Jezik

sr

en

Podelom do ujedinjenja opozicije

Ono što bi kada poraste trebalo da predstavlja ujedinjenu opoziciju, upravo je u fazi podele (nevidljivih) mandata, tvrdi Danas. Taj bi se čin lako dao uporediti s maštanjem o tome kako potrošiti dobitak na lutriji – čak i u slučajevima kada onaj koji mašta nije ni uplatio listić. Ipak, dok je sanjarima to katkada i dozvoljeno, politika podrazumeva sve, osim sanjarenja.

Predizborni plakati. Foto: Srđan Ilić
Predizborni plakati. Foto: Srđan Ilić

Podela mandata pre izbora i bilo kakvog rezultata mogla bi predstavljati svojevrsnu garanciju za vođe opozicionih grupacija. Grupacija, jer su u najvećem broju slučajeva u pitanju osobe koje s vremena na vreme promene partiju najčešće ne obrazlažući to suštinskom promenom vlastitih stavova ili zaokretom u ideologiji, već se takvi potezi uglavnom daju pripisati sujetama ili sukobima unutar postojećih partija. Ukratko – neodgovarajućim okruženjem.

Ukoliko je dogovor o budućim mandatima sačinjen radi izvesnih garancija među takvim liderima, to bi značilo da oni jedan drugom ne veruju. Postavlja se pitanje kako očekuju da im veruju birači. Oni ih daleko manje i manje lično poznaju nego što je slučaj sa samim opozicionarima.

Sve i da je podela mandata samo medijska spekulacija, izvesno je da se među liderima opozicije odigrava neki dogovor oko mnogo spornih pitanja. Ujedinjuje ih jedino želja za smenom vlasti, a razjedinjuje sve ostalo – bojkot ili učestvovanje na izborima za koje tvrde da će biti nefer, pitanje ko s kim, kako i u vezi s čim može i zašto ne može, ideološki spektar od Boška Obradovića do Borka Stefanovića…

U lutanju tokom potrage za formulom uspeha opozicioni lideri već bi trebalo da imaju dovoljno iskustva da prihvate ono što birači žele. Nakon svakih izbora iskristališe se jedna nova, dosad neukaljana partija ili osoba, koja pobere glasove birača. Takva partija/osoba ostaje omiljena relativno kratko vreme – dok prvi put ne pokaže sopstvenu sujetu ili slabost upravo na pitanjima oko kojih se sada opozicija ujedinjava podelom nepostojećih mandata.

Opozicioni birači, dakle, žele jedinstvo u opoziciji. Ali ne takvo koje će da „drži vodu dok izbori odu“, već takvo da uvek ima na umu zašto su i kako došli do glasova. Odgovornost prema biračima.

Naknadno pokajanje moglo bi biti olakšavajuća okolnost za sadašnju opoziciju, ali unapred sukob oko toga ko će biti lider, dogovaranje rotacionih predsedništva i program samo s jednom tačkom „hoću da budem kalif umesto kalifa“, razočaranim biračima ne može biti garancija da se ovaj put neće pokajati.

Svaki Vaš komentar, pregledaće članovi redakcije Insajder. Na našem sajtu nećemo objaviti komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede - što je zabranjeno i zakonima Srbije.