Jezik

sr

en
Serijal: SRPSKO-ARAPSKA POSLA

Srpsko-arapska posla, transkript treće epizode

Air Serbia, Srđan Ilić
Air Serbia, Srđan Ilić

Er Srbija je nacionalna avio kompanija u kojoj je 51 odsto vlasnik država, a 49 odsto kompanija iz UAE Etihad.Er Srbija nasledila je nekadašnji JAT koji je bio u dugovima i na ivici bankrota 2013. godine.Nova kompanija prema finansijskim izveštajima posluje pozitivno već od 2014.godine ali tako sto kao prihod računa državna davanja.Država je u Er Srbiju uložila novac bespovratno , nekoliko puta više od Etihada. Etihad je pozajmicu od 40 miliona pretvorio u vlasništvo od 49 odsto kompanije 2014. godineEr Srbija je Etihadu, za razne usluge, u prethodne tri godine, platila minimum 40 miliona evra.Niko od predstavnika nadležnih institucija ne želi da odgovara na pitanja o poslovanju Er Srbije.

Velibor Slavuj: Mislim da postoji velika mogućnost da Etihad izađe iz ovog posla. I ako se to desi to je ono što mene, u krajnjoj liniji, najviše brine i što me je i motivisalo da prihvatim ovaj razgovor je to da u tom trenutku JAT, ER SERBIA više ne postoji. ER Serbia postoji sa 2 aviona Boinga 737-300 i sa 2 aviona Ater 72 koji su i jedni i drugi stari preko 30 godina. Ugovor za najam ovih 5 aviona ističe ove godine. To je 5-ogodišnji ugovor bio, praktično naći ćemo se u trenutku da nemamo više kompaniju i to je ono što mene brine.

Predstavnici vlasti tvrde da nema naznaka da Etihad izlazi iz Er Srbije. To je, pre nekoliko dana, odgovarajući na pitanje novinara Insajdera, ponovila i premijerka Ana Brnabić naglašavajući da je Etihad kompanija koja sjajno posluje.

Ana Brnabić, premijerka Srbije: Želim da budem potpuno jasna, mi smo svakako u svakodnevnom kontaktu kao sa svim ozbiljnim partnerima, i sa Etihadom. Etihad je 49% u Er Srbiji, Šeik Muhamed je prošle godine bio u Beogradu, mi nemamo apsolutno nikakvih naznake da će Etihad da izađe iz ugovora sa Srbijom. Ono što ja mogu da komentarišem je da Er Srbija odlično posluje i da smo mi zadovoljni našim partnerstvom sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i sa Etihadom. Sa pažnjom pratim ceo serijal Insajdera i apsolutno sam otvorena da kada odgledam ceo serijal onda odgovaram na sva pitanja i da onda sa punim informacijama razgovaramo o tome.

Iako predstavnici vlasti tvrde da je Er Srbija stabilna kompanija i da nema razloga za brigu, činjenica je da se ove godine završava petogodišnji menadžerski ugovor čiji sadržaj nikada nije objavljen javno ali su poznati detalji iz nacrta ugovora.

Prema nacrtu koji je objavio BIRN,  ugovor o uslugama podrške Etihadovog menadžmenta oročen je na 1. januar 2019. Automatski se produžava na još 5 godina, osim ako Etihad pisanim putem ne obavesti Er Srbiju do 1. jula 2018. da želi da raskine ugovor o uslugama pružanja podrške.

Predsednik nadzornog odbora Er Srbije Siniša Mali u intervju za sajt Tango Six praktično je potvrdio da je ovakav ugovor na kraju i potpisan. Uz to je izneo i podatak da postoji mogućnost da Etihad tada i izađe iz vlasništva kompanije, a to znači ove godine.

Siniša Mali:                                                                                                                                

Ugovor koji imamo je na 5 + 5 godina po pitanju menadžmenta i imamo dve mogućnosti. Etihad ima menadžment ugovor ali je i suvlasnik kompanije. Postoje opcije, da ako izađu kao menadžer izađu i kao suvlasnik, tu postoji mogućnost, i upravo je nama cilj da imamo samoodrživu kompaniju za slučaj da Etihad izađe.

Ukoliko Etihad odluči da izađe iz kompanije - neće izgubiti ništa dok će Srbija biti u problemu.

Okvirnim Ugovorom o transakciji koji je potpisan u avgustu 2013. godine Srbija se obavezala da bespovratno ulaže u kompaniju ER Srbija -  tri godine. Etihad je 40 miliona dolara pozajmice pretvorio u vlasništvo od 49 odsto kompanije. U slučaju da Etihad proda svoj udeo za samo 1 evro neće izgubiti ništa jer je, prema istraživanju insajdera, kompanija Etihad je, u poslovanju sa zajedničkom kompanijom Er Srbija, u periodu od tri godine, naplatom raznih usluga i roba, zaradila oko 40 miliona evra. Pored toga Er Srbija je od Etihadove firme EA PARTNERS uzela dva kredita u ukupnom iznosu od oko 100 miliona dolara pod nepovoljnim uslovima koje treba da vrati 2020. odnosno 2021. godine. Takođe, svi Erbasovi avioni koje kompanija koristi su iznajmljeni, nijedan nije u vlasništvu ER Srbije.

Istovremeno sve informacije o poslovanju kompanije predstavljaju poslovnu tajnu. Niko od odgovornih ne želi da odgovara na pitanja dok su javno objavljena samo dva od ukupno 13 potpisanih ugovora. Nadležne institucije su potpuno zatvorene za bilo kakve informacije I odgovore. Samo na osnovu prikupljenih činjenica koje ste videli u prethodne dve emisije i koje ćete videti  u ovoj emisiji, a do kojih smo došli  tokom istraživanja, analize i ukrštanja podataka, opravdano se postavlja pitanje da li je posao sa Etihadom bio dobar ili štetan za Srbiju.

Predstavnici vlasti od 2013. kada je potpisan ugovor uporno  ponavljaju da je strateško partnerstvo između JAT-a i Etihada dobar posao za Srbiju, iako se, od tada do danas, puno toga promenilo kada je u pitanju poslovanje kompanije Etihad. 2013. možda jeste bilo realno očekivati dobar rezultat jer je Etihad bila aviokompanija koja je beležila najbrži rast u svetu.

Goran Radosavljević: Ono što znamo je da su oni sa ogromnom količinom para koje su pretpostavljam dolazile iz nekog naftnog biznisa, kupovale propale kompanije po Evropi, Alitaliju, Berlin kupili su nekoliko manjih u Švajcarskoj u Austriji, Srbiji, Er Sejšele, Australiju i prosto pravili su taj neki koridor kompanija i pokušavali su da budu u top 3, 4 evropskih kompanija. Ono što se na kraju dana desilo, nestale su pare od nafte, što je presušilo kada je cena nafte sa 110 dolara otišla na 26 jednog trenutka, očigledno je da je to presušilo, drugo, kompanije koje su oni preuzeli pre svega Italija nešto malo manje Berlin su pravili ogromne gubitke, na kraju su se ti gubici merili sa nekoliko milijardi evra konsolidovano i ispostavilo se da je čitava ta strategija je ja neću reći pogrešna, ali bila je previše skupa.

U međuvremenu zbog lošeg poslovanja Etihada vlasnici Emirata smenili su glavnog čoveka Džejmsa Hogana koji je potpisnik svih ugovora između Etihada i Jata. Država Srbija, po svemu sudeći nema nikakvu strategiju u slučaju izlaska Etihada iz Er Srbije.

Velibor Slavuj: Ima puno stvari u kojoj Er Serbia pokazuje jako dobre kvalitete, sjajne. Recimo, kabina Er Srbije je fantastična i ona je na nekom svetskom nivou. Recimo izuzetno je kvalitetna usluga i izgled te kabine je veoma profesionalan. I dobro izgleda. Takođe, verovatno postoji niz, ja nisam dve godine ovde, odsutan sam, postoji sigurno niz stvari u kojima je pokazan određen napredak, ali postoji puno toga što će, ako se taj loš scenario obavi, ovde ostaviti apsolutno devastiranu kompaniju.

Prema zvaničnim finansijskim izveštajima Er Srbija završila je 2014. godinu u plusu odnosno prikazan je dobitak od  3, 3 miliona evra. Naredne godine on je bio još veći i iznosio je 4 miliona evra. Er Srbija je 2016. godinu završila sa dobitkom u iznosu od oko 1,8 miliona evra. Međutim, kada se posmatra samo operativno poslovanje kompanije i kada se izuzme iznos državne pomoći koji je za tri godine iznosio ukupno 159,5 miliona evra, kompanija Er Srbija svake godine posluje u minusu čak, u nekom trenutku, i većem nego nekadašnji JAT.  Izveštaj za 2017. godinu biće javnosti poznat tek u julu, a ta godina je važna jer, prema ugovoru, donacije Srbije - nisu predviđene te godine.

Goran Radosavljević: Kad se sve to skloni sa strane oni imaju gubitak koji je dvocifren. Jako jako veliki mnogo veći nego gubitak koji je bio do tada. Ako u 2017. su bez tog ostvarili dobit to je velikih uspeh i videćemo, ali ja sumnjam u to. Da je takva situacija u kompaniji, a zna se kakva je situacija da bi već predstavnici Vlade izašli sa takvim rezultatima mahali i rekli evo ostvarili smo veliku dobit. Ja verujem da nije da tamo postoji jedan veliki gubitak i jaz pogotovo oko situacije koja se desila samom Etihadu, globalno.

U periodu od tri godine, Srbija je na račun  Er Srbije , uplatila ukupno oko 160 miliona evra.

Međutim, ono sto zbunjuje kada se uporede obaveze Srbije koje je prema Ugovoru o transakciji sa Etihadom preuzela jeste činjenica da je uplaćeno više novca nego što je ugovorom precizirano.

Prema ugovoru država je bila u obavezi da za tri godine uplati 72 miliona evra državne donacije. S obzirom na to da niko od odgovornih nije želeo da odgovara na pitanja, ostaje nejasno zašto je 2014. godine Srbija uplatila 70 miliona evra a prema ugovoru je bila u obavezi da uplati ukupno 36 miliona.

U nedostatku odgovora nadležnih institucija može samo da se pretpostavi da je u iznos od 70 miliona evra koliko je uplaćeno na račun Er Srbije 2014. godine ušao i deo otplate duga ali to ne menja činjenicu da je u pitanju državna donacija koju kompanija prikazuje kao prihod.

Ukoliko bi se odbio iznos od 70 miliona evra koji je državna donacija, a ne ono sto je Er Srbija zaradila te godine, onda bi to značilo da je samo te godine Er Srbija imala gubitak u operativnom poslovanju od čak 67 miliona evra. Prema finansijskom izveštaju se međutim navodi da je Er Srbija poslovala te godine pozitivno odnosno da je ostvarila dobit od 3,3 miliona evra.

Goran Radosavljević: Srbija ulaže 300 - 400 miliona, onako ugrubo da izračunamo. Preuzela je 170, daje svake godine po jedno 50-60, pa to sad sve kad saberete ja ne vidim da je toliko Etihad uložio, to je prva stvar. Drugo, čitavo to davanje iskrivljuje finansijsku sliku. Znači vi imate kompaniju koja živi na subvencijama.

Činjenica je da Er Srbija prevozi mnogo više putnika nego što je to bio slučaj u 2010, 2011. ili 2012. kada je kompanija u 100 odsto vlasništvu države nosila ime JAT i to pokazuju i finansijski rezultati. Prihodi od prodaje u neprestanom su porastu. Međutim, kako su rasli ovi prihodi rasli su i troškovi i rashodi koje kompanija svake godine pravi. A rashodi su kao što je to bio slučaj i kada je postojao JAT bili mnogo veći od realnih prihoda iz poslovanja.

Aleksandar Vučić, 2014.: Dragi prijatelji, govorili su nam kako ništa ne valja što smo uradili oko „Er Srbije“. Da li je tako bilo? Decenijama prosečan gubitak je bio između 37 i 39 miliona evra na godišnjem nivou. Govorili su nam kako ništa ne valja, izvlačili podatke. Evo vam da vidite kako to danas iuzgleda. Broj putnika u milionima putnika u odnosu na 2012. godinu, jer se 1,3 povećao na 2,3 u 2014. godini i ove godine biće 2,6 miliona putnika. Prihod u milionima evra sa 161 na 192 u 2014. godini biće preko 210 u 2015. godini. Sa broja destinacija, sa 32 koje nisu bile dnevne, povećano je na 40 koje su dnevne. Sa 9.500 letova, povećano je na 15 hiljada letova. Dakle, samo sam vam naveo kao to danas izgleda i zašto su svi u regionu ljubomorni na „Er Srbiju“. Samo postoje neki kod nas koji žele da to bude loše.

JAT je bila kompanija koja je godinama poslovala sa gubitkom. Dugovi su bili sve veći i veći, a poslednji avion kupljen je 1991. godine. Od 2000. propala su dva pokušaja privatizacije. 2013. godine JAT je bio na ivici bankrota. Gubitak iznad visine kapitala, prema finansijskom izveštaju, te godine iznosio je oko 70 miliona evra, a to znači da JAT proda sve što ima od imovine ne bi mogao da pokrije dug.  Država nije imala izbora. Mogla je ili da proglasi bankrot državne kompanije što bi bila jako loša poruka i mnoge državne ili privatne kompanije kojima je JAT koji je vlasništvu države, dugovao ostali bi bez novca, a zaposleni u JAT-u bez posla. Zbog takve situacije država je bez obzira na to da li je imala ili ne strateškog partnera morala da dovede poslovanje JAT-a na nulu odnosno da vrati sve dugove. U  tom kontekstu najmanje je sporna odluka države da preuzme sve dugove JAT-a pre nego što Etihad postane strateški partner.

U 2014. godini donosi se zakon o preuzimanju dugova koji su zatečeni na dan 31. decembar 2013, Vlada Srbije preuzela da iz budžeta svih građana plati  159,5 miliona evra. To su bili dugovi prema Aerodromu, NIS-u, Jat tehnici, Narodnoj banci, Investbanci i Beobanci koje je napravio JAT.

U taj dug koji je preuzela država Srbija ušao je i period od avgusta do decembra kada se stvarala kompanija Er Srbija. Država je osim ovih dugova preuzela i dugove za kredite koje je JAT uzimao od banaka u periodu od 2010 do 2013. Dug po ovim kreditima ukupno je iznosio 55, 6 miliona evra, a plaća se kako rate stižu na naplatu.

Goran Radosavljević: Ono što je bilo, prošlo je. Da li smo mi napravili profitabilnu kompaniju ili nismo? Ako nismo, šta ćemo dalje da radimo? Ne možemo svake godine da sipamo 50-60 miliona tamo jer prosto to nije isplativo. I šta dalje? I mislim da smo sada što se tiče Er Srbije na velikoj prekretnici šta dalje, pogotovo što i tu onako stoji po meni jedan veliki reputacioni rizik, a to je stalna priča da strateški partner odlazi.

U nedostatku informacija i objašnjenja onih koji su sa Etihadom pregovarali otvoren je prostor da predstavnici vlasti tvrde nešto što ne predstavlja realno stanje poslovanja nacionalne avio kompanije.  Kao potvrdu svojih tvrdnji pozivaju se na razne međunarodne analize i pohvale.

U međuvremenu Er Srbija je npr. prošle godine dobila nagradu časopisa „Er transport vrld” u Njujorku za lidera na tržištu aviokompanija za 2017. godinu. Siniša Mali je tada rekao da je ta nagrada još jedan dokaz da je Vlada Srbije napravila odličan ugovor sa Etihadom.

Siniša Mali:

Ako se setimo JAT-a kompanije koja je bila na ivici bankrotstva pre samo tri godina napravimo Er Srbiju koja je sada lider u ovom delu Evrope, koja se najbrže razvija koja je dominantna pokazatelj toga da smo uradili pravu stvar. Partnerstvo sa Etihadom se pokazalo kao pravo, rezultati koje ostvarujemo, a to je da je kompanija profitabilna već treću godinu za redom je pokazatelj da smo osvojili dobar model biznis i da na pravi realizujemo planove.

Goran Radosavljević: Pa u redu, dajte bilo kojoj kompaniji u zemlji 50-60 miliona evra - sigurno će biti profitabilna, uveren sam. Znači to u prevodu znači da ne radimo ništa imamo 50-60 miliona. Znači da bolje ne radimo ništa.

Država je ulagala u ER Srbiju kroz donacije, a onda je Er Srbija – Etihadu koji u zajedničkoj kompaniji ima vlasništvo od 49 odsto, plaćala razne usluge i robu u iznosu od oko 10 miliona evra godišnje. 

Prema istraživanju Insajdera, od 2013. do kraja 2016. godine zajednička kompanija Er Srbija je Etihadu platila 10, 4 miliona dolara samo za osam meseci iznajmljivanja jednog aviona.

Kako Er Srbija posluje sa Etihadom govore i podaci iz finansijskih izveštaja u delu koji se tiču povezanih lica. Iz ovih izveštaja može se zaključiti da u različitim transakcijama sa Etihadom Er Srbija ima prihode u proseku od oko 1 milion evra u toku godine.

Međutim istovremeno, za robu i usluge Er Srbija plaća Etihadu u proseku oko 10 miliona evra godišnje. U finansijskim izveštajima nije razjašnjeno šta to Er Srbija plaća Etihadu.

 

Pitanje šta predstavljaju ovi troškovi, o kakvim se robama ili uslugama radi poslali smo i Er Srbiji i Etihadu. Nijedna kompanija nije odgovorila.

Aleksandar Vujičić: To je na državnim organima da ispitaju o kakvim se troškovima radi da li su oniopravdani da li su uopšte postojale, da li su te usluge postojale i zbog čega su plaćene ukoliko su postojale kakva je situacija u tom momentu bila na tržištu. Da li su pretplaćene, odnosno da li je takva usluga morala da se radi na teritoriji Srbijei da se na taj način deo tog novca zadrži.

Ugovor o transakciji između Jata, Etihada i Vlade Srbije potpisan je 01. avgusta 2013. godine. Već u oktobru je poleteo prvi avion sa znakom I imenom nove kompanije Er Srbije. Troškove stvaranja novog brenda placa JAT, a preuzima Srbija. Od kraja oktobra do decembra Etihad uplaćuje pozajmicu od 40 miliona dolara. U martu 2014. Etihad pozajmicu pretvara u vlasništvo kompanije od 49 odsto.

Dane Kondić:

Budućnost? Biće sjajna baš kao što je prvi potpredsednik rekao, gradimo najbolju aviokompaniju u regionu.

Dane Kondić imenovan je za generalnog direktora Er Srbije , na predlog Etihada, i pre neko sto je kompanija iz Emirata zvanično postala vlasnik 49 odsto kompanije. Iako su predstavnici vlasti tvrdili godinama da Srbija kao većinski vlasnik upravlja kompanijom jer ima svog direktora i većinu u nadzornom odboru Er Srbije, činjenica je da je Kondić postavljen na predlog bivšeg glavnog čoveka Etihada Džejmsa Hogana. U međuvremenu je prošle godine na zahtev Etihada sklonjen prvo Hogan pa onda i Kondić.

Uvidom u finansijski izveštaj kompanije iz 2013. može se zaključiti da je pozajmica Etihada od 40 miliona dolara koja je pretvorena u vlasništvo kompanije bila sa kamatom od  3 odsto.

Aleksandar Vujičić: Recimo 2014. godine taj iznos kamate je iznosio oko milion i dvesta hiljada dolara što je polovina dobiti koje je ukupno u toj godini imala Er Srbija.

Da bi uopšte došlo do pretvaranja pozajmice u vlasništvo i da bi 49 odsto vredelo 40 miliona dolara koliko se Etihad obavezao da će uložiti, skupština akcionara JAT-a je, prema istraživanju Insajdera, u decembru 2013. godine donela odluku o smanjenju kapitala JAT-a. 

Insajder je došao do odluke Skupštine kompanije Er Srbija u kojoj se navodi da je knjigovodstvena vrednost kompanije bila 17, 4 milijarde dinara odnosno 210 miliona dolara.

U odluci se navodi da se osnovni kapital kompanije smanjuje radi pokrića gubitaka poništenjem akcija, čime se menja neto imovina društva. Kapital se smanjuje za 13, 9 milijardi dinara odnosno za 168,1 milion dolara – pa kapital društva iznosi oko 42 miliona dolara.

Istom odlukom kapital je uvećan za visinu pozajmice Etihada čime je Etihad postao vlasnik 49 odsto.

Iako na prvi pogled izgleda da ovako nešto nije smelo da se dogodi, u pitanju je knjigovodstvena radnja koja je bila neophodna. Zanimljivo je, međutim, da je vrednost kapitala JAT-a smanjena tačno onoliko koliko je odgovaralo da bi država mogla da ima 51 posto, a Etihad 49.

Aleksandar Vujičić: Ono sto upada u oči kao nelogično je da se u dinar poklapaju  procenti učešća u vlasništvu  49 posto na strani Etihada i 51 na strani Srbije. Takođe ono sto upada u oči je da niko do tada nije primetio toliko veliki dug, a s obzirom da je država Srbija u Skupštini akcionara imala svog predstavnika, i oni su dužni da obaveštavaju javnost. JAT je takođe bio obaveznik eksterne revizije pa je takođe nejasno da li je to primećeno od strane revizora s obzirom tolike nepravilnosti i toliko veliki iznos duga.

 

 

Početkom 2012. Jat Ervejz je Direkciji za imovinu dostavio podatke o imovini po Zakonu o sredstvima u javnoj svojini. Podaci koje poseduje Direkcija pokazuju da je ova imovina JAT vredela 3,9 milijardi dinara što je po tadašnjem važećem kursu bilo 34, 8 miliona evra, odnosno 46 miliona dolara. Odgovarajući na pitanja Insajdera, Direkcija nam je dostavila spisak ove imovine na kojem se nalazi 46 objekata ukupne površine 49.749 kvadratnih metara.

Mnogi nerešeni sporovi oko imovine sa nekada povezanim licima kao što je JAT Tehnika ili Hoteli Slavija rešavani su tokom 2013. pa se postavlja pitanje da li je država imala jasnu sliku šta od imovine prodaje i koja je njena vrednost.

Velibor Slavuj: Neko od zvaničnika je jednog trenutka čak komentarisao da je neko platio brend neke kompanije čak 500 miliona evra samo da bi bio pod okriljem te kompanije i otprilike šta mi sada tu komentarišemo, jer ovo nas značajno manje košta. Mislim da na kraju neće značajno manje da nas košta. Bio je neki strateški plan od čega 2 % nije realizovano. Sve što je bila ta šarena laža i ta velika galama koja je bila najavljena završila se sa time da smo došli do toga da polako idemo da reduciramo broj linija i da polako idemo ka servisu koji se sadrži od pola čaše vode, i tako dalje, jer to taj investicioni ciklus i taj napredak kompanije ka nekom regionalnom najboljem avioprevozniku. Ja lično mislim da nije.

Goran Radosavljević: Da je Etihad postao to što je planirao da postane, mi bi sada leteli na 5 kontinenata i to bilo super profitabilna priča. To se nije desilo i ono što ostaje, ja ne vidim sad šta je sledeći korak jer su se ostale karte već raspodelile, vi ste ostali deo te grupacije ali sasvim je izvesno da ta priča neće ići u tom smeru, čak i ako Etihad ostane u Srbiji da to više neće biti ta priča koja se planirala.

Ukoliko Etihad odluči da izađe iz kompanije, Er Srbija neće imati čak nijedan noviji avion u vlasništvu, jer nijedan avion nije kupljen u poslednjih pet godina strateškog partnerstva. Svi Erbasovi avioni koje kompanija koristi iznajmljeni su uglavnom na pet godina pa i to iznajmljivanje ističe uskoro.

Okosnicu flote Er Srbije danas čine iznajmljeni Erbas avioni, u saobraćaju je osam aviona A319, 2 aviona A320 i jedan širokotrupni avion A330 koji je iznajmljen da bi leteo za Ameriku.

U floti je 6 malih ATR aviona od kojih su 3 nasleđena od JAT-a, a tri su iznajmljena. 

Kompanija još uvek koristi četiri stara Boing aviona koji su nekadašnji avioni JAT-a, ali oni se mahom koriste za čarter saobraćaj i lete pod oznakom kompanije Aviolet. Poslednjih meseci dešavalo se da pojedini Erbasovi i više od mesec dana budu na remontu, pa su ovi Boinzi uključivani i u redovni saobraćaj Er Srbije.

Samo tri nedelje nakon formiranja Er Srbija iz Dubajia je stigla neverovatna vest: da će ova kompanija uspeti da uradi nešto što JAT nije uspeo od 1991. godine – a to je da kupi novi avion.

Na sajmu avioindustrije kojem su prisustvovali Dane Kondić kao direktor Er Srbije i Siniša Mali tada još uvek samo savetnik prvog potpredsednika Vlade najavljeno je da Er Srbija kupuje ne jedan nego čak 10 Erbas aviona najnovije generacije A320neo.

Dane Kondić:

Znate… Videli ste na snimku, da smo ja i Siniša Mali naš predsednik nadzornog odbora, moj dobar drug. Mi smo zajedno bili u Dubajiu , otišli smo na kupovinu, nikad nisam ispucao bilion dolara kao što smo on i ja taj dan, ali smo naručili deset novih generacija ovih Erbas 320 neo što će od 2018. dolaziti u floti.

Prema zvaničnom cenovniku 10 ovakvih aviona košta čak milijardu dolara. Međutim kako je saopšteno novi avioni koje kupuje Er Srbija trebalo je da bude deo velike narudžbine Etihada koji je na ovom sajmu naručio čak 117 aviona.

Aleksandar Vučić: Avione koje nabavljamo, 10 novih to je  A320 neo koji će nam stići do početka 2018. godine, nabavićemo ih ako se ne varam po 14 miliona evra nižoj ceni, da ne bi govorio tačnu sumu novca, po 14 miliona evra  svaki vazduhoplov po nižoj ceni zato što idemo na Etihadovu kvotu.

Deset novih Er bas avioni, koji su naručeni  2013. trebalo bi, prema najavama, da stižu od 2018. do kraja 2020. Međutim cena tih aviona je oko milijardu evra pa je pitanje kako će to kompanija uopšte moći da plaća jer prema analizi finansijskih izveštaja posluje pozitivno samo zahvaljujući državnoj pomoći.

Na pitanje da li je za ovu godinu planirana isporuka novih aviona za kompaniju Er Srbija koje je Insajder uputio kompaniji Erbas, dobili smo negativan odgovor. S obzirom na ovakav odgovor iz Erbasa ostaje nejasno da li će možda avioni biti isporučeni Etihadu pa će ih onda preuzeti Er Srbija. Na ta pitanja koja smo poslali Er Srbiji i Etihadu nismo dobili nikakav odgovor.

Ova narudžbina Erbas aviona važna je, između ostalog, i zbog toga sto je direktno vezana za avans od 23,5 miliona dolara koja je JAT uplatio Erbasu još 1998. godine. Naime, te godine potpisan je ugovor između tadašnjeg JAT-a i Erbasa. Naručeno je 8 novih aviona. Plaćen je depozit od 23,5 miliona dolara. Avioni nikada nisu kupljeni pa je ovaj novac više od 15 godina stajao na računima francusko-nemačke kompanije i trebalo je da bude iskorišćen kada se avioni budu kupovali.

Velibor Slavuj: Tih 24 miliona posle 20 godina je trebalo da bude deo paketa obnove naše flote. Taj novac je trebao da se upotrebi za avione koje mi kupujemo od Erbasa.

U međuvremenu, ispostavilo se da je Er Srbija 2014. godine ugovor iz 1998. godine prenela na Etihad, a samim tim I depozit JAT-a.

Siniša Mali:

Da ovoga nije bilo, kada pominjemo tu narudžbinu za avione iz 1998. ušli bismo u sudski spor sa Erbasom. Pitanje je koliki bi bili penali, pitanje je kolika bi bila šteta jer bi oni tražili odštetu za to što porudžbina nije realizovana više od 10 godina. Ko zna šta bi oni mogli da zahtevaju, izgubljeni profit i slično. Ta odšteta bi se sigurno merila u stotinama miliona evra.

U finansijskom izveštaju kompanije se, međutim, navodi da Etihad raspolaže iznosom od  23, 5 miliona dolara koji je JAT 1998. platio kao depozit Erbasu. Kako se navodi Etihad će Er Srbiji vraćati depozit u delovima odnosno procentualno kako se budu isplaćivali naručeni avioni. U finansijskom izveštaju se precizira da je Er Srbija dužna da Erbasu isplati ukupnu kupoprodajnu cenu za 10 novih aviona.

Goran Radosavljević: Znači, strateški partner je na sebe preuzeo da će on kupovati neke avione od Erbasa on je u to vreme planirao preko 100 aviona da mislim na Etihad da će on preuzeti tu obavezu kupovine tih 5 ili 10 aviona koji smo mi imali, a da će to  njemu biti iskorišćeno kao avans, a da će se kasnije u nekim transakcijama između Etihada i Er Srbije to nadoknaditi Er Srbiji. I to nije bio loš put, problem što se to neće desiti i sada ta priča ostaje i dalje da visi.

Ugovor između JAT-a i Erbasa potpisan je posle četvorogodišnjih pregovora u maju 1998. Depozit od 23, 5 miliona dolara je odmah uplaćen sa računa JAT-a. Radi se o periodu kada je Srbija nakon okončanih ratova u Hrvatskoj i Bosni bila pod pretnjom novih sankcija. Situacija na Kosovu se zaoštravala, a međunarodna zajednica bila je pred odlukom da započne bombardovanje Jugoslavije. Zbog toga je ugovor sa Erbasom često ocenjivan kao politički potez Slobodana Miloševića da pridobije Evropu na svoju stranu.

Ugovor je u ime Vlade Srbije potpisao Vojislav Šešelj koji je te 1998. bio potpredsednik Vlade. Potpisan je praktično neposredno pred pregovore u Rambujeu koji su bili jedan od poslednjih pokušaja da se kriza na Kosovu reši mirnim putem. Pregovori nisu uspeli, a u martu 1999. počelo je NATO bombardovanje Jugoslavije. Prvi avion koji je trebalo da stigne u Beograd u junu 2000. godine, nije isporučen. Od 2000. godine javnost je samo mogla da sluša izjave da je Srbija u velikom problemu zbog ovog posla i da ukoliko dođe do međunarodne arbitraže država će morati da plaća ogromne penale.

Goran Radosavljević: Mnoge Vlade su pregovarale na tu temu i pokušavali da reše taj problem, ali problem je bio sledeći. Vi niste više imali kompaniju  koja je bila u stanju da kupi nove Erbasove i tu se priča završavala. Od trenutka kada smo se mi bavili negde od 2007. nekako smo u glavi znali da prosto nemamo neko održivo rešenje, bilo je rešenje ili da oprostimo i zaboravimo sve, što podrazumeva avans koji je dat 23, 5 miliona čini mi se, ali prosto nismo mogli da se obavežemo po nekim održivim uslovima bez nekog strateškog partnera da ćemo kupiti neke avione u narednom periodu

2014. godine raskinut je ugovor sa Erbasom, Etihad je u sklopu svoje narudžbine naručio i 10 novih aviona koji bi trebalo da budu u vlasništvu Er Srbije ali za sada nije jasno šta se dešava sa tim ugovorom, kako će Er Srbija izdvojiti milijardu evra za naručene avione. Prvi avion prema dogovoru trebalo bi da stigne u 2018. godine, a sledećih devet do kraja 2020 . I pre ulaska Etihada kao strateškog partnera JAT-a postojao je dogovor da kompanija pređe sa Boinga na Erbas ali postepeno, a ne preko noći kako se desilo 2013. godine, kao sto ste videli u prethodnoj emisiji.

Velibor Vukašinović: Najveći problem u ovoj stvari ja sam tu bio stanovišta. Ja sam završio školovanje kod IATA za Airline menadžera i to jedno vrlo kvalitetno školovanje i za safety menadžera, s obzirom da sam taj posao radio u vazduhoplovnim vlastima i stvar koja se ne radi je promena flote u sezoni. Nama je to namešteno. Mi nismo imali kud mi smo pilote u sred sezone slali na školovanje zato što je to bio jedan stravičan pritisak. Ja sam kao najodgovorniji čovek za bezbednost, tu nije bila pozicija da ih ostavim na cedilu i da dam ostavku. Razumete? Nego sam rekao ja ovde da se borim i da čitavu stvar isteram, ali to je najgora moguća stvar koju nam je neko uradio i veoma ozbiljno ugrožavanje je sama činjenica da je tako postupano.

Jedna od spornih odluka koju donosi novo rukovodstvo Er Srbije koje je 2013.godine izabrao Etihad  bila je odluka da  se pilotima JAT-a plaća obuka iako je prema svim ugovorima kupovina Erbas aviona podrazumevala besplatnu obuku za pet posada po avionu.

Piloti se, kao što ste mogli da vidite u prošloj epizodi, od avgusta 2013. šalju na obuku u Er Berlin u kojem Etihad ima 29 odsto vlasništva. Zbog nedostatka obučenih pilota, JAT tada iznajmljuje dva aviona sa posadom i to od Etihada: prema ugovoru do kojeg su došli novinari Insajdera, a koji je objavljen u prošloj emisiji samo za jedan avion plaćeno je 10, 4 miliona dolara za osam meseci.  Sve to plaćao je JAT koji tada još uvek u vlasništvu države sto odsto.

Velibor Slavuj: To je sada teško objasniti, znate. Jednostavno se o tome ne razgovara, to se ne razmatra .I samo ono što prođe kroz filter borda Etihada je moglo da se realizuje, bez obzira kakva je to bila ideja i kakva je bila argumentacija. Tako da jednostavno niste vi bili u poziciji da tu, ovaj, bog zna šta promenite.

Velibor Vukašinović: Nametnuli su nam čitavu priču oko školovanja pilota mi smo u procesu školovanja imali 100 pilota, 60 za Erbasa, 25 kapetana. Raspisali smo i konkurs za nove pilote. U jednom momentu se desila desio u smislu rada kopernikanski obr.t

Iako je pilotska škola JAT-a važila za bolju u svetu, te 2014, Er Srbiija počinje da zapošljava pilote preko posrednika, odnosno preko specijalizovane firme.

Velibor Slavuj: U proteklom periodu je javna tajna da primanje i školovanje pilota se obavljalo na vrlo čudne načine. Na čudne načine, i to je bio jedan od mojih prvih nesporazuma sa ljudima koji su bili prethodnica Etihada u kojima sam ja objašnjavao da po našim pozitivnim zakonima smo mi dužni da zapošljavamo naše građane. Ta masovna pojava čak, to je već javna tajna, ljudi su pozivani na razgovore, davali su izjave, ti ljudi su davali mito od 20, 30 i 40.000 evra da bi bili primljeni u Er Srbiju, a onda su o trošku Er Srbije džabe školovani.

Kako se ispostavilo, prema istraživanju Insajdera, u periodu od tri godine angažovano je cak 56 pilota preko firme AVIGo.LTD. Za ime ove firme saznalo se iz internog izveštaja Er Srbije koji je urađen u novembru 2017. a čije delove je objavio BIRN pre par meseci.

Međutim u izveštaju nije otkriveno ko stoji iza firme preko koje je Er Srbija angažovala pilote.

Prema istraživanju Insajdera, tadašnji direktor letačke operative Er Srbije Vladimir Nikolić zadužen je I za zapošljavanje pilota u Er Srbiji. Istovremeno on je suvlasnik slovačke kompanije Er Eksplor. Ta kompanija je u kojoj je suvlasnik Nikolić, prema istraživanju Insajdera, preko niza kompanija i ukrštenih vlasništva povezana sa firmom AVIGO ltd iz koje je Er Srbija angažovala pilote.

Naše istraživanje je pokazalo da je firma AviGo ćerka kompanija bugarske firme Titan Aero. Istovremeno bugarska kompanija TitanAero suvlasnik je u slovačkoj kompaniji Er Eksplor s.r.o i kojoj suvlasništvo ima i Vladimir Nikolić. Takođe direktor kompanije Titan Aero Emil Botev sa Nikolićem je suvlasnik u još jednoj slovačkoj kompaniji.

Nikolić je telefonskom razgovoru za Insajder potvrdio podatke do kojih smo došli. On, međutim, kaže da nije bio u sukobu interesa jer je firma AviGo izabrana kao kompanija preko koje će se angažovati piloti jer je to bila ušteda za nacionalnog avioprevoznika s obzirom na to da je bila najeftinija.

Nikolić je iz Er Srbije otpušten 2017. godine zvanično pod obrazloženjem da je leteo više nego sto je bilo predviđeno ugovorom o radu. Zbog otkaza Nikolić je tužio Er Srbiju.

Nikolić trenutno radi u Izraelu zbog čega nije mogao da govori za Insajder pred kamerama, ali kako tvrdi 2014. godine došao u Er Srbiju kako bi doprineo razvoju kompanije.

Ušteda angažovanja pilota preko Avigo brokera tvrdi Nikolić bila je oko 800.000 evra u odnosu na druge brokere.

Ugovore sa Avigom potpisao je tadašnji generalni direktor Dane Kondić i bio je upoznat sa svim detaljima. Interna revizija je rađena da bi se utvrdilo da li postoji sukob interesa i došlo se do toga da ja nisam vlasnik Avigo-a, ali da jesam u sukobu interesa, zbog čega sam dobio upozorenje pred otkaz. Tada smo prikupili ponude svih drugih brokera i došli do sume koja je od 3 do 4 puta skuplja nego sto smo imali preko Avigo-a”, kaže Nikolić.

 

Dok je Er Srbija kojom rukovode kadrovi Etihada pravila troškove, Srbija je na razne načine uložila u zajedničku kompaniju nekoliko puta više od Etihada. Istovremeno dok je Etihad preko svoje firme Er Srbiji dao dva kredita od oko 100 miliona dolara koji sa kamatom mora da se vrati, davanja Srbije su bespovratna.

Er Srbija je, prema analizi finansijskih izveštaja , od Etihada odnosno preko novoformiranih firmi Etihada - EA Partners I i EA Partners II uzela dva kredita. Jedan kredit u iznosu od 56,5 miliona dolara Er Srbija je uzela 2015. godine, dok je sledeće godine podigla kredit u iznosu od 63 miliona dolara. Godišnja kamata na oba kredita je 6,96 odsto. Pored ovako visoke kamate, ono što je najspornije kada su ovi krediti u pitanju, jeste podatak da je za troškove obrade kredita naplaćeno  6,55 odsto po kreditu.

Ovi krediti ne bi bili sporni da su uslovi bili drugačiji. Kako se ispostavilo prema finansijskim izveštajima Etihadove firme su naplatile Er Srbiju samo za troškove obrade ova dva kredita ukupno 7, 8 miliona dolara.

Aleksandar Vujičić: Ono sto je sigurno transakcioni troškovi su izuzetno visoki i to je zaista neuobičajeno pogotovo kada se radi o tako velikim iznosima.

Insajder: A šta je neuobičajeno?

Aleksandar Vujičić: Da vam kažem to zavisi od banke do banke ali iznosi preko 1, čak preko 1,5 posto bi bili previsoki.

Insajder: Da li to može da bude sumnjivo i da se sumnja na nekakvo izvlačenje novca?

Aleksandar Vujičić: To treba da bude predmet analize nadležnih službi da bi se to utvrdilo.

Goran Radosavljević: Jako je dobro pitanje zašto je matična kompanija dala tako skup kredit. Opet razlog koji navodi na sumnju je izvlačenje para. I to se neretko dešava u svetu. Mislim to je jedan vid takozvanih transfernih cena gde vi prodajete majka kompanija ili ćerka prodaje drugoj po višoj ceni. To je sada međunarodno regulisano, i ovaj deo je na neki način regulisan, ali evo vidim da niko nije reagovao, ali tehnički to su jako nepovoljni uslovi.

Prvi kredit u iznosu od  56, 5 miliona dolara Er Srbija mora da vrati u celosti u septembru 2020, drugi  u iznosu od 63 miliona dolara u septembru 2021. Kamata za ove kredite je 6, 96 odsto godišnje koja se svakih tri meseca, uvećava za čak 0,17 odsto.

Goran Radosavljević: Vi imate u Srbiji stambeni kredit po 2,5 % na 30 godina. Pa hoćete da kažete da ja mogu da uzmem bolji stambeni kredit nego jedna takva kompanija velika kao što je Er Serbia? Ne bi trebalo da je tako.

Aleksandar Vujičić: Ima tu puno mogućnosti  šta su mogli i želeli da urade od toga da se određeni deo kapitala iznese iz zemlje do toga da su troškovi zaista bili takvi troškovi kamatne stope i treća situacija je to je nešto što kompanije rade, hteli mi to da prihvatimo ili ne, a to je umanjenje dobiti na kraju godine iz određenog razloga.

Insajder: A određen razlog je i neplaćanje poreza.

Aleksandar Vujičić: Pa neplaćanje poreza.

Insajder: Što je opet na štetu države u ovom slučaju.

Aleksandar Vujičić: U ovom slučaju bi bilo na štetu države Srbije ukoliko se dokaže da je to zaista bio motiv i da su oni to zbog toga radili.

Goran Radosavljević: Ne zaboravite da je kompanija u većinskom vlasništvu države i da bi kompanija, da bi država trebala da takve podatke učini javnim, jer ipak kako se ispostavi na kraju najveći deo ovoga finansiraju opet poreski obveznici Srbije. Nažalost država nastavlja lošu praksu. To sad nema veze sa jednom ili drugom vlašću, prosto na ovaj ili onaj način sve vlasti su prethodnih 10 - 15 godina bile u tom smislu loše i delimično ili u potpunosti neke ugovore krile, tako da mi ne možemo tako lako da saznamo za šta su neki krediti koji su uzeti iskorišćeni, evo u ovom slučaju ovaj, zašto su uzeti po nepovoljnim uslovima, i čak i da kada poslanici u Skupštini postave takva pitanja ne dobiju nikakav odgovor. I mi prosto ostajemo u nekom neznanju nadajući se da će jednog dana neki revizor negde nešto napisati i reći da je to bilo dobro ili nije bilo dobro.

Osnov za ugovor sa Etihadom bio je međudržavni sporazum koji je potpisan između Srbije i UAE u februaru 2013. godine. Taj sporazum uveo je praktično arapske investitore u Srbiju. Samo nekoliko godina ranije, primat su imali Rusi odnosno kada su na vlasti bila DS i SPS potpisan je međudržavni sporazum između Rusije i Srbije, koji bio osnov za ugovor o prodaji NIS-a ispod svake cene. Tom temom Insajder se bavio u serijalu 2013.godine Energetski nesporazum.

Ono sto povezuje posao veka bivše vlasti i posao veka ove vlasti je to da su dogovoreni u okviru međudržavnih sporazuma. Takvim sporazumima suspenduju se domaći zakoni, novac građana se troši dok istovremeno oni ostaju uskraćeni za informacije od javnog značaja.

U narednih nekoliko minuta videćete ko je sve odbio da odgovori na brojna pitanja koja se odnose na poslovanje Er Srbije i na ugovore između Etihada, JAT-a i Vlade Srbije:

Aleksandar Vučić, potpisnik okvirnog ugovora o transakciji Srbije sa Etihadom, u to vreme prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane nije pristao na razgovor nije odgovorio  ni na pitanja koja smo poslali pisanim putem;


Ivica Dačić, premijer Srbije u vreme potpisivanja sporazuma sa Etihadom odbio je razgovor za Insajder;


Siniša Mali, jedan od glavnih ljudi koji su u ime Srbije vodili pregovore sa Etihadom – danas je predsednik Nadzornog odbora Er Srbije nije pristao na ragovor;


Mlađan Dinkić, ministar u Vladi 2013. godine i jedan od inicjatora pregovora sa Etihadom nije odgovarao na pozive za razgovor;


Tomislav Nikolić, predsednik Srbije u vreme potpisivanja ugovora sa UAE odbio je razgovor za Insajder;


Zorana Mihajlović, ministarka građevinarsta, saobraćaja i infrastrukture u čijoj je nadležnosti i Er Srbija odbila je razgovor za Insajder;


Dušan Vujović, ministar finansija nije odgovorio na pozive za razgovor;


Milutin Mrkonjić, bivši minsitar za saobraćaj najpre je pristao pa se nije pojavio u vreme zakazanog snimanja intervjua;


Milutin Popović, državni sekretar u Ministarstvu za saobraćaj u vreme pregovora i potpisivanja ugovora sa Etihadom nije pristao na razovor;


Nenad Mijailović, državni sekretar u Ministarstvu finansija i jedan od učesnika pregovora sa Etihadom nije odgovarao na pozive za razogovr;


Dragoljub Jakšić, predsednik Skupštine akcionara JAT-a u vreme potpisivanja Ugovora, danas predsednik Skupštine akcionara JAT tehnike odbio je razgovor za Insajder;


Emilija Sedlar Miladinović iz pravnog tima JAT-a u vreme potpisivanja Ugovora koja je dala brojne primedbe na Nacrt ugovora odbila je razogovor za Insajder;


Predstavnici advokatske kacelarije Karanović – Nikolić koji su odlukom Vlade Srbije zastupali državu i JAT u poslu sa Etihadom odbili su razgovor za Insajder;


Saša Radulović bivši ministar privrede odbio je razgovor za Insajder;


Vuk Jeremić bivši ministar inostranih poslova nije pristao na razgovor;


Dane Kondić, bivši direktor Er Srbije  spustio je slušalicu kada smo ga pozvali;


Dankan Nejsmit sadašnji direktor i Branislav Malović član Nadzornog odbora Er Srbije zadužen za odnose sa državnim organima kao i ostali rukovodioci mesecima su ignorisali pozive za razgovor;


Džejms Hogan, direktor Etihada do sredine 2017. godine odbio je razgovor za Insajder;
Posle poziva da bilo ko iz rukovodstva Etihada govori za Insajder, PR Etihada prestao je da se javlja na telefon i da odgovara na poruke;


Dimitris Kurtelis i Keti Sit, bivši finansijski direktori koji su kao kadrovi Etihada vodili kompaniju nisu odgovarali na naše pozive;


Vladimir Ognjenović, bivši direktor JAT-a od 2010 – 2013 nije pristao na razgovor;


Nebojša Starčević, bivši direktor JAT-a od 2005. do 2007, a potom zamenik direktora, pa direktor Direktorata za civilno vazduhoplovstvo nije pristao na snimanje jer mu je kao zaposlenom u Direktoratu ugovorom zabranjeno da javno govori;


Predrag Vujović, direktor JAT-a od 2001. do 2004. prvo je pristao pa bez obrazloženja otkazao razgovor za Insajder;


Saša Vlaisavljević, sadašnji direktor aerodroma Nikola Tesla i bivši direktor JAT-a odbio je pozive za razgovor;


Velimir Radosavljević, bivši direktor aerodroma odbio je razgovor za Insajder;


Miroslav Musulin, direktor JAT tehnike nije pristao na razgovor;


Srđan Mišković, direktor JAT tehnike do 2014. nije pristao na razgovor;


Vlada Republike Srbije vlasnik je 51 odsto kompanije Er Srbija. Tokom istraživanja koje je trajalo 7 meseci Vlada Srbije nije odgovorila ni na jedno pitanje koje smo im uputili u više različitih zahteva. Odgovor nismo dobili ni na pitanje da li je uopšte formiran međudržavni komitet za saradnju Srbije i UAE. S obzirom na to da nam na 5 zahteva i dopisa nisu odgovorili ništa, Vladi Srbije uputili smo i šesti zahtev sa molbom da nam odgovori na zahteve koje šaljemo mesecima unazad. Odgovor nismo dobili.

Pristup bilo kojoj informaciji po Zakonu o dostupnosti informacija za ovaj serijal bio je potpuno blokiran za novinare Insajdera. Podaci o tome kako su sklapani ugovori za zakup aviona nisu nam dostavljeni čak ni po nalogu Poverenika za informacije od javnog značaja. Nalog Poverenika, ali i bilo koje pitanje rukovodstvu Er Srbije kompanija je potpuno ignorisala.

Direktorat za civilno vazduhoplovstvo koji treba da kontroliše Er Srbiju i koji poseduje sve ugovore o lizingu takođe nije hteo da na bilo koji način ima kontakt sa novinarima Insajdera.


Predstavnici centrale Etihada odbili su da odgovore na pitanja novinara Insajdera.


Komisija za kontrolu državne pomoći nije odgovorila na zahtev koji se ticao dostavljanju dokumentacije o sprovođenju strateškog plana za restrukturiranje JAT-a.


Kancelarija Poverenika nas je zbog ćutanja Komisije uputila na upravni spor protiv Vlade Srbije jer je Komisija Vladino telo. Posle niza neuspešnih pokušaja obratili smo se Vladi sa obrazloženjem da nećemo pokrenuti upravni spor jer imamo iskustvo da je jedna naša tužba protiv Vlade vrti u krug po sudovima punih 10 godina i da nam obezbede sagovornika iz Komisije, ali ni na ovu molbu nikakav odgovor nismo dobili. Da je pokušaj bilo kakvog prikupljanja informacija na osnovu važećeg zakona ove zemlje zatvoren pokazuje i činjenica da Ministarstvo privrede nije po zakonu htelo da nam dostavi ni dokumentaciju o pokušaju privatizacije JAT-a iz 2008. Godine.

Iz Ministarstva finansija odbili su da nam dostave informacije u vezi sprovođenja ugovora odnosno člana koji se tiče obaveza koje je trebalo da preuzme u vezi smanjenja cene goriva za Er Srbiju.

Na pitanje kako se kontroliše rad Er Srbije poreska uprava nam je rekla da ne daju informacije o pojedinim subjektima i da svoj posao obavljaju po zakonu.

Na pitanje da li je poslovanje Er Srbije na bilo koji način bilo predmet revizije državne revizorske institucije od 2010. do danas odgovoreno nam je da ovo predueće do sada nije bilo u planovima revizije poslovanja.

Zbog čuvanja poslovne tajne na naša pitanja nisu odgovarali ni predstavnici specijalizovanih kuća za lizing aviona.        

I pored toga što su gotovi svi, koji su odgovorni, odbili da u razgovoru za ovaj serijal objasne odluke koje su donosili u ime države - kada je u pitanju poslovanje Er Srbije i formiranje nove kompanije, gledaoci su u prethodne tri emisije, na osnovu višemesečnog istraživanja novinara Insajdera, videli činjenice. Zaključak o još jednom poslu veka doneće sami.

 

SRPSKO-ARAPSKA POSLA

  • Srpsko-arapska posla, prvi deo

    Srpsko-arapska posla

  • Srpsko-arapska posla, transkript prve epizode

    Od kula i gradova do aviona i miliona u najkraćem bi se svela sva obećanja koja su predstavnici vlasti od 2013. do danas saopštavali građanima Srbije kada je u pitanju međudržavni sporazum između Srbije i UAE.

  • Srpsko-arapska posla, drugi deo

    Srpsko-arapska posla

  • Srpsko-arapska posla, transkript druge epizode

    26. oktobra 2013. godine kompanija JAT Ervejz, simbolično je, posle 86 godina postojanja, otišla u istoriju. Sa beogradskog aerodroma za Abu Dabi poleteo je prvi avion Er Srbije – kompanije koja je nasledila JAT.

  • Srpsko-arapska posla, treći deo

    Srpsko-arapska posla

  • Srpsko-arapska posla, transkript treće epizode

    Er Srbija je nacionalna avio kompanija u kojoj je 51 odsto vlasnik država, a 49 odsto kompanija iz UAE Etihad.Er Srbija nasledila je nekadašnji JAT koji je bio u dugovima i na ivici bankrota 2013. godine.Nova kompanija prema finansijskim izveštajima posluje pozitivno već od 2014.godine ali tako sto kao prihod računa državna davanja.Država je u Er Srbiju uložila novac bespovratno , nekoliko puta više od Etihada. Etihad je pozajmicu od 40 miliona pretvorio u vlasništvo od 49 odsto kompanije 2014. godineEr Srbija je Etihadu, za razne usluge, u prethodne tri godine, platila minimum 40 miliona evra.Niko od predstavnika nadležnih institucija ne želi da odgovara na pitanja o poslovanju Er Srbije.