Jezik

sr

en
Serijal: RASPRODAJA POD ZAVETOM ĆUTANJA

Rasprodaja pod zavetom ćutanja (transkript prva epizoda)

Galenika
Galenika

Fabrika lekova Galenika osnovana je 1945. godine. Prodata je 2017.godine.

Galenika ima 177 registrovanih proizvoda, 163 leka koja se izdaju na lekarski recept i 14 proizvoda koji se nalaze u tzv. „slobodnoj“ prodaji. Najznačajniji brendovi Galenike su: Palitrex, Diklofen, Sinacilin, Bensedin, Ksalol,  Pantenol, Oligovit i brojni drugi.

 Galenika poseduje 41,9 hektara građevinskog zemljišta u Beogradu kao i zemljište u  Nišu, Babušnici, Sopotu i Novoj Varosi ukupne površine 2,3 hektara.

 U njenom vlasništvu je i 59 objekata u koje spadaju: magacini, apoteke, poslovne zgrade i četiri fabrike: Fabrika čvrstih farmaceutskih proizvoda, Fabrika lekova, Fabrika parafarmaceutike i Fabrika dentalnih proizvoda.

Firme u kojima Galenika ima većinski deo ili celokupno vlasništvo su:  Galing doo, Galenika Banja Luka doo, Galenika Crna Gora doo i Galenika Klirit doo iz Zemuna.

 Sve ovo prodato je u procesu privatizacije 2017. godine zbog procene koja je pokazala da je Galenika zadužena više nego što je vrednost imovine koju poseduje, država se odlučuje za model privatizacije po kojoj se prodaje kapital. U tom slučaju kupac nasleđuje i dugove ali i imovinu. Početna cena kapitala fabrike, koju je odredila država, bila je 1 evro. Prodata je, zvanično, kompaniji Elius iz Luksemburga za 16 miliona evra uz obavezu vraćanja duga bankama u iznosu od 25 miliona evra i obavezna ulaganja u iznosu od 5,5 miliona evra.

 Sporno je međutim to što je, prema istraživanju Insajdera, država neposredno pre prodaje praktično otpisala najveći deo duga.

 U Ministarstvu privrede koje je bilo zaduženo za privatizaciju Galenike tvrde da ništa nije sporno i da je sve što se desilo, kada je u pitanju prodaja fabrike lekova, bilo jedino moguće.

Medjutim, na osnovu prikupljene dokumentacije i analize koju su uradili novinari Insajdera država prilikom oglasa za prodaju nije pokazala realno stanje. Prikazan je dug iznad visine imovine u iznosu od 152 miliona evra, a realno je bio posle otpisa duga oko 40 miliona evra. Tender je sporan iz više razloga, kupac je formalno poznat ali do krajnjeg vlasnika vodi 13 povezanih firmi.

 

RASPRODAJA POD ZAVETOM ĆUTANJA

 

Za ovaj serijal odbili su da odgovaraju na pitanja gotovo svi koji su bili odgovorni za poslovanje Galenike pre privatizacije, i oni koji su donosili odluke o samoj prodaji. Jedini koji je pristao da govori jeste dugogodišnji predsednik sindikata Nezavisnosti koji je učestvovao u procesu privatazicije kao predstavnik radnika Galenike.

Zoran Pantelić: Pa Galenika je pre 75  godina kada je osnovana bila prva i najveća, najjača fabrika lekova u regionu. Iz nje su kasnije nastajale ostale fabrike u bivšoj Jugoslaviji. Bila je neprikosnoveni lider, proizvođač najvećeg broja lekova, penicilina, injekcija. Kako je vreme prolazilo, zbog pre svega neuređenog sistema, zbog političkih situacija u okruženju i u zemlji, Galenika je pre dve godine došla u poziciju da je država morala da je proda po svaku cenu. Takav je stav Vlade bio. 

Insajder: Mi kada govorimo o farmaceutskoj industriji, ona je svakako jedna od najprofitabilnijih. Kako se tačno dođe do toga da jedna tako velika fabrika na kraju ima preko 200 miliona evra dugova?

Zoran Pantelić: Pa eto u ovoj našoj Srbiji je sve moguće, pa i to, da propadne fabrika lekova.

Galenika a.d. je prva fabrika farmaceutskih proizvoda na ovim prostorima, a osnovana je 1945. godine sa četrdeset troje zaposlenih. Nakon izgradnje fabrike 1978. poslovanje Galenike brzo se širi. U nekadašnjoj SFRJ, Galenika zauzima oko 65% tržišta. To znači da je čak 65%lekova u apotekama obezbeđivala Galenika. Kompanija brzo izlazi iz nacionalnih okvira, a najviše svojih proizvoda plasira na tržište nekadašnjeg SSSR.

Posle 70 godina postojanja Galenika je od nekada najveće fabrike lekova uspela da postigne nešto što se u svetu farmaceutske industrije smatra nemogućim, a to je da posluje sa gubitkom i da bude u dugovima. To je posledica višedecenijskog partijskog rukovođenja kompanijom, brojnih afera i zloupotreba. Na kraju je Galenika postala teret za državu.

 

Goran Knezevic, Ministar privrede (27.10.2017.): Galenika je jedna...bila jedna, ponavljam bila, jedna veoma moćna i snažna kompanija. Međutim, tamo je tokom vremena izvršen ekonomski genocid što bi rekli moji saradnici. To znači da je trebalo biti pravi umetnik i jednu takvu dobru i profitabilnu firmu uništiti. Ona je potpuno uništena jer su njena dugovanja mnogo veća od njene imovine.

 Dug Galenike jeste bio veći od vrednosti imovine ali prema proceni koju je privatizacioni savetnik Vlade Srbije u ovom postupku, revizorska kuća Dilojt, uradila sa stanjem na dan 31.12. 2016.

Dilojt je jedna od četiri najveće svetske revizorske kuće. U Srbiji počinje da radi 1991. i do danas su sarađivali sa državom u nekim od najvažnijih privatizacija.

U proceni Dilojta, do koje su došli novinari Insajdera, navodi se da je vrednost imovine, uključujući objekte, opremu, zemljište i povezane firme, ukupno 102 miliona evra. Dug je prema istoj proceni bio 257 miliona evra. Tako se došlo do podatka da je Galenika zadužena iznad visine kapitala. To znači da ukoliko bi u tom trenutku Galenika prodala svu svoju imovinu ostao bi dug u iznosu od oko 155 miliona evra. To je formalno bio razlog da država ponudi na prodaju kapital Galenike po početnoj ceni od 1 evro.

Međutim, prema istraživanju Insajdera najveći deo duga je država ili otpisala ili konvertovala u vlasništvo neposredno pred prodaju. Ali i pored toga Ministarstvo privrede odlučuje da raspiše tender u kojem se navodi podatak pre otpisa dugova, a to je da je Galenika u gubitku iznad visine kapitala.

U tom periodu Galenika državi, odnosno, državnim poveriocima duguje ukupno oko 143 miliona evra, 71 milion evra bankama i oko 43 miliona evra ostalim poveriocima.

Na preporuku Dilojta, Vlada Srbije donosi zaključak kojim priprema Galeniku za prodaju tako što otpisuje ili konvertuje dugove u vlasništvo nad Galenikom.

U izveštaju o efektima konverzije duga, koji je neposredno pre raspisivanja tendera uradio Dilojt, navodi se da je dug smajen i da sada više nije 154 miliona evra iznad visine kapitala nego dosta manji, odnosno iznosi 44 miliona evra.

Ove informacije potvrđuje i državni sekretar Milun Trivunac u pisanom odgovoru Insajderu.

Milun Trivunac odgovor: U izveštaju Dilojta na osnovu kojeg je Vlada donela Zaključak o modelu privatizacije, jasno je navedeno da je i nakon otpisa dugova državnih poverilaca kapital Galenike bio negativan i to za više od 40 miliona evra. Zbog toga je doneta odluka o početnoj ceni od 1 evra.

Prema istraživanju Insajdera, država je dodatno sa bankama dogovorila smanjenje duga Galenike za 46 miliona evra i donela zaključak da će nakon prodaje otpisati i ostala dugovanja Galenike državnim poveriocima u iznosu od 24 miliona evra.

Te činjenice, međutim, nisu promenile ništa. Država raspisuje tender i poziva se na procenu koja je urađena pre otpisa i konverzije duga i kao početnu cenu za prodaju fabrike navodi 1 evro. Fabrika je prodata po modelu prodaje kapitala u koji ulaze i dugovi ali i imovina.

Ministarstvo privrede odgovorno je u slučaju prodaje Galenike. Međutim, ni ministar Kneževic ni državni sekretar Milun Trivunac koji je vodio privatizaciju Galenike, nisu pristali na intervju za Insajder.

U pokušaju da dobijemo odgovore na bar ključna pitanja, upitili smo ih pisanim putem. Milun Trivunac je odgovorio dva dana pre emitovanja emisije. Na našu konstataciju da imamo mnogo potpitanja jer nisu objašnjene sve odluke predstavnika države, iz press službe ministarstva su nam sugerisali da i dodatna pitanja pošaljemo pisanim putem. Nisu uvažili našu molbu da nam državni sekretar odluke ipak objasni u intervjuu.

U pisanom odgovoru Trivunac je između ostalog naveo:

Milun Trivunac odgovor: Celokupan proces privatizacije je urađen samo sa ciljem da se održi brend i proizvodnja u Galenici. S obzirom na to da smo postigli taj cilj i da smo još uspeli da realizujemo oko 15 miliona evra prihoda od privatizacije, smatram da je privatizacija Galenike, u datim okolnostima, bila izuzetno uspešna.

 Insajder: Da li se to postavilo kao pitanje, zbog čega se otpisuju dugovi, a praktično prodaje Galenika kao i dalje zaduženo preduzeće?

Zoran Pantelić: Razgovarali smo o tome, ali znate kako, rekli su da procena vrednost nije isključiva procena fizičke imovine, nego u procenu vrednosti ulazi i likvidnost, dugovanja, sve ono što je opterećivalo Galeniku. Tako da je po njihovoj verziji vrednost Galenike bila minus nula. Znači, ona nije postojala jer su preveliki dugovi bili. Naravno, to sve zavisi od načina kako se gleda na celu priču.

Insajder: Ti dugovi su pre prodaje otpisani. Praktično Elijus dobija firmu koja je očišćena od dugova?

Zoran Pantelić: Jeste. Elius je dobio firmu, ostala su neka dugovanja. Oni su morali prema bankama da naprave dogovor

Insajder: 25 miliona po ugovoru.

Zoran Pantelić: Tako je. Oni su našli dogovor, potpisali su ugovor sa bankama i prema nekim dobavljačima tako da je Galenika, na taj način gledano, prodata za mali novac. Mi smo svesni toga. Ali sa druge strane nas nije zanimalo za koji novac će Galenika biti prodata. Da li će država prodati Galeniku za 10, 50 ili 100 miliona nama u tom trenutku nije bilo važno. Ponavljam, nas sindikate, zaposlene je pre svega zanimalo očuvanje radnih mesta, poštovanje kolektivnog ugovora, socijalni dijalog i da fabrika nastavi da radi i da upošljava ljude. Onaj ko je nadležan da vodi svoju imovinu, taj mora da vodi računa o svemu. To je država pre svega.

Prema dokumentaciji, zaključicima Vlade, izveštajima i procenama koje su novinari Isajdera dobili po Zakonu o dostupnosti informacijama, država je neposredno pre prodaje oprostila dug, konvertovala u vlasništvo ili se obavezala da će to uraditi uz postignut dogovor sa bankama kojima je Galenika dugovala. Ukupno, prema svim tim podacima Galenika je zahvaljući državi smanjila ukupan dug za čak 188 milion evra.

Na pitanje koliko je država ukupno oprostila dugova Galenike, neposredno pre i nakon prodaje ove kompanije, Trivunac nije dao potpun i precizan odgovor. On navodi samo iznos koji je oprošten pre prodaje kroz konverziju dugova u vlasništvo u Galenici. Ne uzima u obzir to da je Vlada odlučila da oprosti dugove Galenike državi i nakon privatizacije.

Milun Trivunac odgovor: Ukupan iznos potraživanja države i državnih preduzeća prema Galenici koji je konvertovan u kapital ili otpisan iznosio je više od 118 miliona evra. Sam ovaj iznos vam govori da bez otpisa dugova kako države tako i komercijalnih banaka koje su, iako su imale hipoteke i zaloge na imovini Galenike, otpisale 45 miliona evra, proces privatizacije nije bio moguć.

 Prema istraživanju Insjadera, navodi Trivunca da je otpisano više od 118 miliona evra tačni su samo u delu koji se odnosi na dug Galenike prema državi, a koji je pre privatizacije konvertovan u vlasništvo. Međutim, zvanična dokumentacija pokazuje da se pre privatizacije država obavezala da oprosti i ostale dugove Galenike, prema PIO fondu, Fondu zdravstvenog osiguranja, lokalnim samoupravama, Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Sve to pokazuje da je zapravo realno stanje bilo potpuno drugačije u odnosu na ono što je država navela kao podatak u raspisavanju tendera za prodaju Galenike. U javnom pozivu za prodaju fabrike lekova navodi se da su dugovi Galenike 152 miliona evra veći od ukupne imovine, a to nije bilo tačno.

 Prema istraživanju Insajdera činjenice su sledeće:

U trenutku prodaje Galenika nema dug od 257 miliona evra već, ako se uzme u obzir ono što je otpisano pre prodaje i ono što se država obavezala da će otpisati nakon prodaje, taj dug iznosi oko 69 miliona evra. Procena imovine Galenike je prema navodima Dilojta 102 miliona evra. Država zbog procene koja je važila dok nisu otpisani dugovi navodi 1 evro kao početnu cenu. Kupac je ponudio 16 miliona, uz obavezu da vrati 25 miliona evra kredita bankama, plus 5 miliona evra ulaganja. Ukupno je 46 miliona evra kupca koštala Galenika.

Za Galeniku se u poslednjih 30 godina vezuju brojne afere - od prodaje fabrike američkom biznismenu srpskog porekla Milanu Paniću 1991., pa raskida privatizacije i postavljanja državnog rukovodstva uz pomoć policije 1999., preko situacije u kojoj direktor Galenike istovremeno ima privatnu kompaniju iz iste oblasti, ugovaranja izgradnje nove fabrike po najskupljem principu “ključ u ruke”, do finansijskog kolapsa 2010. godine i aranžmana sa veledrogijerima u kojima je, prema oceni tužilaštva, Galenika oštećena za oko 100 miliona evra, a zbog kojih se i dalje vode postupci. Sve o najvećim aferama detaljno ćete gledati u jednoj od narednih epizoda serijala.

Cena Galenikinih lekova uvek je bila u funkciji očuvanja socijalnog mira.

Od demokratskih promena 2000. do 2004. na čelu Galenike smenila su se trojica direktora. Od 2005. do 2008. godine Galenikom, na predlog Vlade DSS-a, rukovodi Aleksandar Pravdić, a kompanija uprkos različitim problemima posluje stabilno. U tom periodu privatizacija se pominje samo u medijima kao plan države u budućnosti. U vreme odlaska Pravdića  2008. na računima "Galenike" je bilo nešto više od 32 miliona evra. Nakon izbora 2008. godine i formiranja Vlade DS-a i SPS-a na mesto direktora Galenike imenovan je Nenad Ognjenović na predlog SPS-a, a na čelo Upravnog odbora Dejan Backović, direktor SPS-a.

Već te godine predstavnici države najavljuju privatizaciju, uveravaju javnost da će to biti najveći prihod od privatizacije za državu, a u predizbornom obećanju građanima da će od privatizacije dobiti po hiljadu evra Mlađan Dinkić je računao i na prihod od prodaje Galenike. Od privatizacije se međutim odustaje 2009., a Dinkić saopštava da Vlada neće prihvatiti ni jednu ponudu manju od 200 miliona evra za državni paket akcija.

U godinama koje su usledile Galenika je služila kao primer za političke obračune.

Aleksandar Martinović (27.5.2015.): Ja sam bio predsednik Nadzornog odbora u Galenici. I u Galenici sam mogao da vidim svojim očima udžbenički primer kako se uništava jedna farmaceutska kompanija koja je bila pa možda najbolja na Balkanu, a svakako među najboljima u Evropi. I Galenika je takođe uvedena u postupak restruktuiranja  takođe se nalazi na ovom spisku preduzeća koja će se i dalje nalaziti u postupku restruktuiranja. Ali mi moramo da se vratimo na početak problema. Ali vi iz Demokratske Stranke stalno bežite od tog početka. Pa nije za problem srpske privrede odgovoran Željko Sertić, pa nije odgovoran Aleksandar Vučić. Problem srpske privrede je započeo pljačkaškim privatizacijama od 2000. godine.

Za problem Galenike najodgovorniji su bili kadrovi SPSa , stranke koja je i sada na vlasti u koaliciji sa SNSom. Kada su počela hapšenja  zbog malverzacija u Galenici, tadašnji ministar policije rekao je da je upravo to dokaz da nema zašticenih po partijskoj liniji.

Ivica Dačić, ministar policije (18.5.2013.): Kao što su se tu neka imena vezivala za stranku čiji sam ja predsednik, da to nema nikakve veze sa tim kako će institucije raditi svoj deo posla. Upravo na svom primeru treba pokazati kako se to radi. Ko god da je radio bilo kakve nezakonite radnje, sigurno neće biti pošteđen na osnovu partijske pripadnosti bilo da je reč o SPS-u, Demokratskoj Stranci, SNS-u ili URS-u ili bilo kome drugom.

Milorad Veljović, direktor policije (18.5.2013.): Ovakvim poslovanjem Galenike jednostavno je ugroženo i tržište snabdevanja lekovima. A Galenika je znamo, i koja je to firma i čime se bavi, tako da i narod je na neki način danas ugrožen da ne može da kupi pojedine lekove iz proizvodnog programa Galenike

U uslovima političkih i ekonomskih tenzija, Galenika je prošla kroz brojne strukturalne, organizacione i vlasničke promene.Uprkos profitabilnosti farmaceutske industrije svuda u svetu, nakon gotovo tri decenije partijskog rukovođenja, Galenika je dovedena do ivice opstanka.

Zoran Pantelić: Mi kao sindikat i zaposleni, mi smo bili spremni da damo doprinos, da Galenika opstane. Zato što je to fabrika koja hrani generacije radnika. I imali smo zaista i volju i želju da zajedno nađemo rešenje i zajedno sa Vladom i ministarstvima smo sve vreme to i pokušavali. Ali očigledno da država nije želela, da li pod pritiskom MMFa, Svetske banke ili da se po svaku cenu reši pitanja Galenike koja je očigleno bila vruć krompir, u političkom smislu, uglavnom išlo se, radili su se tenderi jedan za drugim dok se nije pronašlo rešenje da se to okonča i da se država faktički reši tog problema. Jer Galenika je bila za ministarstva i Vladu problem.

U trenutku prodaje Galenika je imala tek 5% udela na tržištu lekova. I to je, međutim, na unosnom tržištu, značilo stabilan prihod od prodaje lekova od oko 50 miliona evra godišnje. Osim regionalno poznatog bredna, Galenika raspolaže i vrednom imovinom.

Goran Knežević, ministar privrede (27.10.2017.): Tražili smo neku kredibilnu firmu koja će da nastavi poslovanje, koja će da bude iz te branše, znači nećemo da dajemo investicionim fondovima ili nekom, bilo kome drugome ko će sutra tamo da sruši ceo onaj kompleks, da rasproda da uradi prenamenu nego koji će da nastavi da se bavi farmaceutskom industrijom.

 Da se za Galeniku u Vladi otvoreno lobira javno je rekla i premijerka Ana Brnabić Tvrdila je tada i da ima mnogo zainteresovanih kupaca.

Ana Brnabić (21.9.2017.): Odlična vest je za Galeniku. Ima jako puno zainteresovanih kompanija. Jako se puno lobira po Vladi tako da je za mene to uvek jako dobar indikator.

 Galenika je prodata u novebru 2017., samo nekoliko meseci nakon što je Vlada proglasila neuspešnim tender iz 2016. Propisani uslovi i odnos države prema potencijalnim kupcima na ova dva tendera pokazuju da je u privatizaciji Galenike mnogo toga bilo sporno. Država je 2016. tražila strateškog partnera za 25% kapitala Galenike, dok je na tenderu iz 2017. na prodaju ponudila 100% državnog kapitala.

Brazilska kompanija EMS, koja je predstavljena kao kupac galenike 2017., učestvovala je i na prethodnom tenderu. Prema pisanju Politike, iako je država tada prodavala 25% svojih akcija u Galenici, EMS je ponudio da kupi većinski paket.

 Zoran Pantelić: Znači, očigledno je da je EMS imao od početka nameru da kupi većinski paket akcija kako bi bio apsolutni vlasnik i kako bi vodio kompaniju i na kraju su to uspeli.

 Osim povećanja vlasničkog udela koji je ponuđen na prodaju, država je između dva tendera pooštrila i uslove za kupce. Dok je 2016. kupac morao da prikaže prihod od 50 miliona evra, na tenderu iz 2017. zahtev je bio 300 miliona evra prihoda. Ovaj zahtev je od ranije zainteresovanih kupaca ispunjavala samo kompanija EMS. Upravo je to bio razlog da švajcarski Amikus 2017.odustane od nadmetanja. Osim toga, dok je država na tenderu 2016. prepustila zainteresovanim kupcima da sa bankama pregovaraju o smanjenju duga, na tenderu 2017. pregovore sa bankama vodila je sama država. I na kraju, dok je država 2016. godine 25% Galenike nudila za najmanje sedam miliona evra, samo godinu dana kasnije 100% državnog kapitala država je ponudila po početnoj ceni od jedan evro i obavezu vraćanja umanjenog duga.

 Ana Brnabić (19.3.1918.): Tako da mi je posebno drago sto je Vlada Republike Srbije uspela da u novembru prošle godine završi posao sa Galenikom i to fantastično. Tu je bio, ukupno je bilo 41, million evra, 16 miliona je plaćeno za Galeniku plus su preuzete sve obaveze od komercijalnih banaka za 25 evra. Mi pratimo kako se sada implementira taj ugovor, tako da se nadam da Galenika uskoro oživljava.

 Prema ugovoru kupac ima obavezu da zadrži delatnost dve godine. To ističe u novembru ove godine. Posle toga novi vlasnici Galenike nemaju nikakvu obavezu ni prema radnicima ni prema nastavku proizvodnje.

Kako je najavio novi vlasnik Galenike, deo investicija će biti i proširenje ponude Galenike za šest novih lekova brazilske kompanije EMS. Činjenica je, međutim, da EMS bez Galenike, čija fabrika ispunjava evropske standarde, ove proizvode ne bi mogao da plasira na evropsko tržište. Koliko vrede ova i druge investicije EMS-a u Galeniku, ali i kako je istovremeno država pojednostavila uslove za registraciju lekova, gledaćete u jednoj od narednih epizoda.

Koliko je bila sporna odluka države da konvertuje u vlasništvo ili otpise najveći deo dugova i da onda ponudi na prodaju kapital Galenike po pocetnoj ceni od 1 evra i na kraju proda za 16 miliona, pokazuje i sledeća činjenica.

Samo mesec dana pre raspisivanja tendera, jednim od zaključaka donetim 4. avgusta 2017. godine Vlada Srbije nalaže Upravi za javni dug i Javnom preduzeću Srbija-gas da najveći deo iznosa koji im duguje Galenika, pretvore u vlasništvo u toj kompaniji, a ostatak dugova otpišu.

Dugovanja Galenike prema Javnom preduzeću Srbijagas iznosila su oko 30 miliona evra. To dugovanje Srbijagas je odlukom Vlade, neposredno pre prodaje Galenike, pretvorio u svoje vlasništvo dela akcija u farmaceutskoj kompaniji. Od prodaje Gaelnike Srbijagasu je trebalo da bude uplaćeno samo 2,5 miliona evra, što se vidi iz finansijskog izveštaja ovog Javnog preduzeća. To znači da je Srbijagas akcije Galenike platio 30 miliona evra, a zatim dva meseca kasnije, od prodaje tih akcija zaradio 2,5 miliona. Gubitak Srbijagasa na ovoj transakciji je čak 27,5 miliona evra.

Milun Trivunac, međutim, navodi da je država morala ili da proda Galeniku ili da proglasi stečaj. U slučaju stečaja privatizacija ne bi bila moguća, bila bi obustavljena proizvodnja, naplatile bi se samo banke koje su obezbedile svoja potraživanja, dok državni poverioci ne bi dobili ništa jer ta potraživanja, kako navodi Trivunac, nisu bila obezbeđena. On tvrdi i da prodajom Galenike državi nije naneta šteta.

Milun Trivunac odgovor: Naprotiv. Trebalo bi da imate u vidu da su država i državni poverioci, uključujući i Srbijagas, na kraju procesa, iako su bili neobezbeđeni poverioci, prihodovali više od 20 miliona evra. Na primeru Srbijagasa, konkretno, Galenika godinama unazad nije izmirivala ni račune za gas, dok od privatizacije Galenika redovno izmiruje račun za gas i to u iznosu od 30 do 40 miliona dinara svakog meseca.

 Prema istraživanju Insajdera, ono što može da bude sporno kada je u pitanju cena po kojoj je prodata Galenika jeste i sledeća činjenica:

Prema proceni Dilojta vrednost nepokretne imovine Galenike iznosi 45,8 miliona evra. U imovinu koja je prodata ušla je i fabrika čvrstih farmaceutskih preparata koja je svečano otvorena pre samo 9 godina, odnosno 2010. godine. Samo ova jedna od četiri fabrike Galenike, na kraju je, prema izjavama zvaničnika, koštala više od 50 miliona evra.

Nenad Ognjenović, direktor Galenike (21.6.2010.): Sa novom fabrikom dobijamo lokalni i evropski GMP sertifikat. To nam sve daje mogućnost da ravnopravno sa drugim farmaceutskim kompanijama izađemo na tržište Evrope, Rusije, Afrike i Azije. Poseban značaj nove fabrike je u tome, što će građani Srbije dobiti najkvalitetnije i jeftine lekove, a tri hiljade zaposlenih u Galenici siguran i dobar posao.

Na pitanje šta je tačno bio interes države u privatizaciji Galenike, a imajući u vidu da je samo nova fabrika vredela više od ukupnog ulaganja kupca Galenike, Trivunac navodi:

 Trivunac odgovor: U pravu ste da je nova fabrika čvrstih formi lekova najznačajnija imovina Galenike. Međutim, ta fabrika nije nikada bila plaćena već su banke koje su kreditirale njenu izgradnju imale hipoteku nad tom imovinom. Zanemarivanjem činjenice da nova fabrika nije bila plaćena upoređujete iznose koji naprosto nisu uporedivi, jer smo u procesu privatizacije prodali kapital Galenike.

 

 Zoran Pantelić: Ta fabrika radi, ona ima GMP sertifikate, znači, naši lekovi mogu da se izvoze na sva tržišta i u EU, tako da je ogroman potencijal te fabrike. I verujem da je to bio jedan od razloga što je kupac i odlučio da kupi ovu fabriku.

Insajder: Ali onda imamo tu situaciju kao da je neko kupio stan na kredit, uložio 50 hiljada evra, vratio više od dve trećine duga, a onda ponudio taj stan za jedan evro. Jel to to, šta se dogodilo u postupku privatizacije Galenike?

Zoran Pantelić: Pa to je ono što sam rekao. Zavisi iz koje perspektive gledate to. Vi kad stanete ispred Galenike i vidite šta sve tu postoji, koja je to površina, koliko tu fabrika ima, koliko je tu sposobnih, obučenih ljudi stručnjaka radi, onda vam je prosto neverovatno da se za taj novac, nešto tako jeftino prodaje. Ali sa druge strane kada se gleda ekonomska situacija kompanije pre privatizacije, zaista je bila u velikoj dubiozi. A opet sa druge strane ministarstvo ima jedan argument i kaže: Pa evo 5-6 tendera smo već raspisivali, ne možemo da nađemo kupca, niko nije zainteresovan, zašto? Zbog negativnog kapitala i ogromnih dugova. I onda vi dolazite u poziciju da imate samo, ili da budete privatizovani bez dugova ili da odete u stečaj.

 Sve odluke o prodaji Galenike donosila je Vlada Srbije na čijem je čelu Ana Brnabić i Ministartsvo privrede na čijem je čelu Goran Knežević.

Kada je tender završen i Galenika prodata, javnost Srbije obaveštena je da je kupac fabrike lekova velika brazilska farmaceutska kompanija EMS.

Karlos Sančez (2.11.2017.): Kompanija EMS je najveća farmaceutska kompanija u Brazilu. Plan je da se Galenika pozicionira kao najveća farmaceutska kompanija u Srbiji, kao i u Evropi. Na taj način pravimo bazu ovde u Srbiji

 Kupac sa kojim su predstavnici države na kraju potpisali ugovor bila je, međutim, tek formirana firma Elijus iz Luksemburga u kojoj brazilski EMS ima deo vlasništva.

 Goran Knežević, ministar privrede (27.10.2017.): Ovo je ogranak, ova firma iz Luksemburga je ogranak jedne velike multinacionalne kompanije koja se bavi farmaceutskom industrijom iz Brazila. I ja sam uveren da ćemo u narednom periodu, ne samo zaposleni u Galenici, već svi zaposleni i ostali ljudi u Srbiji osetiti boljitak od ove privatizacije i da će ona biti veoma uspešna i da će nastaviti da utiče na privredni rast Srbije.

 Prema istraživanju Insajdera, iza kupovine Galenike stoji 13 povezanih firmi koje vode do krajnjeg vlasnika. Iako je brazilska farmaceutska kompanija EMS na prethodnom tenderu 2016. direktno bila zainteresovana za kupovinu, sada je kupila Galeniku sa učešćem od 27% u jednoj od povezanih firmi. Državni sekretar Milun Trivunac u pisanom odgovoru Insajderu navodi da se ministarstvo nije bavilo analizom povezanih firmi.

Milun Trivunac odgovor: Tenderskim pravilima su bili jasno definisani kriterijumi koji su garantovali nastavak farmaceutske proizvodnje u Galenici i to je i ostvareno. Ne bi bilo korektno sa naše strane da preispitujemo odluku investitora zbog koje se odlučio da investira u Galeniku preko povezanog lica, a ne direktno. Ono što je ključno, jeste da renomirana farmaceutska firma EMS jasno i nedvosmisleno stoji iza privatizacije Galenike, te da se ugovor o privatizaciji poštuje i da je obezbeđen kontinuitet proizvodnje.

 Insajder: Da li ste Vi postavili nekome u komisiji pitanje zbog čega EMS ovog puta daje ponudu preko niza drugih kompanija?

Zoran Pantelić: Naravno, kada je tender... kada smo videli ko se zvanično prijavio u tenderu, to je bilo prvo pitanje predstavnicima Ministarstva ekonomije: zašto se krajnji vlasnik, odnosno EMS, koji je sve vreme figurirao kao potencijalni kupac nije direktno javio? Rečeno nam je da je čitav postupak u skladu sa zakonom, i da je praksa da velike multinacionalne kompanije kada osvajaju neka tržišta na drugom kontitentu ili nekom udaljenom kraju sveta, da otvaraju preduzeća na toj lokaciji gde žele da rade akviziciju, da otvaraju firme tamo i da preko te firme se akvizicija sprovodi.

 Najveća brazilska farmaceutska kompanija EMS, prema finansijkim izveštajima 2017. godine samo od prodaje proizvoda zaradila je čak 900 miliona evra. Proizvođač je generičkih lekova, jedna je od prvih južnoameričkih farmaceutiskih kompanija koja ima šansu da se kupovinom Galenike probije na tržište Evrope. Do investicije u Srbiji EMS-a je lekove proizvodio samo u Brazilu.

Kada je potpisan ugovor o kuporpodaji, javnost je saznala da kupac Galenike nije EMS već je to zapravo tek osnovana kompanija Elius registrovana u Luksemburgu, inače državi koja je jedna od najpoznatijih offshore zona u Evropi. Firma Elius je osnovana za potrebe učešća na tenderu.

Prema Istrazivanju Insajdera od firme Elius, koja je kupac Galenike do stvarnih vlasnika vodi finansijska mreža od čak 13 kompanija i fondova, a put novca ide od Luksemburga preko Italije do Brazila gde je i formirana najveća mreža različitih fondova koji su povezani sa novim vlasnicima Galenike.

Krajnji vlasnik Galenike praktično nije EMS, već porodica Sančez čiji je EMS samo jedna u nizu kompanija.

Na vrhu ove piramide nalaze se Karlos Eduardo Sančez i njegovi sestrići Leonardo Sančez Sekundino, danas jedan od članova Nadzornog odbora Galenike i Markos Sančez Sekundino. Karlos Eduardo Sančez jedan je od najbogatijih državljana Brazila, a prema podacima Forbsa njegovo bogatstvo se sredinom 2018. procenjivalo  na 2,5 milijarde dolara. Kompaniju EMS, jednu od mnogih koje vodi, podigao je do nivoa farmaceutskog lidera od kada je 1999. nasledio mali apotekarski porodični biznis koji je osnovao njegov otac.

Kada je u Luksemburgu osnovana kompanija Elijus u istoj državi je osnovana i kompanija Globe farma, majka firma koja je stopostotni vlasnik Eliusa. Da bi se ispunili uslovi tendera za Galeniku u kojem se zahtevalo da neka renomirana farmaceutska kompanija ima 25 odsto vlasništva, Globe farma je formirana tako što 25% kapitala u njoj ima italijanska firma Monterisrč koja je već dugi niz godina u vlasništvu brazilskog EMS-a.

Ovo je bilo dovoljno da se Elijus predstavi kao legitiman kupac Galenike koji ispunjava uslove. Preostalih 75% u vlasništvu je brazilske kompanije Gronin farma. Ko stoji u pozadini cele šeme predstavnici države, prema sopstvenom priznanju, nisu ispitivali.

Istraživanje Insajdera pokazalo je da je brazilska firma Gronin farma osnovana sredinom 2017. pred raspisivanje tendera. Renomirana kompanija EMS ima samo 2,4% udela u ovoj firmi. Kroz dva fonda većinsko vlasništvo od 73,2% ide ka Karlosu Eduardo Sančezu, dok po 12,2% vlasništva ponovo kroz dva fonda imaju njegovi sestrići Laonardo Sančez i Markos Sančez.

Imajući u vidu da su krajnji vlasnici svih firmi koje su učestvovale u privatizaciji Galenike članovi porodice Sančez u čijem je vlasništvu ponovo kroz tri brazilske kompanije i renomirana kompanija za proizvodnju lekova EMS, postavlja se pitanje zašto EMS nije direktno kupio Galeniku. Posebno imajući u vidu da je kompanija EMS na prethodnom tenderu direktno učestvovala.

Predsednik Nadzornog odbora Galenike danas je Horhe Alberto Kosta e Silva. Kosta e Silva bio je ovlašćeni predstavnik kompanije Aelius koji je sa ministrom privrede Goranom Kneževićem potpisao Ugovor o kupoprodaji Galenike 2. novembra 2017.

Prema dostupnim biografskim podacima Kosta e Silva je istaknuti psihijatar, a bio je predsednik Svetske asocijacije psihijatara od 1989. do 1992. Bio je direktor Odeljena za mentalno zdravlje pri Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji, profesor i direktor Međunarodnog centra za politiku i mentalno zdravlje na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Njujorku, a odlikovan je i Legijom časti.

Horhe Alberto Kosta e Silva koji je u ime kupca potpisao kupoprodajni ugovor sa Ministarstvom privrede sada je predsednik Nadzornog odbora Galenike. Zanimljivo je medjutim, prema istrazivanju Insajdera, da je Kosta e Silva u jednom periodu bio istovremeno i na čelu Galenike i u bordu direktora firme osnavane u Švajcarskoj u kojoj je član borda direktora bio i biznismen iz Srbije koji godinama zivi i radi u Švajcraskoj, Stanko Subotić Cane. Treci član borda direktora te firme bio je i Eduardo Sonoda koji je taokđe jedno vreme istovremeno bio i u nadzornom odboru Galenike

Firma GMC Global Medpharma Consulting, prema izvodu iz švajcarskog registra, preduzeće je osnovano sa ciljem trgovine i upravljanja preduzećima u oblasti medicine i farmaceutske industrije na međunarodnom nivou.

Ova firma nema formalnu vezu sa privatizacijom Galenike osim što tu firmu sa Galenikom povezuje iste osoba – Horhe Alberto Kosta e Silva. Zanimljivo je i to da je firma u Švajcarskoj osnovana 24. februara 2017., nekoliko meseci pre raspisivanja poslednjeg uspešnog tendera za Galeniku, a ugašena je 7. avgusta 2018. odnosno, nepunih godinu dana nakon prodaje Galenike.

Novinari Insajdera su preko službe za medije kompanije Galenika uputili pitanje za Horhe Alberto Kosta e Silvu: Da li je firma registrovana u Švajcarskoj povezana sa privatizacijom Galenike i na koji način. Odgovor do danas nismo dobili.

Stanko Subotić Cane, biznismen iz Srbije, već godinama živi u Ženevi. Poslovnu imperiju počeo je da gradi devedesetih godina. Javnosti je postao poznat 2001. kada je hrvatski Nacional objavio seriju tekstova o švercu cigareta.Tužio ih je zbog, kako je tvrdio, iznetih laži i u Zagrebu je dobio sudski spor protiv Nacionala.

Kako je rekao sam Subotić, istrage protiv njega vođene su u osam zemalja – Švajcarskoj, Lihtenštajnu, na Kipru, u Francuskoj, Americi, Grčkoj, Austriji i Nemačkoj. Sve su završene oslobadjajucim presudama.

 Stanko Subotić 1996. godine postaje eksluzivni distributer uglavnom svih svetskih proizvođača cigareta. To je navodio kao argument da se nikada nije bavio švercom cigareta, kako ga je označila srpska policija u tajnoj akciji Mreža 2003. godine. Ispostavilo se, kako su utvrdili novinari Insajdera 2006. godine da je tajni izveštaj o toj akciji stajao godinama u fioci. Stanko Subotić je tada u intervjuu za Insajder tvrdio da ništa iz izveštaja nije tačno i da je služio za reketiranje čime ga je ucenjivao tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović. Ipak, 2007. godine Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal, na osnovu izveštaja akcije Mreža, protiv Subotića podiže optužnicu za šverc cigareta tokom 1995. i 1996. godine i to pod optužbom za zloupotrebu službenog položaja. Prvobitnom presudom Specijalnog suda 2011., Subotić je osuđen na šest godina zatvora ali je Apelacioni sud tu presudu ukinuo 2013. i suđenje vratio na početak. 2015. godine, Subotić je oslobođen optužbi delimično zbog zastaralosti, a delimično usled nedostatka dokaza.

Novinari redakcije Insajder istražuju već nekoliko meseci prodaju fabrike Galenika. U procesu istraživanja, kao i za svaku temu, novinari Insajdera proveravaju sve informacije do kojih su došli u toku istraživanja. Stanka Subotića Caneta pozvali smo kako bi smo proverili informacije koje se odnose na njega. Na poziv nije odgovorio, a u nastvaku pogledajte sadržaj razmenjenih poruka izmedju novinarke Insajdera I Stanka Subotića Caneta.

 Irena Stevic, Insajder SMS poruka upucena Stanku Suboticu : Gospodine Subotiću, Irena Stevic je, Insajder. Ako mogu da Vas zamolim da se čujemo na kratko, htela bih nešto da proverim sa Vama. Nezvanično, naravno.Hvala.

10 minuta kasnije

Stanko Subotic, SMS poruka upućena Ireni Stević: Ja ti kao prvo nikada nisam dao moj privatni br telefona ....ko ti je dao pravo da me uznemiravaš ? Kao drugo ZVANIČNO da se Ti i Insajder nosite u pičku materinu. I ako mi još jednom pošalješ poruku ili me pozoveš ? Tuziću te automatski.

 Psovanjem novinara Insajdera u još dve sms poruke  Stanko Subotić je odbio da uopšte čuje zašto ga zovemo. Svi ostali sagovornici među kojima su i novi vlasnici Galenike, kompanije Dilojt koja je radila procenu, ministar Goran Knežević, koji je i potpisnik ugovora, svi predstavnici Galenike u prethodnih 20 godina uključujući bivše direktore, predstavnike Upravnog odbora, Nadzornog odbora, Skupštine Akcionarskog društva Galenike odbili su razgovor za Insajder ili ignorisanjem poziva, ljubaznim zahvaljivanjem, spuštanjem slušalice ili uz konstataciju da ne znaju ništa o poslovanju i prodaji Galenike.

RASPRODAJA POD ZAVETOM ĆUTANJA