Jezik

sr

en

Šta kriju tajni ugovori?

Na svim nivoima vlasti i uprave kao da se dosledno poštuje samo jedno pravilo – da što manje dokumenta, ugovora, odluka… bude transparentno, da se građanima što manje toga dâ na uvid ili da im se uskrati što više informacija. Kao da je u pitanju takmičenje koja će institucija u ovoj disciplini biti uspešnija.

Tajni ugovori, ilustracija
Tajni ugovori, ilustracija

Predstavnici vlasti se uvrede svaki put kada im se postavi pitanje zašto su ugovori kojima se rasprodaje državna imovina, kojima se ustupaju ekskluzivne lokacije ili se daje u zakup imovina svih građana poput aerodroma – tajni.

Umesto odgovora na ta pitanja svakodnevno se bave gledanjem u novčanik lidera opozicije ili onih za koje tvrde da su opljačkali državu. Njihove tvrdnje o onima koji su opljačkali državu tek su priča bez pokrića sve dok se tim slučajevima ne pozabave nadležne institucije i pokrenu odgovarajuće postupke, jer bi i građani morali da saznaju ko ih je, kada i kako opljačkao.

Ali osim pljačke, kada je u pitanju državna imovina postoji i odgovornost za raspolaganje njome. Funkcija ne podrazumeva samo prava, već i dužnost da se radi u interesu građana i odgovornost pred njima što podrazumeva i pravo građana da znaju ko i kako raspolaže njihovom imovinom.

Pitanja o tome funkcionerima nisu i ne smeju da budu kamen u cipeli. Adekvatni odgovori i transparentnost pokazuju da li vlast poštuje građane koji ih plaćaju. Umesto toga funkcioneri na takva pitanja često reaguju kao da ih je neko pitao kako troše vlastiti novac, a ne kao da podnose izveštaj poslodavcu (jer građani to jesu) o poslovima koji su sklopljeni u njihovo ime i za njihov račun.

Vlast koja želi postovanje, na isti se način mora odnositi prema građanima. “Hvala” umesto odgovora je izraz bahatosti, a ne učtivosti.

Građani ne znaju šta je dogovoreno kada je u pitanju Beograd na vodi, a suštinski je u pitanju projekat izgradnje stanova za privatne vlasnike koji je proglašen nacionalnim poduhvatom. Čak i ono što bi po zakonu moralo biti urađeno – izveštaj o budžetu i rasprava o njemu u Skupštini godinama izostaje, pa građani ne znaju na šta je trošen i potrošen njihov novac.

Ne znamo kako je prodata Naftna indutrija Srbije, a mnogi poslovi sklopljeni na osnovu međudržavnih sporazuma prolaze bez pravog uvida javnosti u njih jer su iznad zakona Srbije.

Ipak, da nije u pitanju patent ove vlasti govori gotovo groteskno “objavljivanje” ugovora države s Fijatom – skoro da nije preterano reći da su se u zatamnjenom tekstu videli samo veznici, a uglavnom čak ni oni.

Tajne su i nabavke, često prolaze bez propisanih tendera ili su oni izbegnuti s pokrićem raznih zakonskih obrazloženja.

Brojni su primeri koji svedoče o suštinskoj netransparentnosti prilikom raspolaganja imovinom svih građana. Tako Ana Brnabić umesto jasnog odgovora o aranžmanu, upućuje na Tonija Blera, koga građani niti su birali, niti angažovali, pa nema nikakvog razloga ni da ga pitaju za bilo šta.

I na pitanje kada će javnost saznati na koji način je njihova imovina, Aerodrom, data u koncesiju, Brnabić uz razumevanje odgovara da to zavisi od inostranog partnera čiji je interes isključivo vlastiti i koja prema građanima Srbije ne mora imati nikakvu obavezu, pa ni objavljivanja ugovora.

Vlasti Srbije su te koje bi svakom partneru – domaćem ili stranom, morale da skrenu pažnju da se posao sklapa s državom, odnosno s građanima i da oni moraju biti o tome obavešteni, te da unapred odbiju svaki nerazumni zahtev za tajnošću.

Svaka tajnost otvara mogućnost za sumnje, a ako je sve tako čisto kao što zvaničnici tvrde, nema razloga da ne bude i transparentno.

Svaki Vaš komentar, pregledaće članovi redakcije Insajder. Na našem sajtu nećemo objaviti komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede - što je zabranjeno i zakonima Srbije.