Jezik

sr

en

Godišnjica petooktobarskih promena: Skupa škola ponavljača demokratije

Istinska parlamentarna demokratija, fer izbori i uvažavanje izbornih rezultata, evropske integracije i povratak izolovane Srbije u međunarodnu zajednicu bili su ključni zahtevi koje je istakla većina građana Srbije na protestu 5. oktobra 2000. Gotovo dve decenije kasnije, u vreme kada oni rođeni u godini promena postaju punoletni, građani i dalje u najvećoj meri ne mogu biti zadovoljni onim što je usledilo nakon promene vlasti.

5. oktobar 2000. Foto: Srđan Ilić
5. oktobar 2000. Foto: Srđan Ilić

Ne bi bilo fer ne reći da neki pomaci nisu načinjeni, poput ukidanja viza za građane Srbije za putovanja, okončanje sankcija i izolacije, ponovo uspostavljanje poverenja u bankarski sistem, stabilnost dinara …

Iako standard građana nije onakav kakav su priželjkivali i kakvom su se nadali, činjenica je da se benzin ne kupuje u bocama, da građani imaju mogućnost podizanja kredita, da novac menjaju u menjačnicama i imaju priliku da normalno otputuju s ovdašnjih aerodroma i da se polako zaboravljaju potpuno nenormalni uslovi u kojima se živelo u tadašnjoj SRJ.

Ipak, na brojnim poljima propuštena je prilika da se ispune suštinski zahtevi koje su građani postavili glasajući za tadašnji DOS – političku grupaciju ideološki različitih stranaka koje su postigle saglasnost o ključnim zajedničkim ciljevima.

Jedan od ključnih datuma od 5. oktobra do danas je ubistvo prvog demokratskog premijera Srbije Zorana Đinđića, od koga se, bar kada su u pitanju reformski procesi, Srbija do danas nije oporavila.

IZOSTANAK LUSTRACIJE

Izostanak istinskih reformi ključnih za poboljšanje života građana posledica je izostanak lustracije koju su lideri DOS-a obećavali. Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, u javnosti poznatiji kao zakon o lustraciji donet je 2003. i važio je deset godina do 2013. Za to vreme očigledan je bio nedostatak političke volje da se on primeni, a neki od onih koji su mogli da budu na njegovom udaru već u tom periodu ponovo su se vratili na vlast. Tokom deset godina koliko je Zakon bio na snazi, Skupština Srbije nije uspela ni da kompletira komisiju za lustraciju, koja bi radila na njegovoj primeni. Cilj zakona je bio da omogući da se ne ponavljaju strahote iz devedesetih godina prošlog veka.

FER I DEMOKRATSKI IZBORI

5. oktobar nije bio prevrat, kako se o njemu danas govori. Protestu su prethodili izbori na kojima je kandidat DOS Vojislav Koštunica osvojio više glasova od tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. Milošević, tako, nije svrgnut u revoluciji ili pobuni već je izgubio na izborima, a građani koji su protestovali tražili su da izborni rezultati budu uvaženi.

Osamnaest godina kasnije izbore i dalje obeležavaju brojne sumnje. Da li su birački spiskovi ažurirani, kako se glasa na Kosovu, odakle snimci biračkih listića, odakle video snimci masovnog ubacivanja već zaokrućenih listića, da li su glasovi kupovani, da li su se centri za socijalni rad uključivali deljenjem pomoći onima koji su glasali za određenu političku opciju…

I rad Republičke izborne komisije u više navrata stavljan je pod sumnju zbog odbijanja niza prigovora, a beleženo je i nasilje tokom biračkog procesa. Sve ovo ukazuje na činjenicu da je Srbija daleko do toga da izborni proces bude bez sumnje sproveden po svim demokratskim standardima.

SLOBODA MEDIJA

Sloboda medija bila jedan od ključnih zahteva protesta, a tome u prilog govori i činjenica da su demonstranti nezadovoljstvo jasno izrazili petooktobarskim jurišom na RTS. Ipak, 18 godina kasnije teško je reći da se u toj sferi mnogo promenilo na bolje. Novinari koji savesno i u skladu sa standardima profesije obavljaju svoj posao do informacija dolaze uz brojne teškoće, često su na udaru vlasti uz etikete zapamćene iz tog vremena da su „strani plaćenici“. Evidentna je tabloidizacija medija, a strukovna udruženja su se u više navrata obraćala međunarodnim organizacijama ukazujući na ugroženost profesije.

Medijski prostor je daleko od uređenog, a brojni su i problemi s kojima se mediji susreću – projektno finansiranje često je problematično, na konkursima sredstva dobijaju mediji koji su više puta kažnjavani ili opominjanih zbog neprofesionalizma, privatizacija medija je problematična, a novinska agencija Tanjug  i dalje posluje uprkos činjenici da je pre nekoliko godina i zvanično ugašena. S druge strane, neistine, stalno blaćenje i etiketiranje protivnika sa stranica pojedinih medija, izmišljene afere i neproverene informacije ostaju, delom zahvaljujući nereformisanom sudstvu, ostaju nekažnjene.

EVROPSKE INTEGRACIJE

Zvaničnici su se u više navrata izjasnili da je Srbija opredeljena za Evropske integracije. S tim u vezi otvaraju se pregovaračka poglavlja, ali u javnosti često preovladava utisak da se pojedini zakoni donose radi pukog udovoljavanja zahtevima Evropske unije, a da izostaje njihova primena i da suštinski iza toga ne stoji ideja uređivanja države u skladu s evropskom tradicijom. S tim u vezi je i spoljna politika države koja ne samo da nije usklađena s politikom Evropske unije, već često iskače iz njenih okvira. Poslednji primeri za to su često prozivanje evropskih zvaničnika, ali i potezi kao što je ukidanje viza za građane Irana zbog čega bi se Srbija uskoro mogla naći na udaru EU. Takođe, suviše bliski odnosi sa Rusijom i okretanje Moskvi u brojnim situacijama je prst u oko Evropskoj uniji.

TRANSPARENTNOST

Građani nisu uspeli da se izbore za svoje pravo na uvid u to šta se radi u njihovo ime i za njihov račun. Ugovore koje vlasti sklapaju sa inostranim kompanijama (Fijat, Er Srbija, Železara Smederevo, Al Ravafed, Igl Hils, Aerodrom Nikola Tesla) tek su neki od poslova koje su zvaničnici Srbije potpisivali a da građani ne znaju šta tačno plaćaju i da li se njihovim novcem i imovinom raspolaže u skladu sa zakonom. Pa i više od toga. Pojam leks specijalis koji je u Srbiji postao poznat nakon što su, posle višemesečnih protesta njime priznati rezultati drugog kruga izbora od 17. novembra 1996, sada je donet kako bi jedan projekat u kome učestvuje i država Srbija, bio izuzet od srpskog prava. Osim netransparentnosti kada je u pitanju ugovaranje poslova, evidentna je i netransparentnost kada je u pitanju vođenje politike. Iako se mesecima govori o konačnom rešenju kosovskog pitanja, građani su čak optuženi da je zahvaljujući tome što vole da gube, politika aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića doživela poraz, iako niko nikada nije saznao o kakvoj je politici reč.

REFORMA PRAVOSUĐA

Pravda je za građane Srbije ključna reč do te mere, da čak i himna počinje upravom vapajem za pravdom. Ipak, čini se da su svi dosadašnji pokušaji da se uspostavi istinski nezavisno pravosuđe više ili manje bili neuspešni. Od petooktobarskih promena u Srbiji je bilo nekoliko pokušaja reformi. Prvi pokušaj bio je neposredno nakon pada režima Slobodana Miloševića. To je ujedno bila i jedina prilika za lustraciju sudija koje su u vreme Miloševića postavljene iz lojalnosti, ali do toga nikada nije došlo. Korenite promene pravosudnog sistema Srbije događaju se tek nakon ustavnih promena 2006. Dugo najavljivana reforma pravosuđa započela je donošenjem Nacionalne strategije reforme pravosuđa maja 2006, Ustava - novembra iste godine i seta pravosudnih zakona decembra 2008. Ipak, do prave reforme, koja bi trebalo da obezbedi nezavisnost pravosuđa, nikada nije došlo, što, između ostalog, konstatuje i Vladin Savet za borbu protiv korupcije u izveštajima 2014. i 2016. Srbija je na putu izmena Ustava koje se tiču reformi pravosuđa, ali ako je suditi po brojnim zamerkama koje strukovna udruženja stavljaju na predložene promene, u pitanju je zapravo korak koji na kraju neće voditi ka nezavisnosti sudija.

REFORMA SLUŽBI BEZBEDNOSTI

Kao i u slučaju pravosuđa, ni službe bezbednosti nisu istinski reformisane. Sve vlasti i pre i posle 5. oktobra 2000. su nastojale da ovaj sektor drže pod kontrolom, ali su zabeležene i brojne zloupotrebe. Podaci koji su mogli biti poznati samo službama često su korišćeni za obračune s političkim protivnicima, ucene ili su se pojavljivali u tabloidima. Koliko je daleko išla zloupotreba službe tokom devedesetih, kada su moć, položaj, novac, interes ili lična osveta pojedinaca bili su dovoljan razlog da država uz pomoć tajnih službi odlučuje o tome ko će biti živ, a ko mrtav – novinari Insajdera istraživali su u serijalu Službena tajna. 

NERASVETLJENA UBISTVA i NERAŠČIŠĆENE AFERE

Javnost u Srbiji nikada nije saznala sve u vezi sa ubistvom prvog demokratskog premijera Zorana Đinđića. Suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije tek nakon 19 godina od ubistva ulazi u završnu fazu, a javnost strahuje da dosadašnje odluke suda ukazuju na mogućnost da počinioci neće biti adekvatno kažnjeni. Nije otkriveno kako su stradali gardisti u Topčideru, nerasvetljena su ubistva novinara Dade Vujasinović i Milana Pantića, o nizu političkih ubistava iz vremena Slobodana Miloševića nije poznato da li ih iko istražuje. Javnost primećuje nedostatak istinske volje da se dođe do istine. Istovremeno, serija novih ubistava potresa Srbiju. Protekom vremena sve su manji izgledi da će biti pronađen ubica Olivera Ivanovića, nedavno je ubijen i advokat Dragoslav Ognjanović, a kriminalni obračuni su gotovo svakodnevica. Zbog činjenice da se ubistva dešavaju na javnim mestima, tokom dana, čak i u saobraćajnim špicevima, građani strahuju za vlastitu bezbednost. Činjenica da službe bezbednosti nisu reformisane, da pravosuđe nije istinski nezavisno i da su brojna ubistva neraščišćena ostavlja utisak duboko kriminalizovanog društva. S druge strane, kako se menjala vlast, tako su prethodnici završavali u zatvoru, a procesi pritv njih su retko dobijali sudske epiloge, što ukazuje na činjenicu da su u većini slučajeva u pitanju bila politička hapšenja ili politička oslobađanja. Na kraju svejedno - istinske afere retko su dobijale epilog. Umesto toga, građani su svedoci novih privatizacija koje često, zbog netransparentnosti u startu bivaju sumnjive.

KORUPCIJA I MOĆNICI JAČI OD DRŽAVE

U brojnim ispitivanjima građani kao jedan od najvećih problema Srbije navode korupciju. S njom se susreću svakog dana. Neki od primera korupcije, poput partijskog zapošljavanja, gotovo da su institucionalizovani. Tokom godina nakon 5. oktobra s promenom svake vlasti javljali su se lokalni moćnici kojima država nije ni pokušavala da stane na put. Poslednji primer koji predstavlja svojevrsnu kulminaciju je očigledno kršenje zakona pred očima cele Srbije - nelegalni objekat na Pančićevom vrhu koji opstaje uprkos odluci da bude srušen.

SKUPŠTINA KAO MESTO U KOME SEDE POSLANICI GRAĐANA

Petog oktobra, građani su upali u Skupštinu u nadi da će u nju ući predstavnici koje su izabrali i koji rade isključivo u njihovom interesu. Umesto predstavnika građana, u Skupštini godinama sede stranački poslušnici koji retko glasaju po savesti, a najčešće se izjašnjavaju po odluci partija. U poslednje vreme u Skupštini izostaje istinska rasprava, principi parlamentarizma se izvrgavaju ruglu, rečnik poslanika više nalikuje rijaliti programima.

REVIZIJA 5. OKTOBRA

Činjenica da su u Srbiji sada na vlasti oni koji su suštinski bili gubitnici 5. oktobra objašnjava sadašnje pokušaje revizije značaja i karaktera onoga što se tog dana dogodilo. Umesto da se prizna da su se građani izborili za uvažavanje izbornih rezultata, tadašnje demonstracije se nazivaju rušilačkima, a oni koji su ih predvodili proglašavaju se dežurnim krivcima za sve negativno u društvu.

Činjenica je da Miloševićeva Socijalistička Srbije nije bila na vlasti ni uticala na vlast svega tri godine. Umesto lustracije koja je obećavana građanima, upravo je Demokratska stranka, jedan od ključnih aktera petooktobarkog protesta ponovo vratila stare aktere na vlast. Kako bi izbegao nove izbore, Boris Tadić kao predsednik DS je pristao na sastavljanje vlade sa Socijalističkom partijom Srbije.  Akteri 5. oktobra, izuzev onih, a takvih nije malo, koji su promenili partijske dresove, postali su tako dežurni krivci za sve propuste u državi.

Ponavljanje možda jeste majka mudrosti, ali ponavljanje starih grešaka građane Srbije preskupo košta. Srbija ništa nije naučila od devedesetih godina, a nove generacije moraće stopama svojih roditelja – učenje demokratije se odužilo, a školarina je sve skuplja.

Svaki Vaš komentar, pregledaće članovi redakcije Insajder. Na našem sajtu nećemo objaviti komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede - što je zabranjeno i zakonima Srbije.