađanje glinenih golubova. Takođe, nije jasno zašto bi neko državno preduzeće platilo Manastiru Sopoćani više od 2,3 miliona dinara na ime izmirenja duga za struju. Milionske iznose dobija i izdavačko preduzeće "Princip Bonart Press".

Najveće gubitke u poslovanju Kolubara beleži 2008. godine. Upravo tada izdvaja za kupovinu karata za "Melos estradu". Izvesna Marija Marjanović, za koju se u spisku donacija iz Kolubare ne navodi ko je i da li je eventualno zaposlena u Kolubari, dobila je donaciju za film koji režira njena ćerka. Višemilionsku donaciju dobija i "Srpski sabor Dveri", a kako stoji na sajtu samih Dveri, novac je bio namenjen za projekat "EUtanazija: Kosovo iznad Evropske unije".

Od 2004. godine direktor Kolubare bio je Dragan Tomić. Krajem 2007. godine tu funkciju preuzima Vladan Jovičić, ali njegov prethodnik Dragan Tomić ostaje na visokoj poziciji u Kolubari, tačnije kao zamenik direktora EPS-a obavlja i funkciju predsednika Skupštine Kolubare, privrednog društva koje posluje unutar EPS-a. Upravo sa te funkcije ima pravo da odobrava veće iznose za donacije, dok manje iznose odobrava sam direktor Kolubare. Odgovor na pitanje po kojim kriterijumima je predsednik Skupštine Kolubare odobravao donacije nismo dobili pošto je Tomić odbio razgovor za Insajder. Tadašnji direktor Vladan Jovičić morao je da zna da su planirani okviri za donacije bili probijeni.

B92: 2008. godina, 136 miliona se daje na donacije. Je li Vama to normalno, kada Kolubara posluje sa ogromnim gubicima?

Vladan Jovičić, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Na to se daju donacije onima kojima su potrebne

B92: Zašto su se davale donacije Srpskom saboru Dveri, konkretno za Srpski sabor Dveri ste izvdojili 4,2 miliona dinara?

Vladan Jovičić, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Zbog štampe. Prosto sve što je iznosa preko sto hiljada odlazi na Skupštinu, znači, pa bilo je situacija kad su iznosi i od sto hiljada razmatrani na Skupštini privrednog društva i onda se odobravaju, jednostavno, kao takvi. Ne mali broj puta su zavođene odluke o donaciji, a kroz vid vanredne sednice Skupštine privrednog društva. Tako da moguće da su takve odluke donošene, da kažem, u vansedničnim zadesanjima.

B92: Što znači šta, jedan čovek je doneo odluku?

Vladan Jovičić, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Pa, u suštini, tako ispada, ako gledate tako plastično.

B92: Možete valjda da kažete, ovo je 100 hiljada dinara, znači, to ste Vi odobrili kao direktor Mariji Marjanović za film koji režira njena kćerka. Izvinite, ali meni to nije jasno.

Vladan Jovičić, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Nije ni meni jasno. Ja bih morao da vidim čitavu molbu da bih mogao da kažem šta je mene rukovodilo u datom momentu za takvu odluku. U ovom momentu, ja ne mogu da kažem zaista da li je to sad bilo u molbi navedeno jedno, a upotrebljeno za drugo.

Dok je Jovičić bio direktor, najviše donacija Kolubara je izdvajala za sportsko društvo Kolubara, ali velike donacije koje je odobrava Skupština Kolubare ponovo uglavnom koristi crkva. Polovinom 2009, DS imenuje Nebojšu Ćerana na funkciju direktora rudarskog basena Kolubara. Spisak za donacije te godine je kraći, ali izdvajanja nisu mnogo manja, pa i te godine probijaju planirani okvir.

Nebojša Ćeran, generalni direktor Kolubare od 2009. godine: Može se i tim sredstvima bolje upravljati. Nominalno, Kolubara jeste veliki donator, naprosto kažem, Kolubara je sva igra velikih brojeva. Ako pogledate koliko donira, to je velika suma, ako pogledate koliko je to deo od prihoda, verovatno je među nižim od javnog sektora u Republici Srbiji. Znači, donet je pravilnik o ovim namenama nakon mog dolaska, mislim da nije postojao ranije, nisam siguran...

B92: A završili ste i parohijski dom, ako se ne varam, u Lazarevcu. To je za Vaše vreme završeno?

Nebojša Ćeran, generalni direktor Kolubare od 2009. godine: Taj odnos pomoći javnog sektora parvoslavnoj crkvi je toliko rasprostranjen da me zaista zbunjuje Vaše pitanje. Tvrdim da sam ga sveo na svega 10 odsto od onoga što je Koubara ranije davala Srpskoj parvoslavnoj crkvi.

Izdvajanja za donacije i sponzorstva u pojedinim godinama drastčno su probijala planirane okvire. 2005. je potrošeno tri puta više od planiranog, naredne godine duplo više.

PROBIJANJE PLANA DONACIJE, SPONZORSTVA, HUMANITARNE AKTIVNOSTI

 

GODINA               PLAN     OSTVARENJE

2004.     174.553€              456.032 € - 261 %

2005.     172.730€              842.427 € - 487 %

2006.     390.081€              883. 216 € - 226 %

2007.     1.199.000€           1.351.000 € - 112 %

 

Kolubara je u godinama kada beleži najveće gubitke izdvajala najviše sredstava i za zakup mehanizacije, ali i za sposnzorstva i donacije. 2007. Kolubara beleži minus od oko 120 miliona evra, a za donacije izdvaja više od planiranog, čak 1,3 miliona evra. 2008, kada preduzeće beleži gubitak od 17,6 miliona evra, za sponzorstva i donacije izdvaja 1,7 miliona evra.

Osim činjenice da su mašine koje je Kolubara iznajmljivala u jednom periodu radile bez prestanka ceo mesec, ili da je jedan radnik bez prestanka radio 96 sati, jedan od razloga drastičnog rasta troškova mogle bi da budu i cene po kojoj je Kolubara plaćala mehanizaciju privatnicima. Naime, Vladan Jovičić je smanjio cene za, kako sam kaže 30 odsto početkom 2009, a razlog je bio to što su prethodne godine troškovi za mehanizaciju dostigli nevrovatnih 53 miliona evra. Novi direktor Nebojša Ćeran je cene smanjio za još 10 odsto. Uz smanjenje broja iznajmljenih mašina, jasno razdvajanje cene za efektivno i pasivno angažovanje mašina, ukupni trškovi su tako smanjeni u 2009. za 60 odsto, da bi se trend smanjenje nastavio i u 2010.

B92: Zanimljivo mi je to, par puta ste pomenuli da ste smanjili cene zakupa.

Vladan Jovičić, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Tako je.

B92: Da li to znači da su bile cene "naduvane" za vreme Dragana Tomića?

Vladan Jovičić, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Ne radi se, u stvari, o tome da sam ja smatrao da li su one bile veće ranije, a da sad treba da budu manje. Jednostavno, znate, borite se ponudom i tražnjom. Ako vi imate veće učešće mašina, veći broj jedinica, one onda rade manje i prosto je logika da sa većom ponudom imate i manju cenu, pri čemu su te cene idalje bile mnogo mnogo manje nego kakve su cene u, u recimo "Beograd putu", jer ste prosto neke repere uzimali sličnih firmi…

B92: Znači, hoćete da kažete da nije bila "naduvana" cena?

Vladan Jovičić, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Vi niste cene… Ja nisam cene lupao napamet, to košta ovoliko, ili sat onoliko, prosto je saznanja koliko košta zakup mašina, iznajmljivanje mašina, za koliko rade određene firme norma-čas i iz toga onda jednostavno izvlačite cenu.

B92: Kako je moguće da se to privatnicima i dalje isplati, ako cene padaju, a znamo da inflacija ide gore, gorivo ide gore, evro ide gore, sve poskupljuje, a ta cena pada? Kako se to isplati?

Vitomir Dimitrijević, vlasnik privatne firme “Devix” Lazarevac: Gledajte kako se to isplati, malo to ne može tako da se gleda, Vi imate neku cenu koju ste dogovorili i tako ste to radili. Onda Vam je trebala mašina, Vi ste kupili, pošli ste sa nekom kalkulacijom cene i dogovorene su neke cene, naravno, to su dogovorili gore, niko nije nas zvao da dogovara. Međutim, uvek neka promena donese nešto – da li je to pozitivno, negativno. Za nekog je pozitivno, za nekog negativno, Vlada Jovičić, to su sve direktori koje ja znam 20 i 30 godina, i on je došao da bi nešto promenio, ne vidim ni jedan razlog zašto bi toliko smanjio cene. I onda je bio sistem, tako ja govorim, apsolutno nestručno, ne ovo će biti cena, da bi nešto promenio. Dovedeni ste pred svršen čin, imate mehanizaciju, imate ljude, treba da radite. Šta sad? Nećemo da radimo? "Ne morate da radite, ja ću uzeti ljude iz Vranja i radiću" - moguće. Jednostavno, morate da radite.

Novo rukovodstvo Kolubare 2009. godine prvi put raspisuje tender za angažovanje mehanizacije u 2010. godini. Na tenderu učestvuju 4 ponuđača. Pobedio je "Građevinar" koji je sa sobom kao podizvođače uveo iste firme koje su i ranije bile u poslu sa Kolubarom. Međutim, i dalje nije jasno po kojem kriterijumu izabrani podizvođači.

Vitomir Dimitrijević, vlasnik privatne firme “Devix” Lazarevac: Pa, evo, reći ću Vam. Bio sam pozvan od Kolubare – "Građevinar" da uđem u konzorcijum, međutim, kad sam bio na sastanku, uslovi koje je predložio direktor "Građevinara", 10 % provizija, 5 %, 5 dinara po litru goriva, jer će oni da nas snabdevaju gorivom i bio je uslov – ali ne baš izričit – da mašinisti budu njihovi, a ne firme koja, a ne firme od koje iznajmljuju. Međutim, to je za mene bilo apsolutno neprihvatljivo.

Od većih igrača iz posla sa iznajmljivanjem mehanizacije Kolubari ispao je samo Vitomir Dimitrijević, koji je sa firmom "Deivks" na tenderu učestvovao samostalno. Tvrdi da je ceo tender bio neispravan i zbog toga se žalio nadležnim institucijama, ali konačno rešenje o žalbi još nije dobio. Ostali veliki igrači ostaju u poslu, tako što je državno preduzeće "Građevinar" angažovao 28 privatnih firmi kao podizvođače.

Između ostalih, u poslu ostaje firma "Daka", u vlasništvu snahe Dragana Markovića Palme, zatim firma "Janko Stajčić", u kojoj preko firme "Jankos" čiji je suvlasnik, udeo u vlasništvu ima Mileta Radojević, funkcioner SPS-a, a odnedavno vršilac dužnosti direktora GSP. Tri firme koje su takođe godinama u poslovima u Kolubari i zauzimaju visoko mesto po broju angažovanih mašina – a sve tri se vezuju za prezime Janković. To su firma "Iris" čiji je vlasnik Zoran Janković, zatim firme "Helena Komerc" i "Eksport Import Janković", pri čemu je vlasnik obe firme Dragan Janković. U poslu ostaje i firma "Plan projekt", čiji je zvanični vlasnik Dejan Živojinović, a koja je regisrovana na istoj adresi kao i firma "Nukleus", čiji je vlasnik Vladimir Jevtić zvani Jefta, član opštinskog veća Lazarevac i funkcioner Nove Srbije. U poslu sa Kolubarom godinama je i firma "Sakupljač" čiji je vlasnik Dejan Radosavljević.

Kao podizvođač "Građevinara" ulazi i državna firma "Kolubara MB" u vlasništvu države – ista firma preko koje su prethodnih godina angažovane privatne firme.

Tu je i firma "Laketa Lazar", firma takođe godinama radi u Kolubari, a čiji je vlasnik formalno Stana Laketa. Kao podizvođač ulaze i firme "Svin" iz Gornjeg Milanovca, čiji su vlasnici Bojan i Nenad Draškić.

U poslu ostaju firme koje su, prema istraživanju Insajdera, u nekom trenutku bile u vezi sa Radosavom Savatijevićem Kenetom, članom UO EPS, tela koje kontroliše rad Kolubare, a u koje ga je imenovala Vlada Mirka Cvetkovića na predlog koalicije SPS-PUPS-JS. To su firme "Aras beton", "Beoogrev", ali i firma "Beokran sistem", sa kojom Savatijević formalno nikada nije imao nikakve veze. Međutim, kako je objavljeno u prvoj emisiji, jedan od dokumenata o angažovanju firme "Beokran sistem" potpisao je upravo Radosav Savatijević. Na dokumentu koji je deo zvanične dokumentacije u "Kolubara Građevinaru" rukom je ispisan datum i skraćeni naziv firme. Inače, firma pod nazivom "Beokran", koja je regstrovana u APR, nikada nije iznajmljivala mehanizaciju u Kolubari, a činjenica da na zvaničnoj dokumentaciji o angažovanju mehanizacije u Kolubari stoji rukom ispisana skraćenica, koja je istovremeno i naziv treće firme koja s citavim poslom nema nikakve veze, još je jedan dokaz o nestručnom vođenju zvanične dokumentacije.

Od 2004. do 2010. Kolubara je mehanizaciju za rad na kopovima i u opštinama iznajmljivala od više od 200 privatnih firmi. Praktično su svi "viđeniji" Lazarevčani imali neku mašinu, čak i kad njihove firme nisu registrovane za takvu vrstu posla. Svaki pokusaj rukovodstva da smanji broj privatnih mašina u Kolubari nailazio je na otpor.

Nebojša Ćeran, generalni direktor Kolubare: Najveća izloženost pritisku je u tome da vi imate različito mišljenje po pitanju života Kolubare u odnosu na okolinu. Znači, da privatni preduzetnici Lazarevca napišu pismo – "mi ćemo da blokiramo grad ukoliko ne dobijemo da radimo u Kolubari". Pa, recimo, jedna politička stranka u Lazarevcu isplakatira čitav grad sa mojom slikom i slikom mog zamenika pre godinu dana. U smislu da – "Ko su ljudi koji otpuštaju?" Uzgred, nismo otpuštali, zaista.

Vladan Jovičić, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Jednostavno, da te zovu telefonom, da ti prete kući, da su naravno… A sve su to heroji da nema niko petlju da stane ispred tebe, da kaže – "alo majstore, tako-i-tako"... Ovaj… Par, njih su dolazili i onda, ono, znate, pola 6–6 i onda, ono, navezu na plato – ako ste dolazili u Kolubaru, pa na samom ulazu u Kolubaru, poslovnu zgradu, i sad onaj plato ispred – dovezu svoje kamione, podignu kipe i onda vi jednostavno zovete policiju, zovete ove i one, i verovatno da policija po logici stvari je trebala da ima imena tih ljudi. Ja nisam bežao od njih.

B92: A je li neko uhapšen zbog toga, je li neko saslušan zbog toga, je li neko kažnjen zbog toga?

Vladan Jovičić, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Uf, uf, kako da ne, strašno… Imali su preča posla.

Brojni izvori Insajdera tvrde da su privatne mašine u Kolubari angažovali imali policajci, tužioci, sindikalci, sveštenici, glumci, režiseri, ali to jednostavno nje moguće proveriti, jer su neki ljudi postali veštiji u skrivanju, pa su prema istraživanju Insajdera često svoje mašine angažovali preko tuđih firmi. Umešanost pojedinih ljudi moguće je proveriti samo preko njihovog imovnog stanja, a ovlašćenja za to imaju samo poreski organi, koji, po svemu sudeći, ne postavljaju pitanje kako se neko obogatio preko noći.

Uprkos krivičnim prijavama, smenama vlada i rukovodstava, smanjenju troškova, ceo sistem suštinski se ne menja. Kada se donesu nova pravila, ona se uspešno zaobilaze. Tako, državno preduzeće Kolubara i dalje predstavlja izvor bogaćenja pojedinaca.

KOLUBARA - PREVARA VEKA