Jezik

sr

en

Slika puteva u Srbiji - od rupe, preko zakrpe do Grdelice i nazad

Od građevinara se očekivalo da izgrade put i da ga obezbede potpornim zidom. Ne nuklerano postrojenje, već put i zid koji su uspešno i trajno pravljeni i u vreme Rimskog carstva. Za to je bilo potrebno, kako tvrdi ministarka građevinarstva čak 11 projekata. I opet je pao. Ali nadležni su to, prema rečima direktora Koridora Srbije Zorana Babića, već bili predvideli, samo su očekivali da će malo duže potrajati.

Koridor 10 - rušenje potpornog zida
Koridor 10 - rušenje potpornog zida

Panevropski Koridor 10 trebalo je Srbiju da spoji s Evropom. Gradnja je počela pre tri decenije. Isto toliko građani Srbije slušaju obećanja o tome da će, barem kada je reč o putevima, ući u porodicu evropskih naroda gde Srbija, za sada samo geografski, i pripada.

Urušavanja potpornog zida na Koridoru 10 u Grdeličkoj klisuri prava je slika države Srbije, njene administracije i mesta gde nas ta administracija drži na mapi Evrope. Urušavao se u više navrata uz obrazloženja nadležnih, ali i najave da će odgovorni biti sankcionisani. Onda se konačno i sasvim srušio. I ponovo obećanja da će odgovorni biti sankcionisani, iako nije poznato da je neko, i za ona manja urušavanja snosio odgovornost.

Od Slobodana Miloševića do danas svi su se slikali kako seku vrpce. Razbijali su se šampanjci. Trošen je novac svih građana. I dok „elita“ slavi svaki metar panevropskog koridora, građani se voze balkanskim putevima, a kroz glavni grad i dalje prolaze teretnjaci na putu ka Evropi.

Ne bi bilo fer reći da se nije odmaklo. Grubo govoreći, prethodna vlast je pripremala projekte i obezbedila početna sredstva da se pomeri s mrtve tačke na kojoj se stajalo jer su neki ministri smatrali da je važniji put do njihovog sela. Ova vlast jeste gradila. Ipak i dalje su mape Koridora u crvenim prekidima – malo se voziš kao Evropljanin, čisto da osetiš čaroliju, a onda silaziš u balkansku realnost, na puteve pune rupa koji na pojedinim mestima liče na pačvork -  ili je rupa ili zakrpa.

U međuvremenu se javašluk vidi na svakom koraku. Da to nije preterano reći govori podatak da je izvođača u nekim trenucima bilo više od broja kilometara koji se grade. Umesto insistiranja na odgovornosti i sankcijama za one koji su probijali rokove, odgovorne za obrušavanja, za loše projekte, za neispunjene ugovorne obaveze, preko svega se prelazilo uz različita opravdanja. Preko svega, osim preko Koridora. Koridor je ostao poludovršen, zatrpan aferama i prebacivanjima krivice između projektanata, izvođača, podizvođača, nadzornih organa, javnih i privatnih preduzeća, raskinutih i potpisanih ugovora… Cena toga je najmanje 1,3 milijarde evra, a plaćaju je građani Srbije i to ne samo preko budžeta odnosno vraćanja kredita, već i životima zbog vožnje po lošim putevima. Pritom, činjenica je da je sreća što u obrušavanjima potpornih zidova dosad nije bilo stradalih.

Predstavnici svake političke „elite“ u zemlji uporno ponavljaju da je najteža deonica Grdelička klisura.  Opravdano je pretpostaviti da je to samo izgovor. U vreme kada svet šalje redovno ekspedicije u svemir, u Srbiji je i dalje problem Grdelica?

Izgleda da tako nije bilo pre 70 godina. Pruga Brčko- Banovići, prvi veliki investicioni projekat velike Jugoslavije počeo je da se gradi u aprilu 1946, a prvi voz je krenuo u novembru. Iste godine! Pruga je duga 92 kilometra.  I sve su to radili omladinci. Uz lopate, krampove i kolica, a ne modernih mašina. Ostala je negde čak zabeležena anegdota da je drug Tito pitao omladince da li im je nešto potrebno, na šta su oni odgovorili da im treba još kolica.

I posle takve istorije, neko može da kaže da je Grdelica teška ili, kako smo videli, gotovo nesavladiva deonica. Pre će biti da nije do Grdelice, već do državne administracije za koju do sad nije pronađen delotvoran lek. 

 

Svaki Vaš komentar, pregledaće članovi redakcije Insajder. Na našem sajtu nećemo objaviti komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede - što je zabranjeno i zakonima Srbije.