Jezik

sr

en

Kako izgleda rasprava u Skupštini: Imam samo sekund vremena…

Ko god da je smislio i podržao predlog da se zakon o budžetu za 2019. godinu usvaja u objedinjenoj raspravi sa još 61 zakonskim predlogom narugao se Skupštini Srbije, građanima koji taj budžet pune i čiji je novac u pitanju, pa i državi i njenom Ustavu.

Upravo taj osećaj mogli bi imati svi građani kada shvate da će oni kojima su dali glas da ih zastupaju o tome kako će se trošiti takođe njihov novac imati svega 1,2 sekunde – ako i toliko. Naime, kada se vreme predviđeno za raspravu o svim predloženim zakonima podeli na broj poslanika i zakona – ispostavlja se da će ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa imati na raspolaganju svega 20 sekundi da govore o svakom zakonu, a svi ostali poslanici samo 1,2 sekunde. Preciznosti radi, za to „vreme“ moći će da izgovore dve ili tri reči.

Naravno, reč je o teoriji, koja bi se ostvarila u praksi ukoliko bi poslanici u Skupštini i zaista raspravljali o svakom zakonu. Da je Srbija parlamentarna demokratija, a Skupština kontrolno i zakonodavno telo, to bi se valjda podrazumevalo.

Pošto je jasno da to u praksi nije, može se pretpostaviti da će se u parlamentu najviše raspravljati o budžetu za 2019. godinu (kao najvažnijem zakonu) i još o nekoliko zakonskih predloga, dok će se o ogromnoj većini samo glasati, a da poslanici neće ni znati zašto su podigli ruku.

Da će i ove godine vladajuća većina na brzinu usvojiti budžet i na desetine  drugih zakona i onemogućiti opoziciji, ali i poslanicima iz svojih redova, da iznesu zamerke na predloženi tekst i poprave ga (ako je potrebno), bilo je jasno kad je usvojen na sednici Vlade. Osim što su ga ministri izglasali sa 20 dana zakašnjenja, taj najvažniji finansijski dokument dostavljen je poslanicima svega nekoliko dana pre početka rasprave u Skupštini.

I gotovo je nemoguće da se iko od njih za tu raspravu mogao adekvatno pripremiti, jer samo Predlog zakona o budžetu ima oko 1.500 strana, a svi ostali zakonski predlozi zajedno više od 2.000.

Posledice ovakvog načina rada Skupštine Srbije videli smo prošle godine kada se o budžetu za 2018. takođe govorilo u objedinjenoj raspravi sa još 31 zakonskim predlogom. Tada je gotovo neprimetno usvojen i Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, za koji se kasnije ispostavilo da ima niz nedostataka. Samo šest meseci kasnije on je ponovo menjan u parlamentu, ali njegove manjkavosti do kraja nisu uklonjene.

Pravi cirkus, međutim, tek bismo mogli da vidimo, kada na red dođe rasprava o amandmanima. Sudeći po praksi poslanika SNS, koja je prvi put primenjena krajem prošle godine, možemo očekivati da će parlamentarci iz redova vlasti i sada podnositi na stotine besmislenih i gotovo identičnih amandmana na predložene zakone, taman toliko koliko je dovoljno da se potroši predviđeno vreme i da druga strana – opozicija ne dođe do reči.

Možda je to i krajnji cilj svega ovog, da se opozicioni poslanici ne čuju. Ali, to nije dobro ni za koga. Ni za građane ni za državu.

Svaki Vaš komentar, pregledaće članovi redakcije Insajder. Na našem sajtu nećemo objaviti komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede - što je zabranjeno i zakonima Srbije.