Jezik

sr

en
Serijal: KOLUBARA - PREVARA VEKA

Transkript četvrte epizode

Zloupotrebe i neracionalno trošenje novca bilo kog državnog preduzeća uvek na kraju plate svi građani Srbije, dok se nekolicina enormno bogati na štetu države. Insajder je u prethodne tri epizode serijala "Prevara veka" na primeru Rudarskog basena Kolubara prikazao samo neke mehanizme izvlačenja novca iz tog državnog preduzeća. Jedna od posledica takvih zloupotreba je između ostalog, i to što postoji realna opasnost da će za svaku veliku investiciju EPS, čiji je Kolubara sastavni deo, morati dodatno da se zadužuje. Jedna od najvećih investicija koja predstoji Kolubari je preseljenje mesta Vreoci. Ispod Vreoca, prema procenama stručnjaka, leži dovoljno uglja za narednih nekoliko decenija. Od uglja koji kopa Kolubara proizvodi se 50 odsto struje u Srbiji.

Ukoliko se Vreoci ne isele, Kolubara uskoro neće imati gde da kopa ugalj, a bez uglja iz Kolubare Srbija će morati da uvozi struju po mnogo višim cenama. U poslednjih 8 godina za zakup privatne mehanizacije Kolubara je, kako je otkriveno u prethodnim emisijama Insajdera, ukupno potrošila više od 130 miliona evra, mnogo više nego što je planirano. Iseljenje Vreoca, jedna od najvećih investicija koja predstoje Kolubari – i od čega zavisi stabilnost snabdevanja strujom svih građana – trebalo bi da košta 150 miliona evra. Međutim, niko od nadležnih institucija još ne postavlja pitanje odgovornosti onih koji su neodgovornim ponašanjem ili zlupotrebom službemog položaja napravili potencijalnu štetu za celu državu i sve građane.

Krivične prijave koje se podnose protiv rukovodilaca državnih preduzeća godinama ostaju bez ishoda.

Policija, koja bi trebalo da istražuje zloupotrebe, i sama je, sudeći po informacijama do kojih je došao Insajder, prethodnih godina bila uvučena u ceo mehanizam izvlačenja novca iz Kolubare. Prema saznanjima Insajdera, u MUP-u je sprovedena interna kontrola, ali taj izveštaj je ostao tajna. Ispostavilo se, kako otkriva Insajder, da je Kolubara plaćala angažovanje mehanizacije i za potrebe Protivterorističke jedinice.

U zvaničnom odgovoru MUP-a Insajderu, navodi se da je sektor unutrašnje kontrole o tome vodio istragu i utvrdio nepravilnosti, nema informacije da li je neko zbog toga i kažnjen. U odgovoru Insajderu takođe se navodi da je kontakt sa tadašnjim direktorom Kolubare Draganom Tomićem ostvario komandant Žandarmerije, pošto su mašine tog državnog preduzeća bile angažovane i u Kopnenoj zoni bezbednosti. U odgovoru MUP-a ne navodi se ime komandanta. Ugovor o donaciji sa Kolubarom je potpisan 2007, a komandant Žandarmerije tada je bio Borivoje Tešić.

Prema saznanjima Insajdera, u periodu kada je Kolubara najviše trošila na zakup mehanizacije i kada su drastično probijani planirani okviri za tu namenu, tadašnji direktor Kolubare Dragan Tomić, kao donaciju Protivterorističkoj jedinici MUP-a Srbije, ustupa na korišćenje – bez nadoknade – 8 mašina. Zanimljivo je da u toj jedinici radi Predrag Pavlović, koga je u policiju zaposlio lično tadašnji resorni ministar Dragan Jočić. Predragov brat, Nenad Pavlović zvani Neks, bio je istovremeno vozač tadašnjeg direktora Kolubare Dragana Tomića. Firma "Kalča" u vlasništvu Predragove supruge Marije godinama je iznajmljivala mašine Kolubari, ali je istovremeno bila direktan kupac uglja od Kolubare.

Insajder je došao do izveštaja sektora za unutrašnju kontrolu policije u kojem se navodi da su prilikom prijema te donacije od Kolubare kršeni važeći propisi. Osam teških građevinskih mašina gradilo je strelište u Lipovici tokom 2007. i 2008, čak godinu i po dana, a jedna mašina je ostala u toj jedinici još 6 meseci. Kao nepravilnost u izveštaju unutrašnje kontrole navodi se i da direktor Kolubare Dragan Tomić nije naveo koje se mašine ustupaju, na koji rok, da li je sama Kolubara vlasnik tih mašina, ili su angažovani podizvođači, ne navodi se ko će obezbediti radnike da rukuju mašinama, kao ni ko će ih platiti. Ne navodi se ko će snositi troškove, poput amortizacije i goriva. Unutrašnja kontrola je utvrdila da su mašine koje je plaćala Kolubara koristile gorivo sa pumpi MUP-a Srbije, ali ga je kao donaciju dala i kompanija "Lukoil", i to 60.000 litara. Iz kasnijih odluka se vidi i da je vrednost radova na formiranju strelišta iznosila 104.329.761 dinar, ali i da je 5 mašina bilo u vlasništvu privatne firme "Iris", dok vlasništvo preostale 3 mašine nije utvrđeno.

Zanimljivo je i to da su mašine za PTJ ustupljene kao donacija, ali i da se u odgovoru MUP-a u vezi sa ishodom istrage Sektora za unutrašnji kontrolu navodi da su mašine iz Kolbare bile angažovane u Kopnenoj zoni bezbednosti. Kolubara je tu donaciju MUP-u odobrila u periodu kada je direktor Kolubare bio Dragan Tomić. Tomić je danas šef odborničke grupe DSS-Nova Srbija u Skupštini Beograda. Istovremeno je i savetnik direktora u direkciji za investicije EPS-a.

 

Funkciju direktora Kolubare Dragan Tomić je obavljao od 2004. do kraja 2007. Upravo u tom periodu troškovi Kolubare za zakup mehanizacije počeli su drastično da rastu. Mašine privatnih firmi su navodno radile bez prestanka svakog dana u mesecu. Dok je bio direktor Kolubare, i sam Tomić je, u tom državnom preduzeću, angažovao mašinu firme "Kačer Turist", čiji je upravo on suvlasnik, a kojom je radnik navodno upravljao 96 sati bez prestanka. Sve to je plaćala Kolubara, čiji je direktor bio upravo Tomić. Tih godina je više od 200 privatnih firmi, uglavnom iz Lazarevca, imalo svoje mašine u Kolubari. Takođe, Tomićevi sinovi su vlasnici firme "Toša Mont", koja je osnovana 2005. a jedna od delatnosti ove firme je i prodaja automobila marke "Honda". Generalni zastupnik "Honde" u Srbiji je kompanija "Delta" Miroslava Miškovića, a "Toša Mont" jedno je od ukupno 5 prodajnih mesta u celoj Srbiji. Zanimljivo je da su upravo privatnici, koji su imali najviše mašina u Kolubari dok je Tomić bio direktor tog državnog preduzeća, kupovali Honde od preduzeća "Toša Mont". Jedan od najvećih privatnika je Vitomir Dimitrijević, vlasnik firme "Deviks". Priznaje da je kupovao Honde od firme "Toše Mont", ali tvrdi da u tome nema ništa sporno.

Vitomir Dimitrijević, vlasnik privatne firme “Devix” Lazarevac: Činjenica, ja sam firma, imam dosta službenih automobila, ja – lično ja – kad kažem, moja firma je kupila 3 automobila.

B92: Marke Honda?

Vitomir Dimitrijević, vlasnik privatne firme “Devix” Lazarevac: Da, kupili smo...

B92: Od Tomića?

Vitomir Dimitrijević, vlasnik privatne firme “Devix” Lazarevac: Ma, ne od Tomića, nego od firme. Tomić je ime, a firma je firma, kao – ja nisam kupio kao Vita Dimitrijević, nego sam kupio za firmu, i ta su vozila još u firmi, i ta se vozila koriste u službene svrhe. I sad ne vidim razlog da li je to "Honda" ili je to...

B92: A da li je postojao neki dogovor, ili da li je bilo zahteva da Vi baš odatle kupite te automobile, pošto, prema našim informacijama, Vi niste jedini koji ste kupovali te automobile?

Vitomir Dimitrijević, vlasnik privatne firme “Devix” Lazarevac: Verovatno da nisam jedini, ali, iskreno da kažem, možda je to, eto, bila i neka moralna obaveza da kupim. Nisam ja kupio da meni to ne treba, moralna obaveza da kupim Hondu, a da ne kupim, primera radi, ili Reno ili Mercedes ili tako dalje.

B92: Privatnici koji su zaradili u jednom trenutku u Kolubar,i u sledećem trenutku kupuju baš Honde sa Tomićevog placa. Da li to Vama... meni to izgleda kao neka vrsta usluge za uslugu?

Vitomir Dimitrijević, vlasnik privatne firme “Devix” Lazarevac: Pa, ja sam rekao da je, da kažemo, moralna neka obaveza, s obzirom da se mi dugo znamo i tako dalje. Ali, ne verujem, moguće je, ali ja prosto ne verujem u priče koliko je firme prošlo kroz tu Kolubaru, dvesta osamdeset-devedeset, neko kaže 300...

B92: 230.

Vitomir Dimitrijević, vlasnik privatne firme “Devix” Lazarevac: ... Da je on prodao toliko Hondi otkako je otvorio servis? Ja ne verujem, a možda grešim, ali ne vidim ni toliko Hondi da se vozaju po Lazarevcu.

Dragan Tomić je odbio razgovor za Insajder, pa i priliku da odgovori na pitanje da li je kupovina Honde od firme "Toša Mont" u vlasništvu članova njegove porodice, imala bilo kakve veze sa angažovanjem mašina u Kolubari.

Zanimljivo je da je Kolubara, državno preduzeće, mašine angazovala i u Belanovici, mesnoj zajednici opštine Ljig, ali nije jasno koliko su i šta mašine radile, kao ni u kojem periodu. U tom mestu, koje je na poslednjim izborima imalo svega 500 glasača, kuće imaju bivši premijer Vojislav Koštunica, vozač Dragana Tomića Nenad Pavlović zvani Neks, dok su vlasnici imanja Zmajevac bili glumac Tihomir Arsić i Dragan Tomić, ali su prema medijskim izveštajima, 2008. to imanje pokloni Srpskoj pravopslavnoj crkvi.

Predsednik opštine Ljig tvrdi da on nije uvek imao uvid u to šta rade mašine iz Kolubare u Belanovici, iako je u pitanju teritorija njegove opštine. Opština je, prema njegovim rečima, uključena u nadzor tek 2007, ali su mašine koje je plaćala Kolubara radile i pre toga.

Miroslav Maksimović, predsednik opštine Ljig: Pa, ja sam Vam rekao da su 2006. radile mašine.

B92: Dobro, radile su i u Belanovici?

Miroslav Maksimović, predsednik opštine Ljig: Da, da. Pa, uglavnom su radile u Belanovici 2006, uglavnom. Koliko sam ja shvatio i koliko znam, radile su te nekategorisane i opštinske puteve koje mi nismo mogli da uradimo, nasipali su puteve. Mislim da je mehanizacija radila u Belanovici.

B92: Iz Kolubare?

Miroslav Maksimović, predsednik opštine Ljig: Iz, Kolubare, da,da.

B92: U Belanovici mnogo više nego u ostatku opštine Ljig?

Miroslav Maksimović, predsednik opštine Ljig: Pa, dobro, ‘oćete da me navedete na nešto što je sasvim logično...

B92: Neću da Vas navedem ni na šta, postavljam Vam pitanje.

Miroslav Maksimović, predsednik opštine Ljig: Znači, ako neko ima u delu svoje opštine, ili u opštini, ljude koji mogu da pomognu – ja tu ne vidim ništa loše.

Zbog angažovanja mašina u opštini Ljig podneta je anonimna krivična prijava protiv predsednika te opštine Miroslava Maksimovića i još 18 lica. Tužilaštvo je u vezi sa tom prijavom tražilo potrebna obaveštenja od policije. U izveštaju koji je policija dostavila tužilaštvu marta 2010. navodi se, između ostalog, da su konstatovane brojne nepravilnosti, tačnije da je postojala praksa pisanja uvećanog broj radnih sati, ali i da je bilo slučajeva da jedna mašina navodno radi na 4 mesta u isto vreme, odnosno da jedan čovek radi na 3 mesta u isto vreme. Insajder je od tužilaštva u Valjevu tražio informaciju o tome u kojoj je fazi ovaj postupak, ali odgovor još uvek nismo dobili.

Miroslav Maksimović, predsednik opštine Ljig: Ja sam i dao izjavu upravo po navodima te anonimne krivične prijave, jer potenciram na tome – "anonimne" krivične prijave.

B92: Dali ste izjavu policiji?

Miroslav Maksimović, predsednik opštine Ljig: Da, da, da..

B92: Je l’ znate u kojoj je fazi ovo?

Miroslav Maksimović, predsednik opštine Ljig: Ne. Verujte da ne znam. U ovoj državi svaki organ treba da radi svoje, uopšte nije sporno, ja sam imao uvid u tu krivičnu prijavu i te ljude koji su pozivani da daju izjavu, i sve to je, znači, najveći broj predsednika mesnih zajednica s teritorije opštine Ljig. Neki ljudi koji su imenovani, ili postavljeni, navodno, kao da su ispred opštine Ljig, što nema nikakve veze sa istinom, ali ja kažem, znači, nisam se raspitivao.

2008. godine krivičnu prijavu podnose i radnici Kolubare koji se potpusuju kao "Kukavica", i to protiv Dragana Tomića, njegovog tadašnjeg zamenika Milovana Obradovića i još desetak lica, među kojima su i najimućniji privatnici u Lazarevcu. Zanimljivo je da Okružno tužilaštvo u Beogradu (danas Više tužilaštvo), 4 puta dostavlja policiji zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja u vezi sa zloupotrebama u Kolubari. Policija tek nedavno poziva na informativne razgovore, između ostalih, Dragana Tomića, Vladana Jovičića, Vitomira Dimitrijevića, Radosava Savatijevića Keneta. Na informativni razgovor nije pozvan Dragan Marković, iako se i njegovo ime pominje u krivičnoj prijavi anonimne grupe građana iz 2008 godine, mada zvanično tada nije imao mehanizaciju angažovanu u Kolubari.

Svu mehanizaciju privatnih firmi Kolubara je u periodu od 2004. do 2010. angažovala bez tendera. Iz Kolubare su 2004. i 2005. godine izdvojene ćerke firme koje su prvih nekoliko godina samostalnog poslovanja imale pravo na poslove u Kolubari bez tendera. Ćerke firme su, onda, kao podizvođače, angažovale privatnike, takođe bez tendera. 2009. godine Kolubara je bila obavezna da raspiše tender, na kojem je pobedila ponovo ćerka firma "Kolubara Građevinar".

Nebojša Ćeran, generalni direktor Kolubare od 2009. godine: Na bazi tog ugovora Kolubara je uštedela dodatnih par miliona evra godišnje. Znači, prosečne cene milsim da su negde još 10-ak posto ispod onih o kojima smo pričali u avgustu, kada su srezane, a broj sati je ograničen na 7 i po sati. I ako me pitate da li je problem rešen, možda bi tu trebalo urditi jednu malu studiju da se vidi šta je budućnost Kolubare po pitanju mašina. Mi, ponavljam, u teškoj ekonomskoj situaciji, kada nemamo dovoljno sredstava za investicione poslove, uspevamo i 2009, pardon 2010. i 2011. da odvojimo 5-6 milona evra godišnje za nabavku nove mehanizacije, da bismo smanjili zakup.

"Građevinar", ćerka firma Kolubare koja je pobedila na tenderu ponovo, međutim, uvodi iste privatne firme kao podizvođače. Od većih igrača iz posla ispada samo firma "Deviks" koja je na tenderu učestvovala samostalno. Vlasnik te firme Vitomir Dimitrijević žalio se zbog neregularsnosti tendera. Konačan odgovor još nije dobio. U žalbi je, kako tvrdi, naveo nekoliko ozbiljnih nepravilnosti na tenderu. Prvo, da Kolubara nije precizirala kolika je vrednost posla, zatim da pobednik na tenderu "Kolubara Građevinar" ne navodi koji deo posla će raditi podizvođači, zatim da podizvođači nisu registrovani kako je to zahtevano uslovima tendera, a za neke podizvođače nije dostavljena potvrda nadležnog poreskog organa. Najozbiljnija primedba se odnosi na to što "Građevinar" nije dostavio dokaze o vlasništvu svih mašina sa kojima je pobedio na tenderu .

Vitomir Dimitrijević, vlasnik privatne firme “Devix” Lazarevac: Mi smo podneli upravni postupak, međutim, to kad ode gore... Posao se radi, "Građevinar" radi, svi ti nedostaci su dokumentovani. To nisu priče, nego su sa dokumentima, sa lažnim, fiktivnim dokumentima, da imaju, da bi popunili broj mehanizacije, sa lažnim prijavama radnika.

Zanimljivo je da su iz Kolubare 2004. i 2005. izdvojene 4 ćerke firme, a mehanizacija privatnih firmi je angažovana preko dve, "Kolubara Građevinara" i "Kolubara Usluga". Takođe je zanimljivo da, osim jedne, ćerke firme do danas nisu privatizovane, iako je o tome postojala odluka Vlade Srbije. Privatizovana je samo ćerka firma "Kolubara Univerzal". Predsednik Upravnog odbora te firme, od osnivanja do privatizacije, bio je Miroslav Čučković iz G17 plus. On smatra da postoje dva razloga što ostale ćerke firme do danas nisu privatizovane. Prvi je to što nema motivacije da se završi taj komplikovan posao, a drugi je bio taj što su ćerke firme imale pravo na poslove u Kolubari bez tendera – situacija idealna za razne zloupotrebe.

Miroslav Čuković, bivši predsednik UO "Kolubara Univerzal" i funkcioner G17 plus: Ja sam, u jednom trenutku, kada je proces privatizacije se toliko zahuktao i kada se videlo otprilike da je "Kolubara Univerzal" nešto što će biti dobra priča za privatizaciju, bilo je interesovanja određenih ljudi da naprave neki konzorcijum da to kupe, i mene je direktor obavestio da su ti ljudi dosta finansijski moćni u Lazarevcu. I ja sam ga pitao, prosto, "šta ćemo mi sad da radimo, jer mi moramo da prodamo kompaniju", ja sam razumeo prodaju kompanije najboljoj svetskoj, a ne onome ko ima pare, bez obzira kako se on zove. I, ovaj, suštinski sam video da postoji enormna količina novca kod nekih ljudi koji su bili voljni da plate npr. 10 miliona eura za "Kolubaru Univerzal", jer su videli tu šansu da zaokruže svoj biznis, u tom smislu, u Lazarevcu. Pobedio je "Kontinental", nemačka kompanija, ušla je unutra i sad imamo to što imamo. Da su drugi tako uradili, ova zemlja bi bila daleko bolje, ne bismo imali ovu emisiju.

Vladan Jovičić, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Mi često pričamo o tome i govorimo o društvenoj promeni kompletnog sistema, koji očigledno nije napravljen za ovaj period, ili ne dovoljno brzo kako se očekivalo, 2000, zaključno sa, evo, 2010, a to jeste da vi imate preko 2 trećine države u nekom privatnom, završenom da kažemo tranzicionom delu, i dok god imate da kažemo spoj privatnog kapitala sa javnim kapitalom to prvo nije rešeno ni zakonskim okvirima, a, sa druge strane, to samo po sebi odmah izaziva sumnju.

Odgovornost za to što nije sprovedena privatizacija preduzeća izdvojenih iz EPS-a, što su troškovi probijali planirane okvire i za to što se kasni sa velikim investicijama neophodnim za normalno funkcionisanje energetskog sistema, snose sve stranke koje su se smenjivale na vlasti od 2000.

Jedna od važnih i neophodnih investicija koja očekuje Kolubaru je iseljenje Vreoca, naseljenog mesta u opštini Lazarevac. Prema istraživanju stručnjaka, ispod Vreoca leži oko 500 miliona tona visokokvalitetnog uglja, neophodnog za proizvodnju struje. U pitanju je investicija od opšteg državnog interesa. Širenje najvećeg kopa u zemlji, "Polja D", planirano je od 2008. do 2015. Sa tim poslom se uveliko kasni, iako postoji realna opasnost da Srbija uskoro ostane bez neophodnog uglja za proizvodnju struje. Jedini izbor u tom slučaju bio bi uvoz struje po mnogo višim cenama.

Nebojša Ćeran, generalni direktor Kolubare od 2009. godine: Investicioni radovi kasne nekoliko godina, 3 do 5 godina. i da se to kašnjennje veoma teško i gotovo nikako ne može nadoknaditi. Kad kažem "investicioni radovi kasne", to znači da se 2009. nije znalo gde će se kopati ugalj za 2 godine, a 2 gdine u rudarstvu je sutra, jer vi zaista ne možete da otvorite novi kop za manje od 3-4 godine. Nije se znalo čime će se kopati i nije se znalo kako obezbediti sredstva za sve to. Pre svega, ovde mislim na nerešavanje najveće ekproprijacije u, verovatno, u istoriji Republike Srbije od izgradnje Đerdapa. Kažu ljudi koji bolje znaju. Znači, eksproprijacije naseljenog mesta Vreoci.

Vladan Jovičić, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: Pošto su najvatreniji zagovornici oni koji su 2001. odnosno 2002. godine meni lično govorili kako sam kreten što hoću da iseljavam to mesto, jer nema tu tog uglja o kome svi pričamo, a to je oko… 500 miliona tona… Znači, tada svi ti zagovornici, zajedno sa ministrom Kori Udovički, koji su čak i potpisali da nema potrebe da se isele Vreoci – sada su to najvatreniji zagovornici tog posla, sada shvataju da je to nužno zbog stabilnosti elektroenergetskog sistema u Srbiji i da se kasni jako sa tim poslom.

Vreoci su staro rudarsko naselje, koje broji 1.180 domaćinstava, odnosno oko 3.300 stanovnika. Prema procenama stručnjaka iz Kolubare, ispod ovog naselja postoji oko 500 miliona tona visokokvalitetnog lignita, bez kojeg postrojenja termoelektrane Nikola Tesla u Obrenovcu, koja proizvodi polovinu struje u Srbiji, neće moći da rade.

Nebojša Ćeran, generalni direktor Kolubare od 2009. godine: Za 30 godina Kolubara je, eksproprijacija Vreoca predstavlja mogućnost eksploatacije uglja, kažu kolege rudari 600 miliona tona uglja, ili 500 miliona tona neki drugi stručnjaci rudarske struke kažu. U svakom slučaju to je prihod koji se meri milijadama evra, a za Republiku Srbiju desetinama milijardi. Znači, u narednih 40 godina.

Država već dugo planira da iseli Vreoce. Međutim, tek 2007. godine, za vreme Vlade Vojislava Koštunice, Kolubara, opština Lazarevac i mesna zajednica Vreoci uspeli su da se saglase oko uslova iseljenja koji su uneti u dokument "Programske osnove za iseljenje Vreoca". Za taj dokument aktuelno rukovodstvo Kolubare i EPS-a smatraju da predstavlja dobru osnov za poštenu nadoknadu žiteljima Vreoca.

Vladan Jovičić, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: U vreme dok sam ja bio direktor Kolubare tek se dobija, tek se dobija… od strane Vlade, proglašenje javnog interesa nad, znači… I to je već kraj 2008. godine. Već početkom 2009. godine, ja počinjem prve grube popise vezane procedurom, kako je to predviđeno, takozvanom "plavom knjigom", odnosno "Prograskim osnovama za preseljenje naseljenog mesta Vreoci" koje je donela Vlada Srbije i dokument koji je I dan-danas aktuelan.

Nebojša Ćeran, generalni direktor Kolubare od 2009. godine: Eksproprijacija Vreoca je pitanje broj 1 za Kolubaru. Eksproprijacija Vreoca, znači normalan opstanak, egzistenciju Kolubare, a ja bih rekao, uslovljava veliki delom i normalan život u narednim godinama u Republici Srbiji. Eksproprijacija Vreoca je posao koji je propao, mogu reći, u dva navrata – 1997. godine i 2003, drugi put. Iza toga je dogovaran na nivou mesna zajednica Vreoci-opština Lazarevac-Kolubara-EPS i, na kraju, Vlada je dala saglasnost na jedan od programa preseljenja naseljenog mesta Vreoci. To govorimo o periodu 2007. godine. Nisam, naravno, bio u Kolubari i nisam, naravno, u tome učestvovao, ali mislim da je napravljen jedan pristojan program gde su uvažene potrebe ljudi koji se sele da budu fer tretirani u toj priči.

Prema "Programskim osnovama", Kolubara se obavezala da plati svu imovinu, kao i da uredi novo naselje, što je delimično urađeno, na lokaciji Rasadnik u gradskom delu Lazarevca. Međutim, u to naselje do sada se preselilo samo nekoliko domaćinstava.

Željko Stojković, zamenik predsednika mesne zajednice Vreoci: To je jedan prostor za koji se u preliminarnim anketama izjasnilo samo 6 naših građana. To je prostor koji je na klizištu, koji je blizu nekadašnjeg vojnog groblja iz Kolubarske bitke i, uzinmajući sve te faktore i mnoge druge još, znači, mesna zajednica se u javnim raspravama ogradila od toga i rekla da to naselje ne odgovara potrebama naših građana, pogotovo što to nije bilo naselje gde bi se premestili i infrastrukturni objekti tipa škole, doma kulture, crkve, ambulante.

Prema Progrmaskim osnovama za iseljenje Vreoca, sva domaćinstva moraju da potpišu pristanak za iseljenje, Kolubara im zatim prema gruboj proceni vrednosti domaćinstva isplaćuje 35 odsto avansa. Precizna procena se vrši kako se širi kop, a onda se isplaćuje i ostatak nadoknade za celokupnu imovinu. Takođe, prema tom dokumentu, svako ko uzme avans pristaje i na izmeštanje starog groblja u Vreocima.

Bageri su već sada došli do oboda Vreoca, a prvo na udaru je upravo vreočko groblje. Za iseljenje groblja sa oko 5.000 grobnih mesta uređena je nova lokacija. Kolubara je i tu uložila ogromna sredstva, pre nekoliko godina izgrađena je velelepna kapela, ali Vreočani i dalje sahranjuju na starom groblju. Tvrde da sama država krši njihova prava i važeće zakone, a, iako su se prvo složili sa "Programskim osnovama", sada kažu da je u pitanju velika prevara.

Željko Stojković, zamenik predsednika mesne zajednice Vreoci: Da, taj avans je prevara, bez obzira da li je neko uzeo ili ne, svi su svesni da je prevara. Služi samo da se, taj ugovor služi samo da se izvuče saglasnost za ekshumaciju grobišta bez jasnih garancija da li taj vlasnik, i kada će taj valsnik biti iseljen, jer je suština prekopati groblje. Znači, mi smo to prozreli. Znači, od 2003. mi smo govorili da groblje, kao deo sela možda, da uz poštovanje zakona, ali samo groblje kao groblje, pri kom bi se sklonilo vreočko groblje, a narod i deca ostali da žive stišnjeni između 2 površinska kopa u getu, u jednoj sredini gde su veliki ekološki problemi – buka, vibracije, prašina, veoma gust saobraćaj i ostale pošasti. Svakako ne.

Stanovnici oko kolubarskih kopova već decenijama se raseljavaju na nove lokacije, ali je iseljenje Vreoca do sada izazvalo najviše problema. Ključni razlog je to što sama država dugo nije imala jasnu strategiju. Jedan od problema je i to što neki pojedinci i u ovoj priči pokušavaju da izvuku što veću zaradu od Kolubare, a nadležni organi često ne reaguju.

Nije neobična pojava da se zemljištu podize cena sađenjem šuma i voćnjaka, ili da se stambenih objektima podiže cena registrovanjem lokala, ali je najozbiljniji problem divlja gradnja koja cveta poslednjih nekoliko godina, a čiji je jedini cilj – zarada.

Zbog ovih zloupotreba, 2007. godine, u februaru je urađen ortofoto snimak, satelitski snimak terena. Vlada je donela odluku da će platiti samo ono što se u tom trenutku zateklo.

Nebojša Ćeran, generalni direktor Kolubare od 2009. godine: Želeli smo da sačuvamo čast, i Kolubare i države i EPS-a, neplaćanjem divljih objekata koji su nastali od zabrane gradnje, a nemaju status pomoćnih objekata. Veliki je broj takvih objekata, to su, znači, kuće koje su pravljene često po ivici kopa, isključivo za potrebe ekproprijacije.

B92: Odnosno zarade?

Nebojša Ćeran, generalni direktor Kolubare od 2009. godine: Profita na ekproprijaciji. I to je, i to je javna tajna. Ja sam neke takve objekte video, njih postoji i dobrim delom ove probleme koje sada imamo kao protivnike ekproprijacije i danas, to su upravo dobrim delom, ne svi, naravno ima tu raznih protivnika, ima ljudi koji su iz emotivnih razloga protivnici eksproprijacije i, što kaže, to poštujem i uvažavam. Ali, ima i dobar deo ovih o kojima sada pričam – vlasnika takvih objekata koji su želeli da to debelo naplate. Mi to nemamo pravo da platimo čak ni tim zaključkom Vlade, i mi to ne plaćamo i ne uključujemo u ekproprijaciju. I to su naši najžešći protivnici.

Nadležni organi već dugo znaju da pojedinci zloupotrebljavaju činjenicu da će država morati da plati imovinu prilikom eksproprijacije Vreoca. Dragan Tomić, bivši direktor Kolubare, inače kadar DSS-a, izjavio je za nedeljnik "NIN" još 2006 ( 26. 10. 2006.) da realizaciju ekrpoprijacije u Vreocima sprečava organizovana grupa od nekoliko ljudi koja zemljište predviđeno za eksproprijaciju meštanima plaća više od države, u želji da to isto zemljište sutra proda "Kolubari" po višestruko višoj ceni.

Nije, međutim, jasno zbog čega nadležne opštnske instutucije nisu sprečavale nelegalnu gradnju objekata posle donošenja "Programskih osnova za iseljenje Vreoca" 2007. godine. Dugogodišnji predsednik opštine Lazarevac Branko Borić, takođe član DSS, odbio je snimanje za Insajder.

Nebojša Ćeran, generalni direktor Kolubare od 2009. godine: Novi zakon o planiranju i izgradnji je dao priliku svima, i takvim, pravo da konkurišu za legalizaciju, da uđu u proces legalizacije i oni to rade. I često, usudiću se da kažem, i zloupotrebljavaju, kroz žalbe odlaganja.

Željko Stojković, zamenik predsednika mesne zajednice Vreoci: Svakako da ima objekata koji se tretiraju da su nelegalni. Ali, ne možemo porediti šupe seljaka koje su pravljene za seno ili za nešto, sa nekim drastičnim primerima zloupotrebe, tipa – da neko pravi groblje koje nikome ne treba za 20 hiljada ljudi, i potroši 20 miliona evra, ili sa nekim drugim zloupotrebama.

Računica je da će eksproprijacija Vreoca košati oko 150 miliona evra i za to mora da se pronađe novac, jer u suprotnom Srbija ostaje bez struje. U "Programskim osnovama za iseljenje Vreoca" navodi se da će to platiti JP EPS i RB Kolubara. Direktor EPS-a odbio je snimanje za Insajder, a na neka od pitanja je odgovorio pisanim putem. Iz odgovora je jasno da svako neracionalno trošenje i probijanje planiranih troškova, primera radi, za zakup mehanizacije, ostavlja posledice upravo na budžet za investicije.

Vladan Jovičić, generalni direktor Kolubare od 2007. do 2009. godine: U međuvremenu su svi mogući politički likovi izmenjali se na mestu direktora, i poddirektora i fukncionera u Kolubari, a struka se jednostavno nije poštovala. I dan-danas, nažalost, Kolubara nema strategiju razvoja, nema je čak ni EPS.

 

Od 2005. do 2009. Kolubara je drastično probijala planirane okvire za zakup pomoćne mehanizacije. Za te 4 godine samo je za zakup mehanizacije potrošeno oko 73 miliona evra više nego što je planirano. Istovremeno su tih godina drastično probijani i planirani okviri za sponzorstva i donacije. Najveće izdvajanje, koje praktično predstavlja neku vrstu donacije jeste plaćanje mašina za infrastrukturne radove u nekoliko opština. Ispostavilo se, međutim, da je Protokol koji su 2006 osmislili i potpisali direktor Kolubare Dragan Tomić i predsednik opštine Lazarevac Branko Borić, praktično bio alibi da se ubaci što veći broj mašina privatnih firmi. Jedna od nelogičnosti u vezi sa Protokolom je to što je taj dokument proširen aneksima i na druge opštine, pri čemu osnovni dokument u njihovo ime potpisuje predsednik opštine Lazarevac Branko Borić.

Miroslav Maksimović, predsednik opštine Ljig: Ja Vam kažem, ja taj protokol nisam video i upravo, upravo Vam i to kažem... Znači, kako smo mi mogli da vršimo nadzor i kontrolu kad nismo videli protokol... Znači, 2006. godine ste Vi pominjali ovaj protokol, te godine nadzor je bio isključivo iz REIKA Kolubara. Mašine su došle, radile na teritoriji opštine Ljig, oni su poslali svoje ljude koji su kontrolisali i radili nadzor nad tim mašinama.

Kolubara je radove plaćala i u opštinama Ub, Lajkovac, Aranđelovac, Barajevo.

Redakcija Insajdera izvinjava se aktuelnoj predsednici opštine Barajevo Branki Savić za koju je u prošloj emisiji greškom navedeno da je bila na čelu te opštine 2006. Ona je na funkciju stupila 2007. godine posle vanrednih izbora, a 2006, kada su mašine iz Kolubare radile u Barajevu, predsednik opštine je bio Rade Stefanović iz DSS-a.

Osim u pomenutim opštinama, jedna od nelogičnosti je i to što je Kolubara plaćala mašine za radove u opštini Topola, iako ta opština nije blizu kolubarskih kopova, pa nije mogla da trpi posledice rudarskih radova. Predsednik opstine Topola takođe tvrdi da su nadzor vršili samo predstavnici iz Kolubare.

Dragan Jovanović, predsednik opštine Topola: Mi nikakve odnose sa opštinom nismo imali, već samo sa Kolubarom, to vam ponavljam stoti put, ako hoćete da razumete. Znači, mi smo se obratili Upravnom odboru Kolubare, on je odobrio, urađena su ta 2 kilometra lokalnog puta ka manastiru Nikolje. Mi nikakve veze nismo imali s tim – ni koliko su radile radnih sati, jer su nam rekli – "kad urade, tad se vraćaju". Njihovi ljudi su potpisali, mi, kažem, sa tim nismo imali nikakve veze. Ako je neko, kažem, sa tim imao nekakve veze, njihovi ljudi su potpisali, mi, kažem, sa tim nismo imali nikakve veze.

Do danas nije utvrđeno na osnovu čega su uopšte direktor Kolubare Dragan Tomić i predsednik opštine Lazarevac potpisivali dokumente koji se tiču angažovanja mašina koje plaća Kolubara u drugim opštinama, ali i za potrebe SPC. Niko od nadležnih institucija nije utvrđivao njihovu odgovornost, posebno ako se uzme u obzir da Kolubara inače plaća nadoknadu opštini i državi za eksploataciju uglja, a uz to nadoknadi štetu nastalu širenjem kopova.

Ogromni troškovi za zakup privatne mehanizacije, plaćanje mašina i kada stoje u mestu, osmišljavanje Protokola za radove u nekoliko opština, čime je drastično povećan broj angažovanih mašina, mnogo veća izdvajanja za sponzorstva i donacije od planiranih, i mnoge druge potpuno neobjašnjive stvari dovele su do toga da se istanjio budžet Kolubare za investicije. Zbog svega toga, Kolubara će sredstva za iseljenje Vreoca, od čega zavisi da li će biti dovoljno uglja za snabdevanje Srbije strujom, morati da uzme od EPS-a. Ako ni EPS ne bude imao, jedini način da se plate velike a neophodne investicije, poput iseljenja Vreoca, biće novi krediti.

Troškovi za zakup bili su najveći upravo 2008 kada je direktor Kolubare bio Vladan Jovičić, kadar DSS. Međutim, drastičan rast troškova počinje za vreme njegovog prethodnika, funkcionera iste stranke, Dragana Tomića. Upravo u njihovo vreme je, prema dokazima do kojih smo došli, bilo moguće da Kolubara plaća mašine privatnih firmi koje su, navodno, radile ceo mesec bez jednog minuta pauze.

Slobodan Đerić, generalni direktor Kolubare od 2001. do 2004. godine: Vi, kad pogledate radni nalog mašine te, vi na njemu možete naći 3, ili 5, ili 6 potpisa. U hijerarhiji rukovođenja na kopu, od poslovođe pored ne znam koga tamo šefa, direktora i slično. Ali, ja, na neki način, ne krivim te ljude, jer, znate, mi smo izgubili svaki prag morala, mi... Ti ljudi to nonšalantno potpisuju, jer je to tako neko rekao, nikad niko nije odgovarao. Tako da, to je teško, kakav sistem praćenja, ja Vam rekoh – sistem praćenja bi bio prvo kako je ugovorena ta mašina. Ja hoću da Vama kažem, one su ugo... One su angažovane to bog-sam-zna kako, i ko je čiju angažovao. Normalno da je menadžment Kolubare, ovaj, za to odgovoran, ako je odgovoran, a oni će verovatno da objasne da je to bilo potrebno. Onda se nađu svoji ljudi koji kažu: "potpiši to, nije to ništa". Pa, i nije ništa kad nikad niko, zbog nemoći i nehtenja države, za to nije odgovarao, jer su postojale prijave, anonimne, ovakve, onakve – i krivične i slično.

 

Poslednjih 10 godina unutar EPS-a i 11 privrednih društava koje posluju u sastavu Elektroprivrede Srbije, na funkcijama u tom preduzeću se rotiraju isti ljudi.

- Aktuelni direktor EPS-a, kadar Demorkatske stranke, Dragomir Marković, u poslednjih 10 godina je obavljao funkcije direktora jednog od sektora u EPS-u, bio je izvršni direktor EPS-a, a zatim izvršni direktor "Tenta".

- Aca Marković, aktuelni predsednik UO EPS, kadar SPS-a, pre toga je bio koordinator u Direkciji za upravljanje EPS-a, pomoćnik direktora Direkcije za razvoj i investicije, član Saveta Regulatorne agencije za energetiku.

- Petar Knežević, aktuelni direktor "Tenta", kadar DS-a, u poslednjih 10 godina obavljao je funkciju tehničkog direktora "Tenta", ali i predsednika UO EPS-a, i to u vreme najvećeg ispumpavanja novca iz Kolubare.

- Nebojša Ćeran, kadar DS-a, obavlja funkciju direktora Kolubare od jula 2009, pre toga je bio v.d. generalnog direktora "Tenta", zatim pomoćnik generalnog direktora "Tenta", od 2007. direktor Direkcije "Tenta".

- Aktuelni direktor Kostolca, privrednog društva EPS-a je Dragan Jovanović, kadar SPS-a. Jovanović je bio direktor "Tenta" do januara 2001, odakle je smenjen posle petooktobarskih promena. 2004. se vraća u EPS, kao direktor jednog od sektora, a zatim prelazi na funkciju zamenika direktora Kostolca.

- Dragan Tomić, kadar DSS-a, aktuelni savetnik generalnog direktora EPS-a, obavljao je funkciju direktora Kolubare, zamenika generalnog direktora EPS-a, a u istom periodu je bio i predsednik Skupštine privrednog društva Rudarski basen Kolubara.

Nekolicina ljudi se godinama smenjuje na funkcijama u EPS-u tako što su nekom trenutku jedni drugima šefovi, pa se postavlja pitanje da li zaista postoji ozbiljna volja da se zloupotrebe i neracionalna trošenja do kraja ispitaju.

Kada su troškovi Kolubare bili najviši, direktori tog državnog preduzeća bili su kadrovi DSS-a. Međutim, 2008, u trenutku najviših troškova, u Upravnom odboru EPS-a svoje predstavnike su imale sve stranke koje su i danas na vlasti. Svi oni su imali uvid u poslovanje Kolubare, koja je deo EPS-a.

Miroslav Čuković, bivši predsednik UO Kolubara Univerzal i funkcioner G17 plus: Prva instanca je UO EPS-a, koji je usvajao planove svih 11 kompanija, nakon toga, naravno, Ministarstvo energetike, premijer... Što se tiče kontrole, apsolutno je jasno da je UO EPS-a neko ko kontroliše to, i Ministarstvo energetike, kao neko ko i dan-danas kontroliše sve energetske resurse zemlje, bilo da su u pitanju hidrocentrale, termocentrale ili rudnici.

B92: Vi ste funkcioner stranke G17 plus, da li ste vi imali svog člana u UO EPS-a tih kritičnih godina?

Miroslav Čuković, bivši predsednik UO Kolubara Univerzal i funkcioner G17 plus: To je, možda, danas pitanje za Srpsku naprednu stranku.

B92: Zašto?

Miroslav Čuković, bivši predsednik UO Kolubara Univerzal i funkcioner G17 plus: Pa, zato što je član UO EPS-a Zorana Mihajlović-Milanović, trenutno njihov šef resornog odbora za energetiku i neko ko se pominje kao budući ministar energetike, ako Toma Nikolić dođe na vlast.

B92: Ali tada je bila član G17 plus, odnosno funkcioner G17 plus. Da li je bilo koga, hajde da kažemo, alarmirala zbog svega što se dešava u Kolubari?

Miroslav Čuković, bivši predsednik UO Kolubara Univerzal i funkcioner G17 plus: Pa, ne da ja znam.

Prema istraživanju Insajdera, Kolubara je u periodu od 2005. do 2009. trošila drastično više nego što je planirano za zakup mehanizacije.

Tokom te 4 godine potrošeno je oko 106 miliona evra, a planirani trošak je bio oko 33 miliona. Dakle, oko 73 miliona evra je potrošeno više nego što je planirano. U tom periodu je bilo moguće da jedna mašina radi 24 sata bez prestanka ceo mesec, da jedan radnik upravlja mašinom 96 sati bez prestanka. Praksa da mašine rade 24 sata izričito je zabranjena 2009. godine, broj mašina privatih firmi drastično je smanjen, a ukupni troškovi su smanjeni za čak 60 odsto.

Međutim, većina krupnijih igrača i dalje iznajmljuje mašine Kolubari. Najzanimljiviji su, svakako, oni koji imaju političke veze.

Između ostalih, u poslu ostaje firma "Daka", u vlasništvu snahe Dragana Markovića Palme, dok firma "Palma" u vlasništvu Dalibora Markovića, Palminog sina, i dalje kupuje ugalj direktno od Kolubare.

U poslu ostaju firme koje su, prema istraživanju Insajdera, u nekom trenutku bile u vezi sa Radosavom Savatijevićem Kenetom, članom UO EPS-a, tela koje kontroliše rad Kolubare, a u koje ga je imenovala Vlada Mirka Cvetkovića na predlog koalicije SPS-PUPS-JS. To su firme "Aras beton", "Beoogrev", ali i firma "Beokran sistem", sa kojom Savatijević formalno nikada nije imao nikakve veze. Međutim, kako je objavljeno u prvoj emisiji, jedan od dokumenata o angažovanju firme "Beokran sistem" potpisao je upravo Radosav Savatijević.

U poslu je i firma "Janko Stajčić", u kojoj preko firme "Jankos", čiji je suvlasnik, udeo u vlasništvu ima Mileta Radojević, funkcioner SPS-a, a odnedavno vršilac dužnosti direktora GSP-a.

U državnom preduzeću Kolubara sa privatnom firmom "Neol gradnja" godinama radi Nenad Živojinović, član veća opštine Lazarevac i funkcioner lokalnog SPS-a. Živojinović, koji je formalno jedini vlasnik firme "Neol gradnja", i danas iznajmljuje mašine Kolubari.

U poslu ostaje i firma "Plan projekt", čiji je zvanični vlasnik Dejan Živojinović, a koja je registrovana na istoj adresi kao i firma "Nukleus", čiji je vlasnik Vladimir Jevtić zvani Jefta, član opštinskog veća Lazarevac i funkcioner Nove Srbije.

Insajder je, takođe, objavio da se uglavnom isti ljudi pojavljuju i na spisku direktnih kupaca uglja od Kolubare, koji zatim prodaju drugim državnim preduzećima, institucijama, ali građanima – po mnogo višim cenama. O tome koja frma će koliko uglja dobiti u Kolubari praktično i dalje odlučuje jedan čovek, pomoćnik generalnog direktora za komercijalne poslove. Tu funkciju od 2006. obavlja Radisav Ranković, dugogodišnji član SPS-a. Takođe je objavljeno da Beogradske toplane proteklih šest godina snabdevaju 3 firme, sve 3 povezane sa sadašnjim članom UO EPS-a Radosavom Savatijevićem.

Grupa građana, po svemu sudeći radnika Kolubare, podnela je krivičnu prijavu još jula 2008. zbog zloupotreba u Kolubari. Navode iz te prijave policija istražuje već 2 i po godine. Početkom 2010, krivičnu prijavu je podneo i Savet za borbu protiv korupcije Lazarevca, i to zbog sumnje da u opštinama nije urađeno sve što je Kolubara platila, i zbog toga što nije vršen nadzor u skladu sa Protokolom koji su 2006. potpisali Branko Borić i Dragan Tomić.

Milivoje Matijašević, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije Lazarevca: Ljudi jesu nestrpljivi i mi svakog dana čujemo komentare – "ih, od toga neće biti ništa". Vi znate da je jako neprijatan komentar bio upućen i na vašu kuću.

B92: Kakav komentar na račun naše kuće?

Milivoje Matijašević, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije Lazarevca: Pa, vrlo neprijatan komentar – "da, oni su snimali Insajder, da, snimali su Insajder, ali je neko platio da se to nikada ne objavi i da se to nikada ne obelodani".

B92: A da li znate ko priča?

Milivoje Matijašević, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije Lazarevca: Ne, ali Vi, i Vi kao i ja znamo da su te priče po nekim kuloarima kružile.

Tokom istraživanja i emitovanja serijala o zloupotrebama u Kolubari se, kao i svaki put do sada, ponovila praksa da se na neprijatna novinarska pitanja odgovara pokušajima diskreditacije samih novinara. Neki od pokušaja diskreditacije i zamene teza su i plakati koje su po Lazarevcu, posle svake epizode, lepili upravo oni koji su pomenuti u negativnom kontekstu. Sadržina plakata posle svake epizode poprimala je sve ozbiljnije oblike. Prvo su građani Lazarevca izlepljenim plakatima pozvani da "isključe B92 i uključe mozak", uz pohvale bivšem direktoru Kolubare Draganu Tomiću, u čije vreme je počeo drastičan rast troškova Kolubare za zakup mehanizacije. Posle druge epizode – novi plakati sa kratkim natpisom "NE92". Posle treće epizode Insajdera o zloupotrebama u Kolubari, ceo Lazarevac oblepljen je smrtovnicama na kojima je stajalo obaveštenje o smrti B92. Plakati su lepljeni neposredno uz stanicu policije, ali još uvek nije otkriveno ko je štampao i izlepio ceo Lazarevac umrlicama, dok istovremeno ministar policije Ivica Dačić javno tvrdi da lazarevačka policija ne zna ko stoji iza organizovane akcije protiv B92.

Opasniji pokušaji diskreditacije su išli do toga da su novinari Insajdera potkupljivi, da Insajder služi za obračun među političkim partijama, pa i da su pojedine partije našoj redakciji servirale podatke.

Sve informacije o trošenju novca Kolubare objavljene u serijalu "Prevara veka" ekipa Insajdera prikupila je tokom 5 meseci istraživanja. U pitanju su zvanični podaci EPS-a, Kolubare, ali i drugih državnih institucija, do kojih smo došli po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja. Za svaku objavljenu informaciju postoje dokazi.

U Insajderu je, u prethodnih nekoliko emisija, podsetimo, otkriveno i dokazano da je Kolubara za zakup privatne mehanizacije, iako joj nije bila potrebna, za 8 godina potrošila više od 130 miliona evra. Neobjašnjivi i neplanirani troškovi bili su mogući jer je plaćala mašine koje stoje u mestu. Niko do danas nije odgovarao zbog takvog poslovanja državnog preduzeća koje je od strateške važnosti za Srbiju, jer se od uglja iz Kolubare proizvodi polovina struje u Srbiji. Sve vlade Srbije koje su formirane od 2001. do danas znaju za zloupotrebe u tom preduzeću, ali niko ništa ne preduzima.

KOLUBARA - PREVARA VEKA