Jezik

sr

en

Šta je sporno u zahtevu da ne bude nasilja?

Protest u subotu, koji se po mnogima nije ni desio, imao je samo jedan zahtev – da prestane nasilje. Tim pre čudi izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da neće ispuniti nijedan zahtev opozicije koliko god ih izašlo na ulice da protestuje i koliko dugo ti protesti trajali. Jer taj jedan zahtev je toliko normalan i toliko svima u interesu, da bi trebalo da okupi celu Srbiju – i onu koja je glasala za SNS i koalicione partnere i onu koja je protiv.

Miting
Miting "Stop krvavim košuljama" Foto: Srđan Ilić

Uprkos tome, ostaće misterija da li se i šta dogodilo u subotu u Beogradu. Ako se nešto i dogodilo, ko je tamo bio, ko je govorio, ko je i zašto ćutao i šta je toliko sporno u zahtevu da prestane nasilje da pojedini mediji danima napadaju učesnike protesta i nastoje da umanje njihov broj.…

Ako je verovati Studiju B, odnosno njihovoj reporterki kojoj je, po sopstvenoj izjavi, to preneo reporter, neki ljudi su se tukli kišobranima na mitingu koji se nije desio, a ljudi kojih nije bilo su blokirali saobraćaj.

Ako je verovati Pinku, to što se nije desilo u svim dnevnicima je zauzimalo dvadesetak minuta.

Ako je verovati predsedniku Srbije, nije bitno šta građani žele, jer u maniru „država, to sam ja“ sve da se okupi i pet miliona građana – a u Srbiji je na poslednjim parlamentarnim izborima bilo upisano 6,7 miliona birača, nikada im nijedan zahtev neće ispuniti. Da li se to odnosi i na zahtev da ne bude nasilja – i zašto je i taj zahtev neprihvatljiv – nije rekao. Još goru poruku predsednik je poslao rečenicom da je šetao uglavnom srednji sloj i viši srednji sloj, te da treba preispitati zbog čega su oni nezadovoljni, ponovo deleći građane.

I dok gledaju proteste širom Evrope u kojima vlasti poštuju volju demonstranata, izlaze im u susret i vrlo ozbiljno prihvataju poruke s protesta, građani Srbije – podeljeni, razjedinjeni, umorni od godina protesta i nepravdi, od činjenice da su za vlast koju plaćaju nevidljivi - mogu samo da konstatuju da ih vlast opet nipodaštava, ne želi da ih čuje i „časti“ ih optužbama da su nasilnici, strani plaćenici…

Osim što vlast ne vidi sve građane na isti način, one koji su nezadovoljni kao da ne vide ni predstavnici bezidejne opozicije. Nude im sporadične mitinge na kojima više demonstriraju vlastitu razjedinjenost i strah od pogrešnog tumačenja poteza nego istinsku borbu za ono što građani žele. Činjenica da je sporan i spisak govornika ukazuje da je ujedinjavanje opozicije oko navodnog cilja tek slabašan savez u kojem se potezi čine radi ravnoteže u koaliciji, a ne zarad interesa građana. Dok jedni ne mogu da budu na skupu na kome govori Mirjana Karanović (DSS), drugi ne mogu da budu na skupu na kojem ona ne govori (Saša Janković).

Uvek i svuda postoje građani koji ne podržavaju one koji su na vlasti, ali to ne znači da nisu građani države u kojoj žive i plaćajući porez finansiraju upravo one koji su na vlasti. Jesu građani i imaju prava posebno na zahtev da se zaustavi nasilje.

I uopšte nije važno da li je na protestu bilo pet, 10 ili 50.000 građana; vlast bi morala da čuje njihov glas jer su joj i oni poslodavci. Svako odbijanje da se zahtev makar sasluša dokaz je samovolje. A to je već ozbiljan razlog za nezadovoljstvo.

Svaki Vaš komentar, pregledaće članovi redakcije Insajder. Na našem sajtu nećemo objaviti komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede - što je zabranjeno i zakonima Srbije.