Jezik

sr

en

Selfiji i rukovanja nisu diplomatski uspesi

Danima se javnost bavi pitanjima ko je koliko puta sreo čelnike velikih država, ko je s kim razgovarao, čak ne ni na marginama velikih susreta već doslovce u prolazu po hodnicima i ko je kakvo obećanje dobio od čelnika velikih sila.

Rukovanje, diplomatija Foto: pixabay.com
Rukovanje, diplomatija Foto: pixabay.com

Dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić rukovanje kosovskog čelnika s ruskim predsednikom tokom ceremonije obeležavanja stogodišnjice primirja u Prvom svetkom ratu maltene proglašava greškom: „Putinu je došao Tači i pružio ruku, a tek kada je šef ruske države shvatio ko je taj čovek okrenuo se drugima“, na Kosovu se jedan susret Hašima Tačija s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom naziva velikim diplomatskim uspehom, iako je taj susret ovekovečen s nekoliko fotografija ostao u potpunosti nezabeležen u zvaničnom Kremlju.

S druge strane, mediji u Srbiji, ne potkrepljujući susret fotografijom, ali se pozivajući na čak 25 neimenovanih svedoka prenose izjave iz dva susreta predsednika Vučića s predsednikom SAD Donaldom Trampom koji je, iako je prethodno pomešao Balkan s Baltikom, navodno rekao da su Srbi veliki narod.

I dok su se svetski mediji bavili kaputom Brižit Makron, dremkom marokanskog prestolonaslednika i napadom demonstrantkinje golih grudi na kolonu s Donaldom Trampom, beogradski i prištinski mediji bave se spinovanjem i nadgornjavanjem – ko je koliko minuta proveo u ćaskanju sa svetskim liderima.

Činjenica da je svaki minut u blizini nekog od lidera predstavljen kao diplomatski uspeh ukazuje da zvaničnici na ovim prostorima baš i nisu uspešni u diplomatiji. Jer, bez namere da se umanjuje važnost i značaj neformalnih susreta, diplomatija je oduvek bila uspešna kada se odvijala uz manje pompe, a broj rukovanja i fotografija nikada nije bio merilo stvarnih postignuća.

Pre će biti da fotografije nasmejanih balkanskih čelnika sa svetskim liderima služe za unutrašnju upotrebu, za poruke građanima kako su omiljeni i u svetu i kod velikih igrača, kako im je obećano nešto i očekuju nešto…

Za to vreme Priština ne dobija toliko željenu viznu liberalizaciju, a Srbija rastrzana između Istoka i Zapada nikako da jasno pokaže da proklamovani evropski put nema alternativu.

Građani su prinuđeni da budu publika u predstavi razmetanja partijskih lidera koji su sticajem okolnosti na mestima na kojima bi trebalo da budu državnici. Jer državnik ne broji rukovanja, broji uspehe.

Svaki Vaš komentar, pregledaće članovi redakcije Insajder. Na našem sajtu nećemo objaviti komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede - što je zabranjeno i zakonima Srbije.