Jezik

sr

en
Serijal: RUKOPISI NE GORE

Transkript treće epizode

Zoran Živković (pored odra Zorana Đinđića): "Predsedniče, dragi Zorane, podneću ti jedan izveštaj. Tebe su ubili, jedna grupa u kojoj su Budala, Prevara i Pacov. Ne samo u toj grupi, u mnogim grupama, bilo da su one političke ili neke drugačije bilo je i još uvek ima puno budala, prevara i pacova i oni su nam bili najveći neprijatelji."

Vladan Batić (pored odra Zorana Đinđića): "Ovi prvi koji su stalno prizivali i pozivali na tvoj linč, oni su te ubili. Ovi drugi su samo povukli oroz."

Čedomir Jovanović (pored odra Zorana Đinđića): "Dok god postoji i jedan član Demokratske stranke on će trajati sve dok se pred lice pravde ne izvedu, ne samo ljudi koji su juče pucali u Zorana Đinđića, već i svi oni koji su se tim hicima obradovali, oni koji su tako nešto želeli da urade pre toga i oni koji su pomislili da će biti možda naknadne prilike za njih."

B92: Akcija Sablja nije otkrila odgovor na najvažnije pitanje - ko je imao najviše štete dok je Zoran Đinđić bio živ i ko je imao najviše koristi kada je ubijen. Uhapšeni su oni koji su prema optužnici pucali i organizovali ubistvo premijera Srbije. Istraga je, međutim, stala kada se došlo do inspiratora i nalogodavaca tog ubistva. Ekipa Insajdera je istražujući mnoge nelogičnosti u okolnostima u kojima je ubijen premijer došla do činjenice da je u nedelji u kojoj je ubijen trebalo da se dogode dve važne stvari - zakazana je sednica saveznog parlamenta posle koje je Zoran Đinđić trebalo da preuzme i kontrolu nad Vojskom. Plan je bio da vojni ministar bude čovek od Đinđićevog poverenja, Zoran Živković. Druga važna stvar koja se dešava u nedelji kada je ubistvo je da Ljubiša Buha Čume pristaje da bude svedok saradnik i potpisanu izjavu o tome daje specijalnom tužiocu Jovanu Prijiću. Čak i da su sve to samo slučajnosti, svakako su nezaobilazne činjenice u onome što će se dogoditi kasnije. Jedna od takvih je da nikada do sada nije ispitana uloga DB-a i vojne Službe bezbednosti u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića.

Zoran Đinđić: "U Srbiji je još uvek rizičnije biti policajac i sudija nego biti kriminalac. I da je sistem još uvek u stanju manje da štiti svoje službenike nego što je mafija u stanju da ih ugrozi, bilo direktno, bilo indirektno, bilo pretnjama, bilo ucenama, bilo možda potkupljivanjem. I to je, vrlo otvoreno rečeno, trenutno stanje u našoj zemlji, bez ulepšavanja."

B92: Pripreme za obračun s mafijom u Srbiji počele su sredinom 2002. Još u to vreme, kako saznajemo, u najvećoj tajnosti policija pregovara s Ljubišom Buhom Čumetom da pristane da svedoči protiv pripadnika Jedinice za specijalne operacije iz Zemunsko-surčinskog klana, jer je to jedini način da oni budu uhapšeni. Iako su pregovori vođeni u najvećoj tajnosti, mafija koja je svoje ljude imala svuda, pa čak i u Državnoj bezbednosti, saznaje za to i prvi put pokušava da ubije Ljubišu Buhu u leto 2002. Tada Buha, koji je preživeo atentat, beži u inostranstvo, ali i dalje vodi pregovore s policijom. Nekoliko meseci kasnije Legija i Spasojević odlučuju da Buhino preduzeće Defence roud dignu u vazduh. To je ujedno bila osveta Buhi, ali i poruka svima onima koji planiraju da im stanu na put. Ljubiša Buha Čume se iz inostranstva u januaru 2002. oglašava preko medija.

Ljubiša Buha: "Što se tiče Avale i ubistva Ivana Stambolića, ja sam upoznat s tim preko Dušana Spasojevića. Tad u to vreme je on odneo Radetu Markoviću pištolj s prigušivačem na poklon, i počeli su da se dogovaraju Rade Marković, Bracanović, Legija za ubistvo Ivana Stambolića. Dušan Spasojević je rukovodio tad akcijom, znači rukovodio je tad akcijom on, znači sa još pet pripadnika iz JSO-a krenuli su kombijem da kidnapuju Ivana Stambolića. Pre toga su iz Jedinice snimali non-stop Ivana Stambolića i nisu znali kako da urade, kako da ga otmu jer će početi da vrišti i ovo i ono. Onda kada su ga otimali, znači stali su kombijem direktno pored njega i ja mislim da mi je Dušan Spasojević rekao da je sedeo na klupi, da su oni izašli, da mu je jedan zatvorio usta, a ovi za ruke i za noge i da su ga uneli u kombi. Čim su ga uneli u kombi da su mu stavili džak na glavu, da su ga izlepili sa selotejp trakom, to da ne bi mogao da vrišti, da su ga odveli tamo na Avalu i da su ga tu likvidirali i zakopali."

B92: Pripreme za obračun sa mafijom ogledaju se i u donošenju posebnog Zakona o borbi protiv organizovanog kriminala koji će omogućiti instituciju svedoka-saradnika. Imenovanjem specijalnog tužioca i odlukom Ljubiše Buhe Čumeta da bude svedok, priprema se hapšenje kriminalaca.

Dragoljub Todorović, advokat SPO-a: "Rekao je, znam ko je ubio Ivana Stambolića, on je ubijen tamo na Avali i tamo zakopan i tako dalje. Pogrešio je planinu, posle je rekao Fruška Gora, dakle on je počeo da otkriva. Oni su znali, Legija, Spasojević, oni su znali da Buha ima dobre informacije i da zna šta su radili. Onda su digli u vazduh taj njegov Defence roud i onda su likvidirali premijera da ne bi došlo do dalje, smatrali su da njegovim ubistvom će se ta stvar zaustaviti. Da se zaustavi, dakle, smatram da je neoprezno bilo pustiti Buhu da iz inostranstva priča to što je pričao pre nego što oni budu uhapšeni."

B92: I pre nego što se Ljubiša Buha Čume oglasio u medijima, Legija i Spasojević imali su, po svemu sudeći, preko svojih ljudi u policiji i službi informacije da država pregovara sa Čumetom. Činjenica da mafija dobija podatke koji u tom trenutku predstavljaju državnu tajnu bila je jedan od razloga što Đinđić odlučuje da 24. januara 2003. smeni tadašnji vrh BIA, Andriju Savića i Milorada Bracanovića, koji je bio Legijina desna ruka. Samo tri dana posle te smene otvorenim pismom oglašava se i Milorad Ulemek Legija:

 

Milorad Ulemek Legija (otvoreno pismo): "Odbrojavaju nam poslednje dane igrajući se našim sudbinama kao uostalom vascelog naroda. Jadna mi je zemlja i policija u njoj ako slučajeve u njoj treba da joj rešava Ljubiša Buha zvani Čume svojim svedočenjima. Još je tužnija činjenica da se takvima služe da ljagaju i ruše druge, one kojima je itekako stalo do ove zemlje, ovog naroda i koji su nebrojeno puta pokazali i dokazali to. Ne mogu a da ne pomislim kako je ipak sve to delo istih ljudi, onih kojima ništa nije sveto i kojima ni do čega što je srpsko nije stalo, pa ni do onih koji su krvarili i čija su mrtva tela razvlačena duž ratišta i od kojih je ostalo samo skromno sećanje na izbledelu fotografiju u spomen sobi naših heroja u Kuli. Ako nećete i ne želite da poštujete bivše, pa ni sadašnje komandante, poštujte bar mrtve. Niko, pa ni istorija, vam neće oprostiti. Za kratko vreme, mnogo kratko, zaboravili su sve. Krčme poslednje kredite narodne volje u kojima ima mesta samo za njih same. Narod i ma ko drugi izgleda više nije potreban, ni za izbore, jer izgleda ni njih više neće biti. Verujem ni nas, jer im je toliko stalo da nas se po svaku cenu i na bilo koji način reše."

B92: Posle pobune Crvenih beretki pismo patriotskog sadržaja Milorada Ulemeka Legije takođe predstavlja pretnju koju niko u tom trenutku ne shvata ozbiljno. Prvi pokušaj ubistva Zorana Đinđića bio je 21. februara 2003. godine. Dejan Milenković Bagzi kamionom je namerno presekao put koloni vozila pod pratnjom u kojem je bio pokojni premijer. Namera je bila izazvati sudar i zaustaviti kolonu da bi Željko Toljaga iz JSO-a ručnim raketnim bacačem gađao premijerovo vozilo, a Milan Luković Kum i Sretko Kalinić Beli iz JSO-a automatski puškama dovršili atentat. Dejan Milenković Bagzi je priveden, ali i pušten pre vremena. Vanraspravno veće IV opštinskog suda poništava odluku o osmodnevnom pritvoru koju je izrekao II opštinski sud.

Miloš Vasić, novinar "Vremena": "Tu sedi nekakva ad hok radna grupa od UBPOK-a, kriminalističke policije i BIA, koji pokušavaju da nađu neki pravni način da se Bagziju odredi pritvor. Međutim, iz nekog razloga ne idu dalje od prekršajne prijave za falsifikovane papire za taj kamion neki.I on dobija 7 dana, ali izlazi posle četiri. Izlazi posle četiri, kako je izašao, pazi, posle četiri dana? Mislim, to je pitanje za 64.000 dolara, da ne kažem za 50.000 evra."

Vladan Batić, bivši ministar pravde: "Sećam se da je bila nekakva proslava, ne znam koliko godina Tanjuga, baš te večeri kad je on pušten iz pritvora i za izrazim svoje zgražavanje. Sutradan, ne znam, Vučetić, Leposva Karamarković, Ivošević, svi nekakve komentare uvredljive na moj račun - sačekuša za pravosuđe, bahati ministar pravde se obračunava sa pravosuđem preko slučaja Bagzi, nedopušteno, neviđeno..."

Leposava Karamarković, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije: "Ni traga tada nije bilo, ne u spisima nego ni u primisli da se radi o nekom opasnom zlikovcu koji je pokušao atentat na premijera. Tek kad je on pušten i kad je odlučeno onda je došlo do isticanja da se radi o atentatu."

Zoran Đinđić: "I dovoljno je da on kaže da je trgovački putnik i da ne zna o čemu se radi, da mu se poveruje. Znači, da je na reč tog sudije tražio pozajmicu, ne znam da li bi mu sudija dao hiljadu dinara da je on rekao - daj mi hiljadu dinara, mame mi vratiću ti. Ali, ako se radi o nečijem životu i nečijoj bezbednosti onda ćete odmah poverovati svakom koga vam dovedu da on zapravo ima dobre namere."

B92: Milorad Dodig je prema svedočenju Vladana Batića nedelju dana pre ubistva pokušao da upozori premijera Srbije.

Vladan Batić: "Mile Dodik dolazi 5. marta prošle godine tačno u 12 sati mi smo bili kod Đinđića u rezidenciji u Užičkoj ulici. I Dodik je tad rekao da se tamo aktiviraju neke kriminalne grupe, neke vojne, paravojne formacije iz Srbije, iz Republike Srpske, da imaju neke poligone, da imaju neke centre gde su nekad vršene obuke i sad su se ponovo skupili i prema njegovim informacijama sprema se neka diverzija, sabotaža, neko zlo u Srbiji. Ja sam pratio Zoranove reakcije, on je bio čovek koji je onako, već sam prethodno rekao, bio pun života i energije, njega kao da to nije doticalo. Ja sam video kao da je on onako sluša ono što priča Dodig ali da mu to ne dopire do mozga. Ja kažem Zoranu - ej, bre, pa čovek te upozorava, ti ništa, kao baš te briga. On kaže - pa šta da radim, reći ću ovo Dušanu, ali jednostavno takav je Zoran bio. Čini mi se da je priča o smrti, o strahovima bila mnogo daleko od njega, takva je bio ličnost."

B92: Da, ali ne može to da bude opravdanje. Znači, postoje institucije koje su nadležne...

Vladan Batić: "Slažem se, slažem se ja. Ja vam govorim ono što ja znam, vi ste mene pitali šta ja znam. Znači, prvi moj indikator da nešto nije u redu bio je slučaj Bagzi."

B92: A što vi tada niste podneli ostavku?

Vladan Batić: "Pa, kakve to veze ima sa mnom? Ja ne mogu da....."

B92: Ali pravosuđe je u tom slučaju....

Vladan Batić: "Ne, ministar pravde nema ništa s pravosuđem, to je pravosudna vlast, ili sudska vlast."

B92: Dobro, ali rekli ste da ste bili zgroženi takvim postupkom.

Vladan Batić: "Pa, bio sam zgrožen takvim postupkom. Znate, niko nije pretpostavljao tada kakav može da bude konačan epilog čitavog događanja."

Aleksandar Tijanić, bivši savetnik predsednika SRJ: "A čiji je zadatak bio da se Đinđić brani? Njegovih ljudi. Neće Đinđić da se brani? Daš ostavku i pritom zvekne ostavka i kažeš - dajem ostavku jer neću da te ubiju, jer sam tvoj prijatelj. Ko je to uradio? Niko."

B92: Bilo je i događaja koji su očigledno zbog nemoći policije i države ostali potpuna tajna sve do danas.

B92: Je li tačno da su vas pokušali da ubiju pripadnici surčinskog klana?

Goran Radosavljević-Guri, bivši komandant Žandarmerije: "Pa, bilo je, bilo je pokušaja, ali na sreću nisu uspeli."

B92: Kada su bili ti pokušaji?

Goran Radosavljević-Guri: "Bio je jedan pokušaj pre ubistva gospodina Đinđića, razloge ne znam, ali to se desilo na autoputu, ali, eto to je sve."

B92: Dobro, ali kako je moguće to da je to do danas ostala tajna?

Goran Radosavljević-Guri: "Pa, ostala je tajna iz... mislim, nije to ni neka tajna. Bilo je verovatno još ljudi koji su pokušali da ubiju, pa znate da je tada bila priča da surčinski klan hoće da ubije još neke predstavnike Vlade, policije, vojske i tako dalje. To su bile priče od kojih su neke verovatno bile tačne, a verovatno je ostala tajna da li su pokušali još nekoga da ubiju u to vreme."

B92: A što nisu uhapšeni oni tada? Znači - pokušaj ubistva, ili niste znali ko je to.

Goran Radosavljević-Guri: "Ne, ja mislim da to nije uopšte ni neka bitna stavka u ovoj priči, jer jednostavno svi smo bili izloženi, svi smo bili napeti u toj situaciji, nismo spavali danju, noću, bilo je puno pokušaja tih kriminalnih grupa, grupica, pojedinaca da se sklone, jer akcija je krenula, hapšenja su krenula, tako da Žandarmerija je bila jedan od učesnika u tim akcijama. Prema tome, verovatno je nekome smetao komandant Žandarmerije. Kome, ne znam."

B92: I ne zanima vas?

Goran Radosavljević-Guri: "Ne, verovatno će ostati tajna."

Đorđe Mamula, advokat i zvaničnik DSS-a: "Mislim da su trebali da sva ta udruženja, zemunski i surčinski klan privedu pravdi 2001-2. jer ako policija ima "belu knjigu" o organizovanom kriminalu u društvu, u sudstvu, šta je čekala? Šta su čekali? 2003? 12. mart? Tako da mislim da su neiskupljivo odgovorni za to. Znate, ja sam očekivao kada je došlo do, kako je rekao general Lukić, radnog protesta Crvenih beretki...."

B92: To je rekao Vojislav Koštunica.

Đorđe Mamula: "Nama je na Odboru za bezbednost odgovorni general Lukić rekao da je to bio radni protest."

B92: To ste čuli samo vi, ali Vojislava Koštunicu je čula cela Srbija.

Đorđe Mamula: "Ne, naravno i on je to rekao. Ta, kako ste vi rekli oružana pobuna, oružane pobune nije bilo, ali je stvoren utisak da jeste. Ako je to bilo tako ozbiljno, imate prost test - vlada, zašto nije podnela ostavke?"

B92: Šta bi se onda desilo?

Đorđe Mamula: "Novi izbori."

B92: A do tad bi vladale Crvene beretke?

Đorđe Mamula: "I na talasu nezadovoljstva naroda dobili bi izbore još jednom i pitanje je kako bi onda bilo i u Kuli i u nekim drugim jedinicama. Tako da, meni je to bilo bitno, ali izgleda da nisu smeli da trpe neki poslovi, ljudi iz Vlade, nemojte zaboraviti - poslovi."

B92: Koji poslovi?

Đorđe Mamula: "Pa, poslovi u koje su bili uključeni."

B92: Pa, koji?

Đorđe Mamula: "Pa sad, da vam kažem nešto, ja nisam spovodio istragu i nisam imao pristupa u Vladu Srbije kao opozicioni poslanik."

B92: Ali znate, tvrdite na osnovu....

Đorđe Mamula: "Pa, mislim, prema onome kako su oni vrlo vodili računa o tome da opstanu na vlasti i tim okolnostima. Ne verujem u priču o njihovom strahu i da su se uplašili pobune. Mogli su da podnesu ostavku. Nemam poverenja u jedinicu koja nam je podređena, prosto ćemo biti u vlasti. Oni ostaju u vlasti, zašto - zbog reformi. Nemojte verovati u to, molim vas, pustite to."

B92: Pobuna Crvenih beretki je prema ocenama predstavnika bivše vlade bila samo uvod u ono što će se dogoditi 12. marta.

Žarko Korać, bivši potpredsednik Vlade Srbije: "Krajem 2002. Zoran rešava, pokojni, da se s njima obračuna i oni ga zato ubijaju. Oni idu u ilegalu već januara 2002, oni znaju da ih mi prisluškujemo, oni se izvanredno štite i konačno posle nekoliko neuspelih atentata, nažalost, uspeli su da ubiju premijera i mog prijatelja u martu 2003"

Nataša Mićić (v.d. predsednika Reopublike): Proglašava se vanredno stanje na teritoriji Republike Srbije.

Dragoljub Todorović, advokat SPO-a: "Ja vas podsećam da je Koštunica odmah tražio formiranje koncentracione vlade, dakle da poništi Đinđićevu vladavinu, Đinđićevu vladu u potpunosti."

Vojislav Koštunica: "Ako nisu imali snage da spreče, onda je potpuno logično da u ovom teškom stanju u kojem se zemlja našla, hajde da pokušamo da vidimo ko je tu još, i u Parlamentu i van Parlamenta. Nikog posebno, mislio sam prosto da treba poći od jednog poziva i naravno nije nikakva tajna da postoje stranke koje bi se odazvale i stranke koje se ne bi odazvale."

Vladan Batić: "Niko nije ni sanjao da će Vlada uspeti bez Zorana Đinđića, da se organizuje, da napravi red. Oni su sve nas hteli da pobiju ili da eliminišu na taj način da oni ili njihovi patroni i oni njihovi miljenici u političkim krugovima preuzmu vlast. I to objašnjava čitavu situaciju."

Đorđe Mamula: "Suština je bila da oni zadrže tu poziciju na vlasti i da je sloboda i bezbednost građana bila samo izgovor, jer ako ste pogledali odluku od 12. marta tadašnjeg neustavnog vršioca dužnosti predsednika Republike, gospođe Nataše Mićić, vanredno stanje je zavedeno zbog toga što je ugrožena bezbednost građana, odnosno kako se ovde kaže, da citiram - da su ubistvom predsednika Vlade Republike Srbije ugroženi bezbednost Republike Srbije, slobode i prava čoveka i građanina i rad državnih organa."

B92: A vi mislite da nisu bila ugrožena, da nije bila ugrožena bezbednost?

Đorđe Mamula: "Pravo da vam kažem, ja mislim da nisu bili ugroženi, a to je i potvrdio gospodin Zoran Živković, predsednik Vlade koji je rekao - nijednog trenutka nije bila ugrožena bezbednost države. Posle se to pravdalo, ako se sećate, borbom protiv organizovanog kriminala."

Zoran Živković: "Ono što ubice nisu očekivale, to je da mi u roku od odmah, znači na nekoliko, sat-dva posle ubistva već vrlo osnovano kažemo javnosti u koga sumnjamo i to je ono što ih je ostavilo bez pomagača. Znači, kad smo mi to objavili onda su miševi oko njih, pacovi oko njih pobegli i oni su ostali manje-više sami. Cela njihova armija, njihova piramida se raspala u paramparčad upravo zbog toga što smo mi tri sata posle ubistva Zorana Đinđića objavili na koga sumnjamo."

B92: Šta je sve ono što je bilo sporno tokom akcije Sablja?

Đorđe Mamula: "Prvo, samo vanredno stanje. Ono je zapravo bilo ratno stanje po ograničenju ljudskih prava. Ukinuto je pravo na štrajk, ukinuto je pravo na informisanje o razlozima za uvođenje vanrednog stanja."

Vladan Batić: "Mauricio Masari, predstavnik OEBS-a, dolazio je Džefri Baret predstavnik Evropske unije, dolazila je Verena Tejlor, čini mi se da je iz Saveta Evrope, niko nije pravio nekakve velike primedbe, čak uopšte, niko od njih nije rekao - ljudi, vi kršite elementarna ljudska prava predviđena nekim evropskim normama, utemeljena na nekim evropskim standardima i tako dalje."

B92: Da li su elementarna ljudska prava pravo na advokata?

Vladan Batić: "Ne, ne, to i u normalnoj situaciji naravno da jeste i ja vam kažem da je situacija bila vanredna i zato je uvedeno vanredno stanje."

Đorđe Mamula: "Uveden je policijski pritvor 60 dana zakonom o posebnim ovlašćenjima države u borbi protiv organizovanog kriminala aprila meseca. 60 dana, po izlasku iz pritvora plus pritvor specijalnog suda, znači 90 dana po izlasku iz pritvora. Pazite, u Brozovoj Jugoslaviji, i to u onom periodu njegove podnošljivije vladavine, policijski pritvor mogao je da bude 3 dana, i mnogi advokati i slobodni mislioci su to oštro kritikovali. Zapad je imao primedbe na 3 dana policijskog pritvora, 72 časa."

B92: Dobro, ali kad je sve to tako, kako onda objašnjavate činjenicu da je u tom periodu, znači dok traje vanredno stanje i dok se, kako vi kažete, krše ljudska prava, znači zemlja primljena u Savet Evrope?

Đorđe Mamula: "Pa, to je zapanjujuće. Pazite, mi smo jedina zemlja koja je kršeći sopstveni Ustav primljena u Savet Evrope."

Vladan Batić: "Ne, ne, pa to nije sporno i to je mimo evropskih standarda, ali ponavljam, i sve što se događalo u Srbiji je mimo standarda demokratskih država. I to je bila vanredna prilika, vanredne okolnosti, ali ponavljam...."

B92: Da, ali zašto je morala da se uvodi ta odredba?

Vladan Batić: "Pa, da bi moglo da se procesuira. Kako očekujete da tri hiljade ljudi može da se procesuira, a da im uzmete izjavu i sve završite za 48 sati?"

B92: Ali zašto ste ukinuli pravo na advokata?

Vladan Batić: "Jednostavno to onda gubi smisao vanrednog stanja. Ja ponavljam još jednom, moramo da imamo u vidu situaciju, moramo da imamo u vidu da su suspendovana dakle neka prava u krivičnom postupku, između ostalog i pravo na branioca, ali moramo da imamo u vidu okolnosti koje su do toga dovele, s jedne strane i s druge strane činjenicu da najviši evropski zvaničnici nisu digli svoj glas protiv toga. Oni su to aminovali, to vam odgovorno tvrdim jer sam u tome učestvovao."

Đorđe Mamula: "U profesionalnom smislu su bila ograničena prava svih advokata, jer u slučajevima gde je neko bio optužen da je ugrožavao bezbednost građana, odnosno države, on nije mogao imati advokata. Pazite, to je elementarno ljudsko pravo. Kažem vam, u prvim godinama Brozove Jugoslavije to je bilo dozvoljeno, imati pravo na advokata."

B92: Dobro, ali sad kad izuzmemo to profesionalno, da li su vaša ljudska prava bila ugrožena kao građanina?

Đorđe Mamula: "Kako da ne, zato što ukinuto je pravo na štrajk, pravo na informisanje o razlozima za uvođenje vanrednog stanja. Pazite, državna bezbednost može do mile volje da prisluškuje."

B92: A mislite da sad ne može?

Đorđe Mamula: "Pa, mislim da sad ne može."

Aleksandar Tijanić: "Reč je o ljudima iz DOS-a koji kad su uveli vanredno stanje ukinuli su advokaturu. Probali su naknadno da uvedu smrtnu kaznu, unazad, hapsili su bez dokaza i bez pitanja, držali u pritvoru i u zatvoru. Hapsili pevačice, uvodili kamere u njihove kuće i snimali činije za voće, decu u prostoriji i tako dalje. Najavljivali na brifinzima hapšenja drugih ljudi, davali Nedeljnom telegrafu transkripte razgovora recimo mog i Velje Ilića, što je krivično delo za koje se ide od 3 do 5 godina u zatvor."

 

Vojislav Koštunica: "Ono što DOS u ovom trenutku radi je pokušaj da se obračuna s političkim protivnicima, a s druge strane da utvrdi nešto što ima sva obeležja jednopartijskog sistema. Dakle, ako se vi niste slagali s DOS-om u nekim stvarima, vi ste odgovorni ili upleteni u atentat na Zorana Đinđića. Te stvari ne mogu nikako ići zajedno."

B92: A ko je uhapšen po političkoj osnovi?

Đorđe Mamula: "Pazite, jedno je šta su oni planirali, a drugo je šta su uspeli. Bilo je pritisaka Zapada."

B92: Ali ja pretpostavljam da Demokratska stranka Srbije kao ozbiljna stranka izlazi sa činjenicama.

Đorđe Mamula:, "Da, pa planirali su da hapse gospodina Koštunicu, to je bilo poznato."

B92: Na osnovu čega vam je to bilo poznato?

Đorđe Mamula: "Pa, na osnovu plana njihove akcije, znate, ali su posle dobili jedan odgovor, pa su onda izgleda odustali."

B92: Ništa vas nisam razumela.

Đorđe Mamula: "Pa, evo, kako da vam kažem, da bi to veoma loše ođeknulo ako bi se odvažili na takav korak."

B92: Vi kažete, postojao je plan da se uhapsi Vojislav Koštunica?

Đorđe Mamula: "Da."

B92: Ali na osnovu čega vi to tvrdite, jel' imate nekakvu pouzdanu informaciju?

Đorđe Mamula: "Pravo da vam kažem, kao što ni vi novinari ne otkrivate svoje izvore..."

B92: Znači vi se pozivate na neki svoj izvor iz tadašnje Vlade?

Đorđe Mamula: "Pa, pratili smo situaciju, kako da vam kažem, da budem veoma jednostavan. Nekada sam se bavio fudbalom, iz tog vremena mi je ostala navika da imam pregled igre na terenu."

B92: I to sad primenjujete i u ovom slučaju?

Đorđe Mamula: "Pa, eto, mislim, nisam znao da će se višestruko vratiti."

Zoran Živković: "Nijedan političar nije bio interesantan, pa ni Koštunica, jer akcija Sablja nije bila borba protiv političkog autizma. Tijanić apsolutno, bez obzira što je on išao okolo s pamfletom nekim gde će biti ubijen, gde će biti uhapšen, testament, tralala. Akcija Sablja nije imala za cilj političku deratizaciju, prema tome ni Tijanić nije bio interesantan u akciji Sablja."

Aleksandar Tijanić: "Kako hoćete da se osećam kad ljudi s kapuljačama na glavi idu noću gradom, kad upadaju s heklerima s metkom u cevi u kuće i kad u 'Politici' piše da sam uhapšen. Hajde, probajte da budete pametni za promenu, pa mi recite kako biste se vi osećali s tim svojim smeškom, kada me pitate da li sam se osećao ugroženim. Ne, nisam se osećao ugroženim zato što sam bio nevin i bio sam spreman da odem u zatvor i spremio sam svoju torbu s ćebetom, četkicom za zube, nekim lekovima i bio sam spreman svakog dana da me pokupe i da odem. Jedino čega sam se pribojavao, da me ne hapse u kući, da me ne ubiju pred decom i da ne kažu da sam pružao otpor. Toga sam se pribojavao zbog dece. Mislim da mi je bilo rano da ih ostavim bez sebe. A inače, zatvora, učinili bi mi uslugu da sam ležao 100 dana, zato što bi mi to dalo snage da nekima od njih to vratim danas."

B92: Predstavnici tadašnje Vlade Srbije uveravali su građane posle ubistva premijera da će istraga ići do kraja i da ne postoji osoba koja će, ukoliko je bitna za istragu, biti zaobiđena ili sačuvana. Danas se ispostavlja da nije bilo baš tako.

Žarko Korać: "Neki su uhapšeni za vreme Sablje, neki su izmakli, znači neki se sada prave nevinim, neki nisu bili uhapšeni, neki su imali visoke državne i vojne funkcije. Znači, postoji jedan krug ljudi koji neprekidno inspiriše Ulemeka pre svega da izvrši to ubistvo Zorana Đinđića, zato što se krajem 2002. Zoran osetio dovoljno jakim da promeni."

Aleksandar Tijanić: "Čitava akcija Sablja je napravljena na bazi jedne knjige o kriminalu u Srbiji. Ta knjiga je napravljena godinu dana pre nego što je Đinđić streljan. Zašto DOS, zašto Đinđićevi ljudi, na kraju zašto on nije uradio ništa godinu dana na bazi te knjige? Svi ljudi koji su pohapšeni, skoro svi ljudi koji su pohapšeni u Srbiji pod optužbom za organizovani kriminal nalaze se u toj knjizi. Zašto se čekalo godinu dana i šta je objašnjenje?"

Vladan Batić: "Ja vam objašnjavam da niste imali adekvatne i efikasne mehanizme da to zaista onako ekspeditivno, striktno, brzo, efikasno uradite dok niste imali zakonsku regulativu. Logično je da je to jedna od osnovnih pretpostavki, međutim, očigledno je takođe, ovako post festum, da su i ti ljudi s druge strane znali šta se sprema. Znali su verovatno da specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala kreće u akciju, da kreće u kontakte, razgovore sa potencijalnim svedocima - saradnicima i da se obruč polako steže. Ja čak mislim da to i vremenski koincidira, ne koincidira nego je to vremenski uslovljeno jedno drugim i zato je i njihova odluka bila doneta da se ubije premijer Đinđić."

Zoran Živković: "Ja mislim da je ubistvo bilo u sredu ili u četvrtak. U ponedeljak je bilo završeno saslušanje zaštićenog svedoka Čumeta, koji je tada potpisao svaku stranicu svog iskaza, gde je dao jake i materijalne dokaze i dokaze kao svedok o organizovanom kriminalu u Srbiji. I optužio Spasojevića, Ulemeka, Lukovića i sve ostale, Budalu, Pacova, Mutavog i sve ostale. Trebalo je nekoliko dana da se pripremi jedna sveobuhvatna akcija koja bi trebalo da pohapsi i kasnije preda pravosuđu sve osumnjičene, sve koje je on pomenuo. Na pola tog vremena pripreme akcije je ubijen Zoran Đinđić."

B92: Pa da li je akcija mogla ranije da se sprovede, znači da li je u tom smislu odgovoran neko iz policije, policija, vlada tadašnja?

Zoran Živković: "Ne, nije mogla. Znači, ponavljam, u ponedeljak kasno naveče je zaštićeni svedok potpisao svoj iskaz. To je bilo potrebno specijalnom tužiocu da pokrene istragu, a samim tim i hapšenje. Ne možete tako jednu veliku akciju da počnete posle pet minuta od skupljanja tih dokaza, jer treba da pohapsite vrh srpske mafije."

B92: Kada se akcijom Sablja država upustila u obračun s mafijom saznanja su bila poražavajuća. Na platnom spisku zemunsko-surčinskog klana bili su sudije, tužioci, pripadnici službe, policajci i advokati. Prema navodima MUP-a jedan od takvih primera je i zamenik republičkog javnog tužioca Milan Sarajlić, koji je, kako se ispostavilo, sarađivao sa surčinskim klanom ometajući istragu za veliki novac.

Tužilaštvo Novi Sad:"Milanu Sarajliću se stavlja na teret da je primao određene poklone u vrednosti od 150.000 Evra.

B92: On je prilikom saslušanja priznao da je vršio pritisak na pravosuđe za puštanje na slobodu Dejana Milenkovića Bagzija i da je u zadatak dobio da obaveštava zemunski klan o detaljima u vezi s postavljanjem specijalnog tužioca.

Zoran Živković: "Ne postoji u istoriji policije na svetskom nivou, niti u istoriji državne uprave na srpskom nivou tako uspešna akcija, gde imate 2% greške, kao što je akcija Sablja."

B92: Tvrdnje koje iznosi Demokratska stranka Srbije da je u akciji Sablja uhapšeno 12.000 ljudi su zlonamerne i netačne, kaže Zoran Živković uz napomenu da je to broj onih koji su bili pozvani samo na informativni razgovor.

Zoran Živković: "Ovo je tih 11.665 ljudi koji su pozvani na razgovor, ovo su oni koji su zadržani u pritvoru, oko 2.700, blizu 4.000 onih protiv kojih je podneta krivična prijava, a ona crna mrljica dole je 62 onih protiv kojih nije podneta krivična prijava. To znači, ako gledamo u odnosu na ovaj broj koji je zadržan u pritvoru, dva odsto onih koji su bili u pritvoru nisu krivično optuženi."

B92: Tokom akcije Sablja počele su i međusobne optužbe tadašnjih predstavnika vlasti i opozicije, koje su dovele do toga da glavna tema umesto ubistva premijera postane ko je sve, kada i zbog čega odlazio u Šilerovu. Da li ste vi na tim sednicama Vlade Srbije, da li je tačno da je doneta odluka da se o tome ko je sve išao u Šilerovu ne iznosi u javnost, da ostane tajna? Jeste li pričali nekad o tome?

Zoran Živković: "Ne. Da, apsolutno da, u pitanju je Čedomir Jovanović i Nebojša Čović, pošto je o njima dvojici išla neka riča da su bili u Šilerovoj. Čović je rekao da nije bio, da je imao jedan kontakt ili više kontakata s Legijom, nešto, ne mogu da se setim sada šta je, ali nije bila tema organizovani kriminal, nego praktično nešto lično kako sam tada shvatio, i Čedomir Jovanović koji je tada bio, postao, nakon ubistva Zorana Đinđića, potpredsednik Vlade. I on je rekao da jeste bio nekoliko puta, to su bili razgovori vezani s Legijom u Šilerovoj oko Crvenih beretki. Ja sam insistirao na kolegijumima, a jednom i na sednici Vlade bez najave, znači sednica Vlade je imala svoj normalan tok, znači tamo su teme koje su inače iz uobičajene benigne nadležnosti Vlade. Ja sam rekao ok, mislim da je prisustvo bilo 100 posto, da su svi bili prisutni svi članovi Vlade, rekao sam - priča se o Šilerovoj, hajde sada da imamo jedan trenutak kolektivne terapije, odnosno trenutka istine i da vidimo da li je neko bio, ko je bio, zašto je bio. I u principu su to bila ta tema, znači u pitanju je Čović i u pitanju je Jovanović."

B92: Jeste li vi tada kao tadašnji premijer bili zadovoljni odgovorom?

Zoran Živković: "I nakon.... Ne samo to, nego sam ja pozvao sve članove Vlade da postave sva pitanja u tom trenutku, da time završimo priču. Postavim pitanje - da li si ti saradnik Legije, da li si ti dobio pare za to, zašto si ti bio tamo. Znači, hajde da Vlada, ja neću da budem predsednik Vlade koja ima tajne u vremenu posle ubistva Zorana Đinđića, koji osim toga što je moj predsednik stranke i moj prijatelj, pored toga je i čovek koji je definitivno najviše pomerio Srbiju napred posle knjaza Miloša. Neću, bre, da sedim u toj Vladi ako se tu pričaju neke priče i nema poverenja i neko misli da je ovaj drugi saradnik Legije koji je ubio Zorana Đinđića."

B92: Akcija Sablja je, međutim, bila propuštena šansa kad je u pitanju ispitivanje uloge DB-a i vojne službe bezbednosti u ubistvu premijera Srbije. Iako je tokom akcije Sablja uhapšen tadašnji načelnik KOS-a Aca Tomić posle promene vlasti optužnica je poništena.

Žarko Korać: "Daću jedan detalj, ja sam vodio komisiju koja je ispitivala obezbeđenje. Ja sam uputio u ime komisije, dobili smo dozvolu tada savezne vlade da možemo, i vojska da mora da odgovara na naša pitanja, ja sam samo jedno pitanje uputio, u ime komisije naravno, vojnoj bezbednosti - da li je Zoran Đinđić imao dosije u vojnoj bezbednosti. Meni je odgovorio pukovnik Stojanović, koji je tada vodio vojnu bezbednost, da on nije imao dosije. Ja sam to primio i usložio u dokumentaciju moje komisije. Ja danas, ja ne mislim da je pukovnik Stojanović, odmah da kažem, nadam se, verujem da nije izmislio to, ja ne verujem da u vojnoj bezbednosti nije postojala neka vrsta podataka ili dosijea o Zoranu Đinđiću."

B92: I dok vojska zvanično saopštava da nije imala nikakva operativna saznanja o ugroženosti premijera Srbije, Aca Tomić je po izlasku iz pritvora u intervjuu za podgorički "Dan" rekao: "Ukazivao sam još u decembru 2002, nekoliko meseci pre atentata, na osnovu saznanja do kojih je došla moja služba da će se Đinđiću nešto desiti, da mu je ugrožena bezbednost i da ima propusta u njegovom obezbeđenju. U isto vreme uhapšeni su Aca Tomić i Rade Bulatović, savetnik za bezbednost bivšeg predsednika Jugoslavije, Vojislava Koštunice.

Zoran Živković: "Svedoci iz zemunskog klana, oni koji su propričali, su dali iskaz da su se Legija, Spasojević i Luković sretali s nekim ljudima iz političke sfere. Jedan od njih je bio šef vojne službe Aca Tomić, drugi je bio Bulatović, savetnik predsednika Koštunice za bezbednost, pa su tu bili još neki političari. Oni su pozvani na informativni razgovor, upitani su da li su se sretali s Legijom i sa Spasojevićem, odgovor je bio - da. Da li ste bili zajedno - da, da li je bilo više sastanaka - da. O čemu ste pričali - Tomić je rekao, pričali smo o zajedničkim pripremama, treninzima, Kobri i JSO-a. Ne znam kakve veze ima Dušan Spasojević s JSO-om. A Bulatović je rekao - pričali smo o nekim primerima privatizacije, u isto vreme, na istom sastanku. Jedan od njih dvojice, najmanje jedan od njih dvojice je lagao. Ja sam uveren da su obojica lagali, jer su neki treći svedoci-saradnici rekli da je tema razgovora bila da vojska neće da se meša u to što će preduzeti JSO, Legija i Spasojević. To je bila tema razgovora."

B92: Bivši načelnik vojne službe bezbednosti Aca Tomić je u ispovesti za list "Evropa" rekao da je imao dva sastanka s Legijom, i to službena. Na pitanje - otkud tu i Spasojević, Tomić je odgovorio: Na kraju drugog sastanka Legija mi kaže - generale, tu ispred vrata je jedan čovek koji bi voleo da vas upozna. Tomić je čak potvrdio da mu je Spasojević, koga navodno vidi prvi put, tada poklonio telefon koji je u sebi imao kameru i rekao mu: Generale, želim da vam ovo posluži da hvatate špijune. Primio sam poklon, ali ga nikad nisam koristio, rekao je Tomić. Posle ovakve izjave jedino logično pitanje je - ko je ovde lud, a ko zbunjen. Aca Tomić je odbio razgovor za Insajder.

Žarko Korać: "Teško je boriti se sa avetima prošlosti. Vi morate da shvatite jednu stvar, mi danas ne znamo ko sve njih podržava. Jel' vi znate šta smo mi sve dobili, kako bih rekao, podataka raznih, koje nekad ne možete potvrditi, nekad su istiniti ali nemate materijalnu potvrdu. Ko tu sve radi, koga su oni sve plaćali, ko je s njima radio - to su zastrašujuće stvari. Pa i danas ljudima je potpuno normalno da je s njima održavao kontakt, na primer savetnik premijera Koštunice za bezbednost, koji je danas direktor BIA-e."

B92: Koji je hapšen u akciji Sablja.

Žarko Korać: "Pa, zato što je održavao kontakte s njima i nije prijavio te kontakte. Kad su ga pitali rekao je za jedan sastanak, a nije za drugi, i onda je pritvoren zbog toga što... to što je tužilac odustao od tužbe ne znači da negira činjenicu da je on te kontakte imao. To je čovek koji danas vodi BIA-u."

B92: I šta to znači?

Žarko Korać: "Ništa."

B92: Pa, kako ništa, a vama znači?

Žarko Korać: "Ja sam poražen, ubili su premijera, naš projekat reformi je poražen. Ja sam čovek dovoljno sam star i dovoljno sam pametan, Bog mi dao pamet i obrazovanje i godina života, nije to prvi put u životu da sam poražen, samo što je moj poraz poraz Srbije."

B92: Dan posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića uhapšeni su i Jovica Stanišić i Franko Simatović. Međutim, njih dvojicu niko nije ispitivao o ubistvu premijera.

Dejan Anastasijević, novinar "Vremena": "Ono što je meni bilo jako zanimljivo je da njihova uloga, znači oni su uhapšeni, a da njihova uloga eventualna u atentatu praktično nije ni ispitana do kraja. Jer meni je jedan čovek, moj izvor iz policije u to vreme, nakon hapšenja Stanišića, kad sam ja pitao šta se sad dešava s njim, sa Stanišićem, pošto je uhapšen, jel' ga ispitujete, kaže - pa, ko sme da ispituje Stanišića. Čovek se nasmejao. Kaže - niko ne sme ništa da ga pita. Stanišić je čovek sa stravičnom reputacijom. Prvo, na kraju krajeva zbog te reputacije je i uhapšen, to je jedan od razloga, ali ako bih tražio nekoga ko je imao i motiva da se prekine saradnja s Hagom i neko ko je imao toliko uticaja na Legiju, da ga recimo hrani tim pričama o tome da sve tek što nije uhapšen, da padobranci dolaze po njega, onda bi se moj pogled negde skrenuo prema Stanišiću i Frenkiju, koji su na kraju krajeva i stvorili tu jedinicu i imali razloga da je optužnica protiv njih u Hagu u nekoj završnoj fazi."

B92: Saznanje o tome da Stanišić i Simatović, koji su uhapšeni u akciji Sablja, nisu ispitani o ubistvu premijera Srbije, nije iznenađujuća kada se u obzir uzme činjenica da tokom akcije Sablja uloga DB-a u ubustvu Zorana Đinđića nije čak ni dovedena u pitanje.

Rajko Danilović, advokat: "Šta su radile obaveštajne službe dva i po meseca u periodu u kome ova ista grupacija pokušava da ubije premijera? Prvo na Kopaoniku, pa onda u povratku sa Kopaonika, zatim hala Limes i nažalost, uspeo pokušaj ubistva. Šta su radile? Nemoguće da obaveštajne službe nisu bile obaveštene."

Žarko Korać: "Ključno je bilo to što nije postojala procena iz BIA-e prava o tome da je on ugrožen, i za mene je u komisiji to drastično istaknuto. Najčudnije je bilo da posle atentata kod Limesa obezbeđenje Zorana Đinđića nije dignuto na, mere zaštite nisu dignute na najviši stepen. E, sad, Zoran to isto verovatno ne bi prihvatio, ali mi nismo imali dokaz da je to neko i predložio. Odmah da vam kažem, mere najviše zaštite znače da kad on recimo ide od svoje kuće do Vlade, da se zaustavi saobraćaj u Ulici kneza Miloša, u stvari isprazni, recimo, pa onda da neko bude na krovu i tako dalje. Zoran je bio moderan političar i on bi možda to odbio, ali taj se argument ne može prihvatiti, mi nismo kao komisija, zato što niko nije njemu ni predložio da se mere obezbeđenja povećaju. Znači, posle hale Limes...."

B92: To je trebala da predloži BIA?

Žarko Korać: "To je izvanredno pitanje. Te mere obezbeđenja je po mom mišljenju mogao da predloži bilo ko ko je vodio Ministarstvo unutrašnjih poslova i BIA-u."

B92: Zašto nikada nije ispitana uloga Službe držvne bezbednosti u ubistvu Zorana Đinđića?

Vladan Batić: "U kom smislu?"

B92: U smislu, kakvu su oni imali ulogu i kakve propuste u tom ubistvu?

Vladan Batić: "Zaista ne znam."

B92: Je li vam to čudno?

Vladan Batić: "Pa, mnogo je stvari ovde čudno. Ja sam već prethodno rekao da sam ja imao svoju ličnu rezervu prema Službi državne bezbednosti, jednostavno nisam se time bavio, nisam imao ni prava da se time bavim. Jednostavno sam onako to gledao sa neke distance."

Dejan Anastasijević: "Vi kad pogledate ljude kojima se danas sudi za ubistvo, onda vidite da su svi ili bili aktivni oficiri DB-a, kao Zvezdan i još niz drugih ili su bili penzionisani oficiri Držvne bezbednosti kao Legija, ili su bili dugogodišnji saradnici DB-a kao Spasojević i Luković. Znači, šta je sve spajalo sve te ljude - spajala su ih dva slova - DB."

B92: Miša Manićević koji je u vreme ubistva premijera Srbije bio načelnik BIA-e pristao je da govori za emisiju Insajder, ali nije uspeo da dobije odobrenje od direktora BIA-e, Radeta Bulatovića. Razlog nije poznat.

Žarko Korać:"Vinovnik njegove tragedije nije sama služba kao takva, to je vrlo naivno, jer iz toga bi sledilo, to ima ta manihejska podela - dobro i zlo. Znači, imate jednu lošu službu i da smo mi nju sredili sve bi bilo u redu. Centralno pitanje je ko su ti politički krugovi u ovoj zemlji koji su imali interesa da ubiju premijera, da zaustave promene u Srbiji. Vidite kako danas izgleda Srbija."

Zoran Živković: "Nažalost, još širi je krug onih koji su u ubistvu Zorana Đinđića videli šansu za svoju političku promociju. Njih ima jako puno danas u vrhu vlasti u ovoj državi. To su svi oni koji su bili mali pacovčići pre 5. oktobra i 5. oktobra, to su oni koje smo tražili poslepodne 5. oktobra da ih isteramo na balkon Skupštine grada da se obrate građanima. To su oni koji nisu ... Pa, koji? Ko? Svi oni koji su bežali, koji nisu činili ništa da se u Srbiji bilo šta promeni, a kad se ipak desila promena u Srbiji, onda su uvek kočili na svaki način. To su, znači ja njih ne optužujem da su inspiratori, ali oni su korisnici ubistva Zorana Đinđića."

Vojislav Koštunica: "Sada nas optužuju za veze s kriminalcima, kao da su nama Surčinci poklanjali konje, kao da smo se mi brčkali u bazenima u Šilerovoj, kao da smo mi provodili se na surčinskim i veterničkim ili ko zna kojim još zabavama, kao da smo mi posećivali koncerte u Kuli. Kao da sam ja, kad sam postao predsednik države doveo neko svoje posebno obezbeđenje. Ali ja im sa ovog mesta poručujem - ako misle da će narod u to poverovati, neka sutra raspišu vanredne parlamentarne izbore."

B92: Posle 40 dana ukinuto je vanredno stanje. Akcija Sablja je završena, raspisani su izbori i formirana je nova Vlada, pa je novi ministar policije Dragan Jočić najavio reviziju Sablje. Jovica Stanišić i Franko Simatović, koji su uhapšeni dan pošto je ubijen premijer Srbije, vraćeni su iz Haga u Beograd. Aca Tomić je tražio odštetu od države zbog pretrpljenog bola, a Rade Bulatović je postavljen za šefa BIA-e. Prvooptuženi za ubistvo, Milorad Ulemek Legija odlučio je da se preda, jer mu, kako su rekli njegovi advokati, nova vlast uliva poverenje.

RUKOPISI NE GORE