Jezik

sr

en
Serijal: PRODAJA

Prodaja (transkript prve epizode)

PKB
PKB

Kompanija Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, posle privatizacije PKB-a, postala je vlasnik 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta Beograda, odnosno Srbije. Kolika je to površina možda najbolje pokazuje podatak da se širi deo Beograda prostire na oko 35.000 hektara. Uz sve to, zakonima Srbije zabranjena je prodaja državnog poljoprivrednog zemljišta jer takvo zemljište predstavlja nacionalno blago. Međutim, prema istraživanju Insajdera, prodaja upravo takvog zemljišta omogućena je, u ovom slučaju odlukama, sporazumima i zaključcima koje su donosili predstavnici vlasti od 2009. godine do danas.

Privatizacija PKB-a trebalo je da podrazumeva oporavak propalog kombinata, a ustvari je kroz ovakav model prodata njegova imovina.

Od osnivanja 1945. godine, preko razvojnog perioda sedamdesetih, uništavanje je počelo tokom 90-tih i to rasparčavanjem PKB-a kada su iz kombinata izdvojeni njegovi najvažniji delovi. Do tada je poljoprivredni gigant bivše Jugoslavije, odnosno, tadašnja najveća evropska farma, funkcionisala po sistemu od „njive do trpeze“. Mleko se prerađivalo u Imleku, smrznuto povrće se prodavalo preko Frikoma. Osim toga, PKB imao je i svoju šećeranu, klanicu za preradu mesa, a sve se na kraju prodavalo kroz lanac prodavnica kombinata - Pekabetu.

2003. godine vlasnik Delte Miroslav Mišković kupuje Pekabetu, a investicioni fond Salford koji je zastupao Milan Beko kupuje Imlek. PKB počinje da zavisi od svojih nekadašnjih firmi. U međuvremenu, domaće biznismene koji su do 2012. bili povlašćeni i kupovali sve sto je vredno u Srbiji, zamenili su, po svemu sudeći,  arpaski biznismeni.

U narednih nekoliko emisija gledaćete činjenice i dokaze o tome kako je PKB gotovo za svaku vlast u isto vreme značio i sve i ništa. Brojne afere, otpisi dugova, sporazumi, primene različitih zakona, upravni sporovi okončani su 2018. godine – prodajom.

PRODAJA

Al Dahra je velika poljoprivredna kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i jedna od vodećih poljoprivrednih kompanija na Bliskom istoku. Prema podacima sa zvaničnog sajta, raspolaže sa više od 160 hiljada hektara zemljišta u celom svetu i posluje u preko 20 zemalja: Egiptu, Grčkoj, Maroku, Indiji, Pakistanu.... Kopmanija je prisutna na preko 40 različitih tržišta u SAD, Evropi, Aziji i Africi.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Ljudi vi ste dobili investitora koji je dobar, dobar u Australiji, koji je dobar u Egiptu, koji je dobar u SAD-u, kupio sad u Rumuniji. Samo ovde ne valja. Koga ste vi hteli?

Posle završene privatizacije PKB-a, nije sporno to što je imovinu kupila kompanija Al Dahra. Izabran model prodaje imovine jeste po zakonu, ali sve ono sto je prethodilo prodaji, a odnosi se na odluke koje su donosili predstavnici raznih Vlada u poslednjih 10 godina, jeste sporno na razne načine.

Insajder: Rekli ste da je cilj bio oporavak PKB-a. Zašto onda nije prodat PKB sa dugovima nego je prodata samo imovina? 

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Zato što možete da prodate nešto što neko hoće da kupi, a ne uvek ono što vi hoćete da prodate. Mi nismo imali zainteresovanih kupaca da kupe kompaniju sa 60, odnosno, 80 miliona evra dugova. Ovo je nešto što su oni hteli da urade, da kupe, uspeli smo ovakav prodajni paket da napravimo i da na ovaj način oslušnemo tržište i pokušamo jednostavno da izvučemo najviši maksimum za državu. I čini mi se da smo to uspeli.

Do privatizacije, odnosno do 2018. godine, korporacija PKB koristila je oko 30.000 hektara zemljišta. Objekti su bli u ispravnom stanju, u vlasništvu kompanije. PKB. Korporacija organizuje ratarsku proizvodnju na 20.500 hektara obradivog zemljišta. PKB navodnjava oko 5.600 hektara zemljišta svake godine. Godišnja proizvodnja mleka iznosi oko 55 miliona litara. Centar za doradu semena sa kapacitetom od 23.000 tona, rangira PKB korporaciju među najvećim proizvođačima semena.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Sad ću da vam kažem, pošto sad vidim na čemu insistirate. Da nije sad prodato PKB sledeće godine bi poreski obveznici morali da namiruju iz budžeta Republike Srbije pošto je dug toliki da od ovoga što je prodato 90% sredstava ide poveriocima. Zato što je toliki dug napravljen. Sledeće godine bi taj krug otišao još dalje. Verovatno bi obaveze još rasle. Imali bi situaciju ukolilko želite da namirite poverioce morali da izdvajate iz bužeta. Još jednu stvar, ja to potpuno ne razumem, pa šta je trebalo država da uradi? Da uzme kredit od 200 miliona evra i da isprati poverioce i da investira u to? Šta biste onda rekli na celu tu priču?

Imovina PKB-a u koju spada zemljiste, objekti, oprema i udeo u zavisnim firmama prodata je za 104,7 miliona evra. Stočni fond koji ima oko 22.000 grla stoke za 16,3 miliona evra. Od ukupno uplaćenog iznosa, prema dokumentaciji o izvršenom plaćanju do koje su došli novinari Insajdera, navodi se da cena poljoprovrednog zemljišta, odnosno 16.785 hektara iznosi oko 80 miliona evra. To znači da je u proseku Al Dahra platila oko 4.700 evra po hektaru.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda Srbije prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, prošle godine je iznosila 6.000 evra. Najskuplja zemlja je u Vojvodini gde se hektar poljoprivrednog zemljišta prodaje i po ceni od 18.000 evra.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Gledajte, ne može da posmatrate, vi ako ste se bavili pripremom ove emisije morali ste da pročitate u agrarnim politikama, različitim agrarnim ekonomskim politikama, kako idu cene poljoprivrednog zemljišta. One idu, rastu do nekog nivoa od 50-100 hektara tih vrednosti. Posle određene tačke, te cene padaju. Jednostavno na tržištu nema dovoljno kupaca koji su spremni da kupe 5-10-15 ili 20. Jedino ja mogu da izvučem iz ovoga što ste vi mene pitali da li smo mogli da raspodelimo 5000 različitih lotova po 3 hektara da prodamo, pa možda tako nešto i napravimo?

Ministartsvo privrede bilo je zaduženo za privatizaciju kombinata. Državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović tvrdi, međutim, da je sve ovo bio maksimum koji je mogao da se postigne privatizacijom PKBa.

Insajder: Koji je tačno maksimum, evo mi možda ne vidimo? Nije nam jasan taj maksimum koji je država uspela sa ovakvim modelom privatizacije?

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Vrlo su jednostavni i pred očima su vam, a to su: da obezbedimo kontinuitet proizvodnje, da ljudi tamo nastave da rade i tri godine su oni koji su ga kupili u obavezi da, poštujući ugovorne obaveze, drže taj broj zaposlenih i da obavljaju delatnost za koju su se naravno tu i opredelili. 

PKB je u trenutku prodaje dela svoje imovine arapskoj kompaniji Al Dahra, imao oko 1.700 zaposlenih. Nakon što je ugovor sa Al Dahrom stupio na snagu, predsednik Samostalnog sindikata PKB-a Milisav Đorđević rekao je da je Al Dahra ponudila svim radnicima PKB-a ugovor o radu. U pitanju su međutim ugovori na određeno vreme, odnosno, na pet meseci. Nakon isteka tog roka, oko 700 radnika, sada nove kompanije Al Dahra Srbija, može da ostane bez posla. Ono što je međutim sigurno, u naredne tri godine, to je da Al Dahra ima obavezu da 1000 radnika zaposli na neodređeno vreme. U prvoj godini mora da zaposli  500 na neodređeno vreme i 500 na određeno. U naredne dve godine mora da ima najmanje 1000 radnika zaposlenih na neodređeno vreme. Nakon tri godine, Al Dahra više nema nikakvih obaveza u pogledu broja zaposlenih. Prema ugovoru Al Dahra ima obavezu da i delatnost zadrži tri godine, kako inače predviđa Zakon o privatizaciji.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: 20 miliona evra godišnje polažu garancije i imaju ugovorne penale i ugovorne obaveze ukoliko ne poštuju sve ono na šta su se obavezali.

Insajder: Tri godine?

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Tri godine. i posle toga sa svojom firmom, sa svojom imovinom i svojim biznisom mogu da rade šta hoće. Ali ja vas pitam, da li zaista smatrate da ima logike da neko potroši za dve godine 150 miliona evra i da u trećoj godini to ugasi?

Insajder: Ali šta će biti za tri godine?

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Pa ne znamo Vi i ja šta će biti sutra Brankice. Sad ću izaći iz studija, zgaziće me auto. I šta sad da radim. Znate šta, nemojte da ste crni i da ste skeptični u odnosu na sve.

Suprotno utisku u javnosti da je cilj privatizacije bio oporavak PKB-a činjenica je da kompanija PKB sa dugovima od oko 80 miliona evra nije prodata, prodata je imovina PKB-a odnosno oko 17.000 hektara zemljišta, objekti, oprema i stada. PKB koji je formalno ostao da postoji sada poseduje oko 11.000 hektara zemljišta. Od toga oko 2.200 hektara je gradsko građevinskih parcela, a u ostalu površinu spadaju i naselja koja su pravljenja za radnike pa nisu ni mogla da budu prodata. U vlasništvu PKB-a, a koji nije prodat , ostao je i vodovod koji je napravljen za potrebe tih naselja.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Nije prodata sva imovina, znači prodato je poljoprivredno zemljište, isključili smo iz poljoprivrednog zemljista gradjevinsko zemljište, šumsko zemljište, zemljište sa objektima za stanovanje, znači sve ono što je neophodno nama za razvoj grada.

Insajder: Dobro, naravno da u prodaju nije ušla Padinska skela i ostala naselja, to ne može da se proda.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: I ono sto je važno iz prodaje su kao sto znam, kao što su mi rekli iz Ministarstva privrede isplaćeni svi dugovi, isplaćen kompletan socijalni program za radnike.

Od iznosa koji je Al Dahra uplatila na racun PKB-a, kada su vraćeni svi dugovi državi i bankama, i isplaćen socijalni program radnicima , na računu PKB-a ostalo je oko 12 miliona evra. Za budžet Srbije, nista.

Insajder: Znači sve od prodaje imovine je otišlo zapravo na...

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Tako je i ostaće 12 miliona evra na računu PKB-a

Insajder: I šta je plan sa PKB-om koji sada više nema imovinu i opremu?

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Pa plan je da rešimo ovo o čemu smo govorili malopre. Postoje ozbiljni imovinski administrativni problemi koji su prethodnici Đilas i ekipa i ostali, iz ovih i onih razloga, ostavili i nisu hteli istima da se bave. Ostalo nam je to da rešimo. U toj kompaniji više nema nikoga, u toj kompaniji ima dva, tri, pet ljudi če biti da okončaju ove postupke.

Insajder: I?

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: I onda će se verovatno ići u likvidaciju.

Insajder: Likvidaciju ste mogli da uradite i bez prodaje zemljišta vrednog.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: A posao, a biznis?

Insajder: Ali ko vam garantuje da će za tri godine oni nastaviti taj biznis, da biznis neće biti preprodaja zemljišta?

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Šta će da rade ?

Insajder: Da prodaju zemljište.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Ja vam garantujem dok smo mi na vlasti neće se menjati namena zemljišta. Ja vas pitam, šta će da rade?

Insajder: Vi to garantujete?

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Ja vam garantujem.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnik Beograda: Mi smo insistirali na tome da se sačuva zemljište koje je važno za razvoj grada i da novi partner nastavi poljoprivrednu proizvodnju. To su bile naše odluke. Republika je to ispoštovala u vezi sa procesom prodaje. Kao što sami znate, grad nije učestovavo, ali mi podržavamo to sto su našli respektabilnog parntera koji će nastaviti proizvodnju u PKB-u.

Insajder: Šta je garancija da se za tri godine neće promeniti generalni plan?

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: A šta je garancija?

Insajder: Da tu neće biti građevinsko zemljište?

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: A šta je garancija da sad ne padne kometa i sruši ovaj studio? Pitate me o nečemu što je potpuno hipotetičko pitanje.

Insajder: Ne, nije hipotetičko jer je ovde u pitanju imovina svih građana.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Ne, ja Vas sad pitam?

Insajder: Ja pitam ovo pitanje u ime svih građana, svih građana.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: A ja vas pitam, šta je Vama garancija da se sad ne sruši ovaj studio?

Insajder: Pa evo sad ću vam reći. Ne možemo pričati o tome zato što je u pitanju imovina svih građana.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Ne, ja sad pričam o tome.

Insajder: O kometi?

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Ne, ne, ja sad pričam o poljoprivrednom zemljištu.

Insajder: Pa i ja pričam.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Mi smo doneli, kao većina u gradu, ovaj plan generalne regulacije i nismo promenili namenu zemljišta, ostalo je poljoprivredno zemljište osim onoga što vam treba za razvoj grada.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Oni su realno finansijski investitor koji će povećati kapacitet PKB-a onog što znamo da je PKB, u pogledu različitih vrsta poljoprivredne proizvodnje koji daju mnogo veću dodatu vrednost nego što smo imali sada. Mi smo imali ovako, ovo je bilo ljudi neodrživo stanje. Možemo mi da imamo bilo kakvu emociju prema tom, ekonomija ne trpi emocije. Emocija se uvek pretvara u trošak. 

Za imovinu PKB-a Al Dahra je ukupno platila 121 milion evra . Da li je to malo, nedovoljno ili previše za propali PKB nije moguće realno proceniti, jer nešto vredi onoliko koliko je neko spreman da plati.

Al Dahra je 2018. godine bila jedina zainteresovana firma za kupovinu PKB-a. Međutim, baš ta činjenica otvara mnoga pitanja.

Insajder: Vi kao država niste znali kao da oni baš hoće takav model?

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Ako me pitate, da li smo nameštali tender za Al Dahru, to nismo radili.

Agencija za privatizaciju je prvi tender za prodaju imovine PKB raspisala 31. decembra 2015. godine. Na prodaju je tada ponuđeno 900 hektara više nego sada, odnosno, 17.677 hektara zemljišta, ali sve ostalo bilo je isto kao i na tenderu 2018. Oprema, objekti kao i udeo u zavisnim društvima Eko Lab, PKB Agroekonomik, Veterinarska stanica PKB. Procenjena vrednost imovine, bez stada, bila je 303,9 miliona evra.

Početna cena iznosila je 51% od te vrednosti, odnosno, oko 150 miliona evra. Uslov za kupce je bio da su domaća pravna lica registrovana za obavljanje poljoprivredne proizvodnje, uzgoj muznih krava i da je to pravno lice ili njegov osnivač ili krajnji vlasnik, ostvario prihod od poljoprivredne delatnosti od najmanje 50 miliona evra u poslednjoj poslovnoj godini. Ovaj pokušaj privatizacije propao je jer se niko nije prijavio.

Insajder: Posle prvog kruga prodaje nije stigla nijedna druga ponuda, a država smanjuje cenu, i istovremeno značajno pooštrava uslove za kupce. Znači 2015. je bilo da kupac mora da ima 50 miliona evroprometa godišnjeg, a onda ste 2017. stavili uslove da mora da ima 400 miliona.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Ja mislim da je to dobro, zato što smo…

Insajder: Pa koja je logika?

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Logika je…

Insajder: Ako vam se niko nije javio prvi put?

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: A šta su oni koji imaju kredibilitet i 400 miliona evra prometa godišnjeg, budale, pa će nešto što ne vredi da plate toliko. Znate, tek oni koji imaju mnogo novca i koji prave novac kroz poslovanje, o njemu mnogo vode računa i ja bih te dve stvari potpuno odvojio. I u našim projekcijama naše priče te dve stvari su bile potpuno odvojene.

19. januara 2017 godine mediji objavljuju vest da se tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić u Davosu sastao sa Hadimom Al Darejem, direktorom kompanije Al Dahra iz UAE. Kako je saopšteno, Vučić je sa Al Darejem razgovarao o ulaganju Al Dahre u PKB.

“Sve što je dobro za Srbiju, mi smo spremni da uradimo“ - rekao je tada Al Dareji. 

Insajder: Da li je dogovoreno sa Al Dahrom da kupi PKB i pre raspisivanja tendera?

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Svašta, svašta.

Insajder: Jel to taj jedan kupac?

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Svašta, eto ja što mogu da Vam odgovorim tri insinuacije....

Insajder: Javni poziv je raspisan dan nakon sastanka Aleksandra Vučića sa gospodinom Al Dajerem u Davosu, gde je Al Dahra...

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Kakve to veze ima?

Insajder: Nema, evo pitam?

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Vi sad možete reći da, ne znam ni ja šta je juče bilo, evo pokušavam da se setim, koji je događaj bio juče, pa da sam ja danas na bazi tih instrukcija došao kod vas u emisiju.

Insajder: Dakle ovo su sve slučajnosti?

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Ja ne znam šta vi hoćete? Da PKB propadne, je l' vam je to ideja?

Insajder: Ne, sad pričamo o tenderu.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Pa ja isto pričam o tenderu za PKB, ne pričam o tenderu za ne znam ni ja koga.

Novi tender je raspisan 9. avgusta 2018. godine. Za razliku od prvog tendera, na koji se niko nije javio, a na kome je uslov bio da kupac ima godišnji prihod od 50 miliona evra, na novom tenderu propsiano je da u nadmetanju za PKB može učestvovati samo pravno lice koje je, ili čiji je vlasnik, ostvarilo prihod od 400 miliona evra.

Insajder: Time je ograničena konkurencija, mnoge domaće firme nisu imale mogućnost da se prijave jer ne ispunjavaju taj uslov

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Ma to su vam oni rekli. Pa što se nisu prijavili kad su toliko pričali svih prethodnih godina da su zainteresovani? Odjedanput niko nije zainteresovan. To znači u medijima sam zainteresovan, ja ne verujem u te priče u te spinove, za mene je tržište ono što je opredeljujuće. Ko se prijavio, svako je imao priliku. Pa da li vi znate koliko kompanija je razmatralo da učestvuje u celoj toj priči, ali je smatralo da je cena od koje je bila početna od 104 i nešto miliona evra previsoka, da li to znate? Ne, time se niste bavili.

Na kraju je jedina zainteresovana firma bila Al Dahra. U izjavi za Insajder, Petar Matijević navodi da je Industrija mesa Matijević ranije bila zainteresovana za PKB ali da su čekali da bude manja cena. Sada kada je bio jeftiniji, zbog propsianih uslova tendera, kaže da nisu ni mogli da učestvuju.

Petar Matijević: Odmah je bilo jasno. To je kao da hoćete da se upišete negde u školu, a oni vam kažu ne ispunjavaš uslove. I onda više ne misliš na tu školu“, rekao je Matijević za Insajder.

Miodrag Kostić, vlasnik MK Komerca takođe je bio zainteresovan za kupovinu PKB-a ali je bez obrazloženja odustao.

Insajder: To ispada kao da ste baš ciljano hteli da to bude Al Dahra?

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Pa nismo ciljano hteli. Moglo je još ko zna koliko kompanija da se javi da su bili zainteresovani.

Insajder: Ko da se javi ako ste stavili 400 miliona prihoda godišnje, ne može da se javi niko od domaćih kompanija?

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Može, može da se javi…

Insajder: Niko nije ispunjavao uslove samim tim.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Niste upravu. I za takve smo predvideli konzorcijum. I oni koji su hteli da učestvuju mogli su konzorcijarno da se jave i da učestvuju u celoj toj  priči. Znači, niko apsolutno, ko god je hteo da se javi nije bio osujećen u toj nameri da se javi i da može da učestvuje.

Vlada Srbije 6. jula donosi odluku da se privatizacija izvrši tako što će u jednom postupku PKB na prodaju ponuditi deo poljoprivrednog zemljišta i deo zemljišta koji je namenjen za poljoprivrednu proizvodnju, građevinske objekte koji se koriste u poslovne svrhe, opremu, zalihe rezervnih delova, stado, kao i svoj udeo u tri zavisna preduzeća, dok će država istovremeno prodati sopstvene udele u dva zavisna preduzeća EkoLab i PKB Agroekonomik.

Samo mesec dana kasnije 6. avgusta PKB je usvojio Program za prodaju u kojem je definisana imovina koja se prodaje, a ovaj program za dva dana pretrpeo je izmene i dopune pa je 8 avgusta prihvaćen u Ministarstvu privrede.

Sledećeg dana 9. avgusta Ministarstvo privrede objavilo je Javni poziv za prodaju i to u dnevnom istu Politika i Srpski Telegraf, kao i na internet stranici ministarstva.

Mesec dana kasnije 13. septembra 2018. godine saopšteno je da je kompanija Al Dahra jedini ponuđač, a dan kasnije da je za imovinu PKB-a i zavisna preduzeća spremna da plati 105.055.000 evra.

Ugovor koji je nazvan Krovni ugovor o kupoprodaji imovine subjekta privatizacije potpisan je već 4. oktobra 2018. godine.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede:  Pa dobro, Vi sad možete da kažete da je to problem, da je dva ili tri ili pet meseci trajalo, uvek možemo da napravimo špekulaciju, odnosno, da napravimo onu hipotetiku od malopre, a šta bi bilo, a zašto je to tako, mi mislimo .... Znači Vi na sve što je tu urađeno možete da bacite sumnju...

Insajder: Pa ne, ali ovo su činjenice, pročitala sam vam šta su sve kupili, imali su 26 dana...

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Slažem se ja da su činjenice na koje vi... Pa nije problem što su kupili to za 26 dana, oni su procenili da to mogu da kupe i kupili su. Mnogo su oni moćni i ozbiljna kompanija da bi se sa jednom traktorskom gumom ili ne znam šta ste već naveli opterećivali, tu nekim kokoškom ili ne znam ni ja čime. Mnogo su novca spremni bili da potroše za to, isto tako mnogo novca su spremni da investiraju. Svesni su oni činjenice koliko ta mehanizacija vredi, a ja Vas da pitam. Da li mislite zaista da i to što su platili kada su u pitanju traktori, kombajni, priključne mašine zaista vrede onoliko koliko su platili i koliko je bilo neophodno za obnavljanje svega toga? I koliko će realno traktora, od onih koje su kupili sutra biti u funkciji na tom poljoprivrednom zemljištu? Ja zaista verujem da će sve da se zanovi i promeni...

Insajder: Ipak je ovde ključna stvar 17.000 hektara zemljišta.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Pa dobro, mislim, znate šta...

Insajder: I to državnog.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Nije državnog nego PKB-ovog.

Procenu vrednosti imovine PKB-a  radila je, u oba slučaja raspisivanja tendera, revizorsko konsultantska kuća Dilojt, poznata u celom svetu, a koja svoj ogranak u Srbiji ima već godinama. Međutim, ta procena je neobična zato što je vrednost imovine PKB-a između dva kruga privatizacije, odnosno, u vremenu od 2015. do 2017. godine smanjena za 100 miliona evra i to u okolnostima u kojima cena poljoprivrednog zemljišta i u Srbiji i u Evropi raste.

Ministarstvo privrede koje je raspisalo i sprovelo privatizaciju PKB-a odbilo je da novinarima Insajdera dostavi dokumentaciju koja sadrži procenu imovine, uz obrazloženje da tu procenu nije sačinilo Ministarstvo privrede već procenitelj kojeg je angažovao PKB. Istovremeno iz PKB-a nisu odgovorili ništa, na zahtev redakcije Insajder.

Insajder: A zašto se krije ta procena vrednosti koju je uradio Dilojit?

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Ja ne razumem kako se krije?

Insajder: Po zakonu o privatizaciji postoji obaveza čuvanja tajnosti, ali dok se sam proces privatizacije ne okonča. Mi smo ovo tražili posle okončanja.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: A tražili ste posle okončanja. Proveriću, proveriću.

Insajder: Hoćete nam to dostaviti?

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Ne znam da li ću Vam dostaviti, moram da proverim šta se radi, o čemu se radi.

Insajder: Ali zašto je to tajni podatak?

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Pa ne znam, nema zašto da je tajna. Kako svi znaju koja je cena.

Insajder: Ne, ne. Svi znaju koja je cena, ali niko ne zna na osnovu kojih parametara se radila procena vrednosti jer je u roku od dve godine, znači, 2015. je bila procenjena vrednost na 309  ili koliko miliona, dve godine kasnije je za trećinu pala procena vrednosti.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: I ova procena je urađena u skladu s međunarodnim standardima i mislim da mnogo bolji i adekvatnije uvažava realnosti kretanja na tržištu.

Insajder: Ali kako je tako pala cena za dve godine? Je li vama to bilo čudno?

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Meni nije čudno.

Insajder: Ali mi prodajemo, dakle zauvek otuđujemo 17.000 hektara.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Ali ljudi moji, to zemljište poljoprivredno, koliko ima ponuda toliko nešto vredi. Država je morala ovo da uradi, inače bi već u sledećoj godini, poveriocima bi morali da se izmiruju obaveze na teret budžeta. To više nije bilo realno i održivo stanje. Nama su neophodne investicije u stočarstvu, neophodne investicije u poljoprivrednom zemljištu, u kvalitet poljoprivrednog zemljišta, u sisteme za navodnjavanje, pa to je ono što ćemo mi kroz ovo dobiti.

Insajder: Prodato je zemljište koje je plaćeno 80 miliona evra, a vredi duplo više. Vi kažete to je bila cena.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Ma ko kaže da vredi duplo više?

Insajder: Procene.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Procene!!! Pa procene! To je vaša procena?

Insajder: Ne, to je zvanična procena Dilojta.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: I šta kaže zakon, koja je početna cena?

Insajder: Pedeset jedan.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: I jel to suprotno zakonu ?

Insajder: Nije suprotno zakonu.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Nego šta?

Insajder: Predstavnici radnika, sindikata su navodili da je PKB mogao da otplati svoje dugove prodajom građevinskog zemljišta...Oni imaju građebvinsko zemljište.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: A šta bi onda bilo? Vi pričate sve u budućim neizvesnim okolnostima. Zašto se to do sada nije desilo? Zašto se to nije desilo dok je grad upravljao time, pa uradio? To je bilo zlatno doba kažu.

Insajder: Ja pitam Vas?

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Pa ja Vam kažem, zato što to nije bilo realno i nije bilo moguće. Ja sam se toliko naslušao tih priča šta bi bilo kad bi bilo.

Insajder: Pa pitali ste me šta kažu radnici.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: I šta kažu radnici? Radnici su svi dobili otpremnine, dobili su ugovor o radu, novi. Ima obaveze Al Dahra, u pogledu zapošljavanja radnika. Ljudi moji ovo je bio kombinovani sistem prodaje imovine i nekih obaveza koje ima investitor. Jel bio poziv? Jel bilo sve u skladu sa zakonom?

Insajder: Bilo je.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: E to sam želeo da čujem konačno od Vas.

Insajder: Znači, ja Vas samo pitam, kakve sve mogućnosti je imala država i zašto se odlučila da na ovaj način?

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Ovo je jedini način da se dođe do investicija. Vi, samo se vraćate na neke istorijske stvari, na zemljište, ovde niste ni jednog trenutka pomenuli investiciju, da ova država ide napred.

Više od deset godina trajali su razni pokušaji da se PKB privatizuje. Od takve ideje je država 2009. godine odustala, odlukom tadašnje Vlade Srbije na čijem je čelu bio Mirko Cvetković. Tadašnji gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas kaže da je to bio njegov predlog jer nije moguće prodati PKB za onoliko koliko vredi.

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda (2008.- 2013.): Ne postoji način da se PKB proda, a da to bude fer i pošteno. Zašto? Zato što PKB, na način kako ja gledam njegovu vrednost, vredi skoro milijardu evra. Ne postoji ta firma u svetu koja će doći u Srbiju i dati milijardu evra da kupi kompaniju kao PKB. Šta to znači? Pa to znači da ne treba se prodaje. To znači da kažete, pa čekajte ljudi, mi imamo ovde 17.000 hektara građevinskog zemljišta, pardon poljoprivrednog zemljišta, imamo te silose, imamo kombajne, imamo traktore, imamo sve što imamo. Jel vi imate, jeste vi velika svetska kompanija, jeste. Jel imate tržište za određene proizvode. Ajmo zajedno. Evo mi ćemo da u to unesemo deo ovoga što imamo, vi unesite, unesite novac i plasman, radićemo zajedno kao Frikom. To je bila ideja, to je bila vizija PKB-a. Uz još jednu činjenicu, nemojte da zaboravite, mi smo onaj deo pored auto-puta pretvorili u građevinsko zemljište i on se prodavao, i u moje vreme 800.000 evra po hektaru. Bilo je dovoljno svega 100 hektara tog zemljišta da se plate svi dugovi PKB-a.

Insajder: A što to nije urađeno u Vaše vreme?

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda (2008.- 2013.): Pa prodali smo 6 hektara.

Insajder: Pa dobro, što niste još prodali da se vrate dugovi?

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda (2008.- 2013.): Pa zato što se tek pravio autoput, morate prvo da napravite autoput da biste prodali zemljište pored autoputa. Znači, Vi nemojte da zaboravite most Borča – Zemun je završen, a ja već nisam bio gradonačelnik.

2009. godine, emitovan je serijal Insajdera „Službena zloupotreba“ u kojem su objavljeni brojni dokazi o tome da se posle demokratskih promena, privatizacija pretvorila u kupoprodaju nekrtnina, a ne u oporavak privrede. Na takav način budzet grada i države, za samo nekoliko godina, potencijalno je oštećen za 2 milijarde evra. Kupovinom propalih fabrika pojedinci su dolazili do luksuznog zemljista. Luka Beograd, Partizanka, Bigz, Autokomanda, Brodogradilište – samo su neka od preduzeća, koja su putem privatizacije, preuzimanjem akcija, ili kao preduzeća u stečaju, prodata biznismenima. Fabrike su uglavnom ugašene, a biznismeni su tako došli do zemljišta na ekskluzivnim lokacijama. Posle tog serijala menja se zakon čime se novac retroaktivno vraca u budžet ali i država odlučuje da sačuva PKB.

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda (2008.- 2013.): Bio sam protiv toga, bilo je ideja da se privatizuje, da ga kupe neki pre svega domaći privrednici, imao je velike dugove.  Verovatno je bila ideja da se kupi za neki minoran iznos novca, čak manje nego danas. Ja sam bio protiv toga i tad sam tražio podršku i od predsednika države Borisa Tadića i od Vlade da se to prebaci u vlasništvo Beograda jer sam smatrao da je besmisleno da ga prodajemo, plus da mi to prodamo pa od nekog otkupljujemo zemljište koje danas naše.

Vlada Srbije 2009. godine odlučuje da preuzme PKB na osnovu toga što kombinat koristi državno zemljište. Sporazum između Republičke direkcije za imovinu i PKB-a sklopljen je te godine na osnovu Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije koji predviđa da država mora da utvrdi koja pravna lica koriste njenu svojinu i na osnovu toga utvrdi koliko država ima vlasništva u tim preduzećima.

Država se tada upisuje kao vlasnik 99,9% akcija Akcionarskog društva PKB. Šest godina kasnije, 2015. godine, upravo taj sporazum poslužio je, prema istraživanju Insajdera, kao osnov da Vlada Srbije donese spornu odluku kojom je zapravo omogućeno da se zemljište upiše u vlasništvo PKB-a i tako proda 17.000 hektara kompaniji Al Dahra.

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda (2008.- 2013.): To ne znači da imate sutra pravo da prodate to zemljište, tvrdeći da ono više nije državno nego je PKB-ovo. Nije šija nego vrat.

Insajder: A jeste li vi planirali nekome da prodate kad ste hteli da se PKB upiše kao vlasnik?

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda (2008.- 2013.): Pa što smo mi dizali vrednost PKB-a ako ćemo da ga prodamo? Nikad ideja nije bila prodaja PKB-a.

Insajder: Pa upisom vlasništva zemljišta

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda (2008.- 2013.): Pa valjda je logično da ako hoćete nekome nešto da prodate, da mu učinite onda mu spuštate vrednost, a ne da mu dižete vrednost

Zahvaljujući tome što su različite državne institucije primenjivale različite zakone, koje su čak i različito tumačile omogućena je prodaja 17.000 hektara zemljišta. To je, prema istraživanju novinara Insajdera, bilo moguće jer je zemljište suštinski bilo državno, ali u praksi privatno.

2010 godine država svoje akcije u PKB-u poklanja gradu Beogradu, koji umesto države postoje vlasnik više od 99% akcija PKB-a i preuzima upravljačka prava.

Godinu dana kasnije, država, Direkcija za imovinu, grad Beograd i PKB sklapaju novi sporazum kojim je eksplicitno omogućeno da Akcionarsko društvo PKB, iako je grad najveći i gotovo jedini akcionar, raspolaže imovinom koju je država unela u preduzeće kao da je privatna tj ima pravo da se upiše kao vlasnik.

2012. podnose se prvi zahtevi za konverziju prava korišćenja u pravo vlasništva PKB-a. Međutim takav zahtev tada osporavaju i Republičko pravobranilaštvo i katastar.

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda (2008.- 2013.): Pa znam ja da je i put u pakao popločan dobrim namerama, mislim, ali nemojte da ljude koji su se borili za to, da se to sačuva, da ostane državno, da se ne proda nikome i da se razvija, i tako radili da oni budu čak ni blizu onim ljudima koji su sve to iskoristili da bi sve nekim svojim prijateljima i partnerima omogućili da kupe za smešne pare. Jednostavno, moguće da, ja mogu da prihvatim vaše obrazloženje da je možda napravljena i greška u to vreme, ali ne sa idejom da se proda PKB nego da se on podigne To je ideja. Zašto država? Zato što državni vlasnik PKB-a neće da kupi privatni avion i neće da kupi još šest stanova, nego će taj profit da uloži kao društveno odgovorna kompanija i u onaj deo gde živi. Mogu da se složim sa Vama, verujem da ste se pažljivo pripremili za ovu emisiju, da je to možda u suprotnosti sa nekim drugim zakonom i da ne može na isti način da se tretira.

Insajder: Ali vi ste sporazumom to omogućili da se to danas desi.

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda (2008.- 2013.): Ne, ne. Mi smo sporazumom omogućili da PKB bude vlasnik imovine dok je PKB-u vlasnik država. A onda su došli neki ljudi koji su rešili da to što smo mi radili potpuno principijelno i normalno iskoriste, da kreativno tumačeći zakon prodaju to zemljište i pretvore ga u arapsku firmu.

Insajder: Ali čekajte, PKB pokušava da se upiše kao vlasnik zemljišta još 2012. godine

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda (2008.- 2013.): Pa dobro nemojte mene da pitate za pravne stvari, ja stvarno u taj deo ne razumem.

Insajder: Ne, ne, tada se bune i Katastar i Pravobranilaštvo i traju Upravni sporovi sve vreme i ne uspeva …

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda (2008.- 2013.): I da li je ikada iko u moje vreme…

Insajder: Ali zašto ste tada

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda (2008.- 2013.): Koristio uticaj da te sporove završi na drugi način. Ja i dan danas verujem da ovo što sam pričao je normalno i da je to u skladu sa zakonom jer ako opet kažem, ako se država na osnovu  toga što PKB koristi državnu imovinu upisala kao vlasnik PKB-a pa logično onda da je imovina PKB-ova.

Otuđenje državnog poljoprivrednog zemljišta zabranjeno je još 2006 Zakonom o poljoprivrednom zemljištu. Takav zakon je donet baš zbog raznih malverzacija koje su se prethodno dešavale .

Do 2006.godine, jedan od načina na koji su biznismeni dolazili do državnog poljoprivrednog zemljišta je putem privatizacije poljoprivrednih kombinata. Kombinate je prodavala Agencija za privatizaciju kao društvena preduzeća, koja su imala isključivo pravo korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta. Nakon isteka roka u kome Agencija kontroliše poštovanje ugovornih obaveza, novi vlasnici su se samo na osnovu potvrde da su ispunili obaveze u katastru upisivali kao vlasnici državnog poljoprivrednog zemljišta.

Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu iz 2006. godine poljoprivredno zemljište je dobro od opšteg interesa. Poljoprivredno zemljište u državnoj, odnosno javnoj svojini, od donošenja ovog zakona ne može biti predmet privatizacije.

Insajder: Da li Vi znate da je zakonom zabranjena prodaja poljoprivrednog državnog zemljišta?

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Državnog, ali mi nismo prodavali državno već zemljište PKB-a.

18. decembra 2015. Vlada Srbije na predlog Ministarstva privrede Zaključkom nalaže Pravobranilaštvu da povuče sve tužbe kojima osporava pravo PKB da državno zemljište upiše kao privatnu svojinu.

Zaključak Vlade RS: “Vlada je saglasna da državno pravobranilaštvo ne pokreće upravne sporove, odnosno da odustane od tužbe zapokretanje upravnih sporova protiv konačnih akata Ministarstva građevinarstva saobraćaja i infrastrukture kojima je odlučeno o upisu prava svojine PKB Korporacije a.d. Beograd na nepokretnostima koje su u skladu sa sporazumom zaključenim između Republike Srbije, grada Beograda, Republičke direkcije za imovinu i Poljoprivredne korporacije Beograd, evidentirane kao imovina koja je u vlasništvu tog privrednog društva”.

23. decembra 2015. pravobranilaštvo povlači tužbu. U katastru se PKB upisuje kao privatni vlasnik poljoprivrednog zemljišta koje je do tada upisano kao javna svojina.

To je ujedno značilo i kraj sudskih sporova i mogućnost da se PKB upiše kao vlasnik državnog zemljišta. Iako je zakonom zabranjena prodaja državnog poljoprivrednog zemljišta na ovakav način su stvoreni uslovi da formalno pravno PKB zemljište proda kao da je u pitanju privatno zemljište, privatne firme.

Insajder: Dakle, tim zaključkom je zapravo stopiran upravni spor koji se vodi.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Smisao cele priče jeste da se sprovede privatizacija. Osnovni preduslov, kako ste i sami rekli, je da ne možete da prodajete zemljište koje nije u vlasništvu subjekta privatizacije. Država je učinila sve da stvori uslove kako bi prodavala zemljište koje je u vlasništvu subjekta.

Insajder: Kako bi izigrala zakon, može tako da se kaže?

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Nije tačno da izigravamo zakon. Znači država zato služi, zato i Vlada služi, da donosi odluke koje su u najboljem interesu Republike Srbije. I to nije jedini slučaj sa PKB-om. Gomila preduzeća koja su u procesu privatizacije u Republici Srbiji imaju problem da se privatizuju ili su imala do sada problem, zato što nisu imala upisanu svojinu na svoje, odnosno, u svoju koristi. I to se rešava i pravite priču tamo gde priče nema.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnik Beograda: A Vi stalno meni govorite da PKB treba da ostane državni i da država može sjajno da upravlja PKB-om, samo namerno neko u državi, neko 20 godina hoće da uništi PKB.

Insajder: Izvinite, ali moram da vam kažem potpuno izvrćete ono što sam ja rekla.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Ne, ne ja Vam kažem, ne izvrćem. Vi stalno meni govorite.

Insajder: Ja nisam rekla da to treba da bude državno

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Kako niste rekli, pa rekli ste.

Insajder: Ne, ne ja govorim

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Pa kako, rekli ste da državno poljoprivredno zemljište ne treba da se proda. Znači treba da ostane državno, to ste rekli.

Insajder: Državno poljoprivredno zemljište je vlasništvo svih građana ove države, zakoni, po zakonima države Srbije. Država, ja nisam donela taj zakon, doneli ste ga vi.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Brankice, govorite kao ubeđeni komunista.

Insajder: Što ste doneli takav zakon da ne može da se prodaje državno poljoprivredno zemljište?

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Ja Vam uporno kažem, onda mi kažete da vlada RS nije poštovala sopstveni zakon?

Insajder: Da.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: To hoćete da mi kažete? To nije tačno. To je nemoguće.

Insajder: Zaključkom je rešila tako da ne poštuje zakon.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Nikada ne možete zaključkom da menjate zakon. To znate i sami.

Insajder: Pa i ne može i to jeste sporno. Kako je PKB uspeo da se upiše kao vlasnik.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: I to nije tačno.

Insajder: Ali odrekli ste se poljoprivrednog zemljišta.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Ne, nismo se odrekli, ne.

Insajder: Što je najvredniji resurs svakog grada.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: I predali smo ga državi.

Insajder: I država ga je prodala Al Dahri.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Znači, to nije tačno što vi pričate. To što vi pričate.

Insajder: A šta tačno nije tačno?

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Ja vam sada kažem, grad Beograd ne treba da se bavi poljoprivredom. Za nas je važno da se tu razvija poljoprivredna proizvodnja.

Krajem 2010. godine država poklanja gradu Beogradu PKB. 2016. grad Beograd vraća državi PKB. 2018. država prodaje PKB Aldahri.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Vi govorite kao da mi govorite iz 70ih godina. Kao da neko može da odnese zemlju bilo gde na svetu. Jel može neko da odnese zemlju?

Insajder: Kakva je to sad demagogije čista?

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Nije demagogija.

Insajder: Pa ne može da odnese zemlju ali može da proda tu zemlju i da iznese novac.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Brankice demagogija je ovo što vi pričate.

Insajder: Ne, nije.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Ne, to je demagogija.

Insajder: Imali smo toliko primera iz prošlosti gde se prodavala propala fabrika i umesto oporavka dobijali smo luksuzne zgrade.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Kako? Kako su pretvarali to u luksuzne zgrade. Da čujem?

Insajder: Tako što su kupili propalu fabriku vrlo jeftino.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Tako što su plaćali državi paprenu konverziju. Jel tako bilo?

Insajder: Vi sad branite prethodnu vlast.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Ne, ne. Ja vam sad kažem.

Insajder: Ja pričam o periodu od 2008. do 2012.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Ja Vam sad kažem, ja Vam kažem, država je uvela, nismo mi uveli, uveli su ovi pre nas. Uveo je Boris Tadić.

Insajder: Uveli su posle našeg serijala.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Uveli su konverziju i koliko se konverzija desilo posle vašeg serijala? Je l znate to? Prema tome, nemoj da pričate o tome da je neko kupio fabriku, platio državi konverziju. Bogami ta konverzija i nije baš jeftina i koliko znam jedna je samo uspela u celoj državi od kada su uveli to zbog vas.

Insajder: Ali hoću da vam kažem, poljoprivredno zemljište je jako vredan resurs svake države.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Poljoprivredno zemljište, sve je vredan resurs.

Insajder: Jeste, i vi ste mogli na drugačiji način da zaštite zemljište.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Poljoprivredno zemljište je vredno državi ako se na njemu prozvodi. Ako se ne proizvodi nije vredno državi. Shvatite to.

Insajder: To se potpuno slažem.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: E ja vam sad kažem.

Insajder: Ali ja vas pitam sledeće.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: E ako smo se oko toga složili.

Insajder: Jesmo.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Što mi je drago da se složimo oko nečega. Onda treba da se složimo da je potpuno nevažno da li je poljoprivredno zemljište u državnom ili privatnom vlasništvu ako se na njemu proizvodi jer to zemljište ne može da se odnese, nigde ne može.

Insajder: Može da se proda.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Pa živimo u kapitalizmu, normalno da može da se proda.

Insajder: Pa zašto država onda nije prodala parcelu po parcelu nego je omogućila Al Dahri da to radi?

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Zato što je država... To je bila odluka, zato što je jedino tako bilo moguće naći strateškog partnera.

PKB je do 2018. godine, odnosno, do privatizacije bilo akcionarsko društvo u kojem država Srbija ima udeo 99% vlasništva. Formalno pravno akcionarsko društvo je privatna firma ali u ovom slučaju privatna firma u državnom vlasništvu. S jedne strane država se ponaša prema PKB-u kao da je u pitanju privatna firma koja raspolaže privatnom imovinom, odnosno, privatnim zemljištem - što predstavlja potpuni apsurd jer je u susštini PKB firma koja je u vlasništvu države, a samim tim i zemljište kojim raspolaže PKB je državno.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Država mora da se upiše na svemu što je njeno i tačka.

Insajder: A čije je bilo ovo zemljište?

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Državno, imamo konačan akt države, državnih organa da je to zemljište državno.

Insajder: Poljoprivredno zemljište PKB-a je državno?

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: PKB, sve to je završeno i zaokruženo onako baš kako piše.

Insajder: Zakonom o poljoprivrednom zemljištu je zabranjena prodaja državnog poljoprivrednog zemljišta. Kako smo prodali 17.000 hektara?

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: To je PKB i to je vlasništvo PKB-a.

Insajder: A malopre je bilo državno?

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Ne ja Vam pričam u tom trenuutku, pričam o zemljištu kad se vrši njegovo razgraničenje, o tome Vam pričam. Vi mešate očigledno te dve stvari. Ovde je prodat ljudi pravni subjekt.

Insajder: Ajmo formalno pravno. Dakle, po nekim sporazumima iz 2009., koje su i katastar i pravobranilaštvo osporavali, a onda pravobranilaštvo sprečeno da nastavi zbog odluke vlade 2015. dakle, formalno pravno upisuju se oni kao privatni vlasnik. PKB je državna firma, to je državno zemljište, to je državno zemljište koje su oni koristili. Kako odjednom nema veze što se to prodaje, i nije državno više?

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: PKB je u državnoj svojini i PKB je tako prodat. Prodata je imovina PKB-a.

Insajder: Da li je prodato državno poljoprivredno zemljište

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Prodata je imovina PKB-a.

Insajder: I dalje mi nije jasno. Vi ste zaduženi za Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Da li taj zakon zabranjuje prodaju državnog poljoprivrednog zemljišta?

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Kompanijskog zemljišta ne. Zemljišta koje se nalazi pod kompanijom ne.

Insajder: Jel to državno zemljište? Da se vratimo opet na pitanje.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Opet se vraćamo na istu stvar. Vi očigledno mešate dve stvari. Ovde je prodata imovina PKB-a koja je upisana na njega.

Insajder: Upisana na njega neposredno pre privatizacije, a zaustavila Vlada sporove.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: A joj ljudi moji, pa Vi, ja ne znam šta vi ovde hoćete? Vi hoćete da kažete da je prodato nešto što nije PKB-ovo. Jel to hoćete da kažete?

Insajder: PKB je državni i koristi državno zemljište, čije je zemljište? 

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: PKB-ovo.

Insajder: Dobro, može i tako. Ali postoje i katastar i pravobranilaštvo koji su apsolutno smatrali da je u suprotnosti sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Jel okončan taj postupak?

Insajder: Okončan je zaključkom Vlade.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Jel bilo pravnih lekova posle toga?

Insajder: Ali sve je završeno zaključkom Vlade kojim je naloženo da pravobranilaštvo zaustavi sve svoje tužbe.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Ljudi moji ako postoji neka stvar koja je besmislena ili nema neku svrhu, pa naravno da će Vlada da interveniše.

Realizacija odluke da se PKB upiše kao vlasnik trajala je, prema istraživanju Insajdera, punih 6 godina. Pravobranilaštvo se žalilo, pokretalo upravne sporove sve do 2015. godine kada Vlada Srbije donosi zaključak kojim se naređuje pravobranilaštvu da od sporova odustane i da dozvoli da se PKB upiše kao vlasnik državnog zemljšita. Da to nije urađeno poljoprivredno zemljište koje je koristio PKB ne bi ni moglo da bude prodato.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Ja mislim da je sve urađeno u sladu sa zakonom, urađeno na transparentan način, našli investitiora, koji će biti dobar za Srbiju i za PKB idu samo bolji dani. Tačka.

I pored sporazuma, zakona i odluka, pravobranilaštvo i katastar, pozivajući se na Zakon koji zabranjuje prodaju državnog poljoprivrednog zemljišta, nisu dozvolili PKB-u da se upiše kao vlasnik zemljišta sve do kraja 2015. godine.

Ranije te godine, Ministarstvo građevinarstva je kao drugostepeni organ poništilo rešenja katastra i dozvolilo upis zemljišta kao privatne svojine PKB-a. Tužbe Republičkog pravobranilaštva na takvo rešenje ministarstva, stopirane su zaključkom Vlade Srbije.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Nisu poništeni upravni sporovi.

Insajder: Pa praktično jesu.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Kako su poništeni? Pa to ne može. Sud je rekao, upravni sud je rekao da PKB na osnovu onoga što je priloženo kao dokumentacija ima prava da se upiše i uknjiži.

Insajder: Pravobranilaštvo se bunilo, ne znam da li znate za ceo taj postupak, ja pretpostavljam da znate pošto je vaše ministarstvo predložilo Vladi Srbije da donese takav zaključak.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Dobro.

Insajder: Dakle, godinama su trajali sporovi jer su i katastar i pravobranilaštvo rekli - ne može.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: To vam nije sumnjivo što su godinama trajali i razvlačili to? Nekome nije stalo do privatizacije.

Insajder: Pa čekajte, nije neko, nego su nadležne institucije rekle ne može.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Ma ja vas sad pitam ...

Insajder: Da se upiše PKB kao da ima privatnu svojinu zemljišta.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Vidite da su institucije rekle da može da se upiše.

Insajder: Koje Institucije? Vlada Srbije?

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Pa šta je Vlada Srbije, nevladina organizacija? Ne razumem šta je Vlada?

Insajder: Pa ne može Vlada Srbije da poništi zakone ove države jednim zaključkom.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Vlada Republike Srbije nije nikakav zakon poništila. Vlada ...

Insajder: Čekajte, možda ja ovo ne razumem. Zaključak, znači Vlada Srbije donosi zaključak na predlog Ministartsva privrede. Vi ste državni sekretar Ministarstva privrede. 

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Tako je.

Insajder: Vlada je saglasna da državno pravobranilaštvo ne pokreće upravne sporove, odnosno da odustane od tužbi za pokretanje upravnih sporova protiv konačnih akata Ministarstva građevinarstva i tako dalje... Znači oni zaključkom traže od pravobranilaštva. da više ne pokreće upravne sporove, da bi se PKB upisao kao vlasnik. 

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Dobro.

Insajder: Pozivaju se na sporazum iz 2009.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede:  I što je sporno što je imovina postala svojina PKB-a?

Insajder: Sporno je zato što drugačije ne biste mogli da prodate zemljište.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Pa jel vi shvatate da je koncept Vlade Republike Srbije da okonča postupak pirvatizacije? Je l vi shvatate?

Insajder: Tako je, ali možete da okončate postupak privatizacije tako što ćete da kažete, evo neko ko hoće da kupi PKB da nastavi da se bavi proizvodnjom, deo zemljišta pretvorite u gradsko-građevinsko....

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede:  I taj neko to neće.

Insajder: I taj novac uđe u budžet.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: I taj neko to neće.

Insajder: Pa kako vi znate da neće? Kako znate da neće?

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Pa da je moglo bilo bi prodato.

Insajder: Pa niste tako ni pokušali.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Pa nismo pokušali zato što nismo mogli tako da prodamo, Zato što to niko neće.

Insajder: Dobro, objasnite mi samo zašto se donosi ovaj zaključak na vaš predlog? Šta je bilo tačno ideja?

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Ideja je bila da se okonča postupak privatizacije PKB-a.

Insajder: Sad odjednom se država ponaša kao da je PKB neka privatna firma koja raspolaže sa nekim privatnim zemljištem i upisuje se kao vlasnik, znači u prevodu, imamo privatnu firmu kao AD u državnom vlasništvu koja koristi državno zemljište kao privatnu svojinu.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Svojina se upisuje tako, kao privatna svojina.

Insajder: Ali katastar i republičko pravobranilaštvo...

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Nije privatna, nego državna.

Insajder: Reklo ne može. Ne damo to, to nije po zakonu.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Po kom zakonu to nije?

Insajder: Nije ni po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, nije ni po zakonu koji je donet 2011. godine, zato se pokreću upravni sporovi.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu nije da prodajete poljoprivredno zemljište u državnom vlasništvu.

Insajder: Tako je, ne može da se proda.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Kad ono postane vlasništvo pravnog subjekta PKB-a onda ga je moguće prodati.

Insajder: Koje je u vlasništvu države.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Šta ima veze što je u vlasništvu države? On ima pravni subjektivitet.

Insajder: Pa znači iskorišćena je mogućnost...

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: I to je za svako preduzeće čiji je vlasnik država u bilo kom procentu iznad 50%. Ja ne znam šta vama tu nije jasno. To zemljište niko ne može da odnese iz Srbije, to zemljište niko ne može sada da nameni za druge svrhe nego isključivo u funkciju poljoprivredne proizvodnje kompanije koja se sad zove Al Dahra, a do juče je bila kompanija PKB. I tu će se proizvoditi sve što se proizvodilo, tu će se proizvoditi mleko, ono što je suštinski bilo važno za Srbiju, i tu će raditi hiljadu i dvesta, trista, petsto, sedamsto ljudi, u zavisnosti o tehnološkog procesa, od tehnološkog usavršavanja‚ kompanije, kako će kroz vreme zahtev i optimizacija proizvodnje da zahtevaju. I tu nema ništa sporno, to je ono što je za Srbiju važno, da više ne gubimo vreme na učešće države u upravljanju kompanijama, jer je to izvor svih zloupotreba, svih problema, svih devastacija, svih uništavanja kompanija, svih dugova koji su nam se svima na vrat natovarili,

Insajder: Ali to je kako god okrenete, državno zemljište. Državno zemljište ne može da se prodaje. Nema veze što ste iskoristili formalno pravnu mogućnosti da je to PKB-ovo...

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: To nije. Da li vi shvatate Brankice, Tito je umro, jel vi shvatate, da vašom logikom ništa se više u Srbiji ne može prodati i privatizovati?

Prodaja 17.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta koje je upisano kao vlasništvo korporacije PKB jeste formalno na kraju bilo dozvoljeno po Zakonu o privatizaciji ali istovremeno zabranjeno po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu. Za sve to od 2009. do danas, donošenjem raznih sporazuma, potpisivanjem Ugovora o poklonu i na kraju zaključkom Vlade Srbije odgovorni su predstavnici vlasti u poslednjih 10 godina. Istovremeno poslovanje PKB-a u poslednje dve decenije obeleženo je brojnim aferama, otpisom dugova, raznim optužbama između ove i prethodne vlasti o čemu ćete detalje gledati u sledećoj emisiji Insajder.

PRODAJA