Jezik

sr

en
Serijal: RUDNIK DUGOVA

Transkript treće epizode

Godina je 1990. Rudarski gigant RTB Bor ogroman je kompleks. U rudnicima u Boru i Majdanpeku kopaju se rude bakra, zlata, srebra i još niza plemenitih metala. Topionica u Boru prerađuje rudu, a za sam RTB vezan je niz fabrika koje proizvode sirovine, ali i niz fabrika I preduzeća koje bakar dalje prerađuju. U sastavu RTBa rade: Kisikana, Belorečki peščar, Fabrika kreča Zagrađe, Fabrika bakarne žice, fabrika lak žice u Boru, Fabrika opreme I delova, Fabrika ventila u Boru, Fabrika bakarnih cevi u Majdanpeku, Fabrika mernih transformatora u Zaječaru, Fabrika kablova u Zaječaru, Fabrika obojenih metala u Prokuplju, Elekroindustrija Elid Donji Dušnik kod Leskovca. U okviru RTB radi naučni Institut za Bakar. RTB Bor je suvlasnik uvozno izvozne firme Jugotehna koja radi u prostorijama u Kolarčevoj ulici u centru Beograda. RTB u vlasništvu ima i niz turističkih i ugostiteljskih objekata:  Hotel u Rovinju, Turistički kompleks u Čanju, Turističko naselje Borjak u Vrnjačkoj Banji, hotel Jezero u Boru, hotel Metalurg na Borskom jezeru, turistički centar Oman kraj Bora, motel u Brestovačkoj banji kraj Bora, kao i niz restorana u Boru.

Godine 1990 u okviru RTB  radilo je više od 20 hiljada ljudi a tokom samo te godine iz rudnika u Boru I Majdanpeku proizvedeno je nešto više od 102 hiljade tona katodnog bakra. Kada bi se danas ova količina metala prodala na berzi prihod RTBa bio bi oko pola milijarde evra.

Danas, 2013. RTB Bor jedva da će uspeti da proizvede nešto više od trećine bakra koju je proizvodio 1990. Fabrike koje je imao u vlasništvu uglavnom su privatizovane. Ne samo da Bor više nema udeo u firmama koje su koristile bakar kao sirovinu već su rasprodate I fabrike koje su Bor snabdevale peskom ili gasovima neophodnim za proizvodnju. Sam kompleks koji sada čine rudnici bakra u Boru I Majdampeku I Topionica neuspešno je dva puta nuđen na prodaju.

U poslednjih 5 godina država je pod izgovorom da želi da podigne na noge RTB odobrila ulaganje stotina miliona evra u kupovinu nove opreme i u izgradnju nove Topionice I Fabrike sumporne kiseline. Kako se u ovaj posao ušlo bez detaljnih analiza, a novac trošen bez ikakve kontrole RTB Bor danas je jedan od najvećih dužnika u zemlji.

Insajder otkriva kako su još od 2000. godine dok je država izdvajala sredstva da preduzeće opstane, donošene brojne odluke koje su išle na štetu ove i dalje društvene kompanije. Danas, 2013. čak milijardu evra, koliko Bor duguje stranim kompanijama, bankama I  državi jeste cena koju će po svemu sudeći morati da, umesto RTBa, plate svi građani Srbije.

 

RUDNIK DUGOVA - TREĆA EPIZODA

 

Iz Rudarsko topioničarskog basena Bor, nekadašnjeg giganta bivše Jugoslavije prethodnih, 10ak godina izdvojene su i prodate praktično sve fabrike koje nemaju direktnu vezu sa kompanjem I preradom rude u bakar. Država je tako prodavala delove nekadašnjeg Holdinga koji su bakar dalje preradivali u proizvode poput kablova ili cevi. Međutim, u isto vreme prodati su i pogoni koji RTB snabdevaju neophodnim sirovinama čime je ovo preduzeće postalo zavisno od privatnika. Sredinom 2009. godine prodata je Kisikana, a krajem 2010 Belorečki preščar, koji su do tada poslovali u okviru RTBa. Pošto su pesak i gasovi neohodni za proces prerade rude u bakar, RTB je prilikom prodaje potpisivao i ugovore o snabdevanju sa novim vlasnicima, koji su tako praktično dobili i sigurno tržište. Dikrektor Topionice do sredine 2010. godine bio je Milan Dejanovski.

B92: Koja je logika da prodate nešto što proizvodite, a onda odmah potpišete ugovore sa privatnicima?

Milan Dejanovski, bivši direktor TIR (2009 - 2010. godina): Tako je odlučeno. Ja ne kažem da je to samo u našoj generalnom menadžemntu odlučeno, ja mislim da je malo i Agencija za privatizaciju, ministarstvo ekonomije, znači sve što bi moglo da se...

B92: Da li ste vi...

Dejanovski: Nismo kosultovani uopšte, ne, ne, ne.

B92: Zar vam ne izgleda Bor obezbeđuje privatniku stabilan posao u budućnosti?

Dejanovski: I sigurno buduće tržište, da, ako bude radila ta Topionica

Fabrika kiseonika prodata je firmi Messer tehnogas po početnoj ceni od 2,5 miliona evra i sada  ima sigurno tržište jer je Bor odmah ugovorom obavezan da gasove kupuje. Naime, prilikom prodaje, RTB je sa novim vlasnikom potpisao i ugovor o desetogodišnjem snabdevanju. U Ugovoru je predviđena minimalna i maksimalna količina gasova koje godišnje kupuje RTB. Praktično je ova društvena firma obavezna da plati minimalnu količinu gasova, čak i ako ne preuzme tu količinu. Na osnovu ovakve odredbe Topionica je u 2010. godini, dala skoro 150 hiljada evra, a u 2011. nešto više od 170 hiljada evra za gasove koje nije iskoristila. Ukoliko se preračuna maksimalna količina gasova koja je navedena u ugovoru, po cenama koje su određene u tom trenutku, RTB Bor bi privatniku koji je kupio ovu fabriku za 2,5 miliona evra, za godinu dana za gasove koje je ranije sam proizvodio trebalo da platiti 2,1 milion evra. Za 10 godina, na koliko je potpisan ugovor RTB bi za gasove trebalo da plati privatnoj firmi oko 21,3 miliona evra.

Osim kiseonika, proizvodnja u RTBu zavisi i od kvarscnog peska koji se koristi u postupku prerade rude u bakar. RTB Bor  se peskom snabdevao iz pogona Belorečki pešar koji je 2010. godine prodat firmi Jugo Kaolin, koja je ćerka  firma bugarske firme Kaolin. Prema navodima menadžmenta RTBa u periodu od 2007 do sredine 2011 godine Belorečki peščar napravio gubitke od 2,6 miliona dolara. Međutim, novi vlasnici najavili su su 2012. godine najavili da će početi da izvoze pesak iz Belorečkog peščara u Sloveniju.

Rudlof Navijalić, predsednik Industrijskog sidnikata RBB: Mi smo znali da kažemo uvek da su oni „13 rupa na svirali“. Ljudi su tamo bukvalno iznosili proizvodnju uz pomoć štapa i kanapa. Znači u ceo RTB tada nije bilo ulagano, a njima nisu mogli da izdvoje novac ni za jedan šraf. Tako da su se oni sami dovijali i proizvodili su bukvalno samo taj tzv. prljavi pesak za Topionicu. I samo je to bilo bitno – oberzbediti dovoljne količine tog peska da Topionica ne stane

B92: Kako privatnik može sada da posluje i verovatno mu se isplati, a RTB nije mogao?

Navijalić: Vidite znači da bi se proizvodio taj beli besak, ambalažno beli i ekstra pesak potrebna je i određena oprema potrebna je između ostalog laboratorija. Potrebna je jedan najobičnija laboratorija a bi se proveravao procenat kvarca, silicijuma u pesku

Pogon Belorečki peščar koji je poslovao u okviru RTBa prodat za milion evra. Kao i u slučaju Kisikane RTB je potpisao ugovor za snabdevanje u narednih 10 godina. U ugovoru se navodi da RTB kupuje 30 hiljada tona godišnje, s tim što će izgradnjom nove topionice ta količina da se poveća na 50 hiljada tona. Dokumenti do kojih je došao Insajder pokazuju i da je firma Jugo Kaolin čiji je vlasnik firma Kaolin iz Bugarske godinu dana pre tendera kupila od privatnih vlasnika parcele oko pogona Beolorečki peščar koje su neophodne za širenje rudnika. Tako se osigurala da se na poziv za kupovinu Belorečkog peščara ne prijavi ni jedna druga firma, jer je širenje ovog rudnika praktično zavisilo od Kaolina.

Prodajom Kisikane i Peščara proizvodnja u RTBu, odnosno u Topionici gde se ruda prerađuje u bakar  zavisi od privatnika. Bivši direktor Topionice Milan Dejanovski kaže da će svaka evenutalna promena cene po kojoj će RTB kupovati pesak i kiseonik uticati i na troškove proizvodnje bakra.

Dejanovski: Drugo je kada u svojoj kući proizvodiš, a drugo je kada kupuješ od drugog

B92: Šta ako cena bude povećana?

Dejanovski: Pa ako bude povećana , opteretiće cenu koštanja proizvodnje te katode i anode. To će da bude i onda kome to da opravdaš, kako. Ko će da ti plati tu cenu, kad se to berzanski utvrđuje ponuda i cena, to ne možeš ti da kažeš to toliko košta i to da ti plati. Neće. Platiće ti po onoj ceni koja je u svetu priznata – berzanska.

Na čelu upravnog odbora Topionice, zavisnog preduzeća RTBa, od februara 2010. je Aleksandar Senić iz demokratske stranke.

Aleksandar Senić, predsednik UO TIR: Pretpostavljam da kada su nadležni donosili odluke o privatizaciji Peščara i Kisikane da su se rukovodili svim mogućim posledicama koje mogu nastati za poslovanje RTBa. Ja ponavljam - nemam kriterijume i ne znam po kojima je doneta odluka o privatizaciji tih delova rtba i to pitanje morate postaviti onima koji su te odluke donosil. Ja samo mogu da kažem da ako je istina ovo što vi pričate da je RTB u tom smislu doveden u nezavidan ili zavisan položaj u odnosu na neka druga pravna lica

Prestavnici Agencije za privatizaciju koja je rapisivala tendere za prodaju Belorečkog peščara i Kisikane odbili su razgovor za Insajder. U pisanom odgovoru tadašnji direktor Agencije Vladislav Cvetković naveo je da je to urađeno na osnovu odluke Vlade Srbije.

Umesto da se sredstva ulože u revitalizaciju pogona od kojih zavisi proizvodnja, država odlučuje da ih proda privatnicima pod izgovorom da imaju zastarelu tehnologiju o kojoj RTB Bor ne može da se stara. Istovremeno, RTB uz odobrenje Agencije ili nadležnog ministarstva ulaže milione evra u delatnosti koje nemaju veze sa rudarstvom – u ugostiteljske objekte, sređivanje grada, ili ulazi u partnerstvo sa privatnim firmama koje otvaraju fabrike u Boru.

Za sanaciju malog motela Dom odmora u Brestovačkoj banji pored Bora, RTB je izdvojio oko 400 hiljada evra, a za rekonstrukciju hotela Jezero na Borskom jezeru 2011. godine dao je oko 2, 7 miliona evra. U zahtevu Agenciji za privatizaciju da im odobri ovo ulaganje, RTB je kao dodatni motiv naveo da u gradu borave predstavnici inostranih firmi koje rade ne rekonstrukciji Topionice, izgradnji Fabrike sumporne kiseline i flotacije u Velikom Krivelju kojima je potreban “poseban konfor po svetskim standardima” što pada na teret Basena. RTB dalje navodi da će rekonstrukcijom Hotela, smanjiti trošak za njiv boravak u Boru.

Renovirani hotel Jezero otvoren je u  avgustu 2012. godine, na dan rudara, kada su Bor posetili i premijer Ivica Dačić, tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić i ministar rudarstva Milan Bačević. Ovaj hotel ima I spa i welnes centar, bazen, kuglanu, salu za snuker...

Dejanovski: Taman posla da je dobro da bude ruševina i da građani nemaju korist, ali treba da se time bavi neko ko je iste oblasti industrije, iz hotelijerstva, turizma, planinskog turizma, otkud znam kog. Znači neko ko je tu, ako treba i po nisku cenu da nekome da to ko se bavi time radi. Ovamo si dužan što kažete milijardu i kusur, tražiš još da se zadužuješ, a ovamo investirate u hotele

Idejno rešenje rekonstrukcije i analizu ulaganja u Hotel uradila je firma Projmetal iz koje stoji domaći biznismen Radomir Živanić, vlasnik Verano grupe. Ova građevinska firma 2011. godine radila je i posao rekonstrukcije Doma odmora. Interesanano je da su upravo u to vreme čelni ljudi Projemtala posetili Bor, a kako je objavljeno u listu RTBa Kolektiv, oni su se sastali sa generalnim direktorom RTBa Blagojem Spaskovskim, predsednikom opštine Nebojšom Videnovićem i direktorima gradskih javno kumunalnih preduzeća. Kako je navedeno tema sastanka bile su uređenje pojedinih ulica u gradu, autobuske stanice, aerodromske piste...

Za sređivanje piste aerodrome u Boru, RTB je 2011. godine, uz odobrenje ministarstva ekonomije na čijem je čelu u tom trenutku bio Nebojša Ćirić, izdvojilo oko 3 miliona dinara. Obrazloženje lokalne vlasti i RTBa nadležnim organima bilo je da građanima Bora aerodrom pruža mogućnost da se povežu sa celim svetom, da postupak revitalizacije RTBa podrazumeva anagažovanje velikog broja stručnjaka iz zemlje i inostratsva i njihov dolazak u Bor na najbrži mogući način – vazdušnim putem. Agencije je odbila ovaj zahtev uz obrazloženje da investicija nije opravdana, ali se u u odobrenju ministarstva ekonomije koje je odlučivalo po žalbi RTB-a, a do kojeg je došao Insajder, navodi da bi popravka piste “doprinela kraćim rokovima za isporukom opreme, jer je reč o opremi koja se ne proizvodi u zemlji”. Nije jasno na koju se opremu misli, pošto aerodrom ima dozvolu za sletanje samo malih putničkih avione sa samo 6 tona tereta.

Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB Bor: Svakog će dana biti sve lepše i lepše i Bor će jednog dana biti jedan mali centar sveta. sa svim sadržajima. značli rudarstvo na jednoj strani, metalurgija na drugoj strani, čisto nebo iznad Bora, tu je i zoološki vrt, znači mnogo stvari koje se mogu posmatrati iz vazduha i zato smo odlučili da kupimo avion. Uplaćen je avion, upravo ovakav, Cesna 172 

Na renoviranu pistu aerodroma u Boru prvi avion sleteo je u aprilu 2012 godine. Prvi putnici bili su poslovni partneri RTBa Radomir Živanić, vlasnik Verano Grupe,  u čijem sastavu je i firma Projemtal koja dobija brojne poslove u ovom gradu i njegov kum, košarkaš Dejan Bodiroga. Bodiroga je inače zvanični vlasnik firme EWG koja posluje u Boru i bavi se proizvodnjom strujomera.  Ovaj posao počeo je kao zajednička investicija sa RTBom 2011. godine i pored protivljenja Agencije za privatizaciju, ali uz odobrenje ministarstva ekomonije na čijem je čelu tada bio Nebojša Ćirić. RBB je kao ulog od 10 odsto u zajedničku firmu trebalo da unese zemljište od skoro 2 hektara i da renovira postojeće objekte. Za taj posao RBB je angažovao je Projmetal, firmu Radomira Živanića. Zajednička fabrika čiji su pogoni smešteni u renovirane pogone nikada nije počela sa radom. U međuvremenu EWG je  samostalno počeo da proizvodi brojila u istim tim prostorijama.  Dokumentacija do koje smo došli pokazuje da su RBB i EWG krajem 2012 godine skplopili ugovor kojim je ova privatna firma, na osnovu ulaganja, postala vlasnik hale koja je renovirana u ovom poslu. Druga hala od oko hiljadu i 250 metara kvadratnih, koja je ostala u vlasništvu RBBa iznajmjena je EWGu za 1500 evra mesečno. S obzirom na to da je RBB u ovaj posao uložio oko 618 hiljada evra, biće mu potrebno nešto više od 34 godine da na osnovu izdavanja ovih objekata, vrati uloženi novac. VlasnikEWGa Dejan Bodiroga odbio je Intervju za Insajder, ali su nam u ovo firmi rekli da zajedničko preduzeće sa RTBom nije počelo da radi zbog adminitrativnih preoblema zbog čega su dolućili da samostalno počnu da rade

Rudolf Navijalić, predsendik Industrijskog sindikata RBB: Jaoj, to je isto jedna priča koja je jako maglovita. Otprilike ono što smo čuli od gen direktora, to nam je jednom prilikom iznbeo kao neku svoju veliku ideju i veliki plan kako da se otvore neka radna mesta.

B92: Bor je uložio neki novac tu, uložio je svoje zemljište i ?

13555 uložio je navodno mnogo više novca nego što je trebalo tim sporazumom,. Praktično je on uložio novac umesto ovog privatnog vlasnika

B92: A ko je kontrolisao koliko se novca troši?

Navijalić: Pa kao i dosad, verovatno niko.

Kao što ste videli u prethodne dve emisije Insajdera o RTBu, praktično nema nikakve kontrole kako se troše sredstva od kredita koje od 2009 godine, uz odobrenje Vlade Srbije uzima ova društvena kompanija. Nakon dva neupešna pokušaja prodaje RTBa  2006. i 2007 godine, a zatim i pokušaja da nađe strateškog partnera za ovo preduzeće, Vlada Srbije na čijem je čelu bio Mirko Cvetković odobrila je 2009. godine novi investicioni ciklus u RTBu sa obrazloženjem da želi da oporavi ovu kompaniju. I aktuelna vlada Ivice Dačića počekom 2013 godine odobrila je RTBu nova zaduživanja. Ovo preduzeće međutim tri godine nije imalo predsednika Upravnog odbora, koji treba da kontroliše njegov rad, a kojeg imenuje Vlada Srbije. Nakon emitovanja prve dve epizode Insajdera, u kojima je objavljeno da praktično nema kontrole poslovanja i trošenja novca u ovom društvenom preduzeću, Vlada je postavila Borisa Dragovića, šef kabineta ministra finansija za novog predsednika Upravnog odbora RTBa. U RTBu se goidinama  ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama I ne važi Zakon o pristupu informacijama.

Na čelu preduzeća od kraja 2008 godine kada počinju nova zaduživanja je Blagoje Spaskovski. Na to mesto postavljan je na predlog URSa Mlađan Dinkića, a 2010. godine postaje visoki funkcioner ove stranke. Na predsedničkim izborima 2012 godine podržao je kandidata Demokratske stranke Borisa Tadića, a sredinom 2013. postaje član Srpske napredne stranke.

Nakon emitovanja prve emisije iz serijala o RTBu, lider URSa Mlađan Dinkić koji je i u prošloj I u aktuelnoj Vladi, do rekonstrukcije, bio na čelu ministarstva u čijoj je nadležnosti bilo ovo preduzeće rekao je da ni on nije bio zadovoljan radom Blagoja Spaskovskog.

Mlađan Dinkić, predsednik URS (03. 12. 2013. godine): Pa da sam bio zadovoljan kako je radio posljednjih godina sigurno on ne bi otišao u SNS. Nego je shvatio da nema više moju podršku, pa je zato otišao tražeći zaštitu u partiji koja je sada najmoćnija 

Generalni direktor RTBa Blagoje Spaskovski u poslenjigh godinu dana više puta je pristajao, a zatim ipak obio snimanje intervjua za Insajder. Pre početka emitovanja prve epizode  o poslovanju ove društvene kompanija, Spaskovski je uputio pismo televiziji B92 u kojem navodi da bi pristao na intervju koji bi se emitovao uživo. Smatrajući da je u interesu javnosti da generalni direktor odgovori na pitanja koja su postavljena u prve dve emisije, a tiču se poslovanja RTBa, ekipa Insajdera ponudila mu je mogućnost učešća u intervju koji bi se emitovao uživo. Spaskovski je međutim odbio ovu ponudu.

Blagoje Spaskovski tokom 90ih je bio kadar SPSa I direktor Rudnika bakra Bor zavisnog preduzeća RTBa. Sa te funkcije smenjen je nakon 5-o oktobarskih promena 2000. godine.

Posle decenije ratova, sankcija, nekontrolisanog I neplanskog iskopanja bakra koji je režim Slobodana Miloševića tokom 90tih koristio i kao sredstvo plaćanja u inostranstvu, RTB Bor je političke promene dočekao potpuno osiromašen, sa zastarelom opremom i tehnologijom. Iako u ogromnim dugovima i praktično pred stečajem, Vlada SRbije na čijem je čelu bio Zoran Đinđić odlučuje da pokuša da promenom rukovodstva promeni i stanje u RTB-u i koliko toliko održi socijalni mir u istočnoj Srbiji, s obzirom da od ove kompanije praktično zavisi ceo taj kraj. Na mesto generalnog direktora RTB-a krajem 2001. godine imenovan je Borivoje Stojadinović koji je tokom 90tih bio direktor Jugobanke Bor.

Borivoje Stojadinović: Ja sam tada pokojnom premijeru veoma otvoreno rekao, premijeru Đinđiću, da tamo Ajnštajn ne može da ispliva i da pokrije iz tekućeg poslovanja, bez pomoći države, ili nekog upliva novih investicionih sredstava.

Vlada Srbije tada formira I Odbor koji treba da kontroliše poslovanje ovog preduzeća. Član odbora bio je Ivan Grbin.

Ivan Grbin: Poslovno stanje je bilo mnogo teže. Samo preduzeće i sami resursi preduzeća su bili dosta izraubovani, oprema, pre svega, i najvažnija stvar - cena bakra je bila vrlo niska.

Cena po kojoj RTB prodaje bakar, zavisi od cene ovog metala na berzi u Londonu. Zbog stanja opreme, I kvaliteta rude, RTB je početkom 2000 godine imao ogromne troškove proizvodnje. Praktično pravljenje jedne tone bakra bilo je čak tri puta skuplje od njegove tržišne cene, odnosno cene po kojoj je Bor mogao da proda tonu ove sirovine. To znači da je proizvodnjom svake tone bakra RTB pravio gubitke, koje je delimično pokrivala država iz budžeta kako bi ova kompanija opstala. RTB su plaćani energenti i izdvajano za plate radnicima, a Vlada Zorana Đinđića čak je razmišljala i da ugasi ovo preduzeće.

B92: To znači, s obzirom na to da je država 2001 praktično uvela mere, da je Vlada Srbije upravljala tim preduzećem, znala je da je ono gubitaš ali je pokrivala te gubitke koje je ono pravilo?

Stojadinović: Na neki način jeste tako. Zašto. Zato što je u merama koje su tada donešene, u strategiji pomoći za RTB Bor, za državu bilo važno ne samo rad i poslovanje samog RTB Bor i radnika RTBa Bor, njihov opstanak i socio-ekonomski položaj, nego i ceo region istočne Srbije. Naime, vi znate da je RTB bio nosilac razvoja u tom kraju, i ne samo tog kraja nego i malo šire

Sa obrazloženjem da je neophodno očuvati proizovdnju i popuniti kapacitete u RTBu tadašnje rukovodstvo ulazi u poslove sa pojedinim privatnicima koji su, kako je pokazalo istraživanje Insajdera, donosili nove gubitke ovoj kompaniji.

U rudnicima bakra kopa se, usitnjava i prečišćava ruda koja se zatim kao koncentrata bakra u Topionicama prerađuje u bakarne katode koje se prodaju na tržištu. Privatne kompanije kojima treba bakar, mogu na tržištu da kupe koncentrat, a zatim plate topionicama da im ga prerade u bakar. U ove poslove prerade koncentrata bakra za privatnike ulazio je i RTB Bor, po uslovima koji važe na svetskom tržištu. Međutim, zbog zastarele tehnologije RTB Bor nije mogao da ispuni uslove na koje se obavezao ugovorima zbog čega je morao da ima daje i sopstveni bakar. Osim toga, cena prerade u Topionici u RTBu veća je od cene koja je na svetskom tržištu zbog čega je i tu nastajao gubitak za ovo društveno preduzeće.

B92: Da li je RTB zarađivao na ovom poslu  uslužnog topljenja za druge firme?

Stojdinović: Direktan odgovor je ne, ali je to bilo nužno zlo koje je moralo da radi. Ja to tvrdim...

B92: Šta to znači?

Stojadinović: To znači da ste vi sa topioničkim kapacitetima kako su koncipirani ovakvi kakvi su sada, mislim da će to i sutra biti slučaj sa novom tehnologijom, vi morate kontinualno održavati proizvodnju. Ako nemate proizvodnju koncentrata u dovoljnom obimu da pokrije kapacitete, onda ste vi u velikom problemu, jer dolazi do diskontinuiteta u procesu. To znači izuzetno, strahovito povećani obim troškova održavanja, znači kako kod nas kažu „laufanja na prazno“.

Analiza ugovora potpisanog 2004. godine sa firmom East point za uslužnu preradu bakra pokazuje da je RTB Bor, poštujući uslove koji su važili na svetkom tržištu, a koje nije mogao da ispuni, bio u gubitku oko 2,6 miliona dolara. Stojadinović medjutim tvrdi da bi gubitak RTBa bio mnogo veći da ova firma nije radila uslužnu preradu I da je zbog toga RTB morao da ulazi u ove poslove.

B92: Da li biste se tako ponašali da je u pitanju privatna firma – uzimali posao da radite za drugu firmu, koji će da vam pravi gubitak?

Stojadinović: E, pa sad, znate šta, to pitanje treba analizirati. Ako postoji neki drugi društveni, širi, strateški interes za republiku gde vlada o tome donosi odluke, gde pored RTB Bora ima smisla jelte držati zapošljenost, nekakv nivo standarda u tim krajevima, jer republika nije republika ako dozvoli da jedan kraj umre, jelte e onda je to drugo pitqanje da li biste tako uradili. Ja kao privatnik, kao i svaki durgi, sebe posmatrajući, svoj kapital, sigurno da ne bih nikada održavao u životu takvu kompaniju, a da mi i dalje pravi gubitke. Ovde je interes druge prirode

B92: Važno je da radi, makar pravio i gubitke?

Stojadinoivć: Da, bilo je važno da radi makar i gubitke pravi

U periodu od početka 2002. godine do kraja 2009. godine kada je aktuelno rukovodstvo RTBa prekinulo sa poslovima uslužne prerade, ova kompanija je za privatnike preradila oko 410 hiljada tona kocentrata. Najviše, 278 hiljada tona, prerađeno je za firmu East Point, čiji je vlasnik bio Zoran Drakulić. Drakulić je, prema sopstvenom priznanju, bio dugogodišnji finansijer DSSa, a 2004. godine bio je kandidat te stranke za gradonačelnika Beograda. Firma East Point posao uslužne prerade bakra u RTBu je počela upravo 2004. godine, u vreme kada je vladu formirala Demokratska stranka Srbije.

Ova firma 2003. godine postala je suvlasnik Valjaonice bakra Sevojno, a East Point kupio je i fabriku kablova Zaječar. Obe ove fabrike kao osnovnu sirovinu koriste bakar. Tadašnji vlasnik East Pointa Zoran Drakulić odbio je snimanje za Insajder, ali je u razgovoru naveo:

“U poslovima uslužne prerade potpisivani ugovori po tada važećim tržišnim uslovima I East Point  nikakve povlastice u saradnji sa RTBom nije imao. Naš interes da sarađujemo sa RTBom bio je u tome da naše fabrike dobiju bakar koji će biti domaće proizvodnje, kako bi, posle prerade, mogao da ide u izvoz”, rekao je Drakulić

U posao uslužne prerade 2005. godine ulazi I firma Grand Inžinjering iz Bora čiji je vlasnik Dragan Živković. Firma Grand D Inžinjering, bavi se proizvodnjom bakarne žice, čime se bavi i istoimena fabrika koja posluje u okviru RTBa. Grand je u postupku privatizacije 2008. kupio nekadašnju Fabriku koja je bila u sastavu RTB Bor - Fabriku lak žice.  Za ovu kompaniju RTB Bor je preradio ukupno oko 48 hiljada tona koncentrata.

Dragan Živković, vlasnik “Grand D Inžinjering”: Ja, iskreno, nisam ulazio u kalkulacije RTBa. Znam da sam plaćao u to vreme najskuplju preradu u odnosu na ostale dobavljače koncentrata. Šta je tu dominantna priča? Da je RTB u nedostatku sopstvenog koncentrata trebalo da nabavi koncentrat iz uvoza. Mi smo imali prvoklasni koncentrat iz lokalnih rudnika iz Bugarske koji je kvalitet “grade A”.

Da ugovori o uslužnoj preradi koncentrata za private firme donose gubitke RTBu sindikat Nezavisinost upozorio je 2005. godine u pismu koje je uputio ministarstvima rudarstva I finansija. Ministar rudarstva u tadašnjoj vladi Vojislava Koštunice bio je Radomir Naumov iz Demokratske stranke Srbije čiji predstavnici odbijaju razgovor za Insajder uz opravdanje koje ponavljaju već tri godine - da Insajder emisijama o političkoj pozadini ubistva premijera i pljački u Kolubari vodi kampanju protiv ove stranke. Tadašnji predsednik sindikata Nazavisnosti, bio je Rudolf Navijalić koji je sada predsednik Industrijkog sindikata RBBa.

Navijalić: Ministar Naumov nije odgovorio nama nego je prozvao tadašnjeg generalnog direktora Borivoja Stojadinovića da mu on da odgovor i tumačenje da li je to tačno ili nije i koliko je tačno. Tako da je tu nastala između njih neka prepiska, pravdanje, ponovo sijaset pitanja i navodno je tada generalni direktor bio pozvan u Beograd na razgovor i po našim informacijama bio je debelo iskritikovan

Stojadinović: Prosto nije bilo izlaza i kažem još jednom, ne govorim o tome da možda nije bilo nekih boljih rešenja. Ali ta priča, to nije priča od juče. Tu smo mi pravili računice, i računice i računice i ne samo ja, nego i moji saradnici i prethodnici. I prethodni direktor generalni koji je dugo bio direktor, 10 godina, je pravio te računice i nikada, zaista nikada nije mogao da dođe u poziciju da se to ne radi

Borivoja Stojadinovića Vlada Vojislava Koštunice smenila je sa mesta direktora u maju 2006. godine. Dve godine nakon toga Borivoje Stojadinović zaposlio se u firmi Grand D Inžinjering koja je godinama prerađivala koncentrat I kupovala bakar o RTBa. Stojadinović je bio direktor Granda od jula 2008 do kraja novernbra 2009.  

Stojadinović: Ja vam odgovorno tvrdim da ovde zaista ništa ne postoji. Na kraju proverite i pitajte i gospodina Živkovića ili bilo koga, da li sam na bilo koji način ja, pripremao sebi mesto u njegovoj kompaniji .

B92: Pa dobro, malo je naivno verovati da bi on sada rekao, jeste pripremali ste

Stojadinović: Pa ne... to je... vi tvrdite kao malo je teško... a ja vam kažem, zašto onda ja nisam ostao kod Dragana Živkovića duži period izuzev godinu i nešto dana.

Živković: Ja mislim da ako je čovek posle 2 godine došao u kompaniju u kojoj, u gradu u kome živi, sasvim je realno da je to normalna pojava. Znači prošao je onaj profeesionalni kodeks kada ne bi mogli da se bavite … gledali smo i na to

B92: Treba da verujemo da to nema veze sa poslovanjem Grand Inžinjeringa i RTBa  kada je on bio direktor?

Živković: Pa vidite, znači, sve je dostupno proverama. Sve što je van politike koja je tada vrlo bila precizna i definisana u odnosu na ovu sada kada se ne zna ni koliko se prodaje, ni kome, ni kako ni šta… Mislim da sve to mogu i dostupno je svim organima, da li je to bilo zakonski, ili nije i kako je bilo

Kada je Vlada Vojislava Koštunice smenila Borivoja Stojadinovića na njegovo mesto kao kadar DSS došao je Miodrag Conić. RTB Bor međutim nastavlja da radi uslužnu preradu za privatne kompanije. Conić je odbio razgovor za Insajder, ali je u pisanom odgovoru naveo da je RTB morao da radi poslove sa privatnicima jer je tako smanjivao sopstvene gubitke.

Analiza Insajdera pokazuje da je RTB Bor, da je sam kupovao koncentrat, umesto što je uzimao od privatnika na uslužu preradu, mogao u ovim poslovima da ostvaruje dobitak. Naše istraživanje pokazuje da je na osnovu ugovora iz 2004. godine za preradu 20 hiljada tona koncentrata RTB imao gubitak od 2,6 miliona dolara, dok bi, da je sam kupio tu količinu, zaradio oko 2,7 miliona dolara. Naime da je RTB Bor sam kupovao koncetrat, ovo preduzeće bi posle prerade imalo sopstveni bakar koji bi moglo da proda na tržiđštu I tako ostvari profit.

Borivoje Stojadinović, bivši generalni direktor RTB (2001 – 2006. godina): Tačno, ali nije mogao da ga kupi   

B92: Zašto nije mogao da ga kupi?

Stojadinović: Nije imao para. da biste vi kupili koncentrat morate da imate likvidna sredstva da ga kupite, ili bankarsku podršku. Nikakve baknarske podrške nije bilo za uvoz, odnosno kupovinu koncentrata

B92: Ali ste 2004 godine, kao subvenciju države, to su zvanični podaci, dobili 12 miliona dolara. da je taj novac iskorišćen za kupovinu kocentrata vi bi napravili neku odbit, umsto što je novac potrošen za plate?

Stojadinović: Jeste ali je taj novac išao za stvari koje su nužno životne potrebne bile tada, to su energenti, plate i zarade radnika. Znači apsolutno je bilo nemoguće iz tih sredstava izdovjiti još za kupovinu koncentrata. Ukupna klima je pored stvarnog...

B92: Čekajte zar nije mogla država da finasira takvu kupovinu koja bi donela zaradu RTBu?

Stojadinović: Ne. Država, ja mislim ni dan danas, a tada apsolutno nije želela da ulazi u pojedinačne poteze...

B92: Bilo joj je jednostavnije da ostavi Bor da pravi gubitak?

Stojadinović: Pa može i tako da se tumači ali svakako da država nije htela da uđe u direktnu nabavku koncentrata ili bilo kog dugog energenta ili nečega što je trebalo da obezbedi i reguliše proces proizvodnje.

U pisanom odgovoru Insajderu Miodrag Conić navodi da bi bilo bolje da je RTB mogao sam da kupuje koncentrat, ali da je za to trebalo oko 40 miliona dolara.

“Ovo se moglo uraditi samo iz pozajmljenih sredstava, dakle iz kredita, ali  to ni jedna banka na ovome svetu, u tom trenutku, pred raspisivanje tendera za prodaju kompanije, ne bi prihvatila. A kamo li drzava, koja je htela da nas proda i tako se reši problema”

Aktuelni direktor RTBa, Blagoje Spaskovski kojeg je na to mesto krajem oktobra 2008 godine postavila vlada Mirka Cvetkovića, prekinuo je praksu uslužne prerade koncentrata za privatne firme sa obrazloženjem da je taj posao štetan za RTB. Na mestu direktora Topionice u 2009 godini bio je Milan Dejanovski.  

Milan Dejanovski, bivši direktor TIR: Ni sada rudnici ne proizvode dovoljno koncentrata za postojeću liniju

B92: Kako je moguće da sada radi bez uvoza pošto generalni direktor tvrdi da je zabranio?

Dejanovski: Radi, kreni stani, kreni, stani, tako radi. Pošto je pred raspadom, pretpostavljam da je ta logika. Iaonako će biti zamenjeno novom, sada više nemam šta da pazim. I dosta kreni stani. Drugo rade dosta smanjenim kapacitetom, još je kondicija, sposobnost postrojenja je smanjenja

U vreme kada ga je Vlada Mirka Cvetkovića, koju su činili DS, G17 plus, odnosno URS i SPSa, 2008 godine postavila na čelo borskog basena Spaskovski je radio i kao konsultant privatnoj kompaniji Farmakom na ponovnom otvaranju rudnika Lece u Medveđi. Vlasnik koncerna Farmakom je privrednik Miroslav Bogićević iz Šapca koji je rudnik olova I cinka u Medveđi kupio u aprilu 2008 godine kupio rudnik Lece je. Mediji u Srbiji godinama su ga dovodili u vezu sa Demokratskom strankom, što su i on i DS uporno demantovali. Ponovnom otvaranju rudnika Lece u aprilu 2010. godine prisustvovao je I tadašnji predsednik Srbije I Demokratske stranke Boris Tadić. U isto vreme dok je direktor RTBa Blagoje Spaskovski, Farmakom ulazi I u posao trgovine bakrom, čime se nikada ranije nije bavila. Insajder je na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja došao do ugovora iz septembra 2011. Godine kojim se definiše kupoprodaja bakra između RTB Bora i Valjaonice bakra Sevojno, koja je jedan od najvećih kupaca ove sirovine, ali preko Farmakoma.

ŠEMA: Ugovorom je predviđeno da kamion Valjaonice dođe u Bor i preuzme ugovorenu količinu bakarnih katoda. RTB Bor račun za preuzet bakar šalje Farmakomu, a Farmakom zatim račun šalje Valjaonici. Tako praktično, RTB Bor naplaćuje bakar od Farmakoma, a Valjaonica, za bakar koji je uzela od Bora, plaća Farmakomu. S obzirom na to da je potpisan ugovor na 600 tona bakarnih katoda mesečno tokom 2012 godine, ukoliko se računa prosečna cena iz septembra kada je ugovor potpisan, znači da se radi o poslu vrednom blizu 45 miliona evra.

Farmakom na ove poslove nije obračunavao posredničku proviziju. Istovremeno, RTB Bor je od Livnice Guča koja od 2006. godine posluje u okviru Farmakoma, kupovao proivode koji su mu neophoni u procesu proizvodnje. Medjutim, prema podacima iz lične karte RTBa koju je ova kompanija nedavno dostavila Ministarstvu privrede Farmakom je RTBu na kraju 2012. godine bio dužan skoro 5,4 miliona evra. U isto vreme RTB je, prema zvaničnim podacima, ovoj privatnoj firmi dugovao oko 440 hiljada evra. Prema zvaničnim podacima iz lične karte, dug Farmakoma prema RTBu povećao za sedam meseci 2013. godine za  još oko 1,9 miliona evra, dok je ova društvena fima smanjila svoje obaveze prema Farmakomu na oko 71 hiljadu evra. Vlasnik Farmakoma Miroslav Bogićević odbio je snimanje za Insajder, ali je u pisanom odgovoru naveo da u ukupnim poslovnim odbnosima izmedju dve firme isključivo RTB Bor dugovao Farmakomu.

“U 2012. godini Farmakom je u nekoliko navrata bio dužnik prema RTB Bor, ali samo po osnovu isporučene bakarne katode u Valjaonicu bakra Sevojno, sve do momenta izmirenja obaveza Sevojna prema Farmakomu. Takodje, dug u julu nije bio u iznosu koji navodite, jer je RTB Bor dugovao Farmakomu za isporučenu robu 486 miliona dinara, a isti nije medjusobno zatvoren usled nemogućnosti sprovodjenja kompenzacije zbog blokade Farmakoma. Sve obaveze uključujući I dogovorene kamate prema RTB Bor, Farmakom je uredno izmirivao”, navodi se u odgovoru Bogićevića Insajderu.

Sva ulaganja koja prema zahtevima aktuelnog rukovodstva treba da iznose čak polamilijarde evra, zasnivaju se u osnovi na biznis plana za proizvodnju bakra koje je sredinom 2009 godine uradilo tadašnje rukovodstvo na čijem je čelu bio Blagoje Spaskovski. U dokumentu se navodi da je za ulaganje u metalurgiju, odnosno izgradnju Topionice potrebno 136 miliona dolara, odnosno oko 100 miliona evra. U prvoj emisiji iz serijala o RTBu videli ste kako je cena ovog projekta porasla na 300 miliona evra. Biznis planom previđeno je da je za ulaganje u rudnike i novu opremu potrebno 126 miliona dolara, odnosno oko 88 miliona evra. Kako se navodi, ovim ulaganjem u periodu od 2009. do 2013. godine, dostigla bi se proizvodnja od 50 hiljada tona bakra u katodama godišnje. U rudarstvo i opremu u proteklih nekoliko godina uloženo je 103 miliona evra, a planirani nivo proizvodnje od 50 hiljada tona godišnje, po svemu sudeći, neće biti dostignut.

U isto vreme dok generalni direktor RTBa Blagoje Spaskovski navodi da proizvodnja raste, i u 2012. i 2013. godini najavljivao je da će ovo preduzeće imati proizvodnju od 40 hiljada tona bakra.

Blagoje Spaskovski, februar, 2012. godine:  Vi ispred direkcije vidite dijagram na bilbordu kako proizvodnja napreduje, vidite trend proizvodnje penje se kao mlaznjak, znate, sve brže I brže. Ja očekujem i ove godine veću proizvodnju. Planirana je 40 hiljada tona, daćemo je.

Blagoje Spaskovski, avgust, 2013. godine:  Mi smo sada zaokružili rudarstvo i ove godine očekujemo 40ak hiljada tona bakra , sledeće godine već nivoa 55 do 60 hiljada tona baka. mi ćemo narednu godinu, kraj 2015 godine dočekati sa preko 80 hiljada tona. Ja sam odgovoran čovek, iza svega ovoga što sam rekao stojim

 2008 godine RTB BOR je proizveo oko 19 hiljada tona bakra. Posle četvorogodišnjeg ulaganja,  2012 u ovom kompleksu proizvedeno je 32 hiljade tona što je samo 13 hiljada više u odnosu na 2008. godinu.  Prema procenama iz samog RTBa ove godine biće proizvedeno oko 36 hiljda tona ove sirovine.

S obzirom na ovakve rezultate, postavlja se pitanje ko kontoliše da li se ostvaruje najavljena proizvodnja i da li je ulaganje u rudarstvo bilo opravdano I da li će biti isplativo. U vreme kada je RTB doneo plan proizvodnje na čelu ministarstva rudarstva u vladi Mirka Cvetkovića bio je Petar Škundrić iz SPSa. Škundrić je odbio razgovor za Insajder i naveo da to ministarstvo nije bilo konsultovano u izradi, ili analizi ovog dokumenta. Škundrić nam je u telefonskom razgovoru rekao da je zbog toga što je u restrukturiranju, nadležnost nad RTBom imalo jedino ministarstvo ekonomije na čijem je čelu tada bio Mlađan Dinkić.

U vreme kada je napravljen biznsi plan na mestu direktora topionce bio je Milan Dejanovski. On kaže da je već tada bilo jasno da je plan neostvariv.

Dejanovski: Govorilo se da Bor može sa tim i tim zaduženjima napraviti pozitivno poslovanje, pa je, koliko sam ja primetio, a to ima dosta ljudi koji to mogu da potvrde, količine proizvodnje, znači metala kroz godine planiranja, horizont planiranja su veštački povećavanje, nisu realne

B92: A zašto je to rađeno?

Dejanovski: Pa rađeno je da bi se došlo do kredita , da se kupi nova oprema, pa kao kad se kupi nova oprema kad već doći bageri novi, kamioni buldozeri, sve to što treba, bušilice, za površinske kopove za jamsku ekosploatacviju, sve što treba, kad to bude pristiglo u Bor, onda ćemo mi to već podići, ali dobro, država će biti garant pa i ako ne stgnemo mi to a otplatimo, država će to otplatiti. Znači po meni izuzetno nekorektan potez, a naročito od strane onih koji su prihvatili takve usmene predloge i takav biznis plan koji po meni, subjektivno sada ocenjujem, nije korektan

B92: To znači da se bor i dalje zaduživao od 2009 a da neće imati odakle da vrati?

Dejanovski: Moja je procena da će vraćanje biti problematično. I za novu topionicu i za ovu rudarsku opremu biće jako problematično.

Ivan Grbin, bivši predsednik UO RTB Bor (februar – oktobar 2010): To i jeste moje osnovno mišljenje da bi morala da postoji jedan bolja kontrola i bolja kontrola rada poslovodstva i da bi taj upravni odbor morao da bude aktivniji, da bi skupština morala da bude aktivnija. Takođe i pravna uređenost RTBa, dokumentacija, statut preduzeća, ugovor o osnivanju itd sve to nije prilagođeno sadašnjem trenutku

Dok direktor RTB Blagoje Spaskovski neprestano govori o velikom uspehu koji je RTB postigao od kada je on na čelu kompanije, svi pokazatelji govore da ulaganje stotina miliona evra uz odobrenje drževe ne daju obećane rezultate. Insajder je došao do internog pisma koje je direktorima zavisnih preduzeća u oktobru ove godine poslala zamenica Blagoja Spaskovskog za ekonomska pitanja Mirjana Antić. Ona upozorava da postoji negativan trend u svim pokazateljima poslovanja I rada RTB Bora:

-          Predložili smo i usvojili ambiciozne planove u rudarskoj proizvodnji koji se ne ostvaruju ni na jednoj poziciji. Proizvedeno je 19, 1 posto bakra manje od plana

-          Nesporno je da su površinski kopovi u RBB I RBM tehnički veoma opremljeni. Kao nikada ranije! Međutim učinci te opreme su još uvek skromni, rukovanje je često povereno nestručnim I neodgovornim izvršiocima, havarije su česte, održavanje je skupo

-          Metalurgija prerađuje samo koncentrate bakra iz RTB Bor I to u nedovoljnim količinama I nestandardnog kvaliteta

Nakon ovakvog upozorenja Mirjana Antić je prema informacijama Insajdera smenjena sa funkcije zamenika generalnog direktora.

S obzirom na to da je za sve kredite koje RTB Bor uzima poslednjih godina posredno ili neposredno garantovala država, ukoliko Bor ne bude mogao da ih vraća I njih će praktično preuzeti država. U novi investicioni ciklus, 2009 godine, prema trvrdnjama Blagoja Spaskovskog ovo preduzeće ušlo je sa dugom od oko 860 miliona evra. RTB Bor je od 2004 godine u procesu restrukturiranja koji ga je sa jedne strane zaštitio od prinudne naplate dugova, a sa druge strane je trebalo da ga oporavi I pripremi za prodaju. Ovaj proces pretvorio se u svoju suprotnost, pa su dugovi ovog društvenog preduzeća nastavili da rastu jer RTB nije vraćao stare kredite, nije plaćao poreze I doprinose, taksu državi za korišćenje mineralnih sirovina ili struju EPSu. I pored toga I prošla I aktuelna Vlada Srbije odobravale su RTB dodatna zaduživanja, pa su tako njegovi dugovi sada veći od milijardu evra, što će, po svemu sudeći, pasti na teret svih građana Srbije.

 

 

RUDNIK DUGOVA