Jezik

sr

en

Država, to smo mi

Državu čine građani. Oni je i finansiraju izdvajanjem od plata iz meseca u mesec i omogućavaju da funkcioniše po bilo kom osnovu. Ipak, čini se da toga nisu svesni ni građani, ali ni političari koji upravljaju zemljom, a paradoksa ima gotovo na svakom koraku.

Građani u Srbiji često vide državu kao nešto strano, tuđe, nešto sa čim su neretko u konfrontaciji, iako su oni njen osnovni činilac.

Popravka školskih toaleta, izgradnja brzih pruga, koridora, kliničkih centara i ostalih kapitalnih i manje kapitalnih projekata se finansira novcem građana, bilo direktno ili kroz vraćanje kredita koje su uzeli državni organi.

Zasluge za izgrađeno pre svega pripadaju onima koji su finansirali, a mnogo manje onima koji seku vrpce i hvale se tuđim uspesima.

Sličan primer zamene teze je i sa visinom plata.

I dok se u Srbiji godinama priča o još uvek nedostižnoj prosečnoj plati od 500 evra, građani bi trebalo da budu svesni da oni to odavno već zarađuju, dok je veliko pitanje koliku zaista korist imaju od toga.

Prosečna neto plata u Srbiji u 2018. iznosi oko 49.000 dinara, dok je bruto iznos veći za u proseku 19.000, odnosno 68.000, što je svakako više od pomenutih 500 evra.

U tih 19.000 nalaze se doprinosi za penziono i zdravstveno osiguranje, te izdvajanja za nezaposlene i porez. Ova davanja trebalo bi da omoguće osnovne stvari poput adekvatnog lečenja i penzije kada stignu u pozne godine. Međutim, kao što znamo iz iskustva to nije slučaj u Srbiji.

Osim što građani nemaju pravo da izaberu kojim fondovima i za kakvu uslugu će uplaćivati legalno zarađeni novac, stanovnici Srbije po pravilu dobijaju svega mali deo zasluženih usluga.

To je lako primetiti kada blagovremeno pokušate da zakažete iole ozbiljniji medicinski pregled. Ili kada se uporedi odnos između uloženog i dobijenog iz penzionog fonda. Stvar postaje još jasnija kada se uporede brojke u privatnim penzionim fondovima, čiji je interes za profitom po pravilu veći nego države.

Navedeno, treba dodati još dostupno obrazovanje, poštovanje zakona, transparentan i adekvatan rad državnih organa, snošenje odgovornosti...sve ono šta građani imaju pravo da znaju, ali to se ne dešava.

Dok građani obavljaju svoj deo posla, odnosno odvajaju deo zarada za opšte dobro, svoj deo bi trebalo da obavlja i druga strana, ali tako nešto je upitno kada je u pitanju vlast. I ne samo ova.

Umesto toga, građane sa vrha države nazivaju neradnicima, lenjivcima, džabalebarošima, najstarijima oduzimaju decenijama sticane penzije, a izostaju i zakonske reakcije kada se krše i ionako krhka radnička prava.

Umesto bahatosti i neprofesionalnosti, predstavnici najviše vlasti trebalo bi da posluže kao pozitivan primer. Pokažu zahvalnost, poštovanje, da prionu na posao najbolje što mogu i da se vode značenjem reči republika, a to je javna stvar.

Pošto, to što imaju, duguju upravo građanima.

Svaki Vaš komentar, pregledaće članovi redakcije Insajder. Na našem sajtu nećemo objaviti komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede - što je zabranjeno i zakonima Srbije.