Jezik

sr

en

Spoljna politika za unutrašnju upotrebu

Nemačka Vlada na čijem čelu je i tada bila kancelarka Angela Merkel je nezavisnost Kosova priznala 20. februara 2008 – svega tri dana nakon što je Priština proglasila nezavisnost.

Insajder: Nemačka - Srbija
Foto: Insajder / Nemačka - Srbija

Tadašnji ministar inostranih poslova bio je Frank-Valter Štajnmajer, član SPD. Tada je konstatovao da istorija ne može da se zaustavi i da se sa nezavisnošću Kosova rešava poslednje pitanje koje je na Balkanu ostalo otvoreno posle raspada Jugoslavije.

Nakon Štajmajera, na čelu diplomatije bio je Gido Vestervele, potom ponovo Štajnmajer, da bi ga zamenio Zigmar Gabrijel. Srbija, ovo ne bi morala ni da primeti. Nemačka politika od prvog dana nezavisnosti insistira na međusobnom uređenju odnosa Beograda i Prištine, a nemačke diplomate su u više navrata upravo bili ti koji su donosili neprijatne vesti – kao najmoćnijima u Evropskoj uniji u njihovim rukama bio je i štap – Kosovo, i šargarepa – evrointegracije.

Stoga je izvesno da ministar spoljnih poslova Ivica Dačić koji se u svojoj karijeri u više navrata susretao s nemačkim diplomatama nije prvi put čuo da Nemačka insistira na pravno obavezujućem sporazumu (nemački precizno, termin koji je koristio Berlin, koji je povremeno u Prištini preimenovan u priznavanje).

Njegovo čuđenje zbog nemačkog zahteva za „prihvatanjem realnosti”, i nediplomatska poruka nemačkom kolegi da “putuje” jer je deo tehničke vlade (ali i partije koja će ponovo ući u vladu) je u najmanju ruku neumesno. Barem iz pozicije međunarodnih odnosa. Ali izjava u ovdašnjim krugovima deluje efektno: “E, neka im je skresao”.

I ton kojim se dan kasnije, ako je suditi prema saopštenju iz Ministarstva spoljnih poslova, obratio kolegama iz EU, nimalo ne liči na ton ministra zemlje kandidata. “Propitao” ih je “kako to da pravilo o rešavanju graničnih sporova nije poštovano u slučaju Slovenije i Hrvatske”, optužio za aroganciju kada su u pitanju poruke koje dobija Beograd o Kosovu, pa i pripretio da bi one mogle biti kontraproduktivne.

Dačiću na ruku u ovoj situaciji ide jedino činjenica da Evropa zabrinuta zbog ruskog uticaja, želi da približi Srbiju. Jer ovakvi nastupi, teško da bi pomogli Srbiji na evropskoj sceni.

Istog dana Ministarstvo spoljnih poslova je briljiralo protestnom notom Barbadosu zbog priznavanja Kosova. U njoj su skrenuli pažnju ovoj zemlji za ranije zasluge i naveli da to nisu očekivali “od države koja je imala nesebičnu podršku Beograda na svom putu ka dekolonizaciji”. Potom su ukazali na svetao primer Barbadosu geografski bliskog Surinama koji je povukao priznavanje, da bi poentirali time da je naročito uvredljivo to što je “odluka o priznanju saopštena na Dan državnosti Republike Srbije - 15. februara”.

Kako je primetio jedan tviteraš, mora biti da je Rijana potrešena, jer, realno ona je jedina osoba koja u Srbiji asocira na Barbados, dok boje obližnjeg Surinama u asocijacijama brani Ruud Gulit.

Dakle, još jedna akcija isključivo za unutrašnju upotrebu.

Ministarstvo spoljnih poslova - iako bi trebalo da bude logično nije zgoreg ponoviti jer iz navedenih primera čini se da to baš nije svima jasno - je ono koje bi trebalo da se bavi spoljnim poslovima. U suprotnom, kao da se lek za spoljnu upotrebu primenjuje na način za koji nije predviđen. Niti to ima smisla, niti će imati efekta.

Svaki Vaš komentar, pregledaće članovi redakcije Insajder. Na našem sajtu nećemo objaviti komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede - što je zabranjeno i zakonima Srbije.